ПАКАО КОШАРА – НИСМО ЗАБОРАВИЛИ!

април 9, 2012

Ово је тек информација која има за циљ да ода почаст свима који су се борили на Косову и Метохији, и онима који су дали своје животе за одбрану Србије. Посебно у рејону карауле Кошаре. Једнако храбри као и наши војници тада су били добровољци из Русије, који су по доласку у Србију инсистирали да буду упућени на Кошаре, знајући да се тамо воде најтеже битке.

Као што ће се приметити нема много детаља јер је немогуће навести све акције које су се дешавале у том рејону од 9. априла до 10. јуна 1999. А акција је било много. Сматрам да је поштеније дати подсећање без много детаља, него изоставити неке битне ствари за које ми обични смртници можда и не знамо, а они који су били на Кошарама то памте. Можда грешим, али како ја не знам све, сматрам да је боље овако, јер је грех од Бога ову тему обрадити половично.

Подсећање да нисмо заборавили, порука да нисмо опростили.

На данашњи дан, 9. априла 1999. у 3 часа, на православни Велики петак,  почела је масовна артиљеријска ватра са албанске стране у правцу карауле Кошаре. Тиме је почела једна од најпознатијих битака у рату 1999. Битка на Кошарама – Пакао Кошара. Ватру је тада отворила регуларна војска Албаније која је тукла пограничне положаје Војске Југославије и тиме давала подршку терористичкој организацији Шиптара са Косова. Наравно, свесрдну помоћ и подршку Шиптари су добијали и од НАТО авијације. Битка је трајала од 9. априла до 10. јуна.

Скоро 12.000 НАТО војника, међу њима и 5.000 Американаца, стигли су у Албанију са више од 30 тенкова и 26 хеликоптера Апача. Све се спремало за 9. април, а караула Кошаре је „изабрана“, због повољног терена за нападача. Положаји терориста и Албанске војске били су на већој надморској висини од положаја ВЈ, а сама караула на изузетно неповољном месту, ова локација је одабрана као један од праваца продора. План је био изненадни напад и продор у Метохију чиме би се Војска Југославије натерала на отворени сукоби са њима. Како НАТО авијација није имала баш много успеха у уништавању копнених јединица, жеља је била да се Војска избаци на чистину што би омогућило НАТО авијацији да их бомбардује.

Шиптари су у  нападу 9. априла употребљавали топове, хаубице и минобацаче и ишли у три правца. Први је био према врху Раша Кошарес, други је био према караули Кошаре и трећи према врху Маје Главе. Подаци говоре да је током артиљеријског бомбардовања, отприлике 1.500 припадника терористичких формација непримећено пришло граници. На првој линији одбране тада је било мање од 200 припадника Војске! Њима због неприступачног терена није могла да притекне у помоћ подршка оклопних јединица Војске.

Битка је трајала целе ноћи све до јутра следећег дана. Уз помоћ артиљерије терористи су заузели Маја Главу и наставили гранатирање карауле Кошаре. Војска Југославије је морала да напусти караулу поподне. Око 19 часова припадници терористичке организације Шиптара са Косова су ушли у напуштену караулу, а велике телевизијске екипе су то одмах забележиле и послале слику у свет.

Циљ напада била је копнена инвазија на Југославију. После тешких борби Војска је успела да порази нападача и спречи њихов улазак на територију Косова и Метохије. Терористи су, захваљујући артиљеријској подршци Војске Албаније, подршци НАТО авијације, као и чињеници да је на том подручју у тренутку напада било мало наших војника, успели да заузму караулу Кошаре. Али, без обзира на заузимање, примарни циљ, копнена инвазија – није остварен.

Битка на Кошарама је узела многе животе са обе стране. Званичне информације говоре о више од 60 страдалих војника Војске Југославије на подручју карауле Кошаре. Само током ноћи између 10. и 11. маја НАТО авијација је бацила касетне бомбе на војнике ВЈ који су нападали позиције шиптарских терориста испод Раша Кошареса, убивши 8 војника и једнога официра а ранивши преко 40. Званични губици терориста су око 150 мртвих, али сматра се да их је било много више. Око 80% мртвих терориста потичу са Косова и Метохије, али се не зна колико их је било из Албаније и Македоније. Званичне информације говоре да су на Кошарама погинула и три страна држављанина. Два НАТО војника, Француз Арнод Пјер (1971) и Италијан Франческо Ђузепе Бидер (1961) као и Мурад Мухамед Алија из Алжира. Током битке је уништено и 5 албанских тенкова, и тенковска офанзива је сломљена.

И један додатак, сугестија на текст оних који су били у Паклу Кошара:

„У том периоду и битка за Паштрик је била као и на Маја Глави. Редовно се бомбардовао Јуник и пут Дечани према граничним прелазима на Проклетијама. Како легалним тако не легалним. Свуда је у то време био Пакао Кошара. Цео тај фронт је био јединствен.“

НАПОМЕНА: Аутор фотографија је Михаило Меденица

Advertisements