Izvor: KIM |
U Martovskom pogromu, pre devet godina 17. i 18. marta 2004., poginulo je 19 osoba, zapaljeno je i oštećeno oko 800 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, srušeno je i uništeno 39 srpskih crkava i manastira, proterano 4.000 Srba, Roma i Aškalija, a 900 ljudi pretučeno i teško povređeno.
Kosovsko proleće/Kosovo Spring from kim on Vimeo.
Neposredni povod za početak Martovskog pogroma bila lažna vest Radio televizije Kosova o tome da su Srbi odgovorni za utapanje dvojice albanskih dečaka u reci Ibar, kod sela Čabra na severu Kosova. Sukob je počeo u Kosovskoj Mitrovici, a oko 14 časova preko 10.000 uglavnom mlađih Albanaca uspelo je da probije policijsku blokadu prema Čaglavici gde dolazi do nasilja i paljenja kuća.
U velikim sukobima u Mitrovici ubijena je Jana Tučev na terasi svog stana oko 13 časova dok je od snajperskog hica poginuo Borivoje Spasojević, a nekoliko stotina ljudi je ranjeno i povređeno, u južnom delu grada spaljena je crkva Svetog Save, iz nje je proteran sveštenik sa porodicom.
Selo Svinjare koje je se nalazi nedaleko od Francuske baze KFOR-a potpuno je spaljeno i opljačkano. U Vučitrnu je potpuno uništeno jedno romsko – aškalijsko naselje, a zapaljena je i demolirna crkva Svetog Ilije.
U prizrenskom regionu stradali su skoro svi objekti Srpske pravoslavne crkve, Manastir svetih Arhangela, Bogoslovija “Sveti Kirilo i Metodije” u kojoj je, nakon što je zapaljena, ostao i poginuo Prizrenac Dragan Nedeljković. Spaljeno je sedište episkopa, katedralni hram Svetog Đorđa je potpuno uništen, a u najpoznatiju prizrensku crkvu, Bogordicu Ljevišku, Albanci su donosili zapaljene automobilske gume i teško oštetili freske i unutrašnjost hrama. Potpuno je uništeno staro gradsko jezgro, Potkaljaja, naselje ispod prizrenske tvrđave. Osamdesetak Srba tokom noći je evakuisano u bazu nemačkog KFOR-a gde su proveli narednih nekoliko godina.
U Orahovcu je opšti napad počeo oko 19 časova; pretučen je jedan stariji bračni par, a zgrada pošte je potpuno demolirana. Na Štrpcu, u selu Drajkovce, ubijen je Dobrivoje Stolić, a njegov sin je teško ranjen i tokom noći je podlegao povredama. U Gnjilanu su popaljene sve srpske kuće, ubijen je Boban Perić dok je Slavoljub Dabić pretučen do smrti; Srbi su evakisani u crkveno dvorište, a bilo je i nekoliko pokušaja napada na selo Šilovo. U Vitini je lakše ranjen sveštenik Dragan Kojić i zapaljena je novopodignuta škola u ovom mestu.
U Kosovskoj Kamenici koja je bila promovisana u najtolerantniju sredinu na Kosovu započela su kamenovanja, prebijanja i zastrašivanja. Iz automobila sa srpskim registarskim tablicama izvučen je teško pretučen Jugoslav Savić koji je nekoliko dana kasnije, od posledica prebijanja, preminuo u vranjskoj bolnici.
U pećkom regionu popaljeno je svih 25 kuća u povratničkom selu Belo Polje, pucano je na sela Grabac i Biču koja su evakuisana, a na Manastir Visoke Dečane ispaljeno je pet minobacačkih projektila. Tokom dana iz Đakovice evakuisane su starice koje su protekle četiri godine živele u dvorištu crkve Uspenja presvete Bogorodice, koja je kasnije do temelja uništena, a iz centra grada su građevinskom mehanizacijom uklonjene ruševine saborne crkve Svete Trojice, minirane 1999. godine.
Na centralnom Kosovu teško su postradali: Lipljan, Čaglavica, Kosovo Polje i Obilić. Najteža situacija je bila u zgradi YU programa u Prištini gde je linč doživelo preostalih dvestotinak Srba koji su evakuisani u baze KFOR-a, spaljena je crkva Svetog Nikole u kojoj je izgoreo jedan od najvrednijih ikonostasa u SPC, rad debarskih majstora. Sveštenika Miroslava Popadića iz zapaljenjog parohijskog doma evakuisali su pripadnici UNMIK policije. Veliki broj Srba se nakon ovoga nije vratio u Prištinu, crkva Svetog Nikole je, najvećim delom, obnovljena.
Prebijanja i paljevine su sistematski vršene i u Kosovu Polju gde je zapaljeno oko 150 domova, bolnica i Dom zdravlja, pošta, crkva Svetog Nikole i svi objekti koje su koristili Srbi. Iz svoje kuće izvučen je Zlatibor Trajković i na očigled njegove supruge Rade, poliven benzinom i zapaljen, posle čega je preminuo. Nakon pogroma većina raseljenih se nije vratila u svoje domove.
Hajka na Srbe u Lipljanu je organizovano išla od kuće do kuće, palila, prebijala i izbacivala ih na ulicu. U jednom napadu smrtno je stradao Nenad Vesić, raseljeno lice iz sela Konjuh iz okoline Lipljana.
Pogrom je u Obiliću počeo 18. marta po istom scenariju kao u većini mesta prethodnog dana. Srbi su potpuno izbačeni iz ovog grada, smešteni u kolektivne centre ili kod rođaka u okolnim selima. Uništena je crkva u centru grada, spaljena i demolirana zgrada YU programa u kojoj su živeli Srbi. Potpuno je uništena škola iz koje su, dok je napadana, evakuisani đaci.
Danas, devet godina kasnije, organizatori Martovskog pogroma nisu pronađeni, a porodice žrtava i oštećeni su i u slučajevima koji su, po raznim osnovama, dospeli pred sud nezadovoljni odlukama sudova i kaznama koje su izricane.
16.03.2013 | 11:36
Kancelarija za KiM: Martovski pogrom “Zločin bez kazne”
Pod sloganom “Zločin bez kazne“ Kancelarija za Kosovo i Metohiju obeležiće sutra, 17. marta, devetu godišnjicu martovskog pogroma.
Povodom obeležavanja devete godišnjice martovskog nasilja na Kosovu, Kancelarija za Kosovo i Metohiju organizovaće niz aktivnosti kojima želi da podseti svetsku i domaću javnost na zločin koji je 17. i 18. marta 2004. godine počinjen nad srpskim i nealbanskim narodom, saopšteno je iz Kancelarije.
Sve akcije u više gradova u Srbiji, i u inostranstvu, odvijaće se pod sloganom „Zločin bez kazne“, kaže se u saopštenju dostavljenom KIM radiju.
U Prištini će sutra u 9 sati u crkvi Svetog Nikole biti služena liturgija i pomen nastradalima u pogromu, a liturgiju će služiti vladika raško-prizrenski Teodosije. Prisutnima će se nakon liturgije obratiti direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin.
U severnom delu Kosovske Mitrovice biće održana akademija „Pesmom protiv zveri“, na kojoj će, kako se navodi u saopštenju, učestvovati srpski pesnici iz Srbije, Republike Srpske i Crne Gore, a specijalni gost biće Marija Šerifović.
Dodaje se da će od 17. do 24. marta u srpskim mestima na Kosovu na otvorenom biti organizovane izložbe fotografija.
U napadima na srpska naselja i verske objekte, koji su trajali dva dana, stradalo je 19 civila, 11 Albanaca i osam Srba, a više od 900 osoba je povređeno. Uništeno je ili oštećeno oko 800 kuća, kao i 35 pravoslavnih crkava i manastira, a nekoliko hiljada Srba pobeglo je iz svojih kuća.
16.03.2013 | 20:27
Gračanica: Vulin razgovarao sa predstavnicima Srba
Direktor Kancelarije za KiM Aleksandar Vulin istakao je u razgovoru sa predstavnicima Srba sa centralnog Kosova da Vlada Srbije brine o svakodnevnom životu svojih građana i čini sve da život Srba na Kosovu bude pravedniji i lakši.
Vulin je u Gračanici razgovorao sa načelnikom Kosovskog okruga i predsednicima srpskih opština sa centralnog Kosova o svakodnevnim problemima ali i,kako je kazao, o visokoj politici.
„Vlada Republike Srbije je opredeljena da se drži svog Ustava, zakona i rezolucije koja je doneta u Skupštini, ali i da vodi računa o svakodnevnom životu svakog svog građanina i da učini šta je u njenoj moći da taj život bude pravedniji, čestitiji, pošteniji i lakši“, kazao je on.
Direktor Kancelarije za KiM sutra će u Prištini prisustvovati liturgiji povodom obeležavanja devet godina od martovskog pogroma. Naglašava da je 17. mart sramota na licu čitavog sveta.
„Sutra ćemo ponoviti da nismo zaboravili i da tražimo od međunarodne zajednice da bude dosledna sebi i svojim obećanjima i da omogući Srbima da bar saznaju ko su vinovnici njihove nesreće, da onima koji su nosioci zla i mržnje presudi, jer zločin koji se ne kazni uvek se ponovi ili bar preti da će se ponoviti.“
Pre dolaska u Gračanicu Aleksandar Vulin je u Kosovskoj Mitrovici razgovarao i sa predstavnicima Srba sa severa Kosova.
16.03.2013 | 17:20
’’Dogovor!?’’ o severu, pregovorima i 17. martu
Albanci zbog opština na severu tolerišu korupciju i albansku retoriku političkih partija, ističe Baton Hadžiju u emisiji Dogovor!?. Nenad Radosavljević navodi da Zajednica srpskih opština smeta mnogima u Skupštini Kosova jer je ta snaga legitimni predstavnik naroda na severu Kosova.
‘‘Dogovor!? ‘‘: Nenad Radosavljevic i Baton Hadziu from kim on Vimeo.
Vlasnik i urednik lista Ekspres i direktor televizije Klan Kosova Baton Hadžiju ocenjuje da je Priština izgubila mnogo vremena zbog severa, zanemarujući u tom periodu osnovne probleme.
“Albanci su izgubili skoro 14 godina zbog tri opštine na severu. Tolerišemo korupciju, albansku retoriku političkih partija, mi tolerišemo sve ono što ne sme da se toleriše. Mi proizvodimo politiku u Prištini zbog severa, ponekad nacionalizam zbog severa, mi gubimo sve zbog njih”, ističe Hadžiu.
On dodaje da su i Beograd i Priština “umorni od retorike o severu”.
Nekadašnji predsednik opštine Leposavić sada direktor televizije Mir u istom mestu Nenad Radosavljević kaže da Beograd neće pristati na bilo šta, već samo i isključivo na ono što bi zadovoljilo potrebe Srba na Kosovu.
“Beograd bi pristao na svako rešenje sa kojim bi Srbi na Kosovu, a naročito na severu bili zadovoljni. Pristaće na svako rešenje koje Srbima odgovara”, navodi on.
Ipak navodi da se ideja o Zajednici srpskih opština ne dopada mnogima u parlamentu Kosova jer je to, kako navodi, snaga.
“Zajednica srpskih opoština nekima koji su u Skupštini Kosova smeta jer je ta snaga legitimni predstavnik naroda na severu Kosovu. Međutim, nekima se ne dopadaju ljudi koji su na čelu Marko Jakšić ili Milan Ivanović.Ipak oni su relanost i činjenica”, zaključuje Radosavljević.
U emisiji Dogovor!? KIM radija bilo je reči i o pregovorima u Briselu, poseti Ketrin Ešton Beogradu i Prištini, ali i o 17.martu i medijima na Kosovu.
E-Novine Kosova i Metohije 