30.09.2015 |08:00 -23:55 Dok se Srbi „kolju međusobno“ za valast i tuđe pare pripremajući se za izbore, Šiptari ostvariše sve svoje zacrtano a svi Srpski BORSCI za šaku dolara prodadoše NAROD I ŽIVOT NA KIM! Tako bi se opisao današnji dan…


Protestna nota UN-u zbog Kosova

Srpska misija u UN u dogovoru sa Ivicom Dačićem uputiće protestnu notu UN zbog prisustva predstavnika Kosova na skupu o borbi protiv terorizma, javlja RTS.

Skup o borbi protiv terorizma organizovale su SAD.

U Ujedinjenim nacijama ističu da je to privatan sastanak koji su SAD organizovale i da je zbog toga Kosovo bilo tretirano kao nezavisna država.

Srpska misija u UN u dogovoru sa ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem uputila je protestnu notu Ujedinjenim nacijama.

Mnogi su primetili da je skup obezbeđivala američka tajna policija, a ne policija Ujedinjenih nacija, što je takođe neuobičajeno, piše RTS.

Izaslanik Rusije u UN Vitalij Čurkin, žalio se na prisustvo predstavnika Kosova na skupu o borbi protiv terorizma, koji su organizovale SAD.

Ban i Nikolić: Stradanje srpske baštine bio bi zločin

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i generalni sekretar UN Ban Kimun složili su se da bi stradanje srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji bio zločin i da se to ne sme dozvoliti.

Tomislav Nikolić i Ba Ki Mun 

Nikolić je zatražio podršku kako bi se sprečio prijem Kosova u Unesko i srpska baština zaštitila.

“Očekujemo podršku svih onih koji postupaju po savesti, da bi srpska kulturna baština, koja je i svetska ujedno, ostala zaštićena”, rekao je Nikolić tokom susreta sa generalnim sekretarom UN u Njujorku, saopštila je Služba za saradnju s medijima predsednika, preneo je Tanjug.

Ban Kimun se složio sa predsednikom Nikolićem da bi stradanje kulturne baštine na Kosovu i Metohiji bio užasan zločin i da se to ne sme dozvoliti.

Nikolić je Banu predočio dokumente zbog kojih se Srbija protivi prijemu Kosova u Unesko i poklonio mu knjigu “Hrišćansko nasleđe Kosova i Metohije-istorijske i duhovne postojbine srpskog naroda”, i dva autentična filma o nekažnjenom uništavanju te baštine.

Nikolić je razgovarao i sa Irenom Bokovom, generalnim direktorom UNESKO-a, i zatražio da UNESKO odlučivanje o nadležnosti nad kulturnom baštinom na KiM prenese na pregovore u Briselu, zato što je evidentno da Albanci “separatno preuzimaju nadležnosti institucija na KiM mimo pregovora, direktno u tim organizacijama, navodi se u saopštenju.

Kozarev: O statusu i imovini SPC u Briselu

Beograd želi da se pitanje statusa SPC i njene imovine na Kosovu rešava u okviru briselskog dijaloga, kazao je zamenik direktora Kancelarije za KiM Dušan Kozarev na Samitu Oebsa u Varšavi.Kozarev u Varšavi

Kozarev je danas zatražio da se međunarodna zajednica aktivnije uključi u rešavanje pitanja statusa Srpske pravoslavne crkve i njene imovine na Kosovu.

„Na Kosovu i Metohiji srpsko religijsko nasleđe je suštinski deo nacionalnog identiteta. Srpske pravoslavne crkve i manastiri na Kosovu i Metohiji su dokaz drevnosti srpske državnosti, dokaz patnje i opstanka srpskog naroda, i Srbi su veoma vezani za njih“, poručio je Kozarev na panelu „Borba protiv rasizma, ksenofobije i diskriminacije“.

Iznoseći argumente protiv prijema Kosova u Unesko, Kozarev je podsetio na kontinuiranu istoriju napada na srpske svetinje na Kosovu, istakavši da su se na udaru našli i spomenici pod zaštitom Uneskoa, kao što su Bogorodica Ljeviška u Prizrenu i manastir Visoki Dečani, koji je u nekoliko navrata granatiran, a zgrade u manastirskom kompleksu su naružene grafitima „ISIS“, „Kalifat dolazi“, „OVK“ i „Albanska nacionalna armija“.

„Nakon dolaska međunarodnih snaga 1999. godine 141 crkva i manastir SPC su potpuno uništeni ili teško oštećeni. Samo tokom martovskog nasilja 2004. godine je oštećeno ili uništeno 35 sakralnih objekata SPC“, rekao je Kozarev.

Kozarev je učesnicima konferencije predočio da je samo u prvih šest meseci ove godine zabeleženo devet ispisivanja grafita „OVK“ i „ISIS“, pljačkaških upada u crkve, skrnavljenja pravoslavnih grobalja i drugih incidenata.

NATO: Vojska Kosova je njihova unutrašnja stvar

Ne odlučuje NATO o strukturi, mandatu i misiji Kosovskih bezbednosnih snaga, to je unutrašnja stvar lokalnih kosovskih institucija, nezvanično je rečeno listu Danas u NATO-u.Tod Čapman, Hašim Tači i Bekim Čolaku 

Povodom tvrdnje kosovskog Ministarstva spoljnih poslova da je Priština “dobila saglasnost NATO-a za uspostavljanje oružanih snaga” u koje treba da se transformiše sadašnja KBS, u toj vojnoj alijansi kažu da trenutno podržavaju razvoj KBS u okviru njihove izvorne misije i mandata, kroz Tim NATO-a za vezu i savetovanje.

“Ukoliko mandat i misijaovih snaga evoluira, Severnoatlantski savet će morati da razmotri nivo angažovanja NATO”, prenosi Danas.

Na sajtu kosovskog Ministarstva spoljnih poslova ranije je objavljena izjava šefa diplomatije Hašima Tačija iz Njujorka, prema kojoj je Kosovo dobilo saglasnost NATO za formiranje oružanih snaga Kosova i da je za to sada potrebna saglasnost kosovskog parlamenta.

“Kosovo je spremno da uspostavi oružane snage Kosova, dobilo je saglasnost NATO-a u tom pogledu, i to sada zahteva saglasnost Skupštine Kosova”, rekao je Tači u Njujorku, nakon razgovara sa glavnim zamenikom pomoćnika državnog sekretara Biroa za političke i vojne poslove Stejt departmenta Todom Čepmenom.

Šef kosovske diplomatije i potrpedsednik vlade u Prištini izjavio je i da su uspostavljanje oružanih snaga Kosova, pristupanje Partnerstvu za mir i iniciranje političkog dijaloga sa NATO-om prioriteti Kosova u oblasti bezbednosti.

Uklanjanje „Parka mira“ počinje 15. oktobra?

Gradonačelnik Južne Mitrovice Agim Bahtiri rekao je za Radio Slobodna Evropa da će uklanjanje Parka mira na mitrovačkom glavnom mostu i revitalizacija mosta preko Ibra početi 15. oktobra.

„Radovi na će početi 15. oktobra i trajaće do juna sledeće godine. Most će biti potpuno revitalizovan, a biće napravljene i dve obilaznice, na severu i jugu. Kasnije će sa obe strane biti napravljena i igrališta za decu. Radovi će biti završeni do juna sledeće godine. Time će biti omogućeno slobodno kretanje za pešake, bicikliste i sva motorna vozila“, rekao je Bahtiri, a prenose prištinski mediji.

On je naglasio da su o početku sprovođenja projekta obaveštene sve strukture obe opštine, severnog i južnog dela Mitrovice.

Sa druge strane, predsednik Severne Mitrovice Goran Rakić nije bio spreman da potvrdi da li su opštinske strukture obaveštene o datumu početka sprovođenja projekta obnove mosta.

Predsednica Skupštine opštine Severna Mitrovica Ksenija Božović je za Radio Slobodna Evropa rekla da, osim činjenice da je postignut sporazum, institucija kojom ona rukovodi još uvek nije dobila nikakvu informaciju u vezi toga.

„Sutra je 1. oktobar, a mi u skupštini o tome nismo zvanično razgovarali. To ipak ne znači da nas predsednik opštine neće obavestiti kada se vrati sa službenog puta. Ali da li će biti diskusije u vezi toga, ne znam jer za sada ta tema nije stavljena na dnevni red“, rekla je Božović.

Šefica Administrativne kancelarije kosovske vlade na severu Adrijana Hodžić je, takođe, za Radio Slobodna Evropa rekla da nije videla nikakve naznake priprema za početak radova.

„Danas sam prelazila preko mosta i nisam primetila da se bilo šta dešava“, rekla je ona.

Ipak, Bahtiri je rekao da će radovi na uklanjanju Parka mira početi u određenom roku.

„Tender je raspisan i pobedila je jedna kompanija. Ona će početi sa radovima i odgovaraće direktno Savetu Evrope koji je na sebe preuzeo uklanjanje Parka mira“, naglasio je Bahtiri.

On je dodao da će istovremeno biti uklonjene i još dve barikade koje se nalaze u severnom delu Mitrovice, u „Bošnjačkoj mahali“ i Suvodolu koje su, kako je rekao, postavili Albanci.

Park mira postavljen je 18. juna 2014. godine, samo nekoliko sati posle uklanjanja trogodišnje barikade od peska i kamenja.

Uklanjanje Parka mira na centralnom mostu preko Ibra koji spaja severni i južni deo Mitrovice, kao i slobodi kretanja preko ovog mosta dogovoreno  je 25. avgusta u Briselu kada su srpski i kosovski premijeri Aleksandar Vučić i Isa  Mustafa nakon višečasovnih razgovora potpisali četiri sporazuma, među kojima je i sporazum o mitrovačkom mostu.

Prema tom sporazumu, kako je tada objasnio Vučić, „ulica Kralja Petra biće pretvorena u pešačku zonu i u tu se ulicu neće ulaziti kamionima“.

Đurić: Izbor Stojanovića tačka na podele

Izbor Branimira Stojanovića za novog koordinatora Srpske liste mora da znači i tačku na podele među srpskim predstavnicima na Kosovu i Metohiji, izjavio je danas direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.Marko Đurić

Đurić je, posle sastanka sa Stojanovićem i koordinatorom Upravljačkog tima za uspostavljanje Zajednice srpskih opština Ljubomirom Marićem, rekao da Srpska lista ima podršku Vlade Srbije i da su očekivanja od te liste velika, kao što su i očekivanja građana na KiM.

„Pred njima je nesumnjivo ozbiljan rad na jačanju naše zajednice, tamo gde je ona najugroženija, u srpskim sredinama i enklavama“, rekao je Đurić.

On je naveo da je predstavnicima Srpske liste poručio da mogu da računaju na podršku Srbije i izvestio ih je o razgovorima u Briselu.

„Posle izjave (izvestioca EP za Srbiju) Dejvida Mekalistera da do 25. decembra treba da bude usaglašen Statut ZSO i mi i Priština i posrednici u razgovoru imamo jasno zacrtan rok i cilj“, rekao je Đurić.

On je poručio da Vlada Srbije očekuje veliki rad i odgovornost predstavnika Srpske liste na terenu.

Stojanović je novinarima nakon sastanka rekao da Srpsku listu čeka veliki posao koji mora timski da se radi, kako bi se nadoknadilo vreme izgubljeno u određenim nesuglasicama.

Stojanović kaže da je važno da se stabilizuje situacija unutar Srpske liste, kako bi se nastavio rad u interesu građana, navodeći važnost nastavka sprovođenja Briselskog sporazuma i forimiranje ZSO.

„Ljudi svakako očekuju mnogo do nas, čeka nas veliki posao. Bez podrske Vlade Srbije ne bismo mogli da očekujemo velike rezultate“, rekao je Stojanović.

Kako je naveo, sigurno je da naredni period neće biti politički stabilan jer ima puno turbulencija i neslaganja u Prištini ali naša je obaveza da kroz taj period prođemo smireno, stabilni i bez posledica.

Marić je rekao da je važna poruka da je rok za izradu Statuta ZSO 25. decemar i da je ona upućena onima koji kasne u tom poslu.

Marić navodi da se srpska strana vrlo ozbiljno posvetila tom poslu i pripremama za forimiranje ZSO.

„Nas prioritet je ZSO, bez nje nema budućnosti“, rekao je Marić.

Simić: Većina srpskih poslanika podržava Jablanovića

Šef poslaničkog kluba Srpske liste Slavko Simić kaže da unutar te liste nije izvšena nikakva promena i da Branimir Stojanović nije izabran za koordinatora. Kaže i da većina srpskih poslanika podržava Jablanovića.Slavko Simić

„Ova vest je dezinformacija“, kaže Simić i dodaje da ona podriva jedinistvo unutar Srpske liste.

„Ona je neistinita, bez obzira iz kog izvora dolazi. Poslanicki klub je jedinstven i najveć broj poslanika podržava predsednika Srpske liste gospodina Aleksandra Jablanovića“, tvrdi Simić i pisanoj izjavi za medije.

Šef poslaničkog kluba Srpske liste u Skupštini Kosova poziva Kancelariju za KiM da prestane da se bavi odnosima unutar ove liste, jer su, kako kaže, ti odnosi političke prirode.

„Većina navoda koji su predmet obračuna u medijima su izmišljeni što je lako proverljivo.Mi nastavljamo posao za koji smo dobili mandat naroda i taj posao nastavljamo sa našim predsednikom Srpske liste gosodinom Aleksandrom Jablanovićem“, stoji u izjavi Slavka Simića.

Srbi u kosovskom parlamentu imaju deset poslanika.

Sednica SAP KiM: Jakšić predložio peticiju za referendum „KiM ili EU“; Jović pozvao na jedinstvo opozicije i proteste

30.09. 2015, 16:00|Izvor: KoSSev

Jedinstvo opozicije i protesti jedini su način da se promeni politička situacija. Idemo pred Kancelariju za Kosovo i Metohiju da upitamo šta je to 5:0, da upitamo gradonačelnike da li su Albanci, ili „Kosovari“. Pritisak, ne nasilje, najbolji je način za borbu protiv nezavisnog Kosova – poručio je danas Nebojša Jović na sednici opozicione Skupštine Autonomne pokrajine Kosova i Metohije. A nekadašnji visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije sa Severa Kosova i nekadašnji najuticajniji lider kosovskih Srba, Marko Jakšić, predložio je pokretanje peticije za referendum kojim bi se građani Srbije izjasnili da li su za Evropsku uniju, ili za Kosovo i Metohiju, kao i peticiju za raspisivanje izbora na Severu KiM-a. On je, takođe, zatražio i „trajno nastanjivanje patrijarha u Pećku Patrijaršiju“. Ova sednica je održana istog dana kada i sednice kosovskih opština sa Severa na kojima su usvojeni opštinski budžeti za 2016. Od 68 prisutnih odbornika, njih 66 na ovoj opozicionoj skupštini usvojilo je devet zaključaka. Jedan od zaključaka je da ovi odbornici od predsednice Narodne Skupštine Srbije zahtevaju da „odmah i bez odlaganja“ raspiše lokalne izbore za četiri opštine na Severu KiM-a, u kojima „funkcionišu privremeni organi mimo svih zakonskih propisa“. U protivnom, rukovodstvo Skupštine AP KiM pronaći će, kako navode, zakonski osnov da raspišu lokalne i pokrajinske izbore po zakonima Republike Srbije. Predlog Jakšića o peticiji za referendum se, međutim, nije našao u zaključcima sednice. 

„Stanija proziva Soraju“

Jović se danas osvrnuo i na još uvek aktuelnu raspravu predsednika Srpske, Aleksandra Jablanovića, i nekih od ostalih članova ove liste.

„Čitam skoro Srpska lista proziva Jablanovića da je na svoju ruku uzeo velike pare na štetu srpskog naroda. Proziva Stanija Soraju,“ rekao je on.

„Nađimo jedan datum, nađimo jedan dogovor, jedan dan i neka bude bar 50 ljudi. Idemo pred Kancelariju za Kosovo i Metohiju –gospodo šta ste to vi potpisali? Da pitamo Đurića kakva je to sigurnost ako njemu zavrću uši, ako su Vulinu zavrtali uši, nisu im dali da pređu administrativni prelaz. Kako onda to misliš nas da zaštitiš?“ rekao je Jović na današnjoj sednici SAP KIM.

Gradonačelnici da objasne da li su „Kosovari“

On je zatim podsetio na nedavnu izjavu direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, kojeg je nazvao čovekom „čudnog izgleda i još čudnijih reči“, da je Srbija na poslednjem dijalogu pobedila sa 5:0, ističući da bi Đurića trebalo posetiti i upitati „šta je to 5:0“, a istovremeno i kosovske gradonačelnike na Severu, kako bi objasnili „da li su Albanci, ili Kosovari“:

„Hajde da odemo kod Marka Đurića, ne da poštujemo njega kao instituciju, nego da pitamo – majstore šta je to pet nula? Hajde da čujemo sad. Da prisustvuje na konferenciji za štampu i da nam pruži odgovore šta se radi. Hajde da izvršimo pritisak, ne fizički, ne nasiljem. Da pitamo tog Rakića, Jablanovića, nadam se i Vulovića i Jankovića – hajde recite nam gospodo, sa kim razgovaramo? Da li ste prihvatanjem albanskih ličnih karata, učešćem u albanskim institucijama postali Albanci, ili Kosovari?„.

Jović je istakao i da je vršenje pritiska na kosovske gradonačelnike i kosovske opštinske odbornike „najlakši način da se branimo od nezavisnog Kosova“.

Na ulici se ne ratuje saopštenjima

Jović je bio kritičan i prema načinu rada same ove, sada već, opozicione organizacije:

„Kad se brani država, kad se brani narod, ne ratuje se saopštenjima. Saopštenjima se ratuje u parlamentarnim demokratijama, pa onda kažete, ovo ne valja, ovde smo se ogradili…Ne, ovde se radi o ulici. Da smo ’99. ratovali saopštenjima, danas bismo bili po obodima planina, livadama i ne znam gde već,“ dodao je on, istakavši i da je vršenje pritiska na Ustavni sud Srbije, takođe jedan od načina otpora.

On je, međutim, dodao i da nije za referendum koji je predložen danas na sednici, jer, kako kaže, „vlast ima sve medije u rukama“, „manipulatore“ i „silu“ i istakao:

„Kada se pojavi jedna složna, ujedinjena opozicija, uz blagoslov Božiji, ta opozicija dobija i ruši sve pred sobom. A ako se ne ujedini, mislim da nećemo moći nešto mnogo da postignemo,“ rekao je on i istakao da nije za nasilje, ali i da nije „za poštovanje zakona nezavisnog Kosova“, te da je „narod ogorčen“ i da „čeka da se neko pojavi“ ko bi bio „okosnica“ kojoj bi se priključili.

Jakšić za peticije, Patrijarha u Pećkoj Patrijaršiji; oštro kritikovao Premijera

Sa druge strane, jedan od ključnih predloga dr Marka Jakšića bio je organizovanje peticije za organizovanje referenduma u Srbiji kako bi se građani izjasnili da li su za EU, ili KiM.

Usvojeni zaključci SAP  KiM 

„Ono što mi danas možemo da radimo, sem toga da ostajemo, da se sakupljamo, da saborujemo, jeste da jednostavno pokrenemo inicijativu da sakupimo 100.000 potpisa da napravimo timove sa jednom idejom i da se izađe na referendum. Odnesemo potpise skupštini Srbije. Da zatražimo referendum sa samo jednim pitanjem – da li je Srbija za KiM, ili za EU? Ako narod Srbije kaže da hoće svesno da se odrekne KiM-a, da im je draža EU, mi ne možemo ništa protiv toga, ali moramo da pokušamo da se organizujemo da sakupimo 100.000 potpisa da to uđe u skupštinsku proceduru, da dođe do referenduma i neka se građani Srbije izjasne“, rekao je on.

Drugi njegov predlog i jedan od zaključaka sednice bio je da se Patrijarh nastani u Pećkoj Patrijaršiji, za kojeg je podsetio, kako je rekao, da je pozvao građane sa KiM-a da izađu na kosovske izbore.

„Drugi naš zahtev je da pozovemo Patrijarha da se stalno nastani u Pećkoj Patrijaršiji. Mi ono što vidimo i znamo da se Crkva nije pretrgla u odbrani državnih srpskih i nacionalnih interesa na ovom prostoru,“ rekao je Jakšić i dodao: „Stalno nastanjivanje srpskog Patrijarha i egzarha u Peći, jednostavno znači i šalje se poruka da Srbija neće da se odrekne KiM-a.“

On je dodao i da je ono što „možemo svi da uradimo“ jeste da na sledećim izborima SNS dobije „što manje glasova“ na Severu.

„Ako ništa drugo, da makar u ove četiri opštine da ne pobedi SNS i time se šalje poruka da se Srbi sa KiM-a ne slažu sa izdajničkom politikom Aleksandra Vučića,“ rekao je on i dodao:

„Moramo da ostanemo dosledni i istrajni u našoj političkoj borbi. Ne smemo da učestvujemo u institucijama separatističke tvorevine zvane države Kosovo, ne smemo da legalizujemo i legitimizujemo tu vlast i bilo kakvi njihovi izbori da sutra budu ne treba i ne smemo da učestvujemo. Neka se jednostavno vidi da danas na KiM-u postoji srpski narod, postoji njegov legitimni predstavnici koji su birani po zakonima države Srbije da damo svoj glas protiv.“

Jakšić je predložio i peticiju kojom bi se organizovali izbori u četiri opštine na Severu.

„I na kraju da organizujemo peticiju koju bismo morali pre svega ovde na Severu KiM-a da sakupimo i podnesemo u Skupštinu Srbije i da zatražimo od predsednika Skupštine Srbije da raspiše izbore za četiri opštine. Oni su to dužni po Ustavu, po zakonu.“

EU i zapad vole Srbiju jer se odrekla KiM-a

Jakšić se tokom svog obraćanja osvrnuo i na komentar premijera Srbije, Aleksandra Vučića, da je Srbija cenjena zemlja, rekavši:

„Ne vole zemlje EU i zemlje zapada Srbiju ovakvu kakvu je, nego samo zato što se odrekla KiM-a, samo zato da bi mogla da opravda jedno bombardovanje, ili da tako kažem gaženje svog međunarodnog prava. I to je razlog zašto se Srbija kao bolje ceni.“

On je istakao i da vlast „šamara, tuče i bije političke protivnike“, da je „ugušila slobodu medija“, a da „što se EU tiče i zapada je muk“, te da Premijeru „odobravaju sve“, dokle „god predaje KiM“, nazvavši ga istovremeno „tiraninom i diktatorom“.

Podsetimo, organizovanje Skupštine Autonomne Pokrajine Kosovo počelo je donošenjem Deklaracije o osnivanju Zajednice opština Autonomne pokrajine Kosovo, 28. juna 2008, a što je tada objavljeno i u Službenom glasniku Srbije, tokom bivše vlade Borisa Tadića. U međuvremenu je, početkom 2013. godine, donešena odluka da se Zajednica opština konstituiše u više telo – Skupštinu Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija. Ona je formirana 4. jula, nakon više odlaganja usled pritiska vladajućih partija SNS-e i SPS-e. Ova organizacija je uskoro ostala bez zvanične podrške vladajućih stranaka SPS-a i SNS-a, ali su u njoj do danas ostali, sada već bivši članovi ovih partija, a koji se nisu slagali sa politikom svojih partija.

Čekajući detalje sporazuma o međusobnom priznavanju diploma: Posebno koristan za Albance iz „Preševske doline“

30.09. 2015, 0:47|Izvor: KoSSev

Pregovarački timovi Beograda i Prištine postigli su juče sporazum o uzajamnom priznavanju i nostrifikaciji diploma, saopštila je sinoć kosovska vlada, koja je naglasila da je ovaj sporazum postignut između  „dve države – Kosova i Srbije“. Sporazum sada obuhvata gotovo sve nivoe obrazovanja – od diploma srednjih škola, strukovnih, takozvani bečlor i master stepen, kao i diplome doktorskih studija. Kosovska vlada je posebno istakla korisnost ovog sporazuma za studente iz, kako u Prištini kažu – „Preševske doline“, poklonivši tokom razgovora u Briselu i veću pažnju zahtevu za albanske đake u južnoj Srbiji da koriste knjige štampane u Prištini. Priština zahteva da Srbija u roku od pet meseci prizna i 400 diploma koje do sada nije priznavala, kako tvrde u kosovskoj vladi. Iako nisu saopšteni detalji, pretpostavlja se da su to upravo diplome mahom sa prištinskog univerziteta. Nisu međutim izneti detalji kakva sudbina čeka diplome se prištinskog (srpskog) univerziteta u Kosovskoj Mitrovici koje Priština do sada nije priznavala. Sa druge strane, iz srpske delegacije za sada je stigla samo jedna rečenica i to od direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, koji je juče i prekjuče u Briselu predvodio tim iz Beograda – da je prištinska strana prihvatila uzajamno priznavanje i nostrifikaciju svih diploma, ne iznoseći druge detalje, kao ni to da li je postignut novi sporazum, kako je navela kosovska strana, ili se radi o dopuni sporazuma o uzajamnom priznanju diploma postignutom u Briselu još sredinom 2011, odnosno početkom 2012. godine, a za koji su se obe strane do sada međusobno optuživale da ne primenjuju sporazum.

Priznavanje srpskih državnih diploma – „privremeno prelazna mera“ za „potpunu integraciju“ srpskog državnog univerziteta u kosovski sistem

Jedna od ranijih „inicijativa“ kosovske vlade za priznavanje srpskih diploma bila je u vidu usvajanje dokumenta o „Postupku prijavljivanja za radna mesta u institucijama Republike Kosovo za članove manjinskih zajednica koje imaju diplome izdate od strane Univerziteta u Severnoj Mitrovici“.

Iako su neki kosovski mediji tada javili da će kosovska vlada priznati diplome srpskog državnog prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, za samu kosovsku vladu, to je, međutim, samo „privremeno-prelazna mera za integraciju kojom će se diplome, koje su dobili građani Republike Kosovo, učiniti važećim, u svrhu prijavljivanja za posao u javnim institucijama, a u očekivanju potpune integracije Univerziteta u Severnoj Mitrovici u okviru kosovskog pravnog okvira.“

Cilj ovog dokumenta za kosovsku vladu jeste integracija Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici u kosovski sistem visokog obrazovanja.

„Ovim sporazumom strane su se obavezale na uzajamno priznavanje diploma i poštovanje procedura i rokova po odgovarajućim zakonima svake zemlje. Ovaj sporazum obuhvata sve univerzitetske nivoe (Bachelor, Master i doktorske), diplome srednje škole, stručno obrazovanje, kao i peti nivo kvalifikacija pod Evropskim okvirom kvalifikacija,“ naglasila je kosovska vlada u saopštenju izdatom nakon dvodnevnih susreta u Briselu.

Kosovska vlada je dodala da će se proces priznavanja diploma odgovarajućih obrazovnih institucija nastaviti kroz sertifikaciju od strane Evropske asocijacije univerziteta (EUA), koje će, kako iz Prištine naglašavaju, priznati „relevantne zemlje“ i to po pitanjima i potrebama tržišta rada, ili za dalje studije, u zavisnosti od interesovanja kandidata, ne saopštivši pritom dalje detalje o kakvim „odgovarajućim obrazovnim institucijama“ se radi, te koje su to „relevantne zemlje“.

„Ovaj sporazum stavlja tačku na period neuspeha priznavanja univerzitetskih diploma od strane Srbije i zahteva u roku od pet meseci da se priznaju diplome koje su sertifikovane od strane EUA – preko 400 sertifikovanih diploma, koje Srbija do sada nije priznala,“ ističe se u saopštenju.

Sporazum koristan za albansko stanovništvo u „Preševskoj dolini“

Za prištinsku stranu, ovaj sporazum o uzajamnom priznavanju diploma će posebno pomoći albanskom stanovništvu u južnoj Srbiji, odnosno, kako je u saopštenju kosovske vlade nazvan ovaj deo – „Preševskoj dolini“, a koje uglavnom studira u obrazovnim institucijama na Kosovu.

Oni „treba da se vrate i služe u svojim zemljama kako bi pomogli u razvoju albanske zajednice u Dolini i društvu u celini,“ istakla je dalje kosovska vlada, dodajući:

„Vlada Kosova je uvek bila zabrinuta i stalno je izveštavala o preprekama koje se nameću albanskom stanovništvu Srbije u Preševskoj dolini u tom pogledu.“

Na sastanku u Briselu su ministarka Edita Tahiri, koja je predvodila kosovsku delegaciju i kosovski ministar obrazovanja, nauke i tehnologije, Arsim Bajrami, pokrenuli i pitanje distribucije udžbenika za „Preševsku dolinu“ i zatražili pomoć od EU da „pošiljka“ kosovskog ministarstva obrazovanja bude „puštena i poslata studentima“. Saopšteno je i da se srpska strana obavezala da u roku od dva dana da odgovor na ovo pitanje, dok je kosovska delegacija „potvrdila primenu reciprociteta po ovom pitanju,“ takođe ne saopštavajući dalje detalje, ali se pretpostavlja da se radi o srpskim udžbenicima koji stižu na KiM.

Mehanizam nadgledanja procesa primene sporazuma koji je juče postignut sastoji se od tri strane, istakla je Priština – Kosova, EU i Srbije, a postoji i obaveza izveštavanja, procene i gde je potrebno – poboljšanja procesa primene sporazuma.

Kosovsku delegaciju, pored Tahirijeve i Bajramija, činili su još Ćemajlj Marmulakaj, Hisen Bitići i Arjeta Redžaj. Na srpskoj strani ni ovaj podatak nije saopšten.

Uredba o priznavanju diploma neustavna; odluka Ustavnog suda na snazi tek posle 6 meseci, zatim usvojena nova uredba 

Nakon sporazuma o priznavanju diploma 2011, odnosno 2012. godine, usvojena je i Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa univerziteta sa teritorije KiM, koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije.

Ustavni sud Srbije je, međutim, utvrdio početkom maja prošle godine da je ova Uredba neustavna. Objavljivanje ove odluke suda u Službenom glasniku kasnilo je šest meseci, te je ona stupila na snagu početkom novembra iste godine.

Dve nedelje kasnije, srpska vlada je usvojila novu Uredbu o posebnom načinu priznavanja diploma kosovskih univerziteta, koja se odnosi na ove univerzitete, a koji rade u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Tako je novom uredbom usvojena i nova procedura za priznavanje diploma kosovskih univerziteta, te na taj način prevaziđen problem priznavanja ovih diploma zbog neustavnosti prethodne uredbe.

Đurić u jednoj rečenici: Priština prihvatila uzajamno priznavanje i nostrifikaciju svih diploma

Za to vreme direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, koji je predvodio srpsku delegaciju na razgovorima u Briselu, rekao je sinoć novinarima da je prištinska strana prihvatila uzajamno priznavanje i nostrifikaciju svih diploma.

KoSSev je sinoć uputio i pitanja ovoj Kancelariji u vezi sa dodatnim pojašnjenjima na sporazum o uzajamnom priznavanju diploma, uključujući i pitanje da li se radi o novom sporazumu, ili doradi već postojećeg sporazuma o prihvatanju univerzitetskih diploma postignutom između Beograda i Prištine u Briselu još 2011, odnosno 2012. godine, na koja još uvek nismo dobili odgovor.

Sporazum o diplomama postignut još 2011-2012

Prema ovom sporazumu od četiri tačke, beogradska i prištinska delegacija su se i tada dogovorile da „zamole“ Evropsku univerzitetsku asocijaciju da overi univerzitetske diplome koje izdaju univerziteti „svake od strana“ kako bi je druga koristila u svrhu nastavka obrazovanja i/ili zapošljavanja u javnom sektoru, te da će „nakon verifikacije da su univerzitetske diplome izdate od strane ovlašćenih institucija u skladu s evropskom najboljom praksom, Komitet evropskih akademskih stručnjaka, koji je osnovala Evropska univerzitetska asocijacija, izvršiti sertifikaciju“. EU se tada obavezala da će „uložiti sve napore“ kako bi obezbedila primenu tih sporazuma.

SPARK: 374 kosovske diplome priznate, 13 srpske

U međuvremenu su se dve strane optuživale da ne primenjuju ovaj sporazum. Srpska strana je sa terena optuživala kosovsku, kao i organizaciju SPARK, koja je preuzela obavezu da koordiniše procesom priznavanja univerzitetskih diploma, u saradnji sa Evropskom univerzitetskom asocijacijom – da se revnost u radu ogleda samo u priznavanju diploma albanskih studenata, dok se kod pokušaja nostrifikacije diploma srpskih studenata sa KiM-a u Srbiji odugovlačilo i postavljale brojne birokratske prepreke. Prema dostupnim podacima od letos iz ove organizacije, od 433 podneta zahteva NVO SPARK, 387 je rešeno i to tako da od ukupnog broja rešenih slučajeva, 374 tzv. sertifikata je izdato podnosiocima sa kosovskim diplomama, a samo 13 sertifikata podnosiocima koji su imali srpske diplome. Sam proces je bio koncipiran kao projekat i kada je završeno finansiranje od strane EU, prekinut je njihov rad.

Priština: Albanci iz „Preševske doline“ ne mogu da se zaposle u Srbiji; iz srpskih škola na KiM-u nepostojeći kadar za Prištinu i inostranstvo

Priština se, sa druge strane, žali da se Albanci sa juga Srbije koji se mahom školuju na univerzitetu u Prištini ne mogu zapošljavati u Srbiji, jer im se ne priznaje diploma. Istovremeno, đaci i studenti koji se školuju po srpskom obrazovnom programu na Kosovu i Metohiji, nepostojeći su obrazovni kadar za Prištinu koja ne priznaje institucije Republike Srbije, odnosno naziva ih paralelnim, ali i često za institucije u drugim državama. Ove institucije u zahtevu kosovskom ministarstvu obrazovanja za proveru validnosti diplome dobijaju odgovor da ona nije odgovarajuća, odnosno da srpski univerzitet nije legalan na Kosovu, ili da jednostavno ne postoji. KoSSev nezvanično saznaje iz više izvora da je naročito u poslednje vreme u inostranstvu upadljivo odbijanje priznavanja, ili mogućnosti za nostrifikaciju diploma sa prištinskog (srpskog) univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

Upravo neizvesnost da li će im i gde diploma biti priznata je jedan od razloga što se sve više mladih sa Severa Kosova odlučuje da upiše studije na nekom od univerziteta u centralnoj Srbiji, dok je univerzitet u Kosovskoj Mitrovici i dalje veoma aktuelan za mlade Srbe iz sredina južno od Ibra, kao i za studente iz gradova sa juga Srbije. Za sada, nakon najnovijeg dogovora o uzajamnom priznanju diploma, još uvek nema neposrednog odgovora dve strane – kakva je konačna sudbina diploma sa prištinskog univerziteta izmeštenog u Kosovskoj Mitrovici.

službenica iz odeljenja za finansije, Katica Radomirović, pred odbornicima razložila stavke predloga ovog budžeta, isti je jednoglasno usvojen uz glasove i albanskih odbornika. Veći deo današnje sednice, ipak, obeležila je rasprava po zahtevu odbornika Dejana Veselinovića, a odnosi se nedavni događaj ispred opštine u Zubinom Potoku kada je vlasnik  građevinske firme „Građevinar Zupče“, Vladimir Veselinović, inače sin ovog odbornika, navodno napadnut i tom prilikom mu je, kako on tvrdi i kako je naveo u prijavi i kosovskoj policiji, oteta tenderska dokumentacija, koju je planirao da preda na konkurs koji je raspisala ta opština. Tokom sednice, pomenuti je i portal KoSSev o čemu možete čitati u posebnoj VESTI. Poslušajte i skraćeni tonski snimak toka sednice 

Odbornik Veselinović je raspravu započeo, rekavši da ovo nije prvi put da njegovog sina „napadaju zbog tendera“, te da je jedan od dvojice napadača, tvrdi, poznat još od prvog slučaja verbalnog napada koji se, po Veselinovićevim rečima, dogodio pre prošlonedeljnog incidenta.

SMS sa Hilandara

Dragiša Jovanović je tokom sednice i pročitao navodni SMS koji mu je, kako je rekao, poslao gradonačelnik opštine Zubin Potok, Stevan Vulović:

„Taj gospodin, prevarant, moraće svoje izrečene izmišljotine da iznese pred nadležne institucije. Svima pozdrav sa Hilandara. Želim vam uspešan rad. Pročitaj poruku na Skupštini. Ja sam to pročitao. To je poruka od gradonačelnika,“ rekao je Jovanović.


Jovanović: Veselinović „obmanuo javnost i Skupštinu“ i „upecao se u zamku“; „Puj pik ne može“ 

Jovanović je istakao i da je Veselinović dao izjavu za KoSSev da je „podneo papire na svoju firmu“, da je tako „obmanuo javnost i Skupštinu“ i da će svoje optužbe morati da dokaže na sudu.

„Definitivno smatram da si ovde otišao pet koraka daleko i da nisi svestan koliko si slagao u ovome i to ćeš morati da dokažeš. Ako bude tačno ovo, neka odgovara svako, neka odgovara – od gradonačelnika, od komandira, od mene, od svakoga ko god je učestvovao. Neka odgovara Nemanja. Možda je Nemanja bio logistika. Možda je Pavić bio logistika, možda smo svi mi bili logistika po tebi. Ti si sve nas video dole ispred opštine i svi smo skočili na tvoga sina. Kako te bre nije sramota da lažeš? Kako te nije sramota da lažeš? Dao si izjavu gospođici, ili nebitno šta je u kojem svojstvu, da si došao da predaš papire na svoju firmu. Pa kad si se uhvatio u laž, sami u svoju laž kad si se uhvatio, ti si sutra, a ne da si zamka, to si se samo uhvatio da bi se ispravio. Sutra rekao ne, nisam ja na svoju firmu. Zašto si u novine dao da si na tvoju firmu doneo papire? Znači, slagao si. Obmanuo si njih, obmanuo si javnost, obmanuo si Skupštinu. Na tvoju firmu nisi ni podigao dokumenta. I kad si se upecao u zamku, ti si onda shvatio – e jel mogu sutra puj pik ne važi se. Ne može Dejane Veselinoviću. To ćeš morati da dokažeš na sudu,“ rekao je Jovanović.

„Samo jedan tender za malog“

Odbornik Dejan Veselinović je objasnio i deo pozadine slučaja navodnog napada na njegovog sina:

„Rekao sam mu (gradonačelnik, prim.red.), dece mi moje, evo ga Biške ovde, dajte mi samo jedan tender malom pošto je to prvi posao, sledeće godine, ako ne bude u centru Prištine jedna mala ulica, nema veze kolika, na početku ima da bude tabla ‘Građevinar Zupče’ da je radio i nikad više neću ovde da dođem da konkurišem,“ objasnio je Veselinović.

„Prvo lice je dobar prijatelj i saradnik gradonačelnika, a drugo lice nije uspelo da prepozna. Oni su mom sinu rekli da se vrati nazad i da ne može ovde da  predaje tendere. On se vratio nazad i slučaj je prijavljen Kosovskoj policiji. Naravno da su tenderi i tada bili razlog,“ rekao je Veselinović.

On je na današnjoj sednici tvrdio i da je njegova porodica navodno „trpela pritiske“, optuživši odbornika Dragišu Jovanovića i gradonačelnika Stevana Vulovića da su mu navodno pretili, iznoseći i detalje samog incidenta pred opštinskom zgradom, kojem je navodno predsedavajući SO Nemanja Jakšić, bio svedok. Po Veselinovićevim rečima, policija, čija je patrola zbog bezbednosti odbornika – uvek prisutna ispred opštine, tog trenutka nije bila tu.

Jakšić je demantovao navode da je video incident, izražavajući i žaljenje ukoliko se on i dogodio.

„Meni je žao ako su se dešavale ovakve stvari, bilo na centru, ili ispred opštine. Ja se nadam da se ovakve stvari neće dešavati i da će institucije koje se bave ovim stvarima, rešiti ovaj problem. Pomenuto je da sam ja organizator ovog incidenta, međutim, ja sam posle toga došao, nisam očevidac i nemam ništa posebno da kažem.“

Zamenik komandira policije u Zubinom Potoku je sa druge strane rekao da je policija pravovremeno reagovala:

„Slučaj koji se desio 21. septembra ispred zgrade Skupštine opštine u Zubinom Potoku – mogu reći da je policija odmah reagovala. Mi smo uzeli izjave od očevidaca i građana. Mi i dalje radimo na ovom slučaju, a što se tiče konstatacije da policija toga dana nije bila na licu mesta po rečima Veselinovića, ja bih samo hteo da vas upoznam da po naređenju generalnog direktora, Nenada Đurića, policija Zubinog Potoka poslala je na ispomoć jedinice u severnu policijsku stanicu. Tako da je sedam policijskih službenika bilo na dužnosti u severnoj stanici, jer je tamo bio u toku slučaj rekonstrukcije slučaja Olivera Ivanovića i Dragoljuba Delibašića.“

Današnjoj sednici u Zubinom Potoku nije prisustvovao sam gradonačelnik, kao ni ostali gradonačelnici u drugim opštinama na Severu Kosova. Sednici su prisustvovali i predstavnici kosovskog ministarstva za administraciju lokalne uprave, te međunarodnih organizacija na Kosovu.


Pročitajte još: 

PR predstavnik: KoSSev „žestoko narušio ugled“ opštine Zubin Potok jer je objavio „ime gradonačelnika“ umesto „inicijala“

SO Severna Mitrovica: Usvojen izmenjen predlog budžeta od 10,6 miliona evra

30.09. 2015, 18:55|Izvor: KoSSev

Izmenjen predlog budžeta opštine Severna Mitrovica za 2016. godinu u iznosu od 10.654.622 evra usvojen je na današnjoj osamnaestoj redovnoj sednici SO Severna Mitrovica. Predlog budžeta koje je kosovsko ministarstvo finansija, prethodno uputilo opštini Severna Mitrovica u iznosu od 4.970.832 evra ocenjen je kao „nerealan“ i „neprihvatljiv“. Današnjoj sednici nije prisustvovao gradonačelnik Severne Mitrovice, Goran Rakić, koji je, kako je rečeno na sednici – na „službenom putu“. Umesto njega, „izvestilac o tački razmatranje i usvajanje nacrta budžeta“ bio je zamenik gradonačelnika, koji je ujedno i predsednik Privremenog organa opštine Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić.

Predsedavajuća SO Severna Mitrovica, Ksenija Božović, rekla je na današnjoj sednici da Priština od prošle godine „nameće broj stanovnika od 12.326“ i ovu brojku uzima kao osnovni parametar za izradu budžeta.

„Priština nam još uvek, i od prošle godine, nameće broj stanovnika od 12.326 i to im je osnovni parametar za izradu našeg budžeta. Prošle godine smo izgubili grdno vreme sa njima da bi došli do cifre od 20.000 da im bude parametar. Kad smo im predlagali da im parametar bude birački spisak kad smo izlazili na izbore – ni to nisu prihvatili, i ove godine se opet vraćamo na cifru od 12.326,“ rekla je Božović.

Gradonačelnici severnih opština na Hilandaru

Tokom današnjih sednica SO o budžetu za 2016., u opštinama na Severu Kosova, niko od četiri gradonačelnika nije bio prisutan, a na marginama ovih sednica je izneta nezvanična informacija da se oni nalaze na Hilandaru, dok je u Zubinom Potoku i tokom same sednice pročitana navodna SMS poruka gradonačelnika Stevana Vulovića sa posrednom informacijom da je i on na Hilandaru.

Nakon što je zamenik gradonačelnika, Aleksandar Spirić, predstavio izmenjeni predlog budžeta SO Severna Mitrovica, koji je razmatran na juče održanom Odboru za politiku i finansije – odbornici su imali priliku da daju svoje komentare na predloge i moguće izmene u predlogu budžeta.

Na današnjoj sednici usvojen je i predlog odbornika Građanske inicijative „Srbija demokratija pravda“, Milana Kosovca, da se novac od 100.000 evra, predviđen za robe i usluge za obrazovanje i nauku, „podeli procentualno prema potrebama – osnovnom, srednjem, predškolskom obrazovanju“.

Nakon izlaganja odbornika, predlog budžeta usvojen je sa 12 glasova za i 4 protiv. Protiv usvajanja budžeta glasali su odbornici iz albanske zajednice, a jedan od odbornika iz redova Demokratske partije Kosova, Baškim Cimilji, rekao je da su predstavnici njegove zajednice odlučili da glasaju protiv, jer predlog budžeta opštinske administracije Severna Mitrovica „nije u skladu“ sa budžetom donetim od Ministarstva za finansije iz Prištine. Predstavnik bošnjačke zajednice, Nedžmedin Ugljanin, bio je uzdržan tokom današnjeg glasanja.

Podsetimo, budžet za 2015. godinu je iznosio 6.624.622 evra, dok je predlog budžeta Ministarstva finansija za 2016. godinu umanjen za 1.653.730 evra i iznosi 4.970.832 evra. „Najveći rez“, kako je prethodno, tokom javne rasprave prekjuče rekao gradonačelnik Rakić, napravljen je u kategoriji plata i kapitalnih investicija.

Na današnjoj sednici bilo je prisutno 17 od ukupno 19 odbornika. I ovoj sednici prisustvovali su predstavnici kosovskog ministarstva za administraciju i lokalnu samoupravu, kao i predstavnici međunarodnih organizacija.

Spirić: Predlog budžeta Ministarstva finansija nerealan i neprihvatljiv; verujemo da će Priština prihvatiti ovaj budžet

Zamenik gradonačelnika i predsednik Privremenog organa Kosovska Mitrovica, Aleksandar Spirić, je u obraćanju novinarima, nakon završetka sednice, rekao da je budžet u iznosu od 4.970.832 evra nezadovoljavajući i dodao:

„Budžet koji je prvobitno po ‘okružnici’ nametnut nama od 4.970.832 evra bio je nerealan i neprihvatljiv, sa tim novcem svakako nećemo moći da radimo na rešavanju ekonomske problematike sa kojom se suočavaju građani Kosovske Mitrovice, a tu su i razvojni projekti bez kojih u 2016. godini nećemo moći.“

On je, takođe, rekao da su sagledali i saslušali potrebe građana i na osnovu toga „jasno definisali sve programe i projekte koje će realizovati u 2016. godini“, istovremeno izrazio uverenje da će Priština prihvatiti predlog budžeta.

„Verujemo da će Priština prihvatiti ovaj budžet koji je najrealniji i on je zapravo ispod nekog minimuma za implementaciju, imajući u vidu da su mnogi projekti pred nama i da je ključni problem koji moramo da rešimo velika stopa nezaposlenosti, kao i poboljšanje položaja mladih,“ zaključio je Spirić.

25. jul 2015| 08:00 – 23:55 | Šta će Šiptarima Srpski Manastiri i srpska duhovna baština? Dušan Janjić očigledno nema ni pojma kao čovek koji je uvek pogrešno savetovao Srpsku naciju pa tako i sada je komentarisao!


Srpska duhova baština sa Kosova i Metohije očigledno teži da pređe u Šiptarsko-Kosovsko vlasništvo, jer Srpke Vlade godinama rade naopak i bezobziran ANTIHRIŠĆANSKI posao. Nije ni čudo jer su to stari KOMUNISTI u presvučenim dresovima i sa svojim porodičnim naslednicima!!!

Kad su Srbi izgubili svoju veru dirigovano iz Antihrišćanskog Beograda, prodali se za večeru, izgubili svoje duhovno nasleđe verujući PARTIJSKIM vođama pa tako zalutali i krenuli bezpovratno da padaju u ambis! Partijske vođe koje su  ateisti koji veruju samo novcu i ličnim interesima uvek su ljudi od vere smatrali kao sredstvo ismejavanja i ruganja, nažalost nacija koja ne verujue ničemu nema ni čemu da se nada, jer se upravo u veri čuva poslednja nada kada te sve zemaljsko izda i ostaneš sam shataš da je ono u šta ti iskreno veruješ jedino i pravo, ma na kom putu da si.

Kosovo i Metohija unazad 15 godina jeste pokazna tačka negativnog života bez tračka bele nade za dalji život na tom prostoru. To su ciljano i programirano radili naši mediji jer su isključili prezentaciju upravo onog dobrog što jeste Kosova i Metohija. Današnja omladina koja se rodila zadnjih 15 godina nikada nisu mogli na srpskim medijima da vide ozbiljne emisije koje bi im prezentovale šta je Srpsko bitno na KiM što nikad ne sme da se da i po cenu nekih novih pritisaka i neprijatnih situacija jer dokle se god zavlačimo i povlačimo mi gubimo.

Upravo je došlo i to na dnevni red, da se prisvoji relikvijski, duhovno i preuzme ono što oličuje jedan narod a to je njegova Vera – REČ -Poštenje – Pravda – Dobrota – Istina – Iskrenosti koje se upravo izučava i nalazi u duhovnoj snazi jednog bića. Možemo očigledno sami da vidimo da danas u Srbiji nema VERE-TVRDE REČI-POŠTENJA-PRAVDE-DOBROTE-ISTINE-ISKRENOSTI ! To je zato što oni koji su nosioci i predstavnici osvojili pozicije odakle negativno manipulišu i uništavaju Srpsku DRŽAVU! Ostave ljude na cedilu, pozovu na egzodus i iseljavanje, nasilno penzionišu i izbace sa posla sve za rad PROTERIVANJA SA KOSOVA I METOHIJE, a sada im se otima i ono što treba da im da duhovnu snagu za opstanak!

Svim ovim Antihristima sa Šiptarima doće vreme za  pročišćenje,  kada nas srede! Do tada ko uspe da sačuva svoju veru Pavoslavnu, biće izgleda manjinski predstavik Srpske nacije, jer su je se mnogi odrekli i pošli da lutaju bezpovratno...

Čiji su naši manastiri na Kosovu i Metohiji?!

Zahtev Kosova za članstvo u Unesku još nije stigao u sekretarijat te organizacije, ali jeste poslat i to preko Unmika, saznaje RTS. Povodom namere Kosova, ministar Ivica Dačić pisao je generalnom sekretaru UN Ban Kimunu. U pismu navodi da je očigledno da je takav zahtev podnet sa namerom da se potvrdi kosovska državnost, što izlazi iz okvira mandata Unmika i specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN.

Na zahtev Prištine poslat preko Unmika, Beograd odgovara direktnim pismom generalnom sekretaru UN. Šef srpske diplomatije ističe da je članstvo Kosova u Unesku za Srbiju neprihvatljivo.

Pripremila Tihana Bajić

Dačić je rekao da je Kosovo kao teritorija shodno važećoj i obavezujućoj Rezoluciji SB UN 1244 pod upravom UN, i u kom kontekstu se ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, ne može se kvalifikovati ni za prijem u Unesko.

„U tom smislu bi svako drugačije postavljanje prema razmatranju tog pitanja predstavljalo ignorisanje, odnosno povredu pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti“, naveo je Dačić.

Od zahteva do članstva u Unesku, Priština ima nekoliko prepreka! Od Unmika, zahtev Kosova mora stići do generalnog direktora, a potom i Izvršnog saveta Uneska, koji glasanjem odlučuje hoće li se o tom zahtevu izjašnjavati i Generalna konferencija u novembru.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da je za predlog za stavljanje na dnevni red potrebna prosta većina prisutnih članica Izvršnog saveta, odnosno država koje su glasale.

„Sastav Izvršnog saveta Uneska je takav da su od 58 država, koliko ih ima, 33 priznale nezavisnost Kosova, što bi značilo da matematički gledano takav zahtev ima šanse da dobije većinu na sednici Izvršnog saveta“, naveo je Tanasković.

Ako bi se takav scenario dogodio, na sednici Generalne skupštine dve trećine zemalja morale bi da se izjasne za članstvo Kosova. Ima li Srbija mehanizam da to spreči?

Analitičar Dušan Janjić rekao je da u Unesku ne važi model veta.

„Morali biste da izlobirate kod ogromne većine članica. To je jedna izuzetno skupa misija i nisam ni siguran da bi Srbija imala uspeha da se tog posla poduhvati. Pogotovo što je čekaju teški pregovori u Briselu upravo kod te tačke koja se zove saradnja u međunarodnim organizacijama“, naveo je Janjić.

Ambasador Srbije pri Unesku kaže da, ako dobije dovoljan broj glasova, nema pravnih prepreka za prijem Kosova, ali da će Srbija učiniti sve što može da se to ne dogodi.

„Smatramo da Kosovo nije država, da nema međunarodno pravni subjektivitet i u tom smislu se zalažemo da tu stvar i dokažemo. Ulažemo pre svega diplomatska sredstva ubeđivanja i objašnjavanja stranim partnerima odnosno državama članicama Uneska da bi i iz pravnih i političkih i kulturnih razloga bilo neprimereno da ova kvazidržava odnosno entitet postane član Uneska“, istakao je Tanasković.

Iako prištinski zahtev još nije stigao na pravu adresu, mnogi se pitaju šta bi se, u slučaju prijema, dogodilo sa srpskom imovinom na Kosovu. Profesor Tanasković objašnjava da naše kulturno nasleđe ne bi postalo kosovsko, vodilo bi se kao srpska baština na teritoriji Kosova, kao članice Uneska.

Kosovo podnelo zahtev za članstvo u UNESCO preko UNMIK-a?

25. jul 2015, 9:47 | Izvor: KoSSev

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), preko kancelarije UNMIK-a, tvrdi prištinski list Koha ditore,pozivajući se na izvore bliske kosovskom ministarstvu spoljnih poslova, dodajući da je to i razlog zašto UNESCO još uvek nije dobio kosovski zahtev za članstvo. Sa druge strane, iz UNMIK-ove kancelarije za štampu nisu potvrdili ovu vest, navodeći da je to „pitanje o kojem treba da odgovori sam UNESCO“. Nakontvrdnje Hašima Tačija da je Kosovo 16. jula podnelo zahtev za prijem u ovu organizacijuviše srpskih i kosovskih medija javilo je i da u sekretarijat UNESCO-a nije stigao zahtev Kosova da postane član ove organizacije Ujedinjenih nacija. 

„Petrit Seljimi je podneo zahtev za članstvo u UNESCO šefu UNMIK-a, Faridu Zarifu, koji je to započeo kroz Sekretarijat UN-a, zato i nedelju dana nakon podnošenja zahteva UNESCO-u, oni nisu dobili zahtev od Kosova, jer je on negde u hodnicima UN-a u Njujorku,“ rekao je izvor Kohe iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, služba za štampu UNMIK-a nije potvrdila ovu vest.

Pročitajte još: Kosovo podnelo zahtev za učlanjenje u UNESCO

Kosovski mamac za UNESCO

Kosovo uskoro podnosi zahtev za članstvo u UNESCO: Tači i Seljimi lobiraju za „uspešno okončanje“ u novembru

Kosovo po prvi put na konferenciji UNESCO-a

Tači u Luksemburgu lobira za SSP i prijem u SE i UNESCO

„Ali kancelarija UNMIK-a za štampu nije komentarisala ovu situaciju. Službenik informisanja UN-ove misije na Kosovu, Špend Berbatovci, rekao je da o tom pitanju treba da odgovori sam UNESCO,“ navodi ovaj list.

Koha dodaje i da prema njihovim izvorima, proces podnošenja zahteva za članstvo Kosova u UNESCO-u nije trebalo „na ovaj način da se razvije“, te i da je isti izvor rekao da „uprkos činjenici da je Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo da se ne podnosi zahtev za članstvo u UNESCO kroz bilo koju treću stranu, već direktno kao što je to učinila svaka zemlja i Palestina nedavno, preporuka nije uzeta u obzir.“

Ovaj list navodi i da zahtev Kosova za članstvo nisu potpisali ni „predsednik države, Atifete Jahjaga, ni zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači.“

Eparhija Raško-prizrenska zabrinuta: Vrhovni sud Kosova slučaj zemlje Visokih Dečana vratio Osnovnom sudu u Peći

Petak, 24. jul 2015, 12:00|Izvor: KoSSev|

Foto: Fejsbuk profil manastira Visoki Dečani

Apelaciono veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova je nedavno odlučilo da poništi odluku Vrhovnog suda iz 2012. kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini manastira, proglasivši se istovremeno nenadležnim za ovo pitanje i uputivši ovaj predmet Osnovnom sudu u Peći, saopštila je Eparhija Raško-prizrenska. Zbog ovakve odluke Vrhovnog suda ova Eparhija je izrazila „zaprepašćenje i duboku zabrinutost“, istakavši da je sud posebne komore ovog suda više puta u prošlosti potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što odluku apelacionog veća čini „nelogičnom i pravno neutemeljenom“. Iz ERP KiM navode da ovakva odluka ima dalekosežne posledice, ali i da je njihov pravni tim angažovan kako bi se pronašlo rešenje za zaštitu imovine Srpske pravoslavne Crkve. Podsetimo, slučaj potraživanja zemlje od manastira Visoki Dečani pokrenule su kompanije „Apiko“ i „Ilirija“ još 2000. godine, a ovom manastiru je zemlja oduzimana još od 1946. godine.

I opština Dečani potvrdila: Slučaj vraćen Osnovnom sudu Na zvaničnoj Internet stranici opštine Dečani je 10. jula saopšteno da je slučaj manastirske zemlje vraćen Osnovnom sudu, a uz fotografiju odluke i kratko saopštenje:

„Kosovski Vrhovni sud je poništio i naveo kao neosnovanu odluku panela od 17.12.2012. u vezi sa imovinom ‘Apiko’ i ‘Ilirija’, kojom je zemlja donirana manastiru Dečani. Slučaj će biti vraćen Osnovnom Sudu u Peći, ogranku u Dečanima, koji je Posebna komora Vrhovnog suda autorizovala da ima prava i da je kompetentan da revidira tužbu kompanija koje su u pitanju.“


Odluku suda iz 2012. godine možete pogledatiOVDE.


„Eparhija Raško-prizrenska izražava zaprepašćenje i duboku zabrinutost povodom nedavne odluke apelacionog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kojom se poništava odluka Vrhovnog suda iz decembra 2012, a kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini samog manastira,“ navodi se u saopštenju Eparhije i dodaje:

„Apelacioni sud se neočekivano i bez presedana proglasio nenadležnim za ovo pitanje i uputio je predmet na osnovni sud u Peći, čime se u praktičnom smislu poništava rad Vrhovnog suda Kosova na ovom predmetu od 2008. godine. U toku proteklih sedam godina Sud posebne komore Vrhovnog Suda Kosova više puta je potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što najnoviju odluku apelacionog suda čini nelogičnom i pravno neutemeljenom.“

Zbog ovakve odluke Apelacionog veća Vrhovnog suda koja je, kako navode iz Eparhije, donešena uz preglasavanje i „snažan otpor“ dvoje od pet sudija, Eparhija je angažovala i pravni tim.

„Imajući u vidu dalekosežne posledice ove odluke koja je donesena preglasavanjem, uz snažan otpor dvoje od pet sudija, i pravne presedane koje ona donosi, Eparhija Raško-prizrenska angažovala je svoj pravni tim, koji u saradnji sa međunarodnim ekspertima radi na iznalaženju pravnih mera koje treba da budu primenjene u cilju zaštite imovinskih interesa Srpske Pravoslavne Crkve,“ dodaje se u saopštenju ERP KiM.

Manastiru 1946 oduzeto 700 ha

Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje. Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je činila sve da bi je osporila. Tadašnje međunarodne institucije su zauzele jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Od 2008. proces i jeste u nadležnosti Vrhovnog suda, sve do nedavne odluke Apelacionog veća Posebne komore ovog suda, a mogući epilog ove priče može biti oduzimanje 24 hektara od manastira, što je 50 posto manastirske zemlje.

Za sever Kosova 6,7 miliona evra od carina i poreza ???

Dragan Jablanović veruje da su samo njemu opredelili 10 miliona evra za različite projekte…. Raspisao konkurs za prijavu ljudi na rad u Kosovskoj-Šiptarskoj Opštini Leposavić dok stare radnike planira da penzioniše i ostavi na ulicu…

Dokle će se ići u kršenje ljudskog dostojanstva u izazivanju međuljudske mežnje, u partijskom i rodbinskom zapošljavanju pri gašenju SRPSKE DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA veoma brzo će se videti jer ovo što se sprema ne vodi ničemu dobrom …

Voleli bi da ima nečeg dobrog ali stvarno je nemoguće naći dobro jer je takav mentalni sklop Srpskih Političara i ostalih mafijaša koji ih finasiraju zajedno sa svim poltronima koji ih prate …

Od naplate carina i poreza na integrisanim prelazima Jarinje i Brnjak, do sada se u Fond za sever Kosova slilo 6,7 milione evra, izjavio je specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.Samuel Žbogar (Foto Kim)

On je u izjavi za današnju “Politiku”  kazao da su opštine na severu, još 12. maja obaveštene o procedurama koje moraju da ispune kako bi dobila sredstva za projekte.

Upravni odbor fonda će vršiti procenu pristiglih inicijativa iz opština. Projekti mogu da se odnose na izgradnju zgrada i puteva, pružanje podrške malim i srednjim preduzećima, kao i sportske i kulturene aktivnosti, kazao je on.

Prema njegovim rečima, EU je po drugom osnovu za četiri opštine na severu Kosova, već dala 3,5 miliona bespovratne pomoći. Neki projekti su već odobreni, a drugi se nalaze u fazi nabavke.

On je naveo da su opštine Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin potok podnele zahteve za jedan broj infrastrukturnih projekata, u vrednosti od 17 miliona evra.

“Već se sprovode projekti  za koje smo dali 3,5 miliona evra”, kazao je Žbogar.

08.07.2015 |08:00 – 23:55 – Praktično Šiptari imaju podršku dok Srbima soje samo lepe reči jer nikako ne umemo iz našeg jezika da primenjujemo stvarnost na život! Ceo život razjašnjavamo se sa svima šta su nam rekli???


Džejkobson: Lični interesi ispred interesa zemlje

Odlazeća ambasadorka SAD u Prištini Trejsi Džejkobson izjavila je danas da su pojedinci „stavili lične ispred interesa zemlje“ i da zbog njih u parlamentu nije usvojena odluka o formranju Specijalnog suda za ratne zločine OVK.Trejsi En Džejkobson (Foto arhiva Kim)

Džejkobson je nedopustivim i za „žaljenje“ ocenila da interesi i pristup pojedinaca, koji mogu biti optuženi, budu stavljeni ispred intersa Kosova.

U intervjju prištinskog listu „Zeri“, ona je precizirala da protivnici formiranja Specijalnog suda imaju razne razloge – neki se plaše za sebe, drugi imaju prijatelje koji bi se mogli naći na optužnici, a ima i onih iz opozicije koji to čine zarad politčkih poena.

Prema njenim rečima, neuspeh usvajanja amandmana za formiranje Specijalnog suda ostavlja mogućnosti da o tom pitanju odlučuju UN, gde bi, kako je kazala, ono moglo da bude „politizovano od strane zemalja koje ne priznaju Kosovo“.

„Mi podstičemo vladu da donosi odluke koje su za dobrobit Kosova, a ne za dobro bilo koje političke partije“, rekla je Džejkobson.

Ona je istakla da je o korupciji na Kosovu više puta razgovarla sa političarima i pitala ih o fenomenu njihovog bogaćenja, a oni bi joj, kako je kazala, odgovarali „imam strica u Švajcarskoj koji je mnogo bogat, te imaju prijatelje koji su im dali novac…“

„Jedan političar me je čak i upitao „šta ako kod vas u Americi neki kongresmen uzme novac od prijatelja? Šta bi se desilo? To ne bi stvorilo problem“, kazala sam da članovi kongresa idu u zatvor zbog toga.

„Imamo bivše guvernere, koji su u zatvoru u SAD jer su uzeli velike sume novca“, precizirala je Džjekobson.

Govoreći o ekstremnom islamizmu i odlasku kosovskih stanovnika u rat u Siriji i Irak, Džejkobson je navela da je kosovska vlada preduzela mere za otkrivanje i njihovo finansiranje preko raznih NVO čime se, ne samo javnosti radi, nego i suštinski, uključila u borbu, zgog čega su SAD zadovoljne kako je Kosovo prisupilo tom globalnom problemu.

“Srpski zid plača” ispred Skupštine Srbije!

Da li će BEOGRAĐANI i Srpska Skupština konačno razumeti kako treba da poštuju, naše žrtve, „Srpski zid plača“???

Udruženje porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji postavilo je danas ispred Skupštine Srbije panoe sa fotografijama i imenima više od 2.500 civilnih žrtava, vojnika i policajaca, pod nazivom „Srpski zid plača“, zahtevajući od države i grada da im dodeli lokaciju za podizanje spomenika žrtvama.Ispred Skupštine Srbije (Foto Tanjug)

Panoi će ispred parlamenta ostati do 15. jula.

Predsednik tog udruženja Simo Spasić rekao je novinarima da od države i grada traže da dobiju lokaciju za spomenik za sve ubijene i nestale srpske žrtve na Kosovu i Metohiji.

Udruženje je, kako je naveo, pokrenulo i peticiju za podizanje tog spomenika, a ona je predata i predsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću.

Spasić je rekao da je sa predstavnicima republičkog parlamenta dogovoreno da će „Srpski zid plača“ ostati ispred najvišeg zakonodavnog tela do 15. jula.

Lozanka Radojčić, majka vojnika stradalog na Košarama, navela je da je bol svake majke za izgubljenim detetom isti, ali da za bol majki iz Srebrenice zna ceo svet, a da za bol majki iz Srbije retko ko zna.

„Za taj spomenik neko može pomisliti da i ne znači ništa, ali mi se borimo da ova država stane iza tih žrtava i da ih u neku ruku prizna, a ne da ih zaboravom ubije još jednom“, rekla je Radojčić.

Seljimi i Busek o dijalogu Kosova i Srbije i integracijama

Zamenik ministra inostranih poslova Kosova Petrit Seljimi sastao se sa koordinatorom Inicijative za saradnju u jugoistočnoj Evropi Erhardom Busekom.Seljimi i Busek (Foto MSP Kosova)

Seljimi je upoznao Buseka o dostignućima u procesu dijaloga između Kosova i Srbije u Briselu, kao i o promovisanju dobrosusedskih odnosa kroz različite projekte, posebno u oblastima infrastrukture i energetike.

Tema sastanka je bila i put Kosova ka Evropskoj uniji i NATO-u, saopšteno je iz Ministarstva

Selimi i Busek su razgovarali i o mogućnostima za sprovođenje različitih projekata u oblasti osnaživanja mladih, ali i o kulturnoj razmeni i posetama između mladih ljudi sa Kosova i vršnjacima iz Evrope.

10.02.2015 |08:00-23:55 Srpski „političari“ najveći mućak na Svetu! Predali i prodaju sopstveni narod! Eto kako… Priznali i prihvatili NEZAVISNO KOSOVO NEMA SKRIVANJA!


Poslednja predja Kosova i Metohije!

Finiširana je Vučićevim potpisom gde je Srbima  oduzeto i ono što su već imali pod svojom kontrolom barem na Severnom delu Kosova.

Bilo je potrebno da i Vučić ima svoj udeo u  PRIZNANJU NEZAVISNOSTI KOSOVA ZAJEDNO SA TADIĆEM I DAČIĆEM, eto i slika jasno pokazuje. Srpski političari SVESNO LAŽU NAROD SVOJ, dok ŠIPTARSKI POLITIČARI otvoreno kažu šta su postigli. Naši manipulišu sa brojevima i proporcijama, dok Šiptari jasno kažu „da će se nedvosmisleno i praktično NA CELOM KOSOVU SPROVODITI ZAKON REPUBLIKE KOSOVO“! Pa čiji su zakoni toga je i država. Srbija se povukla i sve predala i priznala ovim činom.

Dakle Sudije i zakoni su upravo u satavu Kosovske države!

Jasno se vide čestitke Šiptarskih lobista ali i slabosti Srpskih LAŽOVA! VEOMA BRZO ĆE OVI „SRPSKI“ LAŽOVI NAMERNO DA RASTERAJU SASTAV DA SE PREKOMPONUJU I BEŽE U NEKE SVOJE RUPE

U iščekivanju pojašnjenja detalja noćas potpisanog Sporazuma o pravosuđu

10.02. 2015, 10:19

dacic se smeje iza ledja vucicu

Aleksandar Vučić: „Daleko veći broj“ srpskih sudija na Severu, u Južnoj Mitrovici 14:11 za Albance

„O samom sporazumu mogu da kažem – mislim da smo gledali da zaštitimo, razume se, pre svega, srpske interese, da smo obezbedili da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin, da se poštuje vladavina prava, naravno, da daleko veći broj sudija na Severu imaju Srbi, da imamo 14-11 za Albance u Južnoj Mitrovici, da naravno imamo ogranke, odeljenja u Zubinom Potoku i Leposaviću, dakle, koji će suditi i presuđivati u realno 90 odsto stvari. Dakle, ovde je bilo mnogo teških detalja oko kojih smo pokušavali da se dogovorimo, pa je išlo valjda lošije nego što smo očekivali. Ali, na kraju, onoliko koliko smo mogli u najtežim mogućim uslovima, mislim da smo i za naš narod i za ljude koji su radili kao sudije i kao tužioci i ako hoćete za osoblje – imamo veliki broj ljudi koji će raditi kao personal, kao osoblje, posebno u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici – dramatično veći u odnosu na Albance, ali i značajan broj Srba koji će raditi u Južnoj Mitrovici i mislim da u poređenju sa 2010. imaćemo mnogo više, pre svega, ljudi koji će raditi kao sudije, ali čak i kao tužioci. Mislim da je za – u okviru broja stanovnika 4 prema 1 za kosovske Albance prema Srbima, a broj tužilaca vam je 9 prema 9, o broju sudija već sam vam rekao,“ rano jutros obratio se u Briselu medijima srpski premijer Aleksandar Vučić, posle potpisivanja sporazuma o pravosuđu o kome se pregovaralo još od 2013. godine.

U iščekivanju detalja sporazuma:KoSSev je jutros pokušao da dobije detaljnije informacije u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i u Vladi Srbije.Kako se direktor Kancelarije, Marko Đurić, nalazi još uvek u Briselu, a sporazum je postignut kasno noćas, u Kancelariji u Beogradu nisu imali detalje o samom sporazumu.I portparol Vlade Srbije, Miki Mihajlović, nije imao detalje samog sporazuma, uz isto obrazloženje – da se do kasno noćas razgovaralo u Briselu i da je delegacija iz Srbije još uvek u Briselu, a da će detalji uskoro biti poznati.Do trenutka objavljivanja ove vesti ni kosovska vlada nije saopštila detalje potpisanog sporazuma, ne oglasivši se čak ni saopštenjem o postizanju samog sporazuma. A kosovski mediji su uglavnom prenosili  saopštenje Mogerinijeve i izjavu Aleksandra Vučića, uz napomenu da kosovski premijer nije dao čak ni detalje koje je izneo srpski premijer.

Pitanja na koja trenutno nema preciznih odgovora:

1. Kada počinje primena sporazuma?
2. Da li će se rasformirati sudovi na Severu Kosova koji su u sistemu Republike Srbije; ako da – kada?
3. Kakav će biti radno-pravni status dosadašnjih zaposlenih u ovim sudovima?
4. Da li će se zgrada Osnovnog suda za Sever nalaziti u Severnoj Mitrovici, ili Južnoj Mitrovici?
5. Da li će u Severnoj Mitrovici postojati Apelacioni sud, i da li će imati svoju zgradu, ili samo odeljenje?
6. Da li teritorijalna jurisdikcija Osnovnog suda za Sever Kosova isključivo važi za postojeće četiri opštine na Severu, ili sedam (postojećih 4 plus Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica)?

Mogerini:  Potpisivanje sporazuma zatvaranje kritičnog poglavlja implementacije Briselskog sporazuma; radne grupe nastaviće da rade na primeni

„Sastala sam se danas u Briselu sa Premijerom Aleksandrom Vučićem i Premijerom Isom Mustafom, kako bi nastavili dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, za normalizaciju odnosa.

Dvojica premijera su finalizirala sporazum o pravdi i pravosuđu na Kosovu, čime se zatvara kritično poglavlje implementacije Briselskog sporazuma koji će značajno poboljšati živote ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom uspehu.

Premijer Vučić i Premijer Mustafa su, takođe, imali sveobuhvatnu raspravu o širokom spektru pitanja u dijalogu i procenili su preostali posao.

U narednim danima radne grupe će nastaviti da rade na primeni.

Pored toga, dvojica premijera su razmenila mišljenja o daljim koracima i potvrdili svoju obavezu da nastave da napreduju u normalizaciji odnosa.

Premijer Mustafa i Premijer Vučić dogovorili su se da zajednički rade na trenutnim regionalnim problemima, među njima i na akutnom problemu ilegalne migracije sa Kosova.

Izrazila sam podršku dvojici premijera za dalji napredak u odgovarajućim EU stazama,“ navela je u noćašnjem saopštenju za medije šefica spoljnih poslova EU, Federika Mogerini.

Mustafa: Dogovor o pravosuđu važan, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“; nastavak pregovora tako da svi delovi zemlje budu integrisani, a suverenitet zastupljen na čitavoj teritoriji Kosova

A kosovski premijer, Isa Mustafa, izjavio je, kako navodi Tanjug, da je dogovor o pravosuđu važan za Kosovo, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“.

Proroković: Vučić izložen neverovatnom međunarodnom pritisku u vezi sa popuštanjem oko KosovaDušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je Premijer Srbije bio proteklih dana izložen snažnom međunarodnom pritisku kada su u pitanju dogovori sa Prištinom, u vezi sa Kosovom, te da bi se i susret sa Džozefom Bajdenom mogao posmatrati kao deo pritiska.“Mislim da je na to (sporazum o pravosuđu) uticaj imao susret predsednika Vlade sa Bajdenom. Vidim da je predsednik vlade prethodnih dana bio izložen neverovatnom međunarodnom pritisku i da se taj pritisak ticao popuštanja oko Kosova. Pravosuđe je tu samo deo mozaika, ključna stvar je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Ja još uvek nisam video nikakav predlog tog sporazuma, osim što se čuje iz nemačkih izvora da treba da podseća na sporazum između dve Nemačke,“ rekao je Proroković u izjavi za KoSSev.Na pitanje da li bi sporazum o uzajamnom priznavanju Kosova i Srbije značio da je Srbija formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Proroković kaže da bi to moglo biti tako, ali i da sa druge strane, to ne predstavlja međunarodnu pravnu obavezu.“Ne znam kako bi taj sporazum mogao dugoročno da se održi. Neka od budućih vlada bi to mogla da prestane da primenjuje, i to se posebno vidi posle obrazloženja odluke Ustavnog suda o tome da je Briselski sporazum politički, a ne pravni akt,“ naglasio je Proroković.

„Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji,“ rekao je Mustafa i dodao da još nije doneta odluka o podeli slučajeva u sudu.

„Datum novog sastanka nije utvrđen, ali imajući u vidu teme, očekujem da bude uskoro,“ dodao je Mustafa, prenosi Tanjug.

Sporazum o pravosuđu postignut još 31. marta

A jutros potpisan sporazum o pravosuđu je postignut 31. marta prošle godine, kada je, pre jučerašnjih razgovora u Briselu održana poslednja runda razgovora Beograda i Prištine.

„Razgovori o pravosuđu su praktično privedeni kraju,“ rekao je tada Aleksandar Vučić za RTS, koji je u to vreme bio vicepremijer, najavivši konačan sporazum krajem aprila, a posle izbora nove vlade.

„Nema tu mnogo tog lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima, napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije,“ rekao je Vučić tada i pojasnio da će predsednik suda u Mitrovici biti Srbin sa Severa Kosova i Metohije, da će u Severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60:40, a da će Srbi takođe imati i dvotrećinsku većinu među zaposlenima.

„Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja. U teškim okvirima u kojima svakako nismo mogli da postignemo velike rezultate koji bi bilo koga oduševili, napravili smo najbolji mogući rezultat. Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima Kosova i Metohije koji ne pripadaju samo Severu Kosova i Metohije,“ dodao je tada Vučić.

Nadležnost suda u Mitrovici – glavni kamen spoticanja u pregovorima

Tokom trogodišnjeg procesa pregovora o sudu, glavni kamen spoticanja bila je nadležnost suda u Mitrovici.

Beograd je insistirao na tome da taj sud bude nadležan za četiri opštine na Severu Kosova sa srpskom većinom, a Priština da bude nadležna i za preostale tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo – Srbica, Vučitrn i Južna Mitrovica.

Prošle godine, prevagnuo je stav kosovske delegacije, što je potvrdio i tadašnji srpski premijer, a sadašnji vicepremijer, Ivica Dačić, rekavši, pre skoro tačno godinu dana, da je delegacija Beograda izrazila stav da, ukoliko u Mitrovici bude formiran jedan sud, i jedno tužilaštvo, to neće značiti da Srbi sa Severa Kosova gube svoju „samosvojnost“, imajući u vidu da postoji sedam opština, a ne samo četiri na Severu Kosova.

Međutim, dva meseca pre te izjave, tokom prethodne runde razgovora u Briselu 13. decembra, u medijima je ostala zapamćena Dačićeva izjava dan kasnije – da je „problem u tome što Priština ne prihvata posebnost Severa Kosova“.

Dačić je tada podsetio da Beograd nije pristao na to da sud u Mitrovici pokriva sedam opština, jer bi u tom slučaju zastupljenost Albanaca bila 70 prema 30, kao i da bi Beograd tražio u tom slučaju da se sud smesti u dve zgrade.

„Težak je ustupak sa naše strane bio da kažemo u redu, jedan sud za sedam opština, ali da onda bar postoje dve zgrade. Međutim, to je za njih bilo neprihvatljivo i nismo ni ulazili u detalje,“ naglasio je tada Dačić, po povratku iz Brisela.

A 12. februara 2014, tokom još jedne runde razgovora, Dačić je rekao: „Ne smemo dozvoliti zastoj zato što je nama to direktno ključni kriterijum za napredak u pregovorima o članstvu Srbije u EU.“

Priština htela da promeni 7 od 15 tačaka u sporazumu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su jučerašnji pregovori u Briselu bili teški jer je Priština želela da promeni sedam od 15 tačaka sporazuma o pravosuđu koji je predložila Evropska komisija.

Ivica Dačić = NAJVEĆI MUĆAK KOJU JE BIO NA ČELU SRBIJE

Dačić je na skupu Begradski dijalozi rekao da je dogovor o pravosudju „bio fiksiran“ još u martu 2014. i da je Evropska komisija na osnovu toga predložila 15 tačaka.

„Međutim, prištinska strana je imala zahtev za promenu sedam od tih 15 tačaka, govoreći da to nije baš tako dogovoreno, čime nije dovela u pitanje kredibilitet Srbije, već institucija EU koje su napravile predlog“, rekao je Dačić.

Dačić je dodao da je prištinska delegacija posle dugih i teških razgovora odustala od toga na čemu su insistirali i da je dogovor postignut „oko dva, pola tri“.

Prema rečima šefa srpske diplomatije, stav institucija EU je da se Srbija ozbiljno priprema i radi u procesu pregovora i da ima dobre kapacitete, ali da je za otvaranje poglavlja potrebno stvoriti „politički optimalne uslove“.

Dačić je dodao da se na tome radi i da je optimista, ocenivši da bi EU trebalo više da ceni doprinos Srbije u procesu dijaloga sa Prištinom u protekle dve godine i kada je reč o otvaranju poglavlja.

Ministarka zadužena za evroske integracije Jadranka Joksimović rekla je na skupu da gradjani Srbije povezuju evropske integracije sa reformama, da podrška tom procesu oscilira, ali da je bitan strateški pravac. Ona je navela da evrointegracije podržava 44 odsto gradjana.

Politika se ne menja za dan ili dva

Beograd — Strateško opredeljenje Srbije je put ka EU, ali želimo dobre odnose i sa Rusijom, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Vučić je istakao da se državna politika „ne menja za dan ili dva“.

Vučić je, na pitanje novinara da prokomentariše stav Nemačke po pitanju odnosa Srbije prema Rusiji i Ukrajini, rekao da iz Berlina dolazi najviše pohvala i jasna podrška vladinim ekonomskim reformama, a da, što se politike tiče, “Srbija svoju politiku ne menja za dan ili dva”.

Vučić je ponovio da je strateški cilj naše zemlje Evropska unija, ali i da Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koje je dosad uspevala da održi.

“Nije naš posao da se svima dopadne sve što radimo, ali nećemo ugroziti evropski put I ekonomski napredak”, rekao je Vučić.

On je dodao da Srbija nema nikakvu nameru da se bavi svetskim problemima, niti da bude posrednik u konfliktima.

„Želim da se bavim svojim problemima, ne sanjam svetske poslove, nemamo takve želje“, rekao je Vučić.

On je naglasio da Srbija, bez bilo kakve dileme, želi da u Ukrajini prestane stradanje i da se uspostavi mir.

EU mora da kaže da li smo dovoljno uradili

Bolje nam je, mada još ne osećamoPremijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da od početka ove godine Srbija nema budžetski deficit i naveo da je to prvi put u novijoj istoriji.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je preneo evropskoj komesarki Federiki Mogerini da Srbija očekuje brzo otvaranje poglavlja i da Brisel mora da proceni učinak Srbije.

„Na njima je da nam kažu i ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest. Ali nisam siguran da to neko može da kaže”, rekao je Vučić novinarima u Skupštini grada.

On je naveo da Srbija ide najtežim i najboljim putem i da je uveren da će biti moderna i uspešna zemlja.

“Najvažniji deo evropskih obaveza uspećemo da završimo”, rekao je Vučić.

Govoreći o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova I Metohije, Vučić je rekao da Srbija preduzima sve mere u dogovoru sa Nemačkom, Austrijom i Mađarskom.

Premijer je rekao da se sloboda kretanja ne može kršiti, ali da će Srbija sa evropskim partnerima raditi na rešavanju tog problema.

Mihajlović: Dogovor o pravosuđu nije iznenađenje= SPINER MANIPULATOR SRPSKOM NACIONALNOM SVESTI= LAŽOV KOJI BIRA REČI

Dogovor o pravosuđu koji je postignut u Briselu nije iznenađenje. Naredni pregovori u Briselu o ZSO, koja je najveći kamen spoticanja, kaže  Milivoje Mihajlović.Milivoje Mihajlović

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je pravosuđe oko kojeg su se saglasili Beograd i Priština bilo najveća prepreka da se nastavi dijalog i da suštinski ovaj sporazum znači dovođenje pravde na Kosovo u svim delovima u kojima žive Srbi.

„Ovaj dogovor nije iznenađenje. Ako se podesetimo, od samog početka pregovora u Briselu koje je koordinirala Ketrin Ešton, uvek se pominjalo pravosuđe. Ta tema je bila jedna od najvećih prepreka da se nastavi sa dijalogom. A sada je samo finalizovana. Vreme će da pokaže koliko je ko dobio, a ko je izgubio“, kaže Mihajlović.

Napominje da je Srbija uvek bila spremna da razgovara o pravosuđu u Briselu i dodaje kako je pravosuđe na severu i na jugu Kosova u poslednjih 15 godina radilo u nemogućim uslovima.
Na pitanje koje su sledeće teme na pregovaračkom stolu, Mihajlović ističe da je to svakako tema Zajedinca srpskih opština (ZSO), za koju kaže da je glavni kamen spoticanja između Beograda i Prištine.

„To je tema koja je trebalo da bude završena pre godinu dana, ali nije završena. Priština će sasvim izvesno želeti i sada da opstruira ovu temu. To je ujedno nahvažnija tema i da je to završeno pre godinu dana, sve bi sve bilo lakše“, kaže Mihajlović.

Napominje da teme poput energetike jesu teške, ali da će se svakako lakše o njima pregovarati nego o ZSO.

Na podsećanje da se u Briselu govorilo i o sve većem broju azilanata sa Kosova koji pokušavaju da pređu granicu, Mihajlović napominje da srpske vlasti mogu da rade samo u okviru svojih ovlašćenja i dodaje da kosovske vlasti ništa nisu učinile da spreče ilealne prelaske.

„To je jedna reka koja se kreće sa Kosova, a radi se o velikim brojevima, čak i do 100.000“, ukazuje Mihajlović i dodaje da čitajući prištinske medije zaključuje da su ekonomski razlozi glavni krivci sve većeg odlaska stanovništva.

Podseća da se stanovništvo najviše iseljava iz Podujeva, Uroševca i Vučitrna i dodaje kako je samo za nekoliko dana iz Vučitrna oko 400 đaka otišlo iz škole, a nekoliko hiljada studenata napustilo Kosovo.

Ljudi beže iz situacije u kojoj svi varaju i u kojoj su svi prevareni, kaže Mihajlović i napominje kako se stanovništvu na Kosovu stalno potura Srbija kao glavni krivac za takvu situaciju.

“Problem azilanata treba da reše vlasti u Prištini, a Srbija će samo pomoći. Ipak, veliku odgovornost snosi međunarodna zajednica koja je do ovoga dovela”, zaključuje šef Kancelarije za saradnju sa medijima.

„Priznata kosovska nezavisnost“

Beograd — Nova stranka smatra da je Vlada parafiranjem sporazuma o pravosuđu u Briselu priznala kosovsku nezavisnost, izjavio je poslanik te stranke Zoran Živković.

Foto: Tanjug

Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupštinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo“, rekao je Živković novinarima u parlamentu.

Živković smatra da se moglo postići više u sporazumu sa prištinskom stranom, tako da Srbi na severu pokrajine imaju ista prava kao Albanci svuda na Kosovu.

„Sporazum sa Prištinom usmeren je ka tome da u konačnici dodje do toga da sud u Severnoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu“, rekao je Živković.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosudju, kojim se obezbedjuje učešće srpskih sudija na severu Kosova, saopštio je novinarima premijer Srbije.

Stefanović: Vlast da objasni suštinu dogovora u Briselu

Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović rekao je danas da je dobro što je postignut dogovor o pravosuđu ali da nije dobro što, nažalost, javnost još ne zna šta je konkretno dogovoreno u Briselu.

„Deluje vrlo tajanstveno sve što je premijer jutros rano izneo. Ja, a verujem i većina građana Srbije, ne razumem suštinu tog dogovora“, rekao je Stefanović novinarima u Supštini Srbije.

On je kazao da građani i Skupština treba da dobiju punu informaciju.

Nema razloga da se vlast stidi svojih koraka koje preduzima u interesu građana Srbije u Briselu, kazao je Stefanović i upitao „čemu ta tajanstvenost i izbegavanje neprijatnih činjenica“.

Stefanović kaže da vlast treba da kaže Srbima sa Kosova ko će da radi u sudu i koji zakoni će se primenjivati na severu pokrajine, navodeći da će primenjivati kosovski zakoni.

„Zašto se stide da to kažu kad su to dogovorili“, rekao je Stefanović i naveo da DS podržava svaki dogovor koji vodi implementaciji Briselskog sporauzma ali da taj dogovor mora biti predstavljen građanima i Skupštini kao i to šta se planira u vezi sa energetikom, pozivnim brojem i imovinom.

Naveo je da premijer Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko đurić ili ministar pravde Nikola Selaković treba građanima da daju više informacija jer, ocenio je, ovakav način na koji se vode pregovori ova zemlja nije do sad videla.

Stefanović kaže da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.

„Čuli smo da sada imamo odeljenja suda koji će biti u Leposaviću i Zubinom Potoku, a do sada smo imali sudove koji su funkcionisali u tim opštinama. Odeljenje suda i sud nije isto“, kaže Stefanović i dodaje da je nejasno šta je sa Apelacionim sudom koji je spominjan nakon dogovora u Briselu.

Šef poslaničke grupe DS je ocenio da je dobro da će Srbi sa severa imati mogućnost da imaju predsednika suda u Mitrovici, ali da je ostalo nejasno da li je to sud u dve zgrade ili su to dva suda – jedan za severnu Mitrovicu drugi za južnu Mitrovicu.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.

Han pozdravio napredak Kosova

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je pohvalio Kosovo za napredak načinjen u evrointegracijama od početka razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u julu 2014. godine, saopšteno je iz Vlade Kosova.Isa Mustafa i Johanes Han

Han je na sastanku sa premijerom Kosova Isom Mustafom i ministrom za evropske integracije Bekimom Ćolakuom u Briselu, izrazio ličnu i podršku svojih saradnika dijalogu sa Srbijom koji se odvija uz posredničku ulogu Evropske unije.

Han je, kako se navodi u saopštenju, takođe ocenio da je značajno da se na Kosovu sprovedu ekonomske reforme, da se privreda razvija, što će unaprediti i konkurentnost i voditi otvaranju novih radnih mesta. Pri tome je kao izuzetno značajan i pozitivan korak ocenio program ekonomskih reformi.

Premijer Mustafa je ocenio da je susret sa komesarom Hanom veoma važan i rekao da ga je informisao o opredeljenju Kosova za evropske integracije i daljim koracima u tom smeru.

„Mi smo odredili prioritete koji su u skladu sa onim što Evropska unija očekuje od nas u oblasti ekonomskog razvoja, pravne države i reformama javnog sektora. Smatramo od najvećeg značaja da ostvarimo značajne korake u ekonomskom razvoju. Takođe, smatramo značajnim posao koji je odrađen na zaokruživanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i mnogo ćemo raditi da ostvarimo sve kriterijume za liberalizaciju viza“, kazao je Mustafa.

On je izrazio opredeljenje Kosova da nastavi dijalog sa Srbijom, kako bi se konačno normalizovali odnosi, ali je istakao da će se raditi na ostvarivanju izuzetno dobrih odnosa sa svim susedima na zajedničkom putu integracije u EU.

Mustafa je izrazio odlučnost Vlade Kosova da radi mnogo više i na rešavanju aktuelnih problema koji se odnose na ilegalnu migraciju građana Kosova.

Džejkobson čestita potpisivanje sporazuma o pravosuđu

Ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson čestitala je  premijerima Kosova i Srbije potpisivanje sporazuma o pravosuđu postignutom u Briselu.Trejsi En Džejkobson (Foto arhiva Kim)

„Čestitam premijerima Kosova i Srbije na integraciji pravosuđa. Radujem se punoj implementaciji sporazuma“, napisala je Džejkobson na svom Tviter nalogu.

Parafiranjem sporazuma o pravosuđu obezbeđuju se integracija sudstva na severu u jedinstveni sistem pravosuđa na Kosovu, kao i učešće srpskih sudija u tom delu Kosova.

Srbiji nisu dovoljne floskule iz EU

Beograd — Bivši evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen izjavio je danas da Evopa nije kompletna bez Srbije.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On je rekao i da lideri EU moraju jasno to da kažu, a ne da floskulama poručuju Srbiji da je žele u Uniji.

„Mi hoćemo da Srbija uđe EU, jer Evropa nije kompletna bez Srbije… Da li vam je to neko rekao poslednjih deset godina? Nije. Niko vam nije rekao da ste potrebni, već su govorili ““mi hoćemo da budete deo nas““, govorili su da to žele. To je, možda, promena koja je neophodna i koja remeti taj sistem povezanih sudova..ako mi u jednom trenutku nemamo uverljiv poziv, onda to koči reformski proces“, rekao je Ferhojgen na panelu Foruma Beograd Nemačka „Beogradski dijalozi“.

On je istakao da je najbolji primer za to Turska, u kojoj je sada evropski proces zakočen, i dodao da ta zemlja „poslednjih godina dobija čudne i mešovite signale iz Brisela“.

Ferhojgen smatra i da je u konceptu dosadašnjeg proširenja EU ka istoku i jugu bilo jasno da evropske integracije znače mir, blagostanje i slobodu.

„To svi zajedno priželjkujemo i očekujemo, a to postižemo sporazumevanjem o zajedničkim vrednostima“, rekao je Ferhojgen.

On je dodao i da perspektiva integracija olakšava postupak reformi „ili, makar, treba da ga olakša“.

Kaže i da je proširenje strateška prednost za samu Evorpu, ali ponavlja da je neophodna uverljiva i jasna politička volja EU institucija, te da bez toga neće funkcionisati.

„Ako dogovor u Briselu bude samo tehnički, ako vas kući pošalju s retoričkim frazama, onda će reakcija ljudi u vašsoj zemlji biti takva da neće verovati u to rešenje“, uveren je Ferhojgen.

On je poručio da je važno razgovarati sa Evropskom komisijom o potrebi drugačijih poruka iz Brisela i objasniti da politika proširenja nije samo tehnički proces.

Ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović smatra da prioritet ne treba davati emocijama, već konkretnim činjenicama, na osnovnu kojih građani mogu da donesu racionalnu odluku da li žele ili ne žele da Srbija postane član Evropske unije.

„Mislim da je veoma važno da građani razumeju proces pridruživanja i zato je nova komunikacijska strategija veoma važna, odnosno tehnička komponenta pregovora“, rekla je Joksimović i objasnila da su za građane zbunjući termini poput „skrining“, „poglavlja“….

„Posle toga tek može da uključi i emotivni element, da mi želimo da budemo deo porodice naroda koja je nama za vreme poplava pružila ogromnu pomoć, ne samo finansijsku, već i solidarnošću“, poručcila je ministarka.

Ona je objasnila da se to najbolje vidi iz činjenice da građani Srbije zapravo ne razumeju koliko je Nemačka pomogla Srbiji.

Prema njenim rečima, Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije i to ne samo kada je reč o bespovratnoj pomoći, već i u nizu drugih.

„Kada pitate ljude ko nam je najveći donator, oni će reći da je to jedna drzava koja nije clanica EU. Percepcija se ne stvara preko noći, ali da bi ljudi racionalno o tome odlučivali treba da imaju podatke i činjenice“, zaključila je Joksimović.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pak smatra da emocije i činjenice jesu bitni, ali da su ključni politička volja i liderstvo.

Prema njegovim rečima, naš narod nije „baš zaljubljen“ u međunarodnu zajednicu, niti ima pristup da je dobro sve što dolazi iz međunarodne zajednice.

„Ali ako (Aleksandar) Vučić, koji ima politički legitimitet i kapacitet, kaže da je ovo dobro za zemlju, ako političko rukovodstvo vodi zemlju onako kako misli da je u interesu zemlje i naroda, to je drugačija priča. Zato ja stalno ističem pitanje političke volje i liderstva“, rekao je Dačić.

On je objasnio da liderstvo znači „preseći“ prilikom donošenja odluka.

„Sinoć kada smo imali tu raspravu s premijerom iz Prištine, on je morao da preseče da li će da prihvati ili neće (sporazum o pravosuđu)“, zaključio je Dacić.

 

Kosovo podnelo „visoko kvalitetnu“ aplikaciju za članstvo u FIBA; KSS o tome „nije zvanično obavešten“

 10. 02. 2015, 0:15

Foto: Košarkaški savez Kosova (Internet stranica)

Košarkaški savez Kosova bi mogao da na sledećem zasedanju Izvršnog odbora FIBA-e, koji se održava u Ženevi 12. i 13. marta, bude primljen u svetsku košarkašku federaciju, nakon što je ovaj savez, posle više ranijih pokušaja, uspeo 5. februara, da u sedištu FIBA-e u Švajcarskoj – podnese prijavu za prijem. Čelni ljudi KS Kosova kao glavni adut za ovakav potez ističu činjenicu da je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, te da je aplikacija Kosova od strane FIBA-e ocenjena kao „visoko kvalitetna“. Košarkaški savez Srbije je povodom ovog slučaja izdao saopštenje u kojem se navodi da „nisu zvanično obavešteni“ o tome da se Kosovo prijavilo za učlanjenje, te da će učiniti sve da zaštite interese srpske košarke i klubove na Kosovu i Metohiji. Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije Borislav Stanković je u jučerašnjem intervjuu za Novosti istakao da Košarkaški savez Srbije „ne može da blokira“ prijem Kosova u članstvo FIBA, te da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, a da je ta bitka za Srbiju „izgubljena“.

Delegacija KS Kosova, na čelu sa njenim predsednikom, Eroldom Beleguom, i generalnim sekretarom Saveza, Ljeartom Hodžom, u prošli četvrtak otputovala je u Švajcarsku, u sedište FIBA-e u Ženevi, u kojem su je, tokom dva dana posete, primili vodeći ljudi ove svetske košarkaške federacije – generalni sekretar, Patrik Bauman, zatim, potpredsednik i ujedno predsednik FIBA Evropa, Turgaj Demirel, te generalni sekretar FIBA Evropa, Kamil Novak, kao i Havijer Lopez Dešaje, koji je odgovoran  za međunarodne transfere igrača, saopštio je Košarkaški savez Kosova. Košarkaška delegacija sa Kosova sastala se i sa članovima pravne službe FIBA-e, kojoj je, uz zahtev, podnela i svu potrebnu dokumentaciju za prijem Kosova u članstvo FIBA-e.

saopštenju Košarkaškog saveza Kosova se navodi da je ovaj Savez, nakon podnošenja aplikacije, obavešten da će odgovor FIBA-e uslediti tokom sledećeg zasedanja Izvršnog odbora u Ženevi, koji se održava 12. i 13. marta, ali da su „evropski zvaničnici FIBA-e, takođe, potvrdili da se od Kosova očekuje da se takmiči na Evropskom juniorskom prvenstvu, a nakon što stigne zvanična potvrda od Izvršnog direktora FIBA-e.“

Istovremeno, „visoki zvaničnici FIBA-e, kao i šef pravnog odeljenja, Benjamin Coen, zapazili su da je aplikacija Kosova vrlo visokog kvaliteta i da sadrži sve elemente koje je zatražila njegova kancelarija“.

Erold Belegu je i na svom Tviter nalogu napisao da čelnici OK Kosova „u martu očekuju pozitivan odgovor od Izvršnog odbora FIBA-e.“

KS Kosova je do sada više puta podnosio zahteve za prijem u FIBA, ali su isti bili odbijani uz obrazloženje da ta „država ne ispunjava sve potrebne zahteve,“ pre svega, taj da Kosovo nije bilo član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Međutim, kako je 9. decembra, prošle godine, Kosovo postalo punopravan član MOK-a, Kosovu su se ‘otvorila vrata’ za više međunarodnih sportskih organizacija, uključujući i košarku.

Povezani članci: 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Ukoliko bi FIBA dala pozitivan odgovor na člansto Kosova u ovoj organizaciji – to bi bila 14. međunarodna sportska organizacija koja se odlučila na ovakav korak, pored MOK-a.

Tako će Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku da postane punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Košarkaški savez Srbije: Nemamo nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA

A povodom ovog najnovijeg slučaja, Košarkaški savez Srbije (KSS)izdao je saopštenje u kojem se ističe da, u ovom trenutku, KSS nema „nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA“ i naglasio da, po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA, ima „istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.“

Međutim, u ovom saopštenju se priznaje da članstvo Kosova u MOK-u omogućava članstvo u svetskim sportskim organizacijama:

„Prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja članica MOK-a ima pravo da njeni sportisti učestvuju na olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama,“ navedeno je u saopštenju KKS i dodaje da će KSS „sa svoje strane, učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke, kao i srpske košarkaške klubove i njihove članove sa teritorije Kosova i Metohije“.

Borislav Stanković: To je izgubljena bitka

Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije, Borislav Stanković, u jučerašnjem intervjuu za Novosti je istakao da Košarkaški savez Srbije ne može da blokira prijem Kosova u članstvo FIBA i da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, odnosno da ta inicijativa dobije većinsku podršku na glasanju.

„Ta bitka je izgubljena. Ne možete očekivati da sportisti rešavaju ovo pitanje kada ga tokom toliko godina nisu rešili političari, ili je to učinjeno na način koji smo imali priliku da vidimo u zvaničnim kontaktima predstavnika Srbije i Kosova,“ rekao je Stanković.

Vojska uskoro prodaje i avione

Beograd — Ministarstvo odbrane planira da uskoro ponudi na prodaju i avione, kaže načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić

Foto: Freeimages
Foto: Freeimages

Zrnić je govoreći o oglašenoj prodaji vone opreme i naoružanja, na TV Pink kazao da ovog puta nisu „sredstva vazduhopolovstva učinjena dostupnim na prodaju, a i to će biti u narednom periodu“.

Zrnić je izjavio da će u narednom periodu biti prodavani pre svega viškovi naoružanja Kopnene vojske i da to neće ugroziti odbrambene interese Srbije. To je pre svega, streljačko naoružanje, oklopna vozila, tenkovi „T 55“, borbena vozila pešadije, oklopni transporteri i sredstva artiljerije.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je najavio da će postupak biti potpuno transparentan i javan. „Procenjena vrednost ovoga što je sada stavljeno na znanje je negde u redu veličine iznad 10 miliona dolara, kada govorimo o početnim cenama“, istakao je Zrnić.

On je objasnio da je reč o sredstvima koja trenutno nisu u funkcionalno ispravnom stanju, da se nalaze u skladištima viškova i da opterećuju i prave troškove Vojsci Srbije, jer je potrebno obezbediti njihovo čuvanje.

„Smatramo da je ova aktivnost apsolutno nešto što treba da dovede do prikupljanja novih novčanih sredstava koje imamo nameru investirati u nabavku nove opreme“, rekao je Zrnić.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je ukazao na neperspektivnost opreme koja je stara 30 i više godina.

Zrnić je podsetio da je Ministarstvo odbrane na svom sajtu dalo obaveštenje o nameri da prodaje viškove naoružanje i vojne opreme koji su deklarisani od 2004. do 2011. godine i u prethodnom periodu više puta izlagani prodaji.

Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije povodom oglašavanja viškova naoružanja i vojne opreme da je reč o sredstvima koja nisu neophodna za normalno funkcionisanje sistema odbrane, kao i da zbog toga neće doći do slabljenja odbrambene moći Srbije.

Zaustaviti priliv azilanata sa Kosova

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, zahtevao je stopiranje priliva azilanata sa Kosova i sprečavanje zloupotrebe nemačkog zakonodavstva u toj oblasti.Azilanti sa Kosova prelaze granicu Srbije i Mađarske 

„Oko 1.000 ljudi dnevno, pretežno autobusima i malim taksi-vozilima, napušta Kosovo preko Srbije, kako bi preko Mađarske i Austrije stiglo u Nemačku“, rekao je Herman, a nemački mediji podsećaju da je broj azilanata sa Kosova u januaru ove godine skoro duplo veći nego samo mesec dana ranije.

„To smatram skandalom… tu zloupotrebu hiljade slučajeva našeg zakonodavstva o azilantima ne smemo prihvatiti“, rekao je on.

Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je juče objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta.

Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na „lavinu azilanata sa Kosova“, objavio je „Bild am Zontag“, navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.

Vučić: Vratićemo ih odakle su došli

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija u vezi sa povećanim brojem kosovskih Albanaca koji žele da pređu u zemlje Evropske unije, preduzima sve mere u dogovu sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom.

Aleksandar Vučić (Foto Kim)

„Ako oni ne žele da ih prime, mi ćemo polako da ih vraćamo tamo odakle su došli“, rekao je Vučić novinarima u pauzi skupa „Beogradski dijalozi“.

On je naveo da Srbija ne može i neće da krši slobodu kretanja i dodao da će u dogovoru sa evropskim partnerima ispuniti dogovor.

21.11.2014 |08:00 – 23:55 Šiptari svakodnevno napadaju Srbe, rade na sistemskom organizovanju ORUŽANIH JEDINICA na Kosovu i Metohiji! „Svet“ gleda i zatvara oči pred pretnjom koja se širi kao KANCER nad SVETOM! MOŽDA NAS POJEDE ALI SIGURNO TU NEĆE STATI !!!


Učestali napadi na Srbe u Kišnici

U Kišnici, nadomak Gračanice, sve su učestaliji napadi na imovinu Srba. Poslednji incidenti dogodili su se juče, kada su kamenovane kuće porodica Krstić i Trajković.Kišnica 

Predsednica Lokalnog odbora za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac Snežana Jovanović kazala je da se poslednji napad na Srbe u Kišnici desio juče kada su polomljena stakla na automobilu Dejana Krstića i bačene kamenice na kuće porodica Krstić i Trajković.

“U Kišnici su u poslednje vreme sve učestaliji napadi, u pitanju je albanska omladina koja baca kamenice na imovinu srpskih porodica, bilo da je pokretna ili nepokretna imovina u pitanju”, kazala je Jovanovićeva.

Ona je dodala da su svi napadi prijavljeni policiji ali da se, osim uviđaja, detaljnija istraga nije sprovodila.

“Nije u pitanju samo materijalna šteta, već pritisak i zastrašivanje kojima su izloženi Srbi koji su u Kišnici manjina”, kazala je Jovanovićeva.

Lokalni odbor za javnu bezbednost za Sušicu, Kišnicu i Badovac obavestio je o ovim incidentima opštinski Odbor za javnu bezbednost i OEBS.

Đurić: Interes stabilnost na Kosovu

Veliki interes Srbije je da na Kosovu postoji stabilnost i bude uspostavljena vladavina prava, koje je, kako tvrdi direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić, u ovom trenutku manje nego pre Briselskog sporazuma.Marko Đurić

Đurić se danas sastao sa predstavnicima Ministarstva inostranih poslova Švedske, direktorom za politička pitanja Torbjernom Solstremom, načelnikom odeljenja za pitanja EU proširenja Olom Sveninsonom i ambasadorom Švedske u Beogradu Kristerom Aspom.

Kako je saopštila Kancelarija za Kosovo i Metohiju oni su u Palati Srbija razgovarali o procesu evropskih integracija, dijalogu Beograda i Prištine i podvukli izuzetan značaj punog sprovođenja dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma.

Đurić je, kako je saopšteno, istakao da je prioritet srpske zajednice na Kosovu i Metohiji formiranje Zajednice srpskih opština i izrazio očekivanje da će se nakon konstituisanja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za ubrzanje započetih procesa.

Tahiri na sednici vlade ponovo: Građani Republike Kosovo, u prolazu kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo

21.11. 2014, 13:12

Na jučerašnjem zasedanju kosovske vlade, šefica pregovaračkog tima Edita Tahiri, obavestila je članove ove vlade o ishodu nedavnog dijaloga sa Beogradom u Briselu, postignutom sporazumu o oficirima za vezu, te proširenog sporazuma o slobodi kretanja, kao i o sporazumu o energetici i naglasila da će građani Kosova tranzitne prelaze na srpskim granicama moći da koriste, „isključivo sa dokumentima Republike Kosovo,“ što su srpski zvaničnici ranije demantovali. U javnosti, takođe, još uvek nema reakcija ni lokalnih zvaničnika, kao ni iz Beograda o  prekjučerašnjem osnivanju društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok na vanrednoj sednici SO Zubin Potok, kojoj je prisustvovao i srpski oficir za vezu u Prištini, Dejan Pavićević. Ova kompanija će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i ubrzo će biti registrovana po kosovskim zakonima.
„Želela bih da objasnim građanima da se tranzit kroz Srbiju vrši sa ličnim dozvolama države Kosovo, kao što imaju recipročno pravo i građani Srbije da uđu na teritoriju države Kosovo. Međutim, građani Republike Kosovo, kada prolaze kroz Srbiju, moraju da imaju i pasoše države Kosovo, odnosno, da ih koriste za svoje putovanje. Ovo objašnjenje dajem jer je na medijma bilo dezinformacija od strane zvaničnika Srbije,“ izjavila je Tahiri. U saopštenju sa ove sednice, međutim, nema navoda o tome da li je Tahiri govorila i o potvrdama – ‘verifikacijama građana’, koje će izdavati MUP Republike Srbije na administrativnim prelazima za građane sa kosovskim dokumentima.
Ona je takođe najavila da se sa Evropskom unijom intenzivno radi na izgradnji stalnih objekata IBM-a, kao i na sprovođenju sporazuma o energetici, što su srpski zvaničnici takođe ranije demantovali.
„Primećuje se veće interesovanje Srbije za dijalog. Mislim da je veoma povezan sa poglavljem 35, koji je sada već postao uslov za Srbiju, jer je put Srbije ka EU uslovljen odnosima sa Kosovom i normalizacijom međudržavnih odnosa sa Kosovom,“  rekla je Tahiri.
Razjašnjenje  Edite Tahiri za članove kosovske vlade usledilo je samo dva dana nakon što je direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, u Severnoj Mitrovici,držeći u ruci srpski pasoš, rekao da je to jedini pasoš sa kojim, „naši građani srpske i albanske nacionalnosti mogu da putuju sa teritorije Republike Srbije.“ On je tada i objasnio da će, umesto kosovskog pasoša, građani Kosova kroz Srbiju moći da prolaze uz ličnu kartu Privremenih institucija u Prištini, ili tzv. UNMIK ličnu kartu i to tako što će im se na administrativnim prelazima izdavati potvrda MUP-a Republike Srbije, kojom se ‘verifikuje’ identitet građanina, koji će koristiti tokom putovanja kroz Srbiju i sa kojom će takođe izlaziti iz Srbije ka drugim zemljama, a da nikakvi pasoši ne dolaze u obzir.
Inače, i na pasošu i na ličnoj karti koji se izdaju na Kosovu, naznačeno je da ova dokumenta izdaje „Republika Kosovo,“ a da je državljanstvo „Kosovar“.
A razjašnjenje sa srpske strane usledilo je nakon što je prvobitna izjava Edite Tahiri o tome da će građani Kosova od 16. novembra moći sa kosovskim pasošima da izlaze sa graničnih prelaza u Srbiji u proteklim danima preplavila Internet portale i društvene mreže, što je bio razlog i za druge srpske zvaničnike da oštro demantuju tu vest u više navrata ovih dana.
Što se tiče sporazuma o energetici, sa srpske strane još uvek nema reakcija u javnosti nakonprekjučerašnjeg formiranja društva za energetske usluge „Elektrodistrbucija Sever“ D.O.O Zubin Potok, kompanije koja će od januara sledeće godine distribuirati i naplaćivati struju na Severu Kosova i koja će ubrzo i biti registrovana po kosovskim zakonima, o čemu je za sada javio samo naš portal, a preneli pojedini kosovski mediji. Kompanija je prekjuče osnovana tokom vanredne sednice ove opštine, uz učešće svih 18 odbornika, uključujući i albanske, kao i srpskog oficira za vezu Dejana Pavićevića koji je rekao da se kompanija osniva u skladu sa Briselskim sporazumom. Istoga dana je u ovoj opštini boravio i direktor Kancelarije za KiM, obilazeći povratničku porodicu u jednom od sela.
Dosadašnja jedina kompanija za snabdevanje, distribuciju i naplatu električne energije na Severu Kosova jeste elektrodistribucija Republike Srbije – „Elektrokosmet“.

Oružane snage Kosova do kraja godine

19. 11 2014, 12:16

Prema pisanju kosovskog lista „Kosova Sot“, a prenosi portal „Tribuna“, glavni ljudi u kosovskom ministarstvu za bezbednost smatraju da se zbog kašnjenja u formiranju institucija na Kosovu i produžavanja političke krize odugovlači i proces transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova (OSK).

Ipak, dosadašnji ministar ovog ministarstva, Agim Čeku, smatra da će se Oružane snage Kosova formirati do kraja godine. Sa druge strane, stručnjaci za bezbednost na Kosovu krive aktuelnu politiku, zbog čega se u kosovskom parlamentu letos nije uspelo da izglasa ustavni amandman kojim bi se vojsci Kosova dao i ustavni legitimitet.
Povezan članak:

Za izglasavanje ustavnih promena u vezi sa vojskom, potrebni su i glasovi srpskih poslanika. Ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je proletos aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika. Ustavni amandmani tadašnje kosovske vlade o osnivanju OSK su  prosleđeni predsedništvu Skupštine nakon što je Ustavni sud Kosova dao ocenu da nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava u vezi sa odredbama o vojsci. Ceo proces su tada zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici, koji su tada tražili da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu.

Agim Čeku je ranije u avgustu rekao za drugi kosovski list „Zeri“, da čak i ako ne bude došlo do ustavnih izmena, Kosovske oružane snage neće ostati ”marginalizovane”. Po njegovim rečima, postoji plan ”B” za razvoj ove vojske bez diranja u ustav, ali uz promenu zakona.
”Ukoliko se bude jasno videlo da ne može da se prevaziđe prepreka, mi smo radili i na planu ‘B’, što znači da nećemo menjati Ustav zbog nedovoljnog broja glasova, već ćemo samo promeniti zakone kako ne bi bili u suprotnosti sa Ustvom,” rekao je tada Čeku.

Kako je stvorena Vojska Kosova: od Drenice do NATO komande

21.11.2014, 12:40

Kosovski Albanci imaju razlog da slave vojno strateško-taktičku operaciju kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Kosovo je na pola koraka od osnivanja svoje Armije. Preostalo je još ‘otvaranje’ kosovskog Ustava, izmena članova, kojim će se i zvanično verifikovati transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Oružane snage Kosova. U sedamnaestogodišnjem procesu stvaranja kosovske vojske mnogo je cigli ugrađeno, uglavnom uz pomoć međunarodne mašinerije. Izvođači radova, kosovski  Albanci, udarnički su radili.

Od formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko podrške NATO-a kosovskoj gerili, njenom transformacijom u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS) ’99, potom – transformacijom u Kosovske bezbednosne snage (KBS) 2008, i sada, u samom finišu – iščekivanju proglašenja Armije Kosova, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke; od toga da KZK neće biti vojska, a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spašavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. A tek onako usput je objašnjeno da ovesnage moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira. Transformacija poruka je podrazumevala i prvobitne demantije Zapada da će Kosovo imati svoju Armiju, pa sve do najnovije izjave američke ambasadorke na Kosovu da je vlada Kosovaispunila sve obaveze vezane za transformisanje KBS u Oružane snage OSK.

Što se tiče srpske Armije, ona je na Kosovu razgrađena još 1999. Cigle iz te demontirane tvrđave su spakovane na kamione i tenkove juna ’99, i transportovane u još manju Srbiju. Današnje mlade generacije kosovskometohijskih Srba ne znaju ništa o duhu srpske vojske. Bez obzira na sentimente, njihovim očima su bliskije uniforme vojnika KFOR-a, nego uniforma srpskog vojnika. Posle mnogo decenija, narodna i porodična svetkovina Rado ide Srbin u vojnike  zamenjena je proslavom punoletstva.

Kumanovski sporazum i rezolucija SB UN 1244

Nakon 78 dana bombardovanja tadašnje Jugoslavije, vojno-tehnički, tzv. Kumanovski sporazum, potpisali su na vojnom aerodromu u blizini Kumanova, general VJ, odnosno MUP-a, Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović sa jedne, i general NATO-a, Majkl Džekson, sa druge strane.

Federalne i srpske snage su se obavezale na povlačenje svog ljudstva i organizacije SRJ i Republike Srbije koji mogu vojno da deluju, što je podrazumevalo redovne armijske i mornaričke snage, naoružane grupe građana, udružene paravojne grupe, vazduhoplovne snage, teritorijalnu odbranu, pograničnu policiju, obaveštajne službe, policijske jedinice – lokalne, specijalne, antiterorističke, jedinice protiv demonstracija, kao i bilo koju grupu, ili pojedince koje, kao takve, navede komandant KFOR-a.

Definisane su zone vazdušne (ZVB) i kopnene bezbednosti (ZKB), 25 kilometara od pokrajinske granice Kosova ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije, odnosno pojas od 5 kilometara, mereno od pokrajinske granice ka unutrašnjosti tadašnje SR Jugoslavije.

Iako su potpisnici VT sporazuma ukazali i na to da je dogovoren povratak vojnog osoblja SRJ i Srbije na Kosovo i Metohiju, a da će KFOR obezbeđivati ispunjavanje obaveza povratka posle odobravanja istog, jedna od najbitnijh odredbi Kumanovskog sporazuma koja u medijima nije spominjana, jeste član I/paragraf 5a, prema kojem – bilo kakve snage SRJ, bez prethodnog izričitog odobrenja komandanta KFOR-a, neće ni pod kojim okolnostima ući, ponovo ući, niti ostati na teritoriji Kosova, ZVB i ZKB.

Rezolucija SB UN 1244

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo je Savetu bezbednosti OUN da 10. juna 1999.godine usvoji Rezoluciju 1244, kojom se uspostavljaju i nadgledaju privremene institucije autonomne samouprave – do političkog rešenja, te prenošenje nakon osnivanja tih institucija -svojih administrativnih odgovornosti uz nadgledanje i podršku konsolidovanju kosovskih lokalnih privremenih institucija i ostalih aktivnosti izgrađivanja mira. Rezolucija je takođe planirala demilitarizovanje osoblja vojske SRJ, ali i povratak dela osoblja za četiri funkcije (uključujući i čuvanje manastira) koje će biti pod nadzorom međunarodnih snaga bezbednosti, a ograničene su na mali dogovoreni broj – stotine, ne hiljade, kao i povratak izbeglica.

UNMIK je preuzeo upravljanje nad Kosovom, dok se sa druge strane u rezoluciji potvrdila privrženost svih država članica suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne republike Jugoslavije i drugih država u regionu.

Rezolucije je predvidela i demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Ove dve nove službe su direktno nastale demobilizacijom tadašnje kosovske gerile – OVK.

Krucijalni delovi rezolucije 1244 za Srbiju i srpsku zajednicu nisu ispunjeni ni danas. Razgovori o povratku određenog broja bezbednosnog osoblja SRJ, odnosno Srbije na KiM-u nisu ni započeti, odnosno zaboravljeni su do te mere da će vam mnogi međunarodni predstavnici, ali i političari iz Beograda, u privatnom razgovoru reći da je neukusno tako nešto i pominjati; kontrola vazdušnog saobraćaja nije vraćena organima SRJ, Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost, a nije ni uspostavljeno bezbedno okruženje za povratak izbeglica i prognanih. Te tačke rezolucije u bukvalnom smislu reči ostale su do danas mrtvo slovo na papiru.

‘Demilitarizacija’ OVK u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i Kosovsku policijsku službu (KPS)

UNMIK i NATO su 14. jula ‘99 utvrdili mere koje će pratiti reintegraciju demilitarizovanih pripadnika OVK, da bi potom imenovali Međunarodnu organizaciju za migracije (IOM) koja će preuzeti centralnu ulogu u sprovođenju demobilizacije i reintegracije OVK u Kosovski zaštitni korpus. Uredbom 1999/8 Ujedinjenih nacija, u januaru 2000, zvanično je osnovan Kosovski zaštitni korpus, a februara 2000, započet program IOM-ove obuke članova OVK za prijem u KZK, nakon što je od 23. jula, do 30. novembra ’99 registrovano 25.723 demobilisanih boraca OVK, a iste godine, u septembru, počelo i formiranje Kosovske policije obukom prve generacije od 176 kandidata, takođe mahom iz redova OVK.

KZK je tako postao ‘nova organizacija’ za reagovanje u slučaju elementarnih nepogoda i prirodnih nesreća koje bi pogodile stanovništvo i teritoriju Kosova, sprovođenje operacija potraga i spašavanja ljudi; pružanje pomoći zajednicama i obnavljanje infrastrukture i pomaganje UNMIK-u i KFOR-u. Planovi su uključivali 3000 redovnih pripadnika i 2000 rezervista, dok je 10% od ukupnog broja mesta u KZK-u, rezervisano za civilne kandidate koji bi trebalo da obuhvati i manjine.

‘Demilitarizacijom’ OVK izvršen je njihov prelazak u KZK i KPS i to zajedno sa celokupnom prethodnom OVK strukturom. Tako je bivši oficir jugoslovenske vojske Agim Čeku, kasnije jedan od vodećih komandanata OVK i jedini školovani oficir u kosovskoj gerili, postao komandant KZK-a; ‘oficiri’ OVK-a postali su oficiri KZK-a, dok je ne mali deo bivših pripadnika OVK  prešao u kosovsku policiju, gde su neki od njih imali vodeće uloge. Uticaj OVK je i u civilnom delu posleratnog života među kosovskim Albancima ostao dominantan, kao okosnica najsnažnijeg simbola borbe za slobodu u njihovoj novoj istoriji, ali i subjekat u raspodeli političke i ekonomske moći.

OVPMB i ONA
Demilitarizacija je trajala nekoliko godina, a da nikada nije suštinski sprovedena. KFOR se povremeno ‘hvalio’ akcijama zaplene, odnosno predaje oružja, dok je siromašna statistika predatog oružja jasno ukazivala da su privatni magacini i dalje puni.
Dobar deo naoružanja završio je u južnoj Srbiji i Makedoniji. Sukobi sa Kosova su se 2000, prelili na jug Srbije; mnogi su videli transformaciju OVK u OVPMB – Oslobodilačku vojsku Preševa, Medveđe i Bujanovca. Ovi sukobi su obustavljeni 2001, nakon munjevite reakcije tadašnje srpske vlade koja je  formirala Koordinaciono telo za jug Srbije, ali i usled nedostatka podrške velikih sila ovoj oružanoj formaciji. Sukob se sa juga Srbije  iste godine prelio u severozapadni deo Makedonije, i to pod vođstvom nove oružane albanske formacije, Oslobodilačke nacionalnce armije – ONA, a okončan je kada se umešala međunarodna zajednica i sela dve strane za pregovarački sto. Ključna tačka tzv. Ohridskog sporazuma iz leta 2001, bilo je uvođenje albanskog jezika kao zvaničnog jezika u mestima u kojima Albanci čine barem 20% od ukupnog stanovništva.
Kontroverze

Srpska strana je sve vreme optuživala prvo OVK, potom KZK i KPS da se radi o terorističkoj organizaciji, odnosno osobama koje su počinile ozbiljne ratne zločine i sprovodile kriminalne aktivnosti, pre svega nad Srbima, Romima i svojim političkim neistomišljenicima – ubistva, kidnapovanja, vađenje i trgovina organima, trgovina belim robljem i narkoticima. U Srbiji je 1998.godine objavljena tzv. Bela knjiga u kojoj je kroz konkretna imena i podatke objašnjena sprega između terorizma, kriminala i politike na Kosovu u stvaranjudruge albanske države u Srbiji.

Još krajem novembra 1997. godine Stejt department je UČK proglasio za terorističku organizaciju da bi već sledeće godine istu uklonio sa liste terorističkih organizacija. Svet je tada obišao video snimak američke podrške OVK iz Junika, u leto 1998, u kojoj je tadašnji Specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo, Ričard Holbruk, sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.

Albansko pitanje je zvanično internacionalizovano u novembru 1997, kada su se tri maskirana lica OVK pojavila na sahrani ubijenog nastavnika Halita Gecija u Drenici, pozdravljena od strane hiljade okupljenih Albanaca, da bi potom usledilo i prvo saopštenje za javnost, sa potpisom OVK.

I KZK i KPS su takođe pratile kontraverze. Neki od članova KPS-a su se povezivali sa korupcijom, spregom sa lokalnim kriminalnim grupama, švercovanjem oružja i etničkom diskriminacijom, dok su KZK pratile još ozbiljnije optužbe. U novembru 1999. OEBS je u svojim izveštajima prijavio prve zločine koje su počinili pripadnici Kosovskog zaštitnog korpusa. Potom su i UN ukazale na umešanost nekih članova korpusa u atentate, koji su imali terorističku matricu na Kosovu.

Srpski policijski izveštaji su i dalje beležili aktivnost oružanih grupa na Kosovu i Metohiji usmerenih ka zastrašivanju i proterivanju preostalih Srba, ali i ka eliminaciji svedoka ratnih zločina koje je počinila OVK. Oni su ove aktivnosti jasno dovodili u vezu sa nekadašnjim članovima OVK, a potom visokim oficirima u KZK-u. Sami obaveštajci KFOR-a su takođe u svojim izveštajima potvrđivali iste informacije.
Jedna od najtežih optužbi ticala se povezanosti KZK-a sa terorističkom Albanskom nacionalnom armijom – ANA, formacijom koja se pojavila nakon rata na Kosovu, u prisustvu međunarodnih snaga. Dok su u javnost stizale vesti o maskiranim grupama koje presreću automobile i građane, kao i saopštenja za štampu sa potpisom ove organizacije, međunarodni predstavnici su demantovali postojanje ove formacije.

Ipak, u  aprilu 2003. godine, 12 oficira KZK-a je osumnjičeno za umešanost u miniranje železničkog mosta u selu Lozište kod Zvečana, kada su i poginula dva pripadnika ove formacije usled pogrešnog rukovanja eksplozivom, a ANA izdala saopštenje, preuzevši odgovornost za ovaj bombaški napad. Tadašnji šef UNMIK-a, Majkl Štajner je potom suspendovao dvojicu visokih oficira KZK-a, Rahmana Ramu i Nuredina Ljuštakua zbog sumnje da su učestvovali u ovoj akciji, ali i zbog sumnje da su povezani sa tom terorističkom organizacijom.

U maju 2004, novi šef UNMIK-a, Hari Holkeri je u svom saopštenju, međutim, naveo da je istragom utvrđeno da ne postoji osnov za krivično gonjenje osumnjičenih u tom slučaju.

Nekoliko godina kasnije, Rahman Rama je postao general KBS, danas je on general-major, Nuredin Ljuštaku je takođe postao oficir u istoj organizaciji, ali je on nedugo potom podneo ostavku nezadovoljan načinom kadrovske politike u KBS.

Kosovske bezbednosne snage – jedan korak do kosovske vojske

Iako su međunarodni predstavnici i nekoliko godina nakon formiranja KZK-a oštro u javnosti demantovali bilo kakvu mogućnost njegove transformacije u oružane snage, nakon usvajanja Ustava Kosova 4.marta 2008. godine, a po prethodnom jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova, KZK je raspušten i osnovane su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Ustav je izvorno bio utemeljen u planu Martija Ahtisarija, koji se takođe bavio formiranjem Bezbednosnih snaga.

Na pomenutoj sednici, ministar KBS-a zatražio je i da se posebnom odlukom vlade formira fakultet pri Univerzitetu u Prištini, na kojem će se vršiti obučavanje komandnog kadra. Čeku je tada rekao da je najava osnivanja Oružanih snaga Kosova obavljena u potpunoj koordinaciji sa NATO-om i ostalim strateškim faktorima, a da je provera celokupnog sektora bezbednosti urađena pod supervizijom savetodavnog tima NATO-a.

Odluci o osnivanju KBS prethodili su sastanci Saveta za bezbednost Kosova na kojima je prihvaćena analizaStrateškog sagledavanja sektora bezbednosti na Kosovu. Tokom ovih sastanaka identifikovane su realne potrebe Kosova i njenih građana, kao i kapaciteti svih institucija u oblasti bezbednosti.

Formirano je i Ministarstvo kosovskih snaga bezbednosti, sa Agimom Čekuom na čelu, a potom u januaru 2009, osnovan je KBS sa početnih 2.500 aktivnih članova i 800 rezervista, bez teškog naoružanja, sa mogućnošću odlaska u međunarodne operacije u podršci miru.

Međunarodni predstavnici su i ovoga puta naglasili da KBS nisu vojne snage u punom značenju te reči, većdobrovoljne, multietničke, lako naoružane bezbednosne snage pod demokratskim i civilnim nadzorom, a da jedina misija KBS-a jeste izvođenje operacija civilne zaštite na Kosovu, pružanje pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih i drugih nepogoda.

Suštinski, kosovski Albanci su poslali jasnu poruku, baš kao i na sahrani ubijenog učitelja 1997. godine – da imaju svoju vojsku.

Živa diplomatija Ministarstva KBS

Samo Ministarstvo Kosovskih bezbednosnih snaga u protekle dve godine bilo je najaktivnije u svojim međunarodnim ‘diplomatskim’ aktivnostima, uspostavljajući i jačajući saradnju sa ministarstvima odbrane različitih zemalja, čime je praktično Kosovo radilo na uspostavljanju legitimiteta svoje državnosti i vojske.

Ovo ministarstvo je od 2009. pa sve do sada, potpisalo memorandume o razumevanju sa Velikom Britanijom, Litvanijom, Holandijom, Albanijom, Crnom Gorom i Švedskom; bilateralne sporazume sa Slovenijom, Hrvatskom, Nemačkom i plan o saradnji sa Makedonijom. KBS su sprovodile zajedničke vežbe sa vojskama Albanije i Makedonije, dok su se neki od oficira školovali na vojnim akademijama u Americi i Velikoj Britaniji. Predstavnici ministarstva sastajali su sa ambasadorima gotovo svih zemalja na Kosovu, ali i sa predstavnicima ministarstava odbrane Crne Gore, Portugala, Slovenije, Albanije, Turske, Velike Britanije, Švedske, Hrvatske, Latvije, Japana, kao i oficirima vojne akademije Holandije.

Redovne kontakte ministarstvo održava i sa NATO-om; Agim Čeku se sastajao sa admiralima NATO-a, ambasadorom SAD-a u NATO-u, delegacijom oružanih snaga Amerike, generalom američke nacionalne garde, sekretarom za operativu u štabu NATO-a, specijalnom predstavnicom sekretara NATO-a za pitanje žena, mira i bezbednosti, direktorom Međunarodnog vojnog osoblja za Operacije u NATO-u, zamenikom generalnog sekretara NATO-a, itd.

Agim Čeku je sa svojim saradnicima posećivao i senat u Ajovi, Pentagon, Stejt Department, kao i mnoge međunarodne samite o bezbednosti, dok su se kontigenti KBS-a obučavali u Bugarskoj, Turskoj i Americi. Na Kosovu kontigente KBS-a su podučavale Nacionalne garde Ajove i vojska Turske.

Budžet za ovo kosovsko ministarstvo raste iz godine u godinu. Ovogodišnji budžet iznosi 42 miliona evra i povećavaće se svake naredne godine za 4 miliona evra. (Budžet vojske Srbije za ovu godinu je oko 60 milijardi dinara, što čini oko 515 miliona eura).

Za sada nema javno dostupnih informacija da su se predstavnici KBS-a sastali sa predstavnicima Vojske Srbije. Međutim, izvršni direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije, Florijan Džehaj, tvrdi da će se u svetlu Briselskog sporazuma uvesti i saradnja Vojske Srbije i Kosovskih bezbednosnih snaga, kako bi se saradnja Prištine i Beograda poboljšala. „Kosovske bezbednosne snage bi uskoro trebalo da preuzmu vojni mandat na Kosovu i, u nekoj kasnijoj fazi, odgovornost od KFOR-a. Potencijalna saradnja te dve institucije (VS i KBS, prim. red.) je od presudnog značaja za bezbednost i stabilnost u regionu,“ rekao je Džehaj za SETIMES januara ove godine, komentarišući susret komandanta KFOR-a, Salvatora Farine, sa generalom Vojske Srbije, Ljubišom Dikovićem.

Reakcija NATO-a, SB UN i SAD na osnivanje Oružanih snaga Kosova – OSK
Nakon sada već čuvene martovske sednice kosovske vlade, iz Ujedinjenih nacija nije niti demantovano, niti potvrđeno da li osnivanje Oružanih snaga Kosova krši još uvek pravno važeću Rezoluciju 1244. Iz ove organizacije su reagovali tako što su podsetili da rezolucija 1244 ostaje na snazi, te da su obavešteni o odluci Vlade Kosova o transformaciji KBS-a u vojsku, ali da opet podsećaju da mandat za sigurno i bezbedno okruženje na Kosovu nastavlja da bude u nadležnosti KFOR-a.

Zamoljen da objasni kako gleda na činjenicu da je rezolucija 1244 SBUN i dalje na snazi i da zato Kosovo ne može da ima vojsku, prethodni zapovednik KFOR-a, Folker Halbauer, rekao je: „Postoje najmanje dva sveta – jedan je svet rezolucije UN 1244, u kojem živi KFOR i obavlja svoj zadatak, sa ciljem da  nepristrasno i bez predrasuda podržava pozitivni razvoj na Kosovu. Rezolucijom 1244 SBUN je utvrđeno da Kosovo prvobitno ne može da ima vojsku. A drugi svet jeste stvarnost koju ne može da se ignoriše – to je nezavisnost Kosova.“
NATO se još uvek nije konkretno oglasio po pitanju formiranja vojske Kosova, ali je komandant KFOR-a, general-major Salvatore Farina, 23. aprila 2014, nakon sastanka sa načelnikom Generalštaba Vojske Crne Gore, Draganom Samardžićem i komandantom KBS, Kadrijem Kastratijem, rekao da NATOpodržava KBS u okviru njihove izvorne misije i mandata, ali ne odlučuje o strukturi, mandatu i misiji tih snaga, jer je to u nadležnosti domaćih kosovskih institucija.
SAD su nedavno – 29. aprila, preko svoje ambasadorke na Kosovu, Trejsi En Džejkobson, zvanično potvrdile da podržavaju formiranje Oružanih snaga Kosova. “Vlada Kosova je ispunila sve obaveze vezane za transformisanje Bezbednosnih snaga Kosova u Oružane snage,” rekla je Džejkobson, dodavši da ne isključuje mogućnost da će i manjine podržati formiranje OSK-a.
Članovi kosovskog ustava i predstavnici manjinsikih zajednica

Kosovo sada radi na promeni devet članova Ustava da reguliše mandat i zadatke oružanih snaga. Iako je Hašim Tači izjavio da se sa delom ustavnih promena počinje odmah, ustavne promene su zapravo jedino moguće sa glasovima dve trećine manjinskih poslanika, što je aktuelizovalo ulogu srpskih i ostalih nealbanskih poslanika.

Ustavni sud Kosova je dao ocenu – nema prepreka za izmene članova kosovskog ustava koji se tiču formiranja vojske Kosova. Ustavni amandmani kosovske vlade o osnivanju OSK prosleđeni su predsedništvu Skupštine, ali su ceo proces zakočili predstavnici manjinskih zajednica, pre svega srpski poslanici. Oni traže da im se vrate prethodno oduzeta rezervisana mesta u parlamentu. Za ustavne promene je inače nephodna i dvotrećinska većina manjinskih poslanika. Paradoksalno, snaga srpskih poslanika se time po prvi put osetila u ovom parlamentu.

Poslanica Rada Trajković je više puta izjavljivala da niti ona, niti poslanici iz njene stranke, hoće da glasaju za formiranje vojske Kosova, te da to neće učiniti čak i ako bude produžen mandat rezervisanih mesta.

„Ne, rezervisana mesta nisu bila uslov Srba da glasaju za Oružane snage. Ja ne mogu da govorim u ime svih, ali ja neću glasati za vojsku Kosova, čak i ako mandat rezervisanih mesta bude produžen,” izjavila je Trajković danas kosovskim medijima. Istovremeno, kosovski mediji su preneli da partije Slobodana Petrovića i Nenada Rašića traže dva dopunska mandata za rezervisana mesta u zamenu za glas za osnivanje vojske Kosova, te da su nešto fleksibilnije po ovom pitanju turska u bošnjačka manjina. Potpredsednik kosovske skupštine, Petar Miletić je u razgovoru za naš portal pre par dana na pitanje da li će svojim glasom podržati formiranje OSK ukoliko dobiju rezervisana mesta, rekao: “Ja na to mogu da odgovorim samo ukoliko i kada mi to ponude.”

Konačno, nakon više neuspelih pokušaja da se na sednici parlamenta razmotre ustavne promene u vezi sa formiranjem vojske Kosova, te nakon višednevnih međusobnih sastanaka vodećih političkih partija, sastanaka sa američkom ambasadorkom na Kosovu, kosovski parlament je juče raspušten kao nefunkcionalan i Kosovo se sada sprema za vanredne izbore. Kosovski premijer Hašim Tači je neposredno pred raspuštanje kosovskog parlamenta, rekao da parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji. Tači je prethodno i najavio mogućnost da se formiranje OSK-a i pitanje rezervisanih mesta za manjine ostavi za naredni saziv Skupštine.

Reakcija Srbije  

U poslednjem polukoraku sedamnaestogodišnjeg marša do cilja – proglašenju Oružanih snaga Kosova, reakcija Srbije je suštinski nevidljiva i ukoliko je ima – ona je neubedljiva.

Nakon odluke kosovske vlade da se KBS transformiše u OSK, tadašnja Vlada Srbije izrazila je duboku zabrinutost i zatražila hitnu sednicu Saveta bezednosti UN. Sednica još uvek nije održana.

Zvaničnici Republike Srbije istovremeno su podcrtali da je međunarodna zajednica dala čvrste garancije da je Sever Kosova i Metohije zona u kojoj ne može biti Kosovskih oružanih snaga, a da su te garancije date tokom pregovora o Briselskom sporazumu.

U medijima se povremeno pojavljuju spekulativne poruke i spisak lepih želja srpskih zvaničnika da kosovska vojska ne može da uđe na Sever Kosova do 2018. godine,  a da nakon 2018. to može da učini samo u slučajuvanredne situacije – u svrhu pomoći u slučaju prirodne katastrofe i to samo uz saglasnost predstavnika lokalne zajednice. Međutim, u javnosti se do sada nije pojavila nijedna pisana garancija, ili makar usmena od strane međunarodnih predstavnika da će to zaista i biti tako. Uostalom, zvanično opravdanje svih bezbednosnihformacija Kosova od ’99 bila je upravo mantra reagovanje u vanrednim situacijama.

Reagovao je i srpski predsednik Tomislav Nikolić koji je 1. maja, na poslednjem sastanku sa visokom predstavnicom za EU, Ketrin Ešton, kazao da se mora razgovarati o novim okolnostima poput formiranja takozvanih odbrambenih snaga Kosova. On je naglasio je da južna srpska pokrajina nije ni od koga ugrožena i stoga ne vidi potrebu da se pravi bilo kakva vojska. “Ali, ako će se već formirati nekakve oružane snage, srpski narod mora dobiti reciprocitetno učešće, kao što je to učinjeno sa policijom,” saopšteno je tada iz Nikolićevog kabineta. Ovu izjavu je u međuvremenu začinio i čuveni Milovan Drecun i ove nedelje sočno uzviknuo medijima da bi u slučaju formiranja Oružanih snaga Kosova, kosovski Srbi mogli da formiraju svoju vojsku.

Za to vreme, Kosovski Albanci s razlogom slave vojno strateško-taktičku operaciju, kojom su tri maskirana borca UČK, sa sahrane učitelja Gecija, u hladnom novembru ’97, iz Drenice umarširala na crveni tepih NATO komande u Evropi.

Srbima na Kosovu i Metohiji izgleda da preostaje jedino da sačekaju da vide koji će novi srpski poslanici glasati za Oružane snage Kosova, jer se one drugačije ne mogu ustavno-pravno osnovati.

Istraživački tim KoSSeva

Čedomir Antić: Ako je velika Albanija mit, zašto ruše Makedoniju?

19. 11. 2014, 11:46

Istoričar o razlozima zbog kojih su Albanci „štićenici“ zapada tokom dva veka: Vašington je podržao nezavisno Kosovo iz potrebe da hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države

ZAPADNE sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije, odnosno, SSSR na Balkanu, a Albanci su im u tome bili prirodan saveznik. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio, ocena je Čedomira Antića, istoričara i predsednika Naprednog kluba.

U razgovoru za „Novosti“ on govori o tome zašto je tokom istorije Zapad bio uz Albance, zbog čega bi objedinjavanje albanskih teritorija danas odgovaralo samo Turskoj, zašto velike sile nisu dozvoljavale približavanje srpskog i albanskog naroda, ali i o nesposobnosti srpskih elita da shvate vreme…

POGAŽENA SAMOBITNOST SRBA U ALBANIJI

* Predstavnici Srba u Albaniji smatraju sebe jednom od najugroženijih manjina u ovoj zemlji. Šta pokazuju istraživanja vašeg Naprednog kluba?
– Mislim da je velika greška zvanične Srbije što sa Ramom raspravlja o statusu Kosova. Posebno, s obzirom na činjenicu da je Briselskim sporazumom Srbija ne samo faktički priznala nezavisnost, već je i odobrila integraciju severa u albansku državu. Kada Rama drži predavanje o Evropi i evropskim vrednostima i to poveže sa nezavisnošću Kosova, treba mu reći kakva su prava Srba u Albaniji. Srbi nemaju pravo da vrate svoja imena i prezimena, preti im novčana kazna ako se izjasne drugačije na popisu, nemaju svoje škole… Njihova kulturna samobitnost je odavno pogažena. Njih ne progone, zato što za tim više nema potrebe.

* Albance kao „štićenike“ Zapada mnogi istoričari vide još od Prizrenske lige, čije je nastajanje potpomognuto britanskim naporima. Kojim su ciljevima bili vođeni tadašnji „sponzori“ albanske nacionalne države?

– Rekao bih da je preterano uverenje da su velike sile – a većina njih pripada Zapadu – bile uvek i iskreno uz Albance. Prizrenska liga nije imala uspeha. Propala je. Njene tekovine uništilo je samo Osmansko carstvo. Albanci su jedini balkanski narod koji nikad nije uspeo da izvrši punu nacionalnu integraciju, a posebno im to nikad nije pošlo za rukom da učine sopstvenim snagama. Albanci su imali povoljniji položaj i uslove od Srba 1878. i 1990, ali duboki unutrašnji problemi albanskog društva usporili su proces stvaranja njihove ujedinjene nacionalne države. Zapadne sile su tokom 19. i 20. veka težile da spreče uticaj Rusije/SSSR na Balkanu, Albanci su u tome bili prirodan saveznik čija je cena bila niska. Ipak, albanski narod bi trebalo da se zamisli nad cenom koju je on platio – poraz u svetskim ratovima, decenijska izolacija pod Enverom Hodžom, da im nije bilo Broza i Miloševića ne bi imali ni ovo što sada imaju. Verska i socijalna mržnja sprečila je njihove pretke da prihvate Niški i Tiranski sporazum koji su u vreme početka Prvog svetskog rata sklopili Pašić i Esad-paša. Tako bi postepeno dobili više nego što su im do danas dale sve velike sile zajedno, a rešenja bi bila pravednija.

* Velika Albanija je po rečima albanskog premijera prastari mit, ali nje ima u programima Liste za prirodnu Albaniju i Crveno-crne koalicije. Ako je reč o „prastarom strahu Srbije“, zbog čega ni Grci ni Makedonci nisu ravnodušni pri pominjanju ovog projekta?

– Ponašanje elite albanskog naroda u Tirani i Prištini pokazauje veliku frustraciju. Tvrde da je „velika Albanija“ mit – a onda krpu sa kartom tog mita i slikom jednog austrijskog agenta – nazivaju nacionalnim simbolom. Političari govore neistine na mnogo otmeniji način. Ako je „velika Albanija“ mit zašto onda ruše Makedoniju? Septembra ove godine je usred Skoplja vrlo relevantna politička snaga proglasila „Republjik Iljirida“. Kada bi Srbija na ujedinjenju srpskog naroda proteklih godina radila na isti način na koji Albanija deluje na ujedinjenju Albanaca bila bi bombardovana…

* Kojim interesima na Balkanu je bio vođen Vašington kada je stao iza kosovskih Albanaca i njihovog otcepljenja od Srbije? Zbog čega nije ostavljen prostor za neku drugu opciju, osim nezavisnosti?

– Dva su razloga: potreba da Hladni rat bude nastavljen do raspada ruske države. U Vašingtonu oko te politike postoje kolebanja i nedoumice, ali snage koje su pomagale Albancima to žele, rade na tome i prevladale su 1998, 2008, 2013… Drugi razlog je nesposobnost srpskih elita da shvate vreme… Milošević je imao sedam godina da nešto uradi na Kosovu i Metohiji… Nije učinio ništa osim što je povećao već preveliku korupciju. Uporedimo samo šta je RF uradila u Čečeniji za sedam godina (posle 2001), a šta Srbija na Kosovu od 1989. do 1997. Slično je bilo i kasnije, mi smo se držali neodržive forme, a Albanci su, uz pomoć velikih sila, tražili jednostavno legalizaciju nametnutog postojećeg stanja.

* Kada je Kosovo dospelo u dnevnopolitički fokus Tirane i zbog čega?

– Mislim da je reč o tradiciji „kamena u tuđoj ruci“. U Evropi – gde postoji razumevanje za odnos Španije i Britanije oko Gibraltara, pa ne dospevaju u istu grupu na fudbalskim prvenstvima – nema razumevanja za Srbiju. Rama je preneo poruku „velikih prijatelja“ našeg premijera, koji nikad nisu bili prijatelji srpskog naroda. Mi moramo da sarađujemo, prijatelji nismo i nećemo biti dok ne bude stvorena srpska država, ujedinjena u meri u kojoj već postoje ujedinjene hrvatska i albanska država, i dok konačno ne prestanu da „izvoze“ svoje probleme kod nas.

* Kome bi danas, osim Albanaca, odgovaralo objedinjavanje teritorija „prirodne Albanije“?

– Verovatno samo Turskoj. SAD, Britanija i Nemačka (predstavljaju spoljnopolitičku pozadinu naše narodne nesreće) sponzorišu opstanak Makedonije i Crne Gore, koje ne bi postojale ukoliko bi bila stvorena ujedinjena albanska država (pošto su Skoplje i Podgorica u okviru njenih granica), a slično je i sa Grčkom.

* Šta je Edi Rama poručio Briselu svojom izjavom: „U redu je ako u EU postoji zamor od proširenja, ali postoji i zamor strpljenja koji preti Balkanu, i ako strpljenje dođe do kraja bolje da ne predviđamo šta će se desiti“?

– Pitam se da li on zaista misli da u Berlinu ili Briselu prolaze te pubertetske ucene? Poručio je da je loš političar koji se izdvojio kao gradski tehnokrata sa smislom za slaganje boja.

* Hoćemo li biti svi jednog dana zajedno u EU i kakva će nas Unija sačekati dok „stasamo“ za nju?

– Vidimo da je Unija danas drugačija nego pre deset ili dvadeset godina. Bilo bi dobro da smo tada ušli. Posle 2010, posebno posle sramotnog bezuslovnog prijema Hrvatske i nametnutog Briselskog sporazuma, nama više nije mesto u tom nemačkom političkom prostoru. Naše elite ulaze u EU bezuslovno i bespogovorno vođene sopstvenim interesima. Biće nam isto kao što nam je i sada. Iživljavaće sa na nama neke Rame i Josipovići. Mislim da imamo alternativu, a to je zaustavljanje integracija i pristupanje evropskom ekonomskom prostoru prema predlogu profesora Begovića.

* Ko danas drži u rukama konce na Balkanu?

– Svakako da SAD i SR Nemačka imaju najveći politički, vojni i ekonomski uticaj. Međutim balkanski narodi imali bi više samostalnosti kada bi građani bili zreliji i posvećeniji demokratskim vrednostima, a elite odgovornije i manje korumpirane. Čitave slojeve stanovništva iskorumpirali su evropski fondovi i birokratija. Da sam Nemac, zabrinuo bih se za budućnost nacije i države pošto takva metodologija ne može završiti bez štete po onog ko je primenjuje.

* U kom pravcu će krenuti odnosi Zapada i Albanaca kada počne da radi Specijalni sud za zločine OVK?

– SAD i EU su preko ovog suda odlučili da disciplinuju Albance, ali tek pošto su im dali državu koja je neupitna, na drugoj strani Haški tribunal je poluga u obespravljivanju Republike Srpske. Mislim da će zato odnosi ostati nepromenjeni.

* Koliku je ulogu imala religija u odnosima Srba i Albanaca tokom istorije?

– Svakako je imala značaja u vreme osmanske vladavine. Od nastanka albanske nacije religija je u ovim sukobima u drugom planu.

PALE “SVOJE“ TEKOVINE

* U moru negovanih klišea, stigli smo do tvrdnji da je Skenderbeg Srbin a Karađorđe Albanac, ima li za njih istorijskih osnova?

– Skenderbegovi preci bili su vlastelini srpskih vladara, neki od njih su sahranjeni na Hilandaru. To ne znači da bi, da se srpsko carstvo održalo, Skenderbeg obavezno bio Srbin. Nepoznato je poreklo predaka vožda Karađorđa. Jedna od teorija govori da su njegovi preci došli iz arbanaškog plemena Klimenti. Nedokaziva, ona ništa ne znači, pošto za razliku od Srbije Albanija nije imala državnih tradicija. Da su voždovi preci ostali u Klimentima, on nikada ne bi postao to što je bio. Šiptari/Albanci su mlada nacija i teže da prisvajaju tuđe istorijske ličnosti. Nije Karađorđe jedini, prisvajaju kneza Lazara, Jovana Vladimira, Nemanjiće, Kosovsku bitku… Aleksandra Velikog, Pira – kralja Epira… Pitam se samo kakva je to kultura koja pali, zaboravlja i ruši tekovine koje smatra svojim?

Puno angažovanje SAD na Balkanu

21.11. 2014, 11:32

Novi direktor Kancelarije za južnu i centralnu Evropu u Stejt departmentu, Tomas Jazdgerdi, izjavio je danas da su SAD u potpunosti angažovane kada je reč o pružanju pomoći u rešavanju nekih dugotrajnih pitanja, odnosno nezavršenog posla na Balkanu.
Jazdgerdi je za „Glas Amerike“ rekao da Vašington podržava budućnost celog regiona „u okviru evroatlantske zajednice“.
Američki diplomata je naveo „ključna pitanja“ u kojima su SAD „u potpunosti angažovane“ i gde se „smatraju kredibilnim partnerom u regionu“.
Jazdgerdi je rekao da su to „pružanje pomoći u održavanju dijaloga Kosova i Srbije, davanje podrške Crnoj Gori da uradi stvari koje su potrebne da bi se pridružila NATO-u, podsticanje Grčke i Makedonije da reše spor oko imena, pomaganje Bosni i Hercegovini da postane funkcionalnija u odnosu na što sve ostalo izgleda malo lakše“.
Komentarisao je i rast ruskog uticaja u regionu i eventualne planove Vašingtona da se tome suprostavi, navodi američki radio.
„Mislim da to nije pitanje suprostavljanja ruskom uticaju, već pružanja podrške građanima u regionu da ostvare svoje aspiracije u pogledu integracije. To nam je veoma važno“, kazao je on.
Jazdgerdi je rekao da SAD nisu „protiv toga da zemlje održavaju odnose sa Rusijom i pojedine, kao Srbija, imaju istorijske i kulturne veze sa Rusijom“, ali da „ako želite da se pridružite evropskom klubu, što mislim da sve zemlje u regionu žele, onda moraju da donesu odgovarajuće zaključke i usklade svoju spoljnu politiku sa onom koju zastupa Evropska unija“.

„Bojkotujmo proizvode iz Srbije“

21. 11. 2014, 10:39 Izvor: Kosovapress

(Tekst je izvorno preveden sa albanskog. Izvinjavamo se znog mogućih grešaka u prevodu)
Predsednik Poslovnog saveza Kosova, Agim Šahini, apelovao je na sve potrošače da bojkotuju srpske proizvode na Kosovu, kao i proizvode onih zemalja koje nisu priznale Kosovo.
U intervjuu za Kosovapress, Šahini, je rekao da će se kampanja, koja je počela 15. oktobra, nastaviti do 28. novembra, a do tada, kako je rekao Šahin, proizvođači će biti svesni lokalnih proizvoda.
„Glavni cilj kampanje, ‘Ja koristim domaće prozivode, a vi?’ jeste to da mi od 2003. godine svake godine imamo poslovnu nedelju, i uvek samo na Kosovu. Ove godine projekat se organizuje i u drugim državama, uključujući Albaniju, Crnu Goru, Makedoniju, Preševsku dolinu, kao i azijske zemlje, poput Turske, ostale zemlje Evropske unije u cilju promovisanja lokalnih firmi, domaćih proizvoda, podizanja nacionalne svesti, korišćenja obradivog zemljišta i domaćih prozivoda. Imaćemo priliku da podignemo nivo socijalne zaštite čitavog albanskog naroda, a drugo, uzećemo takođe učešće na stranim tržištima, jer su Kosovo i Albanija, ali i druge zemlje, preplavljene stranim proizvodima koje koriste potrošači,“ rekao je Šahini.
Kako je kazao, sa ovom kampanjom pozivamo sve kupce da koriste proizvode sa nacionalnom etiketom, proizvode naše države, a ne strane.
„Svest potrošača mora da se promeni. Žao mi je onoga što se desilo na fudbalskom terenu. I dalje se ne shvata da je fudbal igra – gde imate pobednika i gubitnika i kada neko pristane da igra, ne bi trebalo da bude dodatnih gubitaka, ili pobede. Tako su naši nacionalni fudbalski momci bili zlostavljani, maltretirani, pred očima predsednika Srbije, pred očima 3500 srpskih policajaca koji ih nisu zaštitili. Mislim, kako će se braniti neko ako bude otišao tamo,“ rekao je Šahin.
Tokom kampanje će se promovisati lokalna preduzeća na Kosovu i u inostranstvu.
„Ova kampanja će imati različite aktivnosti, promociju biznisa u mnogim zemljama, a na okruglim stolovima afirmisaćemo domaće proizvode, kao i univerzitet, jer su većina našeg stanovništva mladi koji su, statistički posmatrano, najveći potrošači i utiču na veću proizvodnju. Podizaćemo svest mladih i na kraju uraditi analizu, posle koje ćemo objaviti efekte kampanje. Prethodnih godina, imali smo uspeh jer smo nakon kampanja povećavali potrošnju domaćih proizvoda za preko 30 %,“ rekao je Šahin.
On smatra da je besmislen uvoz proizvoda koji na Kosovo ulaze bez ikakvih kriterijuma, kako je rekao, nije ni čudo da imamo mnoge bolesti koje su često neizlečive i koje su nastale zbog hrane ispod standarda. Kosovske državne institucije treba da vode više računa i da imaju veću kontrolu nad proizvodnjom lokalnih proizvoda na domaćem i stranom tržištu.
„Kosovska preduzeća nisu mnogo prisutna na tržištu Albanije, zašto? Jer građani Albanije već dug niz godina koriste proizvode iz Grčke, Italije, Srbije, koji stižu preko različitih distributera i marketinga. U glavama ljudi usađeno je da su to proizvodi, a sa druge strane, našim proizvodima nedostaje nacionalna podrška,“ rekao je on.
Šahin je naglasio da potrošačka svest u Albaniji nije ista kao na Kosovu, te da zbog toga kosovski proizvodi nisu prisutni na albanskom tržištu.
„I te poslove pogađaju lični interesi i interesi kompanija, ali ćemo mi raditi mnogo više kako bi se povećalo korišćenje nacionalnih proizvoda, uključujući i konkurentnost cena,“ rekao je Šahin.
A čitav intervju, možete pogledati OVDE

„Tači je treći put pobedio“

„Politički lideri su pali na ispitu. Nivo političke elite je pao najniže“, kaže Aljbinot Maljoku osvrćući se na krizu nakon parlamentarnih izbora na kosovskoj poltičkoj sceni. Ranđel Nojkić smatra da su predstavnici Srba propustili još jednu šansu da se profilišu kao važan faktor.Randjel Nojkić i Aljbinot Maljoku u studiju RTV Kim

Politikolog Aljbinot Maljoku je u emisiji „Dogovor!?“ RTV Kim razdoblje od 10. juna do sklapanja koalicije između Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK) nazvao „mračnim periodom za Kosovo“.

Maljoku je istakao da je Isa Mustafa, koga su kada je došao na čelo stranke nazivali spasiteljom stranke, poslednjim potezima pokazao da mu nije previše stalo do stranačkih interesa.

„Njemu nije stalo do toga da ojača stranku, već mu je stalo do toga da spasi sebe“, kaže Maljoku.

Nekadašnji poslanik u Skupštini Kosova Ranđel Nojkić, smatra da je postizborna koalicija bila poprilično jaka i da je dogovor da Ramuš Haradinaj bude zajednički kandidat za premijera bio poprilično čvrst, ali da ga je prekršio lider DSK
„Tu nije bio dosledan gospodin Isa Mustafa. On je srušio taj blok. Onog trenutka kada su ostali iz bloka videli da on tajno pregovara sa drugom stranom, Haradinaj je objavio raspad bloka“, kaže Nojkić.

Maljoku je dodao da je jedini kao pobednik iz ove institucionalne krize izašao Hašim Tači koji je, kako kaže, sačuvao svoju poziciju.

„Ne može niko da spori da je on po treći put pobednik. U celom ovom procesu, ništa izgubio nije, jedini je, figurativno rečeno, čist sa papirima u smislu pobede. Dobio je glasove 8. juna i izdržao sve do juče…“, kaže Maljoku.

Ranđel Nokić je, govoreći o ponašanju srpskih predstavnika i njihovj poziciji na političkoj sceni Kosova rekao da oni nisu iskoristili istorijsku šansu koju su imali.

„Toliko se govorilo o jedinstvu Srba, o jedinstvu Srpske liste, a jedinstva uopšte nije bilo. Mogli ste videti kako je bilo navijanja iz jednog ili drugog bloka unutar Srpske liste. Zbog toga niko nije prihvatio odgovornost da izađe sa jednim zajedničkim stavom i kaže nego su čekali da im neko drugi ponudi rešenje“, naveo je Nojkić i istakao da nije sve izgubljeno, ukoliko srpski predstavnici zauzmu jasan stav.

Sa njim se slaže i Maljoku koji je kaže da je neutralnost Srba, koje ja je bila prisutna u poslednjih nekoliko meseci, neisplativa.

„Niko ne može uraditi posao za njih i u obavezi su da završavaju svoj deo posla. Uveren sam da je Srpske lista kao stranka i stranka gospodina Rašića stala na stranu, na primer, bloka i da su otišli kod američke ambasadorke da kažu mi ćemo ih podržati. Zbog privilegovanosti koje imaju zajednice na Kosovu i Ustav bi se promenio samo da se Tači sruši“, rekao je Maljoku.

„Srbi moraju da imaju svoj stav, nezavisno i od Beograda i od Prištine. Ne sporim da treba da imaju konsultacije sa Beogradom i da se dogovaraju. Treba da imaju jasan stav i da upućuju signale i jednima i drugima. Ako sedite i čekate da vam kažu šta treba da radite, pravite duplu grešku. Ako vi imate inicijativu i kažete ovo je dobro rešenje i donosi rezultate, uvažiće vas oni koji vas slušaju. Ovde je problem što niko nema inicijativu“, naglasio je Nojkić.

On je objasnio da se u redovima Srpske liste nalaze ljudi koji su ranije bili na važnim pozicijama, te da treba da snose odgovornost za svoje postupke.

„Srpska lista nije čista. Ako se bude češljala odgovornost po pitanju  privatizacije i kriminala, postoje ljudi koji su imali vrlo važne pozicije u celom tom procesu. Ako neko kaže tamo je bilo kriminalnih radnji, onda vi snosite i odgovornost“, rekao je Nojkić.

Rašić: Manji značaj Srba u budućoj vladi

Ministar za rad Nenad Rašić kaže da će formiranje koalicije između DPK i DSK “smanjiti neophodnost” da Srbi budu na visokim pozicijama u vladi.Nenad Rašić 

On smatra da će to nepovoljno uticati na rešavanje pitanja srpske zajednice.

Rašić je agenciji Beta rekao da će buduća parlamentarna većina i Vlada Kosova biti stabilni i bez mnogo unutrašnjih turbulencuija.

„Nažalost, kada je reč o srpskoj zajednici, sve to će značiti smanjenje neophodnosti Srba da budu na bitnim visokim vladinim funkcijama. Samim tim, najverovatnije, biće smanjen i broj ministarstava koja bi mogli da vode Srbi“, rekao je Rašić.

Dodao je da po Ustavu Kosova Srbima u novoj Vladi pripada bar jedno ministarstvo.

Rašić je naveo da je koalicija stranaka Hašima Tačija i Ise Mustafe dobrodošla zbog šireg političkog spektra i stabilinije političke odgovornosti na Kosovu.

Rašić je i predsednik parlamentarne Progresivne demokratske stranke (PDS) i poslanik u novom sazivu Skupstine Kosova.

Naveo je da postoji mogućnost da Srbi dobiju drugo ministarstvo u novoj vladi, ali to nije ekskluzivno pravo samo za Srbe, nego svih nealbanskih zajednica.

„Eventualna moralno-politička satisfakcija za srpsku zajednicu može da postoji u dobijanju mesta zamenika premijera, što bi, prema prethodnim iskustvima, bilo moguće. Ali, i eventualnim dobijanjem te političke fukncije Srbi opet neće imati iste pozicije, pa time ni mogućnosti da odlučuju kao što su mogli u odlazećoj vladi“, rekao je Rašić.

Rašić je podsetio da su Srbi u odlazećoj Vladi Kosova imali tri ministra, jednog zamenika premijera i to u većem delu mandata, kao I šest zamenika ministara, a početkom prošle godine Srbi su dobili I dodatnu poziciju državnog ministra.

On je kao pozitivno ocenio to što je nedavno odlazeća Vlada izdvojila oko 20 miliona evra za kapitalne investicije za sever Kosova, što, kako je rekao, uklazuje na rešenost da se stvore mehanizmi za integraciju svih zajednica na severu Kosova.

M. Bamije: Šef Euleksa obmanjuje kosovsku javnost

Bivša tužiteljka Euleksa Maria Bamije poručila je šefu te međunarodne institucije Gabrijeleu Meučiju da svojim izjavama obmanjuje kosovsku javnost, piše danas prištinski dnevnik „Koha ditore“Marija Bamije

 „Vi ste još jednom u saopštenju za medije obmanuli narod Kosova. Oni bi više verovali Euleksu, kada bi Euleks bio iskreniji prema njima“, navodi u reagovanju bivša tuziteljka Bamije.

Ona je ukazala da se „ne vodi istraga protiv Jaroslave Novotne, ili Džonatana Ratela i da oni nisu suspendovani“.

„Do ovog trenutka, protiv njih se ne vodi nikakva istraga“, precizirala je Bamije.

Ona u reagovanju navodi da je Euleks tek godinu dana nakon njenih prijava počeo sa pripremama zakonskih odredbi za borbu protiv korupcije.

„Vi čak nemate ni zakonske odredbe da zaštitite osobe koje prijavljuju korupciju. Vi imate zadatak da štitite vaše saradnike. Bila je jedna specijalna jedinica koja je počela sa radom godinu dana nakon što sam ukazala na korupciju. Molim vas, recite Kosovu zašto je istraga počela godinu dana kasnije“, navodi Bamije.

Prema njenim navodima, ona je 2012. ukazala na korupciju i te godine „uopšte nisu kontrolisani računari Frančeska Florija i Jaroslave Novotne“.

Suspendovana tužiteljka je navela i da „niko nije kontrolisao njihove telefone i dnevnike. Istraga protiv Florija počela je tek nakon mog i policijskog pritiska“.

„Postavite pitanje zašto je Džonatan Ratel blokirao sve slučajeve u koje je bio uključen ŠIK (obaveštajna služba). Zašto je kolega koji je radio na slučaju „DUH“ pobegao sa Kosova“, pita Bamije šefa Euleksa.

Ona je poručila šefu Euleks da bude iskren i da ne krije ništa pred kosovskom javnosću, jer će sve tajne biti otkrivene.

’’Pacijenti neće trpeti’’

Dom zdravlja Gračanica je i dalje u finansijskim problemima, ali nadam se da će se uskoro ovaj problem rešiti, kaže novi vršilac dužnosti direktora Dejan Milanović.Dejan Milanović 

Gostujući u emisiji „Uz jutarnju kafu“ RTV Kim, dr Milanović je kazao da su u toku pregovori sa dobavljačima kako bi ova zdravstvena ustanova mogla normalno da funkcionuiše.

Prema njegovim rečima, pomaci su vidljivi jer od nedavno Dom zdravlja raspolaže ampuliranom terapijom koja će biti dovoljna za nekoliko meseci, a transport pacijenata u kliničko-bolničke centre u centralnoj Srbiji obavljaće se neometano.

„Transport pacijenata se obavlja bez problema, goriva ima dovoljno, tako da pacijenti neće trpeti. Dobili smo sanitetsko vozilo od KBC Priština, tako sada raspolažemo sa dovoljno vozila, goriva i svih ostalih energenata koji su nepohodni kako bi se transporti obavljali redovno“, kaže dr Milanović.

On ističe da će, uz pomoć lokalne samouprave, Dom zdravlja uskoro biti u mogućnosti da pruži svu potrebnu medicinsku pomoć pacijentima, kako na centralnom Kosovu, tako i šire.

„Veliki broj pacijenata dolazi iz Kosovskog pomoravlja i Dom zdravlja im pruža zdravstvenu uslugu. Jedino što ne mogu da ostvare je propisivanje lekova na recept, jer ne može neko imati zdravstveni karton u Gnjilanu, a dobiti prepisanu terapiju u Gračanici“, kaže dr Milanović.

On dodaje da od nedavno postoji saradnja i sa Dijagnostičkim centrom u Gračanici i da pacijenti mogu i tamo uraditi besplatne preglede i analize.

Odlukom Vlade Republike Srbije Dejan Milanović je 25. okotobra preuzeo dužnost v.d. direktora Doma zdravlja Gračanica.

Prema rečima Milanovića, bivši direktor dr Aleksa Andrejević je smenjen sa te funkcije zbog loše organizacije posla, neadekvatne komunikacije sa osobljem Doma zdravlja i sa pacijentima, a razlog je i nesposobnost rukovodioca da blagovremeno nabavlja medicinska sredstva nepohodna za rad ove ustanove.

08.05. 2014 |08:00 – 23:55 Šiptari raspisali 08.05.2014 izbore za parlament, ali uslov su ŠIPTARSKA DOKUMETA – SRPSKA SE NE PRIZNAJU!!! Da li je Srbija sa SEKTAŠKIM TIRANIMA na VLASTI pristala na taj ustupak ???


Postavlja se pitanje: Da li će Srbi sa Kosova posle asimilacije i integracije promene identiteta sa prihvatanjem Kosovske države registracijom i prihvatanjem njihovih dokumenata, prestati da postoje u svojstvu Srba? 

Verovatno neki će NEKI IZ „ONOG VREMENA“ prihvatiti pojam Kosovari i počeće da se gradi novi integritet pojedinaca! Baš kao u vreme kada su Srbi prihvatili ISLAM zbog okolnosti u kojima su živeli da bi tada preživeli!

I od tada ti Srbi više NIKADA nisu hteli da se vrate svom matičnom poreklu i svojstvu već su ostali MUSLIMANI-BOŠNJACI.

Da li nam se istorija ponavlja u 21- veku ???

Eto ako smo mi spremni da odbacimo svoja dokumenta i prihvatamo njihova, oni su bacili naša a formirali svoja i eto žive nezavisno i spremno da se bore za život, zato što veruju u svoj rad i imaju jasnu svest o svemu što rade. Mi u poređenju sa njima učinili smo sve da:

  1. Izgubimo nacionalnu svest
  2. Državotvornu politiku
  3. Čojstvo
  4. Poštenje 
  5. Veru u boga i život!

Sve smo prodali za materiju, postali smo materijalisti misleći da se život može kupiti i graditi materijom – nekakvim novcem! Naše Srpske žene više nisu MAJKE – DOMAĆICE – BORCI ZA PORODICU već izvor MATERIJALIZMA koji ako je formirao porodicu pokušava da je upravo zatruje materijalističkim otrovom. Upravo se tu gube svi KAPACITETI za razvoj, kreativnost, napredak porodice, društva i države!

Videće se u narednom periodu da li su se SVI ONI KOJI PREGOVARAJU U IME SRBA  izborili da se poštuju Srpska dokumenta!

08.05. 2014, 10:47 -> 19:28 Jahjaga: Vanredni izbori 8. juna

Predsednica Kosova Atifete Jahjaga saopštila je da će vanredni parlamentarni izbori na Kosovu biti održani 8. juna.

Jahjaga je to izjavila na konferenciji za novinare nakon konsultacija sa predstavnicima političkih stranaka u parlamentu.

Izjava Atifete Jahjage

„Od ovog trenutka pozivam politički spektar na pristojnu i fer izbornu kampanju i proces“, rekla je Jahjaga.

Razgovarala je i s predsednicom Centralne izborne komisije radi razmatranja tehničkih aspekata izbora i mogućnosti pripreme Komisije za realizaciju prevremenih izbora na Kosovu.

„Odlukom o raspuštanju skupštine Kosova, naša zemlja je ušla u jedan važan izborni proces, koji će odlučiti o njenoj demokratskoj budućnosti“, rekla je Jahjaga.

Prema njenim rečima, prevremeni parlamentarni izbori treba da dokažu spremnost za garantovanje slobodnog glasa građana Kosova. Nastavite sa čitanjem

18.12.2013 | 10:53 |Ešton, Dačić i Tači za Nobela – logično sledi nagrada za sve učineno u korist jednoj strani – Šiptarskoj?


  Tanjug

Vođa albanskog Kokusa u američkom Kongresu Eliot Engel lobira da dobije podršku ostalih kongresmena za nominaciju visoke predstavnice Ketrin Ešton, premijera Srbije Ivice Dačića i kosovskog premijera Hašima Tačija za Nobelovu nagradu za mir.

 

 

Hašim Tači, Ketrin Ešton i Ivica Dačić (Foto euobserver com)

Demokratski kongresmen iz Njujorka aktivno pokušava da dobije podršku svojih kolegu za ovu incijativu, nakon čega će odlučiti da li će pisati Nobelovom komitetu, rečeno je Tanjugu u srpskom Kokusu.

Kongresmen Engel je tim povodom kontaktirao i srpski Kokus, tražeći njihovu podršku, ali Kokus još uvek nije dao svoju konačnu reč, pošto čeka mišljenje Vlade Srbije po tom pitanju.

„Nismo još odlučili, čekamo stav srpske vlade, a Engel kaže da je cilj njegove inicijative normalizacija odnosa Srbije i Kosova“, kažu u srpskom Kokusu.

Albanski Kokus, koji predvodi Engel, pre dva meseca pokrenuo je inicijativu da američki Kongres usvoji rezoluciju o braći Bitići, ali ona još nije došla na dnevni red, pošto prvo treba da o njoj glasaju kongresni Podkomitet za Evropu i Komitet za spoljne poslove Kongresa.

Engel važi za jednog od najvećih pobornika kosovske nezavisnosti još od sredine devedesetih godina a glavna ulica u Peći je 2005. godine dobila ime po njemu.

Bivši pripadnici MUP-a prelaze u Policiju Kosova -> Nasilna integracija Srba u Kosovski sistem!

18.12.2013 | 13:51 | B92

Srpski zvaničnici predali su kosovskim institucijama listu od 337 bivših pripadnika MUP-a, od kojih će 250 do 270 preći u Policiju Kosova, prenosi Kohavizion.

Policija Kosova (Foto srb.time)

Dokument o ovome parlamentarnoj komisiji za unutrašnje poslove i bezbednost predao je ministar policije Bajram Redžepi, koji je rekao da je srpska strana 11. decembra predala listu bivših pripadnika MUP-a Srbije koji su izrazili spremnost da se integrišu u Policiju Kosova, prenosi dnevnik „Koha ditore“.

Prema rečima Redžepija, svi bivši pripadnici MUP-a Srbije, a sada Policije Kosova, prijaviće se u policijske stanice na severu Kosova i obaviće sve zakonske procedure predviđene Zakonom o radu u policiji.

Kako navodi „Koha ditore“, i pripadnici „civilne zaštite“ biće integrisani u kosovske institucije, a paralelno sa tim integrisanjem, taj mehanizam neće više postojati.

U Opštini Gračanica još nije zakazana inaugurativna sednica

18.12.2013 | 10:09 | KIM

Inaugurativne sednice još uvek nije sazvalo devet opština, među kojima su Gračanica, Leposavić, Zubin Potok, Severna Mitrovica i Parteš, poručuju iz Ministarstva lokalne samouprave i administracije Vlade Kosova.

Gračanica (Foto KIM)

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, izabrani gradonačenici su obavezni da u roku od 15 dana od dana potvrđivanja izbornih rezultata, sazovu inaugurativne sednice. Ministarstvo lokalne samouprave i administracije je do sada primilo  29 poziva gradonačelnika za održavanje ovih sednica.

Sednice još nisu sazvane u devet opština: Gračanica, Junik, Obilić, Srbica (Skenderaj), Leposavić, Zubin Potok, Severna Mitrovica, Zvečan, i Parteš.

Novoizabrani gradonačelnik Gračanice Branimir Stojanović rekao je za KIM radio da će zvanično preuzeti dužnost predsednika Opštine krajem sledeće nedelje.

Kako KIM radio nezvanično saznaje, to bi moglo da se dogodi 24. decembra.

Posle sertifikacije izbornih rezultata na lokalnom nivou od strane Centralne izborne komisije, Ministarstvo lokalne samouprave i administracije (MALS) Vlade Kosova je angažovano na obezbeđivanju preduslova za održavanje inaugurativnih sednica u skupštinama opština.

MALS je, prema mandatu, pružio potrebna zakonska objašnjenja o nedoumicama koje su imale lokalne vlasti, kao i o obavezama opština posle zakonskog potvrđivanja izbornih rezultata.

„To je urađeno u cilju izbegavanja nejasnoća i obezbeđivanja funkcionalnosti opštinskih organa“, kaže se u saopštenju MALS-a dostavljenom redakciji KIM radija.

I. Deda: Izveštaj Eštonove „friziran“

18.12.2013 | 15:47 > 15:55 | Beta

Politički analitičar iz Prištine Iljir Deda kaže da u izveštaju Ketrin Ešton šefovima diplomatija EU „ima mnogo materijalnih grešaka“ i da je „on bio friziran“.

Iljir Deda (Foto arhiva KIM)

Deda je za agenciju Beta kazao da je vrlo pažljivo pročitao izveštaj Eštonove o pregovorima Beograda i Prištine i ocenio da u njemu ima mnogo netačnosti, koje se mogu smatrati i materijalnim greškama.

„Recimo oko izlaska (Srba) na (lokalne) izbore. U izveštaju piše da je izaslo 30 odsto u Leposaviću, dok je prema rezultatima CIK-a izašlo 23 odsto. Ili, recimo, u izveštaju piše da je 3. novembra u severnoj Mitrovici bilo malih problema, dok je istina da svi mehanizmi na severu nisu uspeli da obezbede slobodan izlazak i slobodno glasanje“, kazao je analitičar povodom sukoba na glasačkim mestima.

Prema njegovim rečima, ne stoji ni konstatacija da su rasformirane stare struktura bezbednosti i pravosuđa na severu (gde su Srbi većina) i izvršena njihova integracija u strukture Kosova, pošto je samo 16 pripadnika MUP-a Srbije do sada integrisano u Policiju Kosova.

Deda je dodao da ne stoji konstatacija u izveštaju Ešton da su Kosovo i Srbija usaglasile zakonska akta prema sporazumu iz Brisela od 19. aprila.

„Takođe, ne može biti uspeh verifikacija samo 279 diploma za dve godine“, naveo je Deda govoreći o sporazumu o međusobnom priznanju diploma visokoškolskih ustanova.

Prema njegovim rečima, ni učlanjenje Kosova u regionalne forume ne ide kako treba i nije onakvo kako ga je predstavila Ketrin Ešton.

„Realnost je drugačija od izveštaja. Tokom 2012. godine Kosovo je trebalo da bude članica 41 regionalne organizacije i to se nije dogodilo. Mnoge od tih organizacija ne uzimaju uopšte u obzir sporazum o fusnoti, odnosno o regionalnom predstavljanju Kosova“, rekao je prištinski analitičar.

Dodao je da posebno ne odgovara istini deo izveštaja o sporazumu o sudovima.

„U stvari, ne postoji sporazum o sudovima između Kosova i Srbije, iako u izveštaju piše da je Srbija prihvatila jedan Osnovni sud i tužilaštvo za region Mitrovice“, kazao je Deda.

Današnji prištinski mediji su javili da je sadržaj izveštaja Eštonove „šokirao zvaničnu Prištinu“. On je ocenjen kao „pozitivan i romantičan“, uz ocenu da je motiv za takav izveštaj bilo opredeljenje da Srbija po svaku cenu dobije datum početka pregovora s EU.

„Medijima nedostajala ozbiljnija analiza izbora“

18.12.2013 | 15:51 | KIM

„Mediji na srpskom jeziku na Kosovu su u značajnoj meri ispunili funkciju pravovremenog i potpunog informisanja javnosti. Nedostajala je dublja analiza kandidata, njihovih političkih programa i incidenata“, zaključci su izveštaja BIRODI-a.

Foto KIM

Izveštaj „Monitoring medija na srpskom jeziku“ Biroa za društvena istraživanja, predstavljen je u Medija centru u Čaglavici.

Direktor BIRODI-a Pavle Dimitrijević kaže da su mediji izveštavali informativno, bez dubljeg istraživanja.

„Najdominantnije pozitivne stvari tokom izborne kampanje jesu to što su mediji dosledno informisali građane o samom izbornom procesu. Ipak mediji su propustili priliku da dublje analiziraju i da podstaknu političke aktere da odgovaraju na nezgodna pitanja. Ono što je zaista u negativnom smislu obeležilo izveštavanje, pre svega na severu jeste to što su mediji ignorisali očigledne događaje koji su se dešavali tokom izbornog dana ali i u kampanji“, kaže Dimitrijević.

Glavni analitičar Biroa za društvena istraživanja Zoran Gavrilović smatra da mediji nisu ispunili svoju osnovnu dužnost jer nisu bili reprezenti i zagovornici boljeg života.

„Ono što su mediji tokom izbornog procesa uvek dužni prema građanima, jeste da budu njihovi zagovornici. Njihova uloga je da umesto građana pitaju političare, analiziraju pograme, propituju koji su kandidati koji su na izbornim listama. Međutim ono što smo mi iz našeg monitoringa utvrdili jeste da to mediji nisu uradili. Naprotiv oni su se bavili samo prenošenjem informacija“, rekao je Gavrilović.

Istraživanje je rađeno u periodu od 7. oktobra do 7. decembra 2013 i obuhvatilo je 18 medija sa Kosova i Srbije.

SAD pomažu Kosovu sa 37 miliona dolara.

Verovatno preko USAID-a kao i do sada bez efekata po Srpsku zajednicu jer se te pare operu preko pripremljenih perača Američkih para!

Podrška stiže u pravi čas Šiptarima za integraciju predatih Srpskih institucija u svoj sistem.

18.12.2013 | 16:43 > 18:52 |  KIM

Sporazum o ostvarivanju razvojnih ciljeva kojim se omogućava pomoć Kosovu u iznosu od oko 37 miliona dolara potpisan je danas u Prištini.

pristina
Priština (Foto novosti.rs)
 Sporazum su potpisale američka ambasaorka na Kosovu Trejsi En Džejkobson, predsednica Kosova Atifete Jahjaga, kao i  šefica USAID-a na Kosovu Morin Šoket.

Iz američke ambasade je saopšteno da je u potpisanom dokumentu istaknuta posvećenost vlade SAD da obezbedi 37.432.028 dolara sredstava za podršku širokom spektru aktivnosti američke Agencije za međunarodni razvoj (USAID) na Kosovu.

„Sredstva će se koristiti za aktivnosti na polju vladavine prava i upravljanja, aktivnosti na povećanju investicija i stope zaposlenosti u privatnom sektoru, kao i programe za povećanje ljudskog kapitala na Kosovu“, navodi se u saopštenju ambasade SAD-a u Prištini.

Američka ambasadorka na Kosovu Trejsi En Džejkobson kazala je da „Vlada SAD ostaje posvećena pružanju podrške naporima Kosova da ojača svoju demokratiju kroz investicije koje promovišu vladavinu prava i jačanje aktivnosti na privlačenju investicija“.

„Ponosni smo što je USAID ostvario partnerski odnos sa vladom Kosova, privatnim sektorom i civilnim društvom u cilju omogućavanja obuke i sredstava koja mogu da pomognu u oslobađanju punog potencijala Kosova“, istakla je Džejkobson.

%d bloggers like this: