Janjić: ZSO moćan instrument ukoliko bude bilo pilota u avionu. Prošlo je doba Srpske liste
12.08. 2015, 13:30 Izvor: KoSSev
Nekadašnji direktor i osnivač Foruma za etničke odnose, doktor pravnih nauka – teorijskog određenja pojma „nacija“, naučni savetnik Instituta za društvene nauke u Beogradu, a pre svega, prepoznatljivo lice na javnoj sceni Srbije, regiona i sveta – kao aktivni učesnik stotina mirovnih, međuetničkih i ostalih stručno-političkih inicijativa na temu međuetničkih odnosa – Dušan Janjić, ekskluzivno za KoSSev u Kosovskoj Mitrovici govori o tome zašto je sporazum o ZSO najpovoljniji od preostala tri po kosovske Srbe, ali samo ukoliko bude bilo „pilota u avionu“; zašto su, sa druge strane, nacionalni saveti manjina koji postoje u Srbiji u prednosti u odnosu na ZSO, zašto Albanci sa juga Srbije formiraju zajednicu albanskih opština; šta je politički motiv zatvaranja Olivera Ivanovića; zašto međunarodne predstavnike nije interesovala demokratija na Severu Kosova tokom kosovskih lokalnih izbora; zašto treba zatvoriti OEBS čim prestane Dačićevo predsedavanje; i zašto je prošlo doba za postojanje Srpske liste. U međuvremenu su i Albanci iz dve opštine na jugu Srbije danas izglasali i svoju, kako je nazivaju, Zajednicu albanskih opština, uz već postojeći Nacionalni savet manjina. Janjić u ovom intervjuu upravo postavlja obrnuti prioritet ovih tela.
ZSO-u nadležnosti u nadzoru, koordiniranju i izveštavanju. Imaće savet od sedam gradonačelnika i odbor sa političarima, administrativcima i stručnim kadrom
Od četiri sporazuma postignuta u poslednjoj rundi razgovora u Briselu koji je, po Vašem mišljenju, najpovoljniji za Srbe na Kosovu?
U političkom smislu to je sporazum o zajednici opština. ZSO je institucija koja opstaje kao institucija autonomije. Da budem vrlo precizan, ne radi se ni o kakvoj izvršnoj vlasti, ni o kakvom entitetu, ni o nevladinoj organizaciji, radi se o onome što je izvan Srbije, po Evropi, a pogotovo Skandinaviji, poznato kao samoadministriranje. Dakle, ove opštine u kojima pretežno žive Srbi, dobile su mogućnost samoadministriranja. ZSO će imati značajne nadležnosti ali samo u oblastima nadzora, koordiniranja i izveštavanja. ZSO će imati savet, to jest, autonomiju nacionalne zajednice, a savet će činiti sedam od deset gradonačelnika. Sledeća stvar koja će činiti ZSO je odbor a koji će biti sačinjen od stručnih ljudi, političara i administrativaca. To je jedan instrument koji može mnogo da pomogne ako ima pilota u avionu, ako ima neko ko će to voziti i ko će umeti da vozi.
Hoće li umeti to neko da vozi?
Dakle, ko će biti predsednik je jako važno. Međutim, ako se o tome odluči na uobičajen način na koji se glasa i ovde, na Kosovu, među Srbima i širom Balkana – onda mrka kapa. Taj predsednik mora da bude plod konsenzusa, jaka ličnost, koja razgovara sa Albancima na albanskom i Srbima na korektnom srpskom i sa strancima.
Da li među postojećom garniturom političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji vidite nekog takvog?
Ja govorim kakav treba da bude. Naravno da ima takvih, ali ih možda nema u Srpskoj listi, u Rašićevoj stranci i sličnima, ali takav sigurno da postoji. Nije red da Beograd o tome odluči. Kada bi se ljudi dogovorili oko kriterijuma, bilo bi to nešto drugo. U Skupštini može da bude onaj kojeg izabere Skupština, ali ko će činiti Savet i odbor, to moraju biti stručni ljudi. To je prilika da se pokaže da li su Srpska lista, koja drži monopol, i kancelarija za KiM, sposobne da iskorače prema stručnim, kvalifikovanim i mladim ljudima. Zbog pravila koja su donešena zbog ekonomske krize u Srbiji, Kancelarija neće moći da direktno finansira i da samo ona finansira ZSO, ali ono što ona može jeste da uz finansiranje, najveći deo novca, i to je moj savet – utroši da šalje stručne i kvalifikovane ljude iz Beograda, čak iz Zagreba ako treba.
Kao na primer?
Može i Milorad Pupovac da bude savetnik. Ako Vučić ima Toni Blera – u čemu je problem da neko ima Pupovca? Ili, u čemu je problem uzeti nekog iz slovenačke zajednice iz Italije? U svakom slučaju, potrebni su Srbi koji će pomoći ljudima ovde da obavljaju poslove – mislim na pomoćnike, savetnike, operativni rad. Ako se to ne iskoristi, verujte, za par godina ljudi će reći – pa to je ništa, ali ako se iskoristi, Srbi dobijaju jedan moćan mehanizam za lobiranje, koordinaciju, a koordinacija je moć. Ako vi udružite deset opština u jednom zahtevu prema centralnoj vlasti, ili prema Evropskoj uniji, ili prema podršci ključnih projekata urbanog razvoja, ruralnog razvoja, energetike, a tu mogućnost nemaju opštine sa većinskim albanskim stanovništvom, to je moć.
Da li je to je dovoljno?
To nije dovoljno, tu postoji fabrička greška. Da budem vrlo precizan, ono što je potpisano 25. avgusta odgovara rezoluciji Skupštine Srbije i predlogu Vlade Srbije, ali je to u potpunom raskoraku sa onom famoznom platformom predsednika Nikolića. Tamo je, ako se sećate, obećavan entitet, kao i to da Beograd odlučuje kako će Albanci da žive, pa Skupština Kosova…taj koncept bahatog centralizma da će neko iz centra, ovog puta iz Beograda, da određuje pravila života i tamo gde ima uticaj i tamo gde uopšte nema uticaj…
„Fabrička greška“ – U Srbiji se nisu setili nacionalnog saveta, moćnije institucije od ZSO
Šta pokušavate da kažete? Gde je tu konkretno fabrička greška?
Fabrička greška je ta da se od tada do dana današnjeg nisu setili jedne stvari koja postoji u Srbiji, a to je autonomija nacionalne zajednice, savet. Savet imaju Albanci i Mađari. Ko god zna kako funkcioniše nacionalni savet Mađara, znače da je to jedna moćna institucija. Savet za nacionale manjine Srbije ima veće ingerencije u odbrani jednog užeg dela jezika, kulture identiteta od ZSO. Mislim da Srbija ima obavezu da pomogne, to je standard Saveta Evrope. Žao mi je što se Dačić nije setio toga dok predsedava, žao mi je što Nikolić ne zna šta ima u Srbiji, ali mislim da na svom putu ka Evropskoj uniji, Kosovo mora da uvede te mehanizme.
Ali zašto se onda u Briselu nije razgovaralo o formiranju saveta na koji se ima pravo, sa kako kažete, većim ingerencijama nego ovako mukotrpno o osnivanju ZSO?
Jer Srbija to nije tražila.
Albanci iz opština sa juga Srbije po modelu: „Što Srbima na Severu Kosova, to nama u Preševskoj dolini“; njihov politički motiv je da se stalno povezuju sa Albancima sa Kosova i u Albaniji. Nemoguće je usitnjavati region
Danas Albanci glasaju za Zajednicu albanskih opština i to upravo Albanci koji već sede u nacionalnom savetu Albanaca. Zašto bi Albanci formirali zajednicu ako im Savet daje veća ovlašćenja i mogućnosti od zajednice?
Prvo što je to kopiranje jednog modela – „Što Srbima na Severu Kosova, to nama u Preševskoj dolini“, drugo oni baš i nisu razumeli šta je to dogovoreno u Briselu. U Briselu je dogovorena Zajednica opština većinski nastanjenim Srbima. Konkretno, u Srbiji je samo Preševo većinski nastanjeno Albancima i po toj logici bi Preševo samo sa sobom činilo zajednicu jer struktura stanovništva u Bujanovcu je pola-pola, u Medveđi su Albanci ispod 10 odsto. Drugo, ako misle da traže Zajednicu opština gde god da žive Albanci, to ne postoji, to nije ni Srbima dato. Nisu ni svi Srbi u zajednici opština.
Gde je prednost nacionalnog saveta nad zajednicom?
Razlog je sistemske prirode. Zajednica opština je decentralizacija – to je prenos administrativnih ovlašćenja opština i on nije tako efikasan u zaštiti nacionalnih identiteta kakav je nacionalni savet Albanaca, u Srbiji na primer.
Pa što onda, po Vašem mišljenju, to rade?
Očigledno je to politički motiv da se stalno Albanci iz ovih opština povezuju sa Albancima sa Kosova i u Albaniji, i u ovome su očigledno jači od pameti, jer pamet kaže da oni to ne mogu dobiti. Preševo nije nikad bilo predmet međunarodnog spajanja, nije bilo nikad iznad Srbije, nije nikad funkcionisalo kao samostalno organizaciono društvo i treći razlog je da oni imaju jedan moćni instrument kakav je nacionalni savet koji se bavi pitanjima identiteta. To što su Albanci unutar sebe podeljeni i što je trenutno na vlasti u tom savetu jedna grupa komandanata OVK i ljudi dosta problematičnog bekgraunda, ne opravdava činjenicu da Savet ne postoji i da je nekad vrlo dobro radio.
Dakle, ima veze sa položajem Srba na Kosovu i Metohiji?
Moguće je da se neko pribojava da Srbi sa Kosova dobiju svoju manjinsku zaštitu i da to sada pokušavaju da preko Albanaca iz Preševa unapred pokaže da to nije moguće, ali mislim da je realnija priča da se u Srbiji pokrenuo proces ustavnih promena i da Albanci pokušavaju da na ovaj način sebi stvore startnu poziciju. Ponavljam, nemoguće je praviti zajednicu od jedne opštine i nemoguće je deliti na tako sitne region-delove. Čak ni u Sandžaku, u kojem postoje tri većinske opštine nastanjene bošnjačkim stanovništvom neće moći da dobiju status regije, jer, po evropskim standardima, regija ima dva miliona stanovnika.
Nacionalni savet može da upravlja i ima izvršna ovlašćenja. ZSO ima pravo inicijative, ne i izvršna ovlašćenja
Da pojasnimo čitaocima. Šta može da radi takav Savet kakav postoji u Srbiji? Na primer, Nacionalni savet Mađara ili Albanaca, a šta je to što ne može da radi ZSO?
Zajednica samo koordinira obavljanje javnih poslova koji pripadaju opštinama. Savet radi sve što se tiče održanja i jačanja nacionalnog identiteta. Konkretno, Savet može da proglasi koja je institucija od značaja za srpsku zajednicu. Institucija od značaja za srpsku zajednicu je, na primer, pozorište i ima pravo da ga stavi na finansiranje centralnog budžeta, mora da ga finansira Vlada, a Savet upravlja pozorištem i tako ima izvršna ovlašćenja. Tako je primera radi, peto pozorište u Italiji pozorište iz Trsta. Na primer, savet ima pravo na nacionalne medije i obaveza Vlade je da ih finansira. Savet ima pravo da kaže u sledećem primeru – ‘mi hoćemo da se ovaj institut za jezik i književnost koji ništa ne radi, unapredi u zavod srpskog jezika, kulture i književnosti, a to znači materijalne ili nematerijalne i da obavlja usluge paradržavnog organa, da brine o dvojezičnim tablama. To ne može da radi Zajednica.
Recimo – institut za kulturu u Leposaviću?
Po meni institut za kulturu u Leposaviću iz Prištine, čiji su radnici uglavnom u Beogradu i okolo, koliko ja znam, treba pretvoriti u zavod. Treba da znate da nacionalni savet u Srbiji odlučuje o nastavnom planu i programu, koje knjige će uvesti.
Šta onda može ZSO?
Pa videli ste da on ima pravo inicijative. Nema pravo na izvršna ovlašćenja, sem ako se u statutu nešto tako ne definiše, ali po sporazumu, nema.
Da li postoji mogućnost da se ingerencije ZSO-a nadgrade sa ingerencijama Saveta?
Bolje je imati dva instrumenta nego jedan. Zašto ne bismo imali i laser i skener. Mi sad imamo skener i to je linija decentralizacije i koordinacije i to niko ne sme da otme jednoj zajednici. Znam da ovo što govorim se ne sviđa ljudima iz Vlade. Oni stalno govore da je dovoljno ono što piše u Ustavu Vlade, ali ako pažljivo pročitamo Ustav Kosova, ja Vam garantujem da ćemo naći neki nacionalni savet.
Unaprediti ZSO kroz nacionalni savet manjina. Razumem psihološko-politički problem kosovskih Srba da priznaju da su manjina
Dobro, u čemu onda vidite šansu kada kažete da je sporazum o ZSO to najbolji od četiri sporazuma?
Vidim šansu u ovome – uzeti ono što je sada osvojeno, kadrovski ojačati i boriti se za Savet jer u ovom drugom briselskom sporazumu, što bi rekli Danke Deutschland, pisaće unapređenje srpske zajednice. ‘Ajmo to da interpretiramo kroz Savet. Ja znam šta je psihološko-politički problem Srba ovde, a to je da priznaju da su manjina. Ja ih razumem. Ali bolje je priznati da si mali da bi postao jak, održivi, veliki, nego tvrditi da si jak a iseljavati se.
Kada kažete da nas razumete da li razumete i to da nam je teško sada priznati da smo mali kao zajednica koja je, koliko do juče, bila konstitutivni narod u svojoj državi?
Razumem. I meni je teško da priznam, ali nemam dva metra visine. Dakle, nema pet miliona Srba, ima ih koliko ih ima. Okolnosti su takve da Srbija nije priznala Kosovo, ali Kosovo proširuje suverenitet ovde na celoj teritoriji i prema zakonodavstvu Kosova – i Srbi su konstitutivna zajednica. Šta to znači – imamo tri službena jezika – srpski, albanski i engleski.
Ne verujem na reč Vučiću jer je on svoju političku karijeru vezao za reforme. Ovo je maksimum koji se mogao dobiti
Vidite li šansu za uspeh ZSO uprkos brojnim kritikama u javnosti, odnosno među samim Srbima sa Kosova i Metohije?
Ne verujem na reč Vučiću jer je on svoju političku karijeru vezao za reforme. Svi su smišljali nekakve varijante o podeli Kosova, ali Vučić je na kraju morao da se bori sa onim što su mu ostavili u nasleđe. Ovo je maksimum koji se mogao dobiti. Ako je neko mislio da se mogla dobiti Republika Srpska, a zaboravlja koliko je Srba proterano 2004., zaboravlja koliko je bila odvojena zajednica severna i južna, zaboravlja koliko je Srba sa juga ušlo u kosovske institucije 2006. Da se potpuno razumemo, ja verujem u svest Vučića i odlučnost da se sve to završi.
U tom kontekstu, sa kakvim poruka Vučić dolazi na Kosovo?
To ne znam. Ali ako mislite na ovo‚“pobedili smo 5-0″ to je Đurić. Ne razumem taj govor jer ovo nije bila utakmica, ovo je bilo čitavo prvenstvo. Mislim da je hteo da se približi svom šefu i da je hteo da ima ono poput Bajerna, ili sličnih slika, možda je to sve samo dobro smišljeno jer je narod to lepo primio. Vučić je, sa druge strane, sve to veoma lepo i politički pripremio. Svedok sam da je dva dana pre briselskog razgovora, javno mnjenje imalo mišljenje da su Dačić i Vučić izdajnici. Nije ideja urušavanje, ideja je da ljudi iz Srpske liste, ljudi iz Vlade, privremeno stave sa strane interese ljudi iz Srpske liste i da pogledaju interese cele srpske zajednice.
Urušavanje podrške Srpskoj
Kako to da urade sa njima kad još nije Zajednica ni formirana? Da li delite mišljenje javnosti da predstavnici Srpske ne pokazuju transparentnost u radu?
U istorijskim udžbenicima se kapitalizam predstavljao tako da su ovce pojele ljude. Hajde, neka su ovde ovce pojele ljude na prvim lokalnim izborima i to je prvi kapital. Srpska lista, dobro vođena od Vulina i Beograda, potvrdila je taj rezultat, pa je počelo forsiranje pobednika. I liberali su postali Srpska lista, pa mislim i da su Oliverovi bili za parlamentarne izbore, svi su postali Srpska lista i svi su forsirali pobednika. To je kapital i nije za potcenjivanje. To je jedan ozbiljni kapital.
Šta ih onda preporučuje?
Pozicija gradonačelnika, na primer. Treba da budu sedam gradonačelnika od deset. Jasno je da među njima neće biti ovaj što će biti u zatvoru iz Štrpca i već se smanjila konkurencija. Ja govorim o predstojećim parlamentarnim izborima i o ZSO. Ne treba oni sada da imaju treću funkciju. Ono čemu sad prisustvujem je nezadovoljstvo. Jer je došlo do otpuštanja ljudi, do zatvaranja preduzeća. Svi veruju da se to dešava jer neke srpske liste hoće da privatizuju i preprodaju. To je činjenica koju bismo pozdravili u nekim drugim okolnostima da preduzeće iz Kline popravlja krov Skupštine u Leposaviću i ostale projekte koje čeka. Međutim, ovde ljudi to vide kao koruptivni posao i slimboličko osvajanje institucije, jasan signal svima da stanu u azilantski red. Ovde postoji nešto što se zove urušavanje podrške Srpskoj listi. Ja ne znam šta bih prigovorio Rakiću, Stojanoviću, Kostiću, ne znam dovoljno ljude, ali vidim rezultate, čujem šta građani pričaju. Preti opasnost za jedan finansijski vakum, da ne proradi taj fond za Sever Kosova, da ne dođu ti milioni i da imamo sedam meseci bez evra i da nemamo potpise Žbogara.
Ovde se vakum već oseća…
Vakum postoji već dve godine. Treba da dođe novi budžet, pa novi izbori i ko će onda da veruje u ZSO? O tome govorim, da je to deo jedne celine.
Brisel 2 će se završiti sa pravnog-obavezujućim sporazumom. Ne može pre deset godina. Svaka nova vlada naslediće obavezu potpisanog sporazuma
Kada, po Vašim informacijama, počinje Brisel 2?
Brzo. Sada u septembru ili oktobru. Šta je Brisel 2? Pa valjda piše u ugovoru o sporazumu o energetici u verziji Vlade Srbije da ona polaže pravo na imovinu. S druge strane, u verziji Vlade Kosova piše da oni polažu na to pravo. Dakle, to pitanje ostavljeno je za raspravljanje. Pitanje imovine, pitanje platnog prometa, pitanje međusobnog potraživanja, pitanje povratka, položaja zajednice i pitanje saradnje u međunarodnim organizacijama i pitanje prekogranične saradnje lokalne zajednice ide u Brisel 2.
Koliko dugo može da traje pregovaranje o tim temama?
Pa trajaće koliko i pregovaranje Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji. Brisel 2 je popis tema o kojima treba raspraviti. Biće i dalje susreta premijera, ali ne tako često. Ja mogu da kažem da će Brisel 2 trajati do onog finalnog Brisela, do onog pravnog-obavezujućeg sporazuma, pošto je Srbija ispunila sve obaveze po poglavlju 35. Da budem slobodan da kažem – da to ne može bez deset godina. Ništa preko noći. Da se neko nije igrao politike i nije pokušao da napravi privatno preduzeće sa opštinom Zubin Potok i da tako doskoči i preuzme Gazivode, na kraju se pokazalo da smo i Gazivode i ove impulse mogli da imamo još pre dve godine da se neko nije igrao sa baznom stanicom.
Pošto će se za deset godina vlade i u Srbiji i u Prištini verovatno promeniti, da li bi te buduće vlade mogle da anuliraju sporazume? Može li imati nekih reperkusija?
Neće imati nikakve. Ono što je potpisano – potpisano je i svaka Vlada koja dođe, ona to nasleđuje. Ja sam za to da ljudi koji su bili tu tokom pregovara ostanu, ne na istim funkcijama, ali da su tu.
Zašto su ona ostala tri sporazuma manje dobra od sporazuma za ZSO?
Prvi put je Evropska Unija prekršila svoje pravilo o transparentnosti. Shvatili su da je politički osetljivo, dogovorili se da svaka strana priča priču koja njima odgovora i zbog istine su objavili prvog dana po sporazumima i engleski i srpski tekst sporazuma. Mislim da je ovaj sporazum jako važan za Mitrovicu i konačno će biti uređena pešačka zona, u Brđanima će započeti katastarske aktivnosti. Znam da je to u korist Albanaca i Bošnjaka, ali na drugim mestima biće u korist Srba.
Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković, su ti koji su se izborili za opštinu Kosovska Mitrovica
Da li Vam, prema sporazumu o slobodi kretanja i uređivanju glavnog mosta, uspostavljanje kružnog toka kod glavnog mosta u severnoj Kosovskoj Mitrovici liči zapravo na uspostavljanje četvrte zone poverenja u Severnoj Mitrovici?
Ta zona poverenja je uspostavljena početkom dvehiljaditih. Tada je Savet Evrope shvatio da to ne funkcioniše i inicirao projekat „Mitrovica-podeljeni grad“. Ja sam bio sa srpske strane u tom projektu i tvrdim da sam video sliku Mitrovice već tada.
Kao jednog grada?
Kao gradske zajednice opština, koja će u tranzicionom periodu od dva do tri mandata funkcionisati preko zajedničkih projekata, ne zajedničkih tela, zato je Srbima dozvoljeno da naprave opštinu Kosovska Mitrovica. Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković, su ti koji su se izborili za opštinu Kosovska Mitrovica. Njihovi pregovori, uz prisustvo Dušana Janjića su doneli taj rezultat, ali su neki iz Beograda imali direktnu komunikaciju sa Štajnerom i zaustavili pregovore pa smo dobili onih sedam tačaka i iseljavanje Srba.
Na koga mislite iz Beograda?
Pa optužnice će reći ko je u pitanju. Zna se ko je tog jutra otišao na godišnji odmor, a onda pozivao ljude da napuste Kosovo. Ko je tražio da se zajedno sa Italijanima i Špancima pakuje Srbe u kamione…“NN“ lice.
Srpska je bila nametnuto rešenje. Vulin se sviđa međunarodnoj zajednici jer je efikasan. Strance na Severu nije interesovala demokratija već bezbednost
Da se vratimo na aktuelne predstavnike koji pozivaju Srbe na Kosovu i Metohiji da ostanu i u novim okolnostima. Šta mislite o Srpskoj listi?
Srpska lista je bilo rešenje koje je nametnuto u teškoj situaciji. Trebalo je motivisati ljude da izađu na kosovske lokalne izbore 2013. Napravljen je prećutni dogovor između međunarodne zajednice, Prištine i Beograda da se napravi jedna velika lista koja bi probila taj led straha izlaska na izbore, koja bi direktno bila u odgovornosti Beograda jer je to odgovaralo međunarodnoj zajednici. Vulin uopšte nije u lošim odnosima sa međunarodnom zajednicom kako smo mi zaključili, očigledno im se sviđa jer je vrlo efikasan, završavao je mnogo stvari i dobro je to vodio. U tom momentu je to bilo funkcionalno. Na pitanje šta je prioritet tih izbora, oni su rekli da njih ne interesuje demokratija i ko će pobediti, njih interesuje bezbednost. Moraju da se uspostave opštine pod kosovskim kriterijumima, a kako će to biti i da li će to biti fer, ili ne, to njih nije interesovalo i oni se tu nisu mešali jer je tu OEBS. Ne treba da govorim o tome da su u Mitrovici izbori bili nefer i nedemokratski, prekinuti su na dva mesta. I za Leposavić i Lešak su glasovi prebrojani izvan biračkog mesta, dakle to je bio jedan dogovor, kao i upad na biračko mestu u Mitrovici. Dakle, ako iko misli da Oliver Ivanović sedi u zatvoru samo zbog komandne odgovornosti, da, ali tu postoje i tabu političke teme – trebalo ga je skloniti iz drugog kruga.
Oliver Ivanović bi pobedio. Neko iz Beograda ili sa lokala mu nije verovao da naprave zajedničku listu. Njegovo suđenje politizovano od početka. OEBS zatvoriti jer ničemu ne služe
Zašto?
Pobedio bi. Problem je što u tom momentu očigledno neko iz Beograda nije verovao Oliveru Ivanoviću da s njim napravi zajedničku listu, ili neko na lokalnom nivou nije hteo da napravi zajedničku listu, a on se sve vreme nudio.
Znate li kakav nepopularni odjek će imati ovo što ste malo pre govorili kada su u pitanju određene međunarodne institucije, posebno u delu gde govorite o prošlim kosovskim lokalnim izborima? A drugo pitanje se tiče Ivanovića, zar upravo iz Beograda ne stižu poruke podrške njemu? Uključujući i Premijera?
OEBS mene nikad nije voleo i ja ponavljam da njih treba zatvoriti čim prestane predsedavanje Dačiću, oni nam ničemu više ne služe. Hrvati su ih s pravom izbacili čim su dobili sporazum o pridruživanju, tako da ja ne razumem šta će nama OEBS? Lično imam dobru saradnju sa OEBS-om, ali ne sa onim stacioniranim u Srbiji. OEBS nema razloga da bude u Srbiji jer oni imaju misiju da šire demokratiju gde je nema, a svi izveštaji govore da su izbori bili demokratski u Srbiji. Mogu odgovorno da tvrdim da ovi na Kosovu nisu bili demokratski. Ja imam samo jedan alibi za OEBS, a to je da je za vreme izbora na Kosovu bio samo uslužan i svrsishodan i dali su prednost bezbednosti nad fer i demokratskim izborima. Činjenica je da prvi i drugi krug izbora nisu bili legalni, kao što jesu bili legitimni, a opravdani su razlozima jedne nove prakse, uvođenjem Srba u jedan novi sistem, uvođenjem Srba u kosovske opštine i to je bio cilj oko kojeg su se svi dogovorili, a sve drugo je problematično, sve do onog paničnog bežanja iz Leposavića gde ih niko nije napao, zatvaranje biračkog mesta pre vremena u Zubinom Potoku gde ih niko nije napao.
A za Olivera Ivanovića?
Ja ne kažem da je Olivera Ivanovića Beograd smestio u zatvor, već samo kažem da je njegovo suđenje od početka politizovano. Govorim o političkom delu u optužnici, u kojoj je sadržan i etnički motivisan zločin. Ja ne govorim o tome da li je on to uradio. Ima i drugi kontekst – Zašto je on baš sada uhapšen? Zašto nisu sačekali da prođe glasanje? Ko je to uradio? Ja nemam dokaz. Ja sam među prvima potpisao zahtev da se on brani sa slobode. I Beograd se uključio samo u to da se on brani sa slobode.
Može li suđenje Oliveru Ivanoviću da se prebaci na Specijalni sud?
To već traje predugo. Mada, za standarde međunarodne zajednice i nije predugo. Hoću samo jednu stvar da kažem – svi smo mi zaboravili da je Delibašić u zatvoru, a on je bio trn u oku međunarodnoj zajednici, on je bio važniji sa stanovišta operativne odgovornosti, za razliku od Olivera koji je bio čovek sa dobrim kontaktima sa međunarodnom zajednicom i čovek koji je bio državni sekretar malo nakon što mu je istekla funkcija državnog sekretara, on je uhapšen. Zaštićeni svedoci su srpske nacionalnosti.
Kako znate to?
Pratim postupak. Ovo suđenje je pod visokim političkim pritiskom pogotovo kad je u pitanju Oliver Ivanović. Po meni je to suđenje u kome je važna meta za destrukciju paralelnih institucija Srbije i jedan od ciljeva tog suđenja je Delibašić. Oliver je jednostavno simbolički važan svim stranama. Svi mi koji smo podržali Olivera u štrajku glađu, zaprao smo rekli da on ima političku moć, a to nijedan Sud ne voli. Nisam siguran koliko smo mu pomogli tom podrškom.
U Srpskoj postoje kvalitetni ljudi. Njeno vreme ipak prošlo
Ako je u trenutku održavanja izbora i formiranja vlasti nakon izbora bilo funkcionalno imati Srpsku listu, šta je danas? Doći će novi izbori. Gde vidite, u kome vidite politički manevarski prostor za Srbe sa KiM-a?
Razumem ja Srpsku listu i populizam. Tamo postoje kvalitetni ljudi. Ne možemo reći da se Gračanica ne vodi profesionalno, ali sa druge strane imate zajednice koje su katastrofalno organizovane, imate ljude na pozicijama koji su pod krivičnim gonjenjem. Znate sad kakav je to udar za Srpsku listu kad počnu da stižu krivične prijave protiv njenih viđenih ljudi. Prošlo je doba Srpske liste iz dva razloga. Za nove parlamentarne izbore, Srpska lista nema prepoznate stranke jer koalicija nema status parlamentarne stranke, osim da je parlamentarna koalicija. Kad budu došli novi izbori oni nemaju 50% mesta u biračkim odborima. Što znači prošlo je doba. Verujte, vreme će pokazati da jedna jedina parlamentarna stranka je DPS nema ko drugi. Oni jedini imaju status parlamentarne partije. Ono što je bila pobeda i što je donelo benefite ljudima, sada pokazuje svoj minus. Verovatno će i ljudi iz Srpske pokušati nešto da se registruju kao neka stranka, ali onda neće imati parlamentarni status što je startni minus. To je jedan razlog, a drugi razlog je to što dolaze prijave, krivični postupci, razni finansijeri koji su poznati kao organizatori koji se faktički nalaze u izbeglištvu. Traži ih EULEX, Srbija ih ne isporučuje i imaju ozbiljne probleme. EULEX onda ucenjuje. Taj specijalni sud koji se ovde lažno predstavlja kao sud za OVK je budući stalni sud za ratne zločine i organizovani kriminal.
U Preševu formirana Asocijacija albanskih opština
12.09.2015 | 17:17
Predstavnici pet političkih stranaka Albanaca na području Preševa, Bujanovca i Medveđe danas su na zajedničkoj sednici odbornika formirali asocijaciju tri opštine.
Albanski odbornici glasali za Asocijaciju (Foto Tanjug)Cilj je da Albanci na jugu Srbije dobiju ista prava kao što imaju Srbi u ZSO na Kosovu.
Sednici u zgradi Skupštine opštine Preševo, međutim, nisu prisustvovali odbornici iz Medveđe, u kojoj se sutra održavaju lokalni izbori, a predsednik je Nacionalnog saveta Albanaca Jonus Musliu uveren je da će se i oni uskoro saglasiti s tom odlukom.
„Ne želim to da komentarišem… I oni će se saglasiti uskoro sa nama jer niko od njih ne živi bolje od nas“, rekao je Musliu.
Sednici na kojoj je doneta odluka o formiranju asocijaciji albanskih opština nisu prisustvovali ni odbornici dve političke partije Albanaca iz opština na jugu Srbije, dok je odluka doneta većinom glasova prisutnih 68 odbornika.
Odluku su podržali Pokret za demokratski progres Jonusa Musliua, Grupa građana koja ima odbornike, a koju predvodi Ramzi Ljatifi, Demokratska partija čiji je lider Nagip Arifi, Demokratska partija Albanaca koju predvodi Ragmi Mustafa i Demokratska unija doline na čijem je čelu Skender Bestani, a na sednici se nisu pojavili odbornici Demokratske unije Albanaca Rami Zulfijua i Pokreta za demokratsko delovanje Rize Haljimija.
Musliu je novinarima nakon sednice rekao da je cilj asocijacije da Albancima obezbedi prava koja su predviđena za Srbe u Zajednici srpskih opština, a što se pre svega odnosi na prava u oblasti policije, sudstva, zdravstva…
Upitan da li je osnivanje asocijacije u skladu sa pravnim sistemom Srbije, Musliu je upitao „zašto ne bi bilo“, jer Albanci, dodao je, ne traže ništa više od onoga što imaju Srbi u ZSO.
Musliju, međutim, nije konkretno odgovorio na pitanje čime će se konkretno baviti asocijacija i koja će ovlašćenja imati, osim što je rekao da će uskoro biti formirane radne grupe koje će raditi na donošenju statuta.
U opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa od 114 odbornika 74 je albanske nacionalnosti.
Stranke koje su ranije podržale inicijativu predsednika Nacionalnog saveta Albanaca o formiranju asocijacije imaju 41 odbornika, a one koje se protive 33..
Vulin: Zahtev Albanije nije prijateljski
12.09.2015 | 15:37
Zahtev Albanije da Unesko stavi na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji nije prijateljski akt i ne vodi dobrosusedskim odnosima.
Aleksandar Vulin
To je poručio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.
Vulin je novinarima u Šapcu, rekao da će se Srbija boriti protiv toga i da mu je žao što se Albanija odlučila na takav korak.
„Žao mi je što je Albanija uradila to što je uradila, to nije nešto što pomaže dobrosusedskim odnosima, to ne vraća poverenje u regionu i govori o tome da neke zemlje ne vode računa ili malo vode računa o tome šta Srbija i Srbi osećaju“, istakao je Vulin.
Ministar je naveo da je to mogla da učini i neka druga zemlja, ali da uvek treba biti osetljiv kada su u pitanju naši susedi i region.
Vulin je rekao da je poznato da Albanija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da se oko toga ne slažemo, da se Srbija nikada neće sa time složiti i priznati Kosovo kao nezavisnu državu.
On je ponovio da bi zemlje u našem okruženju morale da vode računa o tome šta Srbija misli i oseća i da je to mogla da učini neka druga država ako je već bilo „stalo do toga da se Kosovo predloži za članstvo u Unesko“.
„Jasno je da je pravo na našoj strani, da Kosovo ne može da bude član Uneska, zato što nije država i zato što nije član UN“, rekao je Vulin.
On je dodao da je važnije od toga to što su oni koji su palili manastire i činili pogrom marta 2004. godine da su zapravo zapalili spomenike pod zaštitom Uneska, te da ne bi smeli da imaju pravo da menjaju ime kulturnog nasleđa.
„Ja znam da je mnogima problem što su najznačajniji kulturni spomenici na prostoru Kosova i Metohije srpski spomenici i ja znam da je Unesko baš prepoznao srpske spomenike, ali to ne treba da bude razlog da se prebriše srpsko ime, to ne može da bude opravdanje da se pokuša i zaboravi istorija čitavog jednog naroda“, naveo je Vulin.
On je rekao i da je politika Vlade Srbije da vodi računa o saradnji sa komšilukom.
„Sve u istoriji jednom prođe, a mi ostajemo jedni drugima i zato ne treba praviti ovakve poteze koje je napravila Albanija“, rekao je Vulin.
Albanija je podnela zvanični zahtev da Izvršni savet Uneska, na sednici u oktobru, stavi na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji.
Pored Albanije, zahtev su podržale, kako je juče rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, još 44 zemlje članice Uneska – od ukupno 195, ali da to ne mora da znači da će zahtev i biti stavljen na dnevni red.
Seljimi: Rekordna podrška u Unesku
12.09.2015 | 12:25
Zahtev za članstvo Kosova u Unesku podnet je od strane Albanije i potpisan od 44 države članice ove oragnizacije, što je rekordan broj zabeležen u novijoj istoriji, rekao je Petrit Seljimi.
Petrit Seljimi
Zamenik ministra inostranih poslova Kosova je, na vanrednoj konfereciji za novinare organizovanoj tim povodom, podsetio da ć́e Izvršni odbor Uneska razmotriti zahtev za članstvo Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji 3. oktobra, a kako je rekao, očekuje se da će Generalna skupština ove organizacije o njemu glasati u prvoj nedelji novembra.
Zahtev Kosova Izvršnom odboru je prosledila generalna direktorka Uneska Irina Bokova, a za prijem će biti potrebno 2/3 glasova.
„Kosovo je sada osiguralo glasove 19 zemalja članica Izvršnog odbora, što predstavlja pozitivnu vest „, kazao je Seljimi na konferenciji za novinare.
E-Novine Kosova i Metohije 