28.07.2015 |08:00 – 23:55 Genocidni Vučić i Dačić pred svetom moraju da odgoaraju za svoja zlodela, pa sada žele da Srpskom narodu prilepe etiketu koju lično oni nose!!! Spremaju totalni ekonomski genocid nama na KiM!


„Prvi put priznajemo da su i Srbi činili zločine“ – SRBI NISU TO ŠTO NAM PODMEĆU FANATICI KOJI SU NAM UNIŠTAVALI NACIJU I DANAS ETO OVAJ FANATIK UPRAVO POKAZUJE SVOJE PRLJAVO I ZLO LICE I AKO ČINI SVOJIM POSTUPCIMA ŠTETU OGROMNIH RAZMERA BUDUĆNOSTI DALJEG ŽIVOTA NA BALKANU !!! SVI ZNAJU KAKVA JE NJEGOVA LAŽNA ISKRENOST, KAD JE SVOJ NAROD PRODAO I IZDAO TEK KAKO ĆE GA VOLETI „NJEGOVI NEMAČKI PRIJATELJI“! VRATILO SE VREME GESTAPO SLUŽBE I NJENIH POLTRONA…..

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je da je uložio puno vremena i političkih ideja da bi kreirao miran politički ambijent.

IZVOR: TANJUG, DOJČE VELE UTORAK, 28.07.2015. | 12:44

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Vućić je naveo i da danas 90 odsto Srba prvi put priznaje da su neki njihovi sunarodnici počinili užasne zločine tokom ratova 90-ih godina.

„Srbi razumeju da su ljudi u Bosni neizrecivo patili“, rekao je Vučić u intervjuu za Zidojče cajtung, koji je dao tokom posete Bavarskoj.

Osvrćući se na napad kojem je bio izložen tokom komemoracije u Srebrenici, on je istakao da nije želeo da otkaže odlazak, iako je bilo naznaka da bi tako nešto moglo da se dogodi.
Ponovio je da to nije bila prijatna situacija, da se poklonio žrtvama, ali da nije ustukno pred kamenicama, i da posle tog događaja nije koristio teške reči, već je pozvao Predsedništvo BiH u Beograd.
„Mi smo taj težak incident koristili da bi poboljšali naše odnose“, rekao je Vučić.

Na pitanje li i sam snosi odgovornost za eskalaciju nasilja, pošto je odbio britanski nacrt rezolucije o Srebrenici predložen pred UN, Vučić kaže da, kao premijer, nije ni osporavao, niti potvrdio pravni termin:

“Najoštrije osuđujem ono što se dogodilo pre 20 godina. Ja se gnušam onih ljudi koji su bili u stanju da takve užasne zločine počine“, rekao je srpski premijer.

On je, međutim, ponovio uverenje da bi bilo nemoguće pronaći dva čoveka koje bi takva rezolucija pomirila.

Podsećajući da se sledeće godine navršava 75. godišnjica od stvaranja koncentracionog logora Jasenovac, gde su Srbi i Jevreji činili 95 odsto žrtava, Vučić je upitao da li će UN i tim povodom usvajati rezoluciju.

“Sumnjam u to“, primetio je.

Prema njegovoj oceni, problemi se ne smeju na svaku godišnjicu rasplamsavati, već se mora razgovarati.

On veruje da je moguće menjati dosadašnje predstave i ne prikazivati se stalno kao žrtva.

Kada je reč o najavljenom referendumu u Republici Srpskoj, Vučić kaže da nije siguran da li će do referenduma doći:

“U ime Srbije sam molio predstavnike RS da razmisle o toj ideji. Rekao sam da bi bilo korisno da se taj referendum izbegne“, rekao je on.

Na ocenu lista da predsednik Srbije Tomislav Nikolić ne doprinosi stabilnosti, kada dovodi u pitanje nezavisnost Kosova, Vučić podseća da je prema srpskom Ustavu, Kosovo deo Srbije.

„Romi su tradicionalno siromašni“

Kako prenosi Dojče vele, na pitanje novinara zašto je Romima teže nego drugima, Vučić kaže da je to iz „istorijskih razloga“. „Romi su tradicionalno veoma siromašni. Drugi razlozi ne postoje. Mi nismo rasisti niti nacionalisti.“ Na pitanje o uklanjanju romskog naselja kod Belvila i konstataciju novinara da mnogi tvrde da Romi nisu dobili adekvatan smeštaj, srpski premijer kaže: „To nije sasvim tačno. Kupili smo stanove, ali Romi su ih prodali i preselili se u barake.“ Još je dodao da se Srbija „spremna da uradimo sve da poboljša položaj Roma, ali za to nam je potrebna podrška Nemačke“.

To, kako je rekao, kosovski Albanci vide drugačije i veruju da je Kosovo nezavisna država.

Srbija je, međutim, ističe Vučić, već učinila puno ustupaka, a građani Srbije ne bi prihvatili da priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Kako navodi, Srbija čini sve što je u njenoj moći da bi se situacija smirila, kosovski Srbi su deo vlade i političkog života Kosova.

Vučić kaže da Kosovo neće biti izvor neke veće nestabilnosti, između ostalog, i zbog toga što je Srbija izgradila dobre odnose sa Albanijom.

Povodom ocene novinara da EU nije dovoljno brinula za zapadni Balkan proteklih godina i da je možda previše vremena izgubljeno, Vučić je odgovara da uopšte nije prekasno.

“Za razliku od najvećeg broja zemalja u regionu, mi smo sproveli veoma privredne teške mere štednje. Nemačke investicije su nam pri tom veoma bile od pomoći da postanemo stabilniji. Nama su, međutim, i dalje potrebne evropske investicije“, ističe Vučić.

Na pitanje koliko se oseća rastrzanim između Rusije i EU, Vucić naglašava da je strateški cilj Srbije da postane deo EU, što je, podseća, otvoreno rekao i pred predsednikom Rusije.

S druge strane Srbija želi da održi tradicionalno dobre kontakte sa Rusjom.

„I to je sve. Mi nećemo postati deo jednog evro-azijskog saveza ili nečega sličnog. Činimo sve što je u našoj moći kako bismo došli u EU“, rekao je Vučić.

Upitan da objasni kako je došlo do toga da tako veliki broj ljudi iz Srbije traži azil u Nemačkoj, Vučić je rekao da to nisu podnosioci zahteva za azil, već ljudi koji samo žele nemački novac.

“Mi dajemo sve od sebe da se ovde popravi životni standard. Za to nam je potrebna, takođe, nemačka podrška. Mi važimo za zemlju sigurnog porekla. Najveći broj ljudi koji su napustili Srbiju su Romi. Ali, kod nas nema političkih protivnika Roma. Ipak nas brine njihova životna situacija“, rekao je on.

Srbi nisu rasisti, ni nacionalisti i mi svim našim građanima nudimo iste šanse, rekao je Vučić

Kada je reč o migrantima koji dolaze u Srbiju, Vučić navodi podatak da u Srbiji svaki dan bude registrovano njih 800 do 1000, ali da je njima Srbija samo tranzitna zemlja.

„Prosečna zarada u Srbiji je 380 evra, a to nije posebno atraktivno“, rekao je Vučić.

VUČIĆ=IZDAJNIK SRBIJE PRIČAO AZILANTIMA, POTOČARIMA, KOSOVU

FoNet | utorak, 28.07.2015. | 15:20

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je današnjem Zidojče Cajtungu da su osobe iz Srbije koje traže azil u Nemačkoj ljudi čiji je jedini cilj da dobiju nemački novac

To nisu azilanti. Jedino što žele je nemački novac, rekao je Vučić i podsetio da prosečna plata u Srbiji iznosi 380 evra.

Vučić je naveo da Srbija čini sve što može kako bi popravila životni standard, za šta joj je potrebna podrška Nemačke.

Od Evropske unije i, posebno, Nemačke, Vučić je zatražio da se više angažuju na Balkanu.

On je ocenio da bi narodi na Balkanu trebalo da promene dosadašnje stavove i da prestanu da se stalno predstavljaju kao žrtve.

Povodom napada u Potočarima, tokom obeležavanja 20. godišnjice zločina u kojem su pripadnici Vojske Republike Srpske ubili biše od 8.000 Bošnjaka, Vučić je rekao da to nije bila prijatna situacija, ali da je želeo da se pokloni pred žrtvama.

Srbi shvataju da su ljudi u Bosni bezgranično patili, ali probleme ne bi trebalo rasplamasavati prilikom svake godišnjice, izjavio je Vučić.

Nemački list navodi da je Vučić rukovodstvu Republike Srpske preporučio da ne sprovodi referendum o Sudu i Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, najavljen za septembar.

Vučić je rekao da Beograd čini sve kako bi se popravili odnosi sa Kosovom i dodao da Srbi su deo vlasti i političkog života na Kosovu.

Kosovski parlament ne prihvata ćirilicu

Dokument napisan ćiriličnim pismom, koji je Ministarstvo za zajednice i povratak predalo kosovskom parlamentu, odbacila je Komisija za zakonodavstvo zbog „netipčnog formata“.Dokument na ćirilici je odbačen juče na sastanku parlamentarne komisije za zakonodavstvo, kojom predsedava Aljbuljena Hadžiu, inače poslanica Samoopredeljenja, javlja Birn.

„Kao što vidite, predlog koji je dalo Ministarstvo za zajednice i povratak je došao u drugačijem formatu koji nije tipičan za parlament Republike Kosovo, sa ćiriličnim logoom parlamenta“, rekla je Hadžiu tokom sastanka.

Ona je dodala da dok parlamentarna tela ne obezbede ispravno tumačenje ovog dokumnta, ne može da se nastavi sa razmatranjem predloga ministarstva.

Dokument napisan ćiriličnim pismom koji sadrži predloge za pravnu pomoć predao je ministar za povratak Dalibor Jevtić.

On kaže da upotreba ćirilice ne bi trebala da se smatra preprekom.

„Moja institucija poštuje prava svih zajednica na Kosovu, kao što Ustav garantuje prava i razlike svih zajednica. Mislim da od ovoga imamo mnogo važnije probleme“, rekao je Jevtić za Birn.

Jevtić je napomenuo da je tokom svog rada u ministarstvu dobijao zvaničnu prepisku samo na albanskom, što takođe smatra povredom Zakona o jezicima.

Jevtić traži izvinjenje od Aljbuljene Hadžiu

Ministar u kosovskoj vladi Dalibor Jevtić zatražio je od Aljbuljene Hadžiu da se izvini srpskom narodu jer je prekršila Zakon o upotrebi jezika time što je kao predsedavajuća skupštinskom Komisijom za zakonodavstvo odbila da raspravlja o njegovom predlogu jer je napisan ćirilicom.Dalibor Jevtić (Foto Kim)

Podsećajući da su po Zakonu o upotrebi jezika na Kosovu, albanski i srpski službeni jezici i imaju ravnopravan status u institucijama, Jevtić je pozvao nadležne na sprovođenje sopstvenog zakona.

Ministar za zajednice i povratak naglašava da kosovskim poslanicima uopšte “ne bi bilo čudno da vide dokument na srpskom jeziku pisan ćiriličnim pismom kada bi se i u svojim opštinama ili gradovima u kojima žive poštovalo pravo na jezik“, stoji u saopštenju Jevtića.

Rašić: Posledice po Srbe zbog briselskog sporazuma

„Briselski sporazum, u celini, za kosovske Srbe može biti fatalan i to je moj najveći strah” kazao je poslanik u Skupštini Kosova Nenad Rašić.Nenad Rašić

Rašić koji je i predsednik Progresivno demokratske stranke kaže da je briselski sporazum poguban za Srbe na Kosovu i da će oni trpeti posledice.

“Pored toga mislim i da će on verovatno u nekom momentu skinuti sa platnih lista i sa plata jedan ogroman broj Srba sa Kosova. Nevažno, da li je ta brojka  21.000, 23.000 ili 5.000. Najgore je što će ogroman broj  ljudi direktno da trpi posledice, što ekonomske, što socijalne, što demografske na celom Kosovu”, kaže Rašić.

Rašić ističe i da je nejasno kako će se pripadnici Civilne zaštite zaposliti u civilnim službama, što je predviđeno nedavnim sporazumom. Podseća da se radio o 483 pripadnika Civilne zaštite.

“To je 483 porodice, koje će imati poteškoća u tome kako da sebi dalje obezbede život na Kosovu. Kada sam od gospođe Tahiri tražio da mi pojasni kako će to izgledati, a tražio sam to i od gospodina Đurića u Beogradu, odnosno tražio sam da mi pojasne kako će ti ljudi moći da se premeste ili da se zaposle u civilnim službama, dobio sam jedno vrlo, moram da kažem, šturo objašnjenje. Objašnjenje koje sam dobio, bilo je da će ti ljudi aplicirati kod raznih agencija koje su pri kosovskim institucijama i samim tim što te agencije sada ne postoje na severu, to će biti dobra prilika za njih”, kazao je Rašić.

Zbog toga, Rašić smatra da kosovski Srbi moraju da više utiču na pregovarače i zahtevaju pravu istinu o onome što se dogovara u Briselu.

Govoreći o Zajedinici srpskih opština, predsednik PDS-a kaže da je i dalje nejasno kako izgleda I koja je sadržina statuta o ZSO, te da strahuje da će narod biti “ostavljen u magli”.

“Mislim da ćemo, radeći ovako, i dalje nastaviti sa jednom pogubnom politikom za kosovske Srbe, jer ukoliko nemamo prava da utičemo na to šta će nama da se desi, šta će se desiti sa našim sredinama i sugrađanima, onda ne vidim kako bismo mi iz ovoga mogli da izvučemo nešto dobro”, rekao je Rašić.

Blic:Profesor iz Prizrena regrutuje za rat u Siriji

Magistar islamskih nauka iz Prizrena Idriz Bilibani glavni je organizator odlaska građana Srbije u verski rat u Siriji na strani Islamske države, piše „Blic“.

„Prema najsvežijim podacima službi bezbednosti o terorističkoj organizaciji ISIS, profesor šerijatskog prava Idriz Bilibani, poznat i pod nazivom Šeik, sa Denisom Hadžićem iz Novog Pazara koristio je prostor za molitve, mesdžid, „Frukan“ u Novom Pazaru za propovedanje radikalnog islama“, navodi list.

Oni su, kako se prenosi, pozivali na džihad, sveti rat, i pozivali su ljude da se priključe ratu u Siriji protiv snaga legalnog predsednika Bašara el Asada.

„Mesdžid ’Furkan’ u Novom Pazaru nije regrutni centar za odlazak na ratište u Siriji, ali jeste mesto gde se može napraviti konekcija sa ljudima koji ratuju na strani ISIS. U ovom lokalu nikad nije pronađeno oružje, ali on služi za širenje radikalnog tumačenja islama. I sigurno je da su svi koji su iz Srbije otišli da ratuju u Siriji bili u Furkanu“, rekao je za „Blic“ izvor upoznat sa podacima srpskih bezbednosnih službi o ratnicima u Siriji.

Bilibani je u septembru prošle godine bio uhapšen na Kosovu, ali je posle mesec dana pušten na slobodu, pa se od 16. oktobra nalazio u kućnom pritvoru. Na svojoj Fejsbuk stranici koju prati više od 3.400 ljudi, Bilibani se poslednji put oglasio 15. decembra prošle godine.

„Prema podacima službi bezbednosti, oko 20 građana Srbije otišlo je da se bori na strani Islamske države u Siriji. Neki od njih su poveli sa sobom i čitave porodice i tamo se nastanili. Tako u ISIS postoji takozvana balkanska brigada koja se bori u Siriji i Iraku, a u kojoj su svi građani Srbije koji su otišli u džihad“, piše list.

„Postoje slučajevi nekolicine građana iz Sandžaka koij su prvo prodali svoje kuće, čak uzeli i kredit u banci i otišli u Siriju na ratište. Porodicu ostave u Siriji, a muške glave idu da ratuju gde provode do šest meseci. Svi oni su otišli pojedinačno, bez organizovanog prevoza, ali su tačno znali kuda idu: preko Turske do granice sa Sirijom, a u gradu Kilis ih je čekao prihvat“, naveo je „Blic“.

Seljimi: Podrška Grčke za Unesko i Interpol

Zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi je izjavio da je Grčka obećala da će glasati za članstvo Kosova u Interpolu i Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje nauku i kulturu (UNESCO), piše danas Zeri.

Petrit Seljimi

Povodom ocene ministra spoljnih poslova Srbije Ivice Dačića da bi prijem Kosova u UNESCO bio neprihvatljiv, pošto se ne radi o državi, Selimi je rekao da takve tvrdnje nisu u
skladu sa međunarodnim pravom.

25. jul 2015| 08:00 – 23:55 | Šta će Šiptarima Srpski Manastiri i srpska duhovna baština? Dušan Janjić očigledno nema ni pojma kao čovek koji je uvek pogrešno savetovao Srpsku naciju pa tako i sada je komentarisao!


Srpska duhova baština sa Kosova i Metohije očigledno teži da pređe u Šiptarsko-Kosovsko vlasništvo, jer Srpke Vlade godinama rade naopak i bezobziran ANTIHRIŠĆANSKI posao. Nije ni čudo jer su to stari KOMUNISTI u presvučenim dresovima i sa svojim porodičnim naslednicima!!!

Kad su Srbi izgubili svoju veru dirigovano iz Antihrišćanskog Beograda, prodali se za večeru, izgubili svoje duhovno nasleđe verujući PARTIJSKIM vođama pa tako zalutali i krenuli bezpovratno da padaju u ambis! Partijske vođe koje su  ateisti koji veruju samo novcu i ličnim interesima uvek su ljudi od vere smatrali kao sredstvo ismejavanja i ruganja, nažalost nacija koja ne verujue ničemu nema ni čemu da se nada, jer se upravo u veri čuva poslednja nada kada te sve zemaljsko izda i ostaneš sam shataš da je ono u šta ti iskreno veruješ jedino i pravo, ma na kom putu da si.

Kosovo i Metohija unazad 15 godina jeste pokazna tačka negativnog života bez tračka bele nade za dalji život na tom prostoru. To su ciljano i programirano radili naši mediji jer su isključili prezentaciju upravo onog dobrog što jeste Kosova i Metohija. Današnja omladina koja se rodila zadnjih 15 godina nikada nisu mogli na srpskim medijima da vide ozbiljne emisije koje bi im prezentovale šta je Srpsko bitno na KiM što nikad ne sme da se da i po cenu nekih novih pritisaka i neprijatnih situacija jer dokle se god zavlačimo i povlačimo mi gubimo.

Upravo je došlo i to na dnevni red, da se prisvoji relikvijski, duhovno i preuzme ono što oličuje jedan narod a to je njegova Vera – REČ -Poštenje – Pravda – Dobrota – Istina – Iskrenosti koje se upravo izučava i nalazi u duhovnoj snazi jednog bića. Možemo očigledno sami da vidimo da danas u Srbiji nema VERE-TVRDE REČI-POŠTENJA-PRAVDE-DOBROTE-ISTINE-ISKRENOSTI ! To je zato što oni koji su nosioci i predstavnici osvojili pozicije odakle negativno manipulišu i uništavaju Srpsku DRŽAVU! Ostave ljude na cedilu, pozovu na egzodus i iseljavanje, nasilno penzionišu i izbace sa posla sve za rad PROTERIVANJA SA KOSOVA I METOHIJE, a sada im se otima i ono što treba da im da duhovnu snagu za opstanak!

Svim ovim Antihristima sa Šiptarima doće vreme za  pročišćenje,  kada nas srede! Do tada ko uspe da sačuva svoju veru Pavoslavnu, biće izgleda manjinski predstavik Srpske nacije, jer su je se mnogi odrekli i pošli da lutaju bezpovratno...

Čiji su naši manastiri na Kosovu i Metohiji?!

Zahtev Kosova za članstvo u Unesku još nije stigao u sekretarijat te organizacije, ali jeste poslat i to preko Unmika, saznaje RTS. Povodom namere Kosova, ministar Ivica Dačić pisao je generalnom sekretaru UN Ban Kimunu. U pismu navodi da je očigledno da je takav zahtev podnet sa namerom da se potvrdi kosovska državnost, što izlazi iz okvira mandata Unmika i specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN.

Na zahtev Prištine poslat preko Unmika, Beograd odgovara direktnim pismom generalnom sekretaru UN. Šef srpske diplomatije ističe da je članstvo Kosova u Unesku za Srbiju neprihvatljivo.

Pripremila Tihana Bajić

Dačić je rekao da je Kosovo kao teritorija shodno važećoj i obavezujućoj Rezoluciji SB UN 1244 pod upravom UN, i u kom kontekstu se ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, ne može se kvalifikovati ni za prijem u Unesko.

„U tom smislu bi svako drugačije postavljanje prema razmatranju tog pitanja predstavljalo ignorisanje, odnosno povredu pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti“, naveo je Dačić.

Od zahteva do članstva u Unesku, Priština ima nekoliko prepreka! Od Unmika, zahtev Kosova mora stići do generalnog direktora, a potom i Izvršnog saveta Uneska, koji glasanjem odlučuje hoće li se o tom zahtevu izjašnjavati i Generalna konferencija u novembru.

Ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je da je za predlog za stavljanje na dnevni red potrebna prosta većina prisutnih članica Izvršnog saveta, odnosno država koje su glasale.

„Sastav Izvršnog saveta Uneska je takav da su od 58 država, koliko ih ima, 33 priznale nezavisnost Kosova, što bi značilo da matematički gledano takav zahtev ima šanse da dobije većinu na sednici Izvršnog saveta“, naveo je Tanasković.

Ako bi se takav scenario dogodio, na sednici Generalne skupštine dve trećine zemalja morale bi da se izjasne za članstvo Kosova. Ima li Srbija mehanizam da to spreči?

Analitičar Dušan Janjić rekao je da u Unesku ne važi model veta.

„Morali biste da izlobirate kod ogromne većine članica. To je jedna izuzetno skupa misija i nisam ni siguran da bi Srbija imala uspeha da se tog posla poduhvati. Pogotovo što je čekaju teški pregovori u Briselu upravo kod te tačke koja se zove saradnja u međunarodnim organizacijama“, naveo je Janjić.

Ambasador Srbije pri Unesku kaže da, ako dobije dovoljan broj glasova, nema pravnih prepreka za prijem Kosova, ali da će Srbija učiniti sve što može da se to ne dogodi.

„Smatramo da Kosovo nije država, da nema međunarodno pravni subjektivitet i u tom smislu se zalažemo da tu stvar i dokažemo. Ulažemo pre svega diplomatska sredstva ubeđivanja i objašnjavanja stranim partnerima odnosno državama članicama Uneska da bi i iz pravnih i političkih i kulturnih razloga bilo neprimereno da ova kvazidržava odnosno entitet postane član Uneska“, istakao je Tanasković.

Iako prištinski zahtev još nije stigao na pravu adresu, mnogi se pitaju šta bi se, u slučaju prijema, dogodilo sa srpskom imovinom na Kosovu. Profesor Tanasković objašnjava da naše kulturno nasleđe ne bi postalo kosovsko, vodilo bi se kao srpska baština na teritoriji Kosova, kao članice Uneska.

Kosovo podnelo zahtev za članstvo u UNESCO preko UNMIK-a?

25. jul 2015, 9:47 | Izvor: KoSSev

Kosovo je podnelo zahtev za članstvo u Organizaciju Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO), preko kancelarije UNMIK-a, tvrdi prištinski list Koha ditore,pozivajući se na izvore bliske kosovskom ministarstvu spoljnih poslova, dodajući da je to i razlog zašto UNESCO još uvek nije dobio kosovski zahtev za članstvo. Sa druge strane, iz UNMIK-ove kancelarije za štampu nisu potvrdili ovu vest, navodeći da je to „pitanje o kojem treba da odgovori sam UNESCO“. Nakontvrdnje Hašima Tačija da je Kosovo 16. jula podnelo zahtev za prijem u ovu organizacijuviše srpskih i kosovskih medija javilo je i da u sekretarijat UNESCO-a nije stigao zahtev Kosova da postane član ove organizacije Ujedinjenih nacija. 

„Petrit Seljimi je podneo zahtev za članstvo u UNESCO šefu UNMIK-a, Faridu Zarifu, koji je to započeo kroz Sekretarijat UN-a, zato i nedelju dana nakon podnošenja zahteva UNESCO-u, oni nisu dobili zahtev od Kosova, jer je on negde u hodnicima UN-a u Njujorku,“ rekao je izvor Kohe iz kosovskog ministarstva spoljnih poslova.

Međutim, služba za štampu UNMIK-a nije potvrdila ovu vest.

Pročitajte još: Kosovo podnelo zahtev za učlanjenje u UNESCO

Kosovski mamac za UNESCO

Kosovo uskoro podnosi zahtev za članstvo u UNESCO: Tači i Seljimi lobiraju za „uspešno okončanje“ u novembru

Kosovo po prvi put na konferenciji UNESCO-a

Tači u Luksemburgu lobira za SSP i prijem u SE i UNESCO

„Ali kancelarija UNMIK-a za štampu nije komentarisala ovu situaciju. Službenik informisanja UN-ove misije na Kosovu, Špend Berbatovci, rekao je da o tom pitanju treba da odgovori sam UNESCO,“ navodi ovaj list.

Koha dodaje i da prema njihovim izvorima, proces podnošenja zahteva za članstvo Kosova u UNESCO-u nije trebalo „na ovaj način da se razvije“, te i da je isti izvor rekao da „uprkos činjenici da je Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo da se ne podnosi zahtev za članstvo u UNESCO kroz bilo koju treću stranu, već direktno kao što je to učinila svaka zemlja i Palestina nedavno, preporuka nije uzeta u obzir.“

Ovaj list navodi i da zahtev Kosova za članstvo nisu potpisali ni „predsednik države, Atifete Jahjaga, ni zamenik premijera i ministar spoljnih poslova, Hašim Tači.“

Eparhija Raško-prizrenska zabrinuta: Vrhovni sud Kosova slučaj zemlje Visokih Dečana vratio Osnovnom sudu u Peći

Petak, 24. jul 2015, 12:00|Izvor: KoSSev|

Foto: Fejsbuk profil manastira Visoki Dečani

Apelaciono veće Posebne komore Vrhovnog suda Kosova je nedavno odlučilo da poništi odluku Vrhovnog suda iz 2012. kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini manastira, proglasivši se istovremeno nenadležnim za ovo pitanje i uputivši ovaj predmet Osnovnom sudu u Peći, saopštila je Eparhija Raško-prizrenska. Zbog ovakve odluke Vrhovnog suda ova Eparhija je izrazila „zaprepašćenje i duboku zabrinutost“, istakavši da je sud posebne komore ovog suda više puta u prošlosti potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što odluku apelacionog veća čini „nelogičnom i pravno neutemeljenom“. Iz ERP KiM navode da ovakva odluka ima dalekosežne posledice, ali i da je njihov pravni tim angažovan kako bi se pronašlo rešenje za zaštitu imovine Srpske pravoslavne Crkve. Podsetimo, slučaj potraživanja zemlje od manastira Visoki Dečani pokrenule su kompanije „Apiko“ i „Ilirija“ još 2000. godine, a ovom manastiru je zemlja oduzimana još od 1946. godine.

I opština Dečani potvrdila: Slučaj vraćen Osnovnom sudu Na zvaničnoj Internet stranici opštine Dečani je 10. jula saopšteno da je slučaj manastirske zemlje vraćen Osnovnom sudu, a uz fotografiju odluke i kratko saopštenje:

„Kosovski Vrhovni sud je poništio i naveo kao neosnovanu odluku panela od 17.12.2012. u vezi sa imovinom ‘Apiko’ i ‘Ilirija’, kojom je zemlja donirana manastiru Dečani. Slučaj će biti vraćen Osnovnom Sudu u Peći, ogranku u Dečanima, koji je Posebna komora Vrhovnog suda autorizovala da ima prava i da je kompetentan da revidira tužbu kompanija koje su u pitanju.“


Odluku suda iz 2012. godine možete pogledatiOVDE.


„Eparhija Raško-prizrenska izražava zaprepašćenje i duboku zabrinutost povodom nedavne odluke apelacionog veća Posebne komore Vrhovnog suda Kosova, kojom se poništava odluka Vrhovnog suda iz decembra 2012, a kojom je manastiru Visoki Dečani priznato vlasništvo nad 24 hektara zemlje u neposrednoj blizini samog manastira,“ navodi se u saopštenju Eparhije i dodaje:

„Apelacioni sud se neočekivano i bez presedana proglasio nenadležnim za ovo pitanje i uputio je predmet na osnovni sud u Peći, čime se u praktičnom smislu poništava rad Vrhovnog suda Kosova na ovom predmetu od 2008. godine. U toku proteklih sedam godina Sud posebne komore Vrhovnog Suda Kosova više puta je potvrdio svoju nadležnost po ovom pitanju, što najnoviju odluku apelacionog suda čini nelogičnom i pravno neutemeljenom.“

Zbog ovakve odluke Apelacionog veća Vrhovnog suda koja je, kako navode iz Eparhije, donešena uz preglasavanje i „snažan otpor“ dvoje od pet sudija, Eparhija je angažovala i pravni tim.

„Imajući u vidu dalekosežne posledice ove odluke koja je donesena preglasavanjem, uz snažan otpor dvoje od pet sudija, i pravne presedane koje ona donosi, Eparhija Raško-prizrenska angažovala je svoj pravni tim, koji u saradnji sa međunarodnim ekspertima radi na iznalaženju pravnih mera koje treba da budu primenjene u cilju zaštite imovinskih interesa Srpske Pravoslavne Crkve,“ dodaje se u saopštenju ERP KiM.

Manastiru 1946 oduzeto 700 ha

Manastiru Visoki Dečani je 1946. godine oduzeto 700 hektara zemlje. Međutim, država Srbija 1997. godine vraća manastiru 24 hektara, što zajedno sa dvadesetak hektara, koliko je manastir imao do tada – čini 55 hektara zemlje. Vraćenih 24 hektara je redovno ubeleženo u katastar, ali ih nakon 1999. lokalna kosovska vlast ne priznaje. Iako manastir i dalje koristi tu zemlju, opština je činila sve da bi je osporila. Tadašnje međunarodne institucije su zauzele jasan stav da se ovo pitanje ne može rešavati na lokalnom sudu, već na Vrhovnom sudu Kosova. Od 2008. proces i jeste u nadležnosti Vrhovnog suda, sve do nedavne odluke Apelacionog veća Posebne komore ovog suda, a mogući epilog ove priče može biti oduzimanje 24 hektara od manastira, što je 50 posto manastirske zemlje.

Za sever Kosova 6,7 miliona evra od carina i poreza ???

Dragan Jablanović veruje da su samo njemu opredelili 10 miliona evra za različite projekte…. Raspisao konkurs za prijavu ljudi na rad u Kosovskoj-Šiptarskoj Opštini Leposavić dok stare radnike planira da penzioniše i ostavi na ulicu…

Dokle će se ići u kršenje ljudskog dostojanstva u izazivanju međuljudske mežnje, u partijskom i rodbinskom zapošljavanju pri gašenju SRPSKE DRŽAVE I NJENIH INSTITUCIJA veoma brzo će se videti jer ovo što se sprema ne vodi ničemu dobrom …

Voleli bi da ima nečeg dobrog ali stvarno je nemoguće naći dobro jer je takav mentalni sklop Srpskih Političara i ostalih mafijaša koji ih finasiraju zajedno sa svim poltronima koji ih prate …

Od naplate carina i poreza na integrisanim prelazima Jarinje i Brnjak, do sada se u Fond za sever Kosova slilo 6,7 milione evra, izjavio je specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.Samuel Žbogar (Foto Kim)

On je u izjavi za današnju “Politiku”  kazao da su opštine na severu, još 12. maja obaveštene o procedurama koje moraju da ispune kako bi dobila sredstva za projekte.

Upravni odbor fonda će vršiti procenu pristiglih inicijativa iz opština. Projekti mogu da se odnose na izgradnju zgrada i puteva, pružanje podrške malim i srednjim preduzećima, kao i sportske i kulturene aktivnosti, kazao je on.

Prema njegovim rečima, EU je po drugom osnovu za četiri opštine na severu Kosova, već dala 3,5 miliona bespovratne pomoći. Neki projekti su već odobreni, a drugi se nalaze u fazi nabavke.

On je naveo da su opštine Severna Mitrovica, Leposavić, Zvečan i Zubin potok podnele zahteve za jedan broj infrastrukturnih projekata, u vrednosti od 17 miliona evra.

“Već se sprovode projekti  za koje smo dali 3,5 miliona evra”, kazao je Žbogar.

12.06.2015 |08:00 -23:55 Dok su nam pred očima KVAZI-STRUČNJACI sa svojim ličnim iteresima, uporedo gledmo kako nas postupcima i potezima uvode u Šiptarsko Kosovo, a Srbiju u večito ropstvo!


Dok su nam pred očima KVAZI-STRUČNJACI sa svojim ličnim iteresima, uporedo gledmo kako nas postupcima i potezima uvode u Šiptarsko Kosovo, a Srbiju u večito ropstvo! Narode probudi se! Nestajemo sigurno, upravo jer nam je budućnost mračna i uništena od ovih KAVAZI-STRUČNJAKA !!!

Stručnjaci iz pelena, stručnjaci ponavljači đaci ili bolesnici ili manijaci, oko nas su neki mnogo jaki momci i to su KP doma zaslužni pitomci… Sve BAKSUZ DO BAKSUZA, DEBIL DO DEBILA , LOPOV DO LOPOVA, DILER DO DILERA  e to su naši STRUČNJACI NA POLITIČKOJ SCENI, JER IH UPRAVO PREDVODI NEKOLICINA „PAMETNJAKOVIĆA, STRANIH PLAĆENIKA IZ VLADE“! Ovaj stručni tim stručno uništava svaku mogućnost nezavisnog razvoja Srbije. Industrijski sve što je imalo neke šanse da opstane i da ne bude vlasništvo STRANIH DRŽAVA, ovi stručnjaci rešili da unište i prodaju za rad SVOJE VLADAVINE…

Pričaju nam o nekakvoj Zajednici Srpskih Opština – koji je fizički nemoguće ostvariti jer kada Šiptar postavi svoju blokadu mi možemo samo da savijemo rep i zacvilimo kao obična džukela. Ovaj pojam, idealno je manipulativno sredstvo gde su Srbi ostvarili sve prištinske zahteve u nadi da će možda na kraju dobiti SVOJE UDRUŽENJE GRAĐANA-ZSO. Narod je jasno uvideo o kakvoj se IZDAJI I PREVARI SRPSKOG NARODA RAD,I upravo od tih SUPER NAPREDNIH KVAZI-STRUČNJAKA. Prepušteno im je da oni ORGIJAJU NAD NARODOM, DRŽAVOM I NAŠOM BUDUĆNOŠĆU, TAKO DA SVI OSTALI KOJI NISU U NJIHOVOJ KATEGORIJI MOGU DA SE POVUKU U RUPU!

Sve što čini prisutnim u državnom smislu na KiM postepeno prelazi ukvir države KOSOVO, upravo uz podršku SRPSKIH KVAZI-STRUČNJAKA! Oni „se bave istraživanjem onoga što je očigledno i potpuno jasno SRPSKOM NARODU“, najgori je teror koji sprovode KVAZI-STRUČNJACI

ZSO, očekivanja i strahovi

NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice posle višemesečnog istraživanja napravila je izveštaj o Zajednici srpskih opština. Izveštaj pod nazviom „Zbir svih naših strahova“ nudi preporuke Beogradu, Prištini i EU u daljim pregovorima o ovom pitanju.Sa konferencije u Prištini

Zbog nedovoljno informacija o briselskom sporazumu i tome kako predstavnici Beograda vide buduću Zajednicu srpskih opština, ali i neslaganja i oprečnih stavova Prištine, srpski narod na Kosovu ostaje zbunjen i nepoverljiv prema procesu formiranja ovog tela.

„Briselski sporazum, odnosno ZSO nije čarobni štapić, a to znači da će integracioni proces trajati godinama i to ne može da se desi odmah. Drugo svi znamo kakva je priroda međuetničkih odnosa na Kosovu i ne moramo da se zavaravamo. To su grupe koje su na neki način razdvojene i žive jednim paralelnim životima dugi niz godina“, kazao je Branislav Nešović, programski direktor Aktiva na predstavljanju izveštaja u Prištini.

Veliki broj građana koji je bio uključen u istraživanje ove nevladine organizacioje izneo je svoje strahove oko opstanka srpskog obrazovanja i zdravstva, oko daljeg finansiranja iz Beograda, pa i oko samog odnosa sa Beogradom.

„Obrazovanje i zdravstvo su dve institucije koje su same po sebi bitne za bezbednost i sigurnost jednog naroda. Druga stvar je da su one bitne jer zapošljavaju ogroman broj ljudi i zato što nude ekonomsku sigurnost u tom smislu i bilo kakva integracija može opasno da povredi taj proces jer nema mogućnosti da se zaposli toliki broj ljudi. Treća stvar je šta srpsko obrazovanje znači za srpsku zajednicu“, kazao je Nešović.

Zbog takvih stavova srpskog stanovništva, Aktiv je sačinio niz preporuka u vezi sa ZSO, a to su: veća nadležnost ovog tela, očuvanje veza kosovskih Srba sa Beogradom, finansijranje zaposlenja, infrastrukture i ekonomskog razvoja, vodeća uloga u upravljanju srpskim obrazovanjem i zdravstvom, kao i da ZSO bude reprezaentativno telo kosovskih Srba.

Jedna od preporuka je i da srpski politički predstavnici imaju veću ulogu u progovorima o ZSO.

Svoje viđenje o ZSO izneo je i politički analitičar iz Prištine Dukađin Gorani. Ono što je on zaključio na osnovu izveštaja je da Srbi i Albanci i dalje žive odvojenim životima i da nema izgleda da će u skorijoj budućnosti biti drugačije. Takođe je naveo da je stav srpske zajednice obeshrabrujući, a predstojeći proces pregovora zakazan za 23. jun u Briselu vidi kao veoma težak.

„Idemo ka teškim danima kada moramo postići kompromise koje će morati da prihvate obe strane. Albansko društvo nažalost nije našlo načina da ukloni strahove kosovskih Srba“, rekao je Gorani.

Prema sporazumu o normalizaciji odnosa koje su postigli Beograd i Priština predviđeno je formiranje ZSO. Od potpisivanja tog sporazuma prošlo je više od dve godine. Prištinska strana nije došla u Brisel na poslednju zakazanu rudnu razgovora o ovoj temi.

Istraživanje o ZSO i izradu izveštaja podržao je KFOS.

“RTK 2 nije ono što Srbima pripada”

UNS i DNKiM čestitajući drugi rođendan RTK 2 podsetili da taj kanal “ne predstavlja niti pravno, niti funkcionalno ostvarenje ustavnog prava i obaveze kosovskih institucija prema srpskom narodu”.Članovi DNKiM 

U saopštenju Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije povodom dve godišnjice rada srpskog kanala Radio televizije Kosova navodi se da RTK 2 nije ono što Srbima pripada.

“Srpske predstavnike u kosovskim institucijama i visoke predstavnike Vlade Srbije, koji su sinoć prisustvovali proslavi, želimo još jednom da informišemo da je Ahtisarijevim planom, a kasnije i Ustavom Kosova, srpskoj zajednici garantovan „jedan nezavisni TV kanal na srpskom jeziku koji će signalom pokrivati čitavu teritoriji Kosova“, te da RTK 2 nije ono što Srbima Ustavom pripada”, kaže se u saopštenju.

Dodaje se da su srpski predstavnici izjavili sinoć da je “RTK 2 u funkciji zaštite interesa srpskog naroda na KiM”, čime su pokazali da “ne poseduju ni elementarno znanje o istorijatu nastanka ovog kanala, niti su upoznati sa suštinom problema nezavisnih medija na Kosovu koji su 15 godina bili srpskom narodu jedina mogućnost dobijanja pravih informacija”.

“Srpske predstavnike podsećamo i na tačku 9. Zaključaka sa prvog zajedničkog sastanka skupština opština sa srpskom većinom, održanog 18. marta 2015. godine u Gračanici, u kojem stoji da je neophodna istinska zaštita srpskog jezika, identiteta, kulture, kulturnog nasleđa i prava na informisanje, unapređenjem regulativa u tim oblastima”, ističe se u saopštenju UNS-a i DNKiM-a.

U saopštenju se navodi i da je “bilo dovoljno pogledati pozivnicu na srpskom i engleskom jeziku i njenu nepismenost i zaključiti kako se poštuju jezička i medijska prava”.

“UNS i DNKiM smatraju  da nezavisni kanal na srpskom jeziku mora da ima vlastiti Upravni odbor koji bira direktora, sedište u Gračanici te da moraju postojati zakonski mehanizmi koji će garantovati nezavisne finansije, upravljačku, uređivačku i programsku politiku”, navodi se u saopštenju.

UNS i DNKiM zaključuju da i ovom prilikom nude stručnu saradnju i pomoć poslanicima u kreiranju medijskih propisa, u skladu sa evropskim standardima i praksom funkcionisanja javnih medijskih servisa na jezicima nevećinskih zajednica.

“ZSO preduslov za sigurnost”

Stvaranje Zajednice srpskih opština je preduslov da se Srbi osećaju slobodno i sigurno, izjavio je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.Marko Đurić

Đurić je u Prištini nakon razgovora s predstavnicima međunarodnih misija i srpske zajednice rekao da su očekivanja Srba da se, 15 godina nakon rata i stradanja, konačno stvore preduslovi na Kosovu i Metohiji, pa i u Prištini, da se ljudi osećaju slobodno i sigurno.

“Najbolji način za to je poštovanje sporazuma i stvaranje ZSO i to je naš glavni cilj u svim razgovorima”, rekao je Đurić za RTS.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić posetio je danas Prištinu, gde se sastao sa visokim predstavnicima međunarodnih misija na Kosovu kao i sa predstavnicima Srba u kosovskim institucijama.

Na sastancima je bilo reči o formiranju Zajednice srpskih opština i ostalim temama koje će biti predmet razgovora u okviru briselskog dijaloga Beograda i Prištine, koji će biti održani naredne sedmice.

„Ovo je neviđena garnitura ministara“!

U regionu trenutno imamo ministre koji su stručni ljudi i čije su mere već donele rezultate, ocenio je Miodrag Kostić, vlasnik MK grupe

IZVOR: TANJUG PETAK, 12.06.2015. | 13:08

Foto: Tanjug
 On je primetio da je osim podsticaja stranim investitorima to isto neophodno i domaćim.

Kostić je, povodom Samita ministara finansija i guvernera u Bečićima, rekao da je u 32 godine koliko ima privatnu firmu imamo mogućnost da vidi mnogo ministara finansija, i da je „definitivno ova garnitura u celom regionu na najstručinijem mogućem nivou“.

Trend poboljšanja finansijskih uslova i „peglanje“ finansijskog deficita dovešće sigurno do povećanja i boljeg rejtinga zemalja, što će preduzetnicima omogućiti povoljnije zaduživanje, objasnio je Kostić, dodajući da za privredu i investitore jeftinije zaduživanje znači agresivniju politiku investiranja, a za sve nas povećanje zapošljavanja i BDP-a.

On je ponovio stav da je regionu potrebna konsolidacija, udruživanje i pravljenje većih kompanija, kako bi mogli da učetsvujemo u globalnoj utakmici.

„Male firme imaju prostora za mala tržišta. Sektor malih i srednjih preduzeća je jak samo u onim zemljama u kojima postoje snažne velike firme. Velike firme su lokomotiva razvoja, a sektor malih i srednjih je taj koji ih prati. Da biste neki proizvod prodali na globalnom trzištu morate biti konkurentni, za istu cenu i da imate količinu. Male zemlje u regionu pojedinačno nijedna ne može da zadovlji taj uslov“, konstatovao je Kostić.

On je dodao da je neophodno da zemlje regiona podstiču i domaće investitore, rekavši da je to politika i velikih zemalja.

„Neće doći neki veliki investitor u zemlju gde nema domaćeg investitora“, zaključio je Kostić.

19.05.2015 |08:00 -23:55 Dok Srpska Vlada blefira pred svojim narodom i uz podršku NVO sektora predaje Kosovo Šiptarima, prosečan građanin samo beži i povlači se pred najezdom INEGRATORA ZA KOSVSKU REPUBLIKU!


Senić: Gazivode blef, ZSO po kosovskim zakonima

Aleksandar Senić odbacio je tvrdnje da su nesporazumi Beograda i Prištine u vezi sa hidroakumulacijom Gazivode razlog za neotvaranje poglavlja.Aleksandar Senić 

Predsednik Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije tvrdi da je neistina da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja kako se navodi iz Vlade Srbije.

„To je jedan beskrupulozni blef. Gazivode su samo izgovor da se prikrije nesposobnost vlade. Susreo sam se i sa Hanom, kao i sa Mogerini, Mekalisterom, Danijelsonom i sa mnogim drugim predstavnicima EU. Nikada nije rečeno da su Gazivode uslov za otvaranje poglavlja, već isključivo izrada akcionih planova za poglavlja 23 i 24. Pravi i jedini istiniti odgovor zašto nema otvaranja poglavlja je taj što srpska vlada nije uradila domaći zadatak i nema valjane akcione planove što je osnovni preduslov“, rekao je Senić.

Senić je ocenio da je Srbija loše pregovarala o Briselskom sprazumu, te se došlo u situaciju da se o nadležnosti Zajednice srpskih opština mora ponovo razgovarati.

„Sama odredba da ZSO bude konstituisana po kosovskim zakonima je otežavajuća okolnost po nas, jer njihovi zakoni ne predviđaju mogućnost stvaranja bilo kakve autonomije unutar samog Kosova, niti formiranja nekog novog nivoa vlasti, koji bi mogao da okupi samo srpske opštine. Briselski sporazum je morao biti drugačije ispregovaran, da budu zaštićeni Srbi na Kosovu i njihova prava, a svakako da najveću krivicu za loš sporazum snosi pregovarač, kao i onaj ko ga je u tome podržavao“, kazao je Senić.

Beograd i Priština bez konačnog dogovora o telefoniji

Šef srpske delegacije u razgovorima sa Prištinom Marko Đurić rekao je da je posle današnje runde razgovora Beograda i Prištine o telekomunikacijama ostalo još nerešenih pitanja do konačnog sporazuma.

Marko Đurić je posle razgovora u Briselu naveo da je šefica prištinske delegacije Edita Tahiri na današnjim razgovorima zahtevala da Srbija za potrebe Kosova zatraži od Međunarodne telekomunikacione unije pozivni broj za tu teritorijalnu oblast, javlja Beta.

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Šef Kancelarije Vlade Srbije za KiM Marko Đurić (Arhivska fotografija)

Prema Đurićevim rečima, to u ovoj fazi razgovora ne može da se razmatra dok se ne dobiju garancije da će istovremeno sa tim procesom „Telekomu Srbija“ biti omogućena pokrivenost mobilne i fiksne telefonije na celoj teritoriji KiM.

Đurić ističe da su današnji razgovori prošli u duhu želje Beograda da napreduje u nalaženju rešenja za rad „Telekoma Srbija“ na KiM i želje Prištine da što pre ostvari svoje ciljeve oko dobijanja pozivnog broja.

Naglašava da su se lako dogovorili oko pitanja koja se ne odnose na imovinu i na status, a kad je bilo reči o pitanjima statusa i imovine „stvari su išle nešto teže“.

Kako kaže, još predstoji „jedna suma razgovora pre nego što postignemo konačni sporazum o telekomunikacijama“.

Đurić naglašava da treba da se osigura da „Telekom Srbija“, do uspostavljanja nove kompanije, može nesmetano da servisira i korisnike i opremu, da će joj oprema koja joj je ranije oduzeta biti vraćena.

„I naravno kada je reč o biranju brojeva, što je isto i u političkom i u simboličnom smislu važno, da će naši ljudi kada zovu, recimo, iz Kosovske Mitrovice u Niš ili Kraljevo i dalje birati lokalni poziv, a ne međunarodni broj“, ukazuje Đurić.

Navodi da su to pitanja koja ostaju da se rešavaju u narednim razgovorima o telekomunikacijama.

Đurić dodaje da je danas pozitivno u diskusiji bila priča oko redosleda poteza, odnosno kako treba da ide sa osnivanjem kompanije.

Tahiri: Kosovo dobija telefonski kod

Šefica prištinske delegacije Edita Tahiri navodi da Kosovo dobija kod telefonije i da će zahtev poslati Austrija i dodaje da će kosovski operatori sarađivati sa onima iz centralne Srbije, kada je reč o romingu sa ciljem smanjenja tarife.

Tahiri je za RTK rekla da su se radne grupe Prištine i Beograda složile sa elementima sprovođenja plana u vezi pitanja koja se tiču telekoma, kao i da će biti dozvoljeno „jednoj novoj telefonskoj kompaniji na Kosovu da ograničeno deluje“.

Šefica prištinske delegacije je, takođe, insistirala da se ne radi o novom operateru telefonije s obzirom na to da se „on na Kosovu dobija isključivo tenderom“.

Prema njenim rečima, radne grupe Priština i Beograda su se saglasile da se tokom ovog meseca ponovo sretnu u Briselu i da tokom dva dana zaredom preciziraju svaki detalj sprovođenja plana u vezi telekoma, kako bi potom o tom pitanju razgovarali i premijeri.

Radne grupe bi trebalo da se ponovo sastanu kako bi razgovarale o osiguranju vozila. „O tom pitanju saglasne su obe strane“, ističe Tahiri.

Približeni stavovi Priština – Beograd – telefonski kod za Kosovo tražiće Austrija

19.05. 2015, 21:14 Izvor: RTK

Izvor: RTK (tekst je preveden sa albanskog)

Priština i Beograd su napravili napredak u usklađivanju stavova o pitanjima u vezi sa telekomunikacijama.

Glavni pregovarač Kosova, Edita Tahiri, potvrdila je to nakon sastanka radnih grupa koje su se složile sa elementima plana implementacije.

Prema njenim rečima, Kosovo će dobiti telefonski kod, dok će aplikaciju u ime zemlje predati Austrija. Postoji saglasnost da operatori sa Kosova i iz Srbije sarađuju u cilju smanjenja tarifa rominga.

Povezani članci:Beograd i Priština blizu dogovora o telefonijiTelenor jedini srpski operator koji se prijavio za trećeg mobilnog operatera na Kosovu

Otvoren tender za trećeg operatora mobilne telefonije na KiM-u; i srpski operatori u igri?

Kosovo traži alternativne načine za pozivni broj i internet domen – pomoći će i ambasade

Dok će se, po rečima glavnog pregovarača, privremeno dozvoliti nova GSM kompanija na Kosovu koja će imati ograničen obim. Tahiri je insistirala da to nije novi operator na Kosovu, jer se tiče samo tendera.

Delegaciji Kosova navodi i da su se Priština i Beograd dogovorili da se ponovo sastanu ovog meseca u Briselu, kada će se tokom dva uzastopna dana utvrditi tačni detalji plana implementacije u vezi sa pitanjem telekomunikacija, tako da će se ovo pitanje preneti na premijere na neki od sastanka u budućnosti.

Radne grupe će se ponovo sastati sutra da razgovaraju o osiguranju vozila. O ovom pitanju su se strane već saglasile, tako da je, prema glavnom pregovaraču, prioritet zaključak o ovoj temi, i kao što je planirano, potpisivanje sporazuma 4. juna.

U Prištini sutra protest porodica uhapšenih u Kumanovu: „Albanci su naučili da žive dostojanstveno“

19.05. 2015, 10:32 Izvor: KoSSev

Foto; Tanjug/AP

Nakon što su neke od uhapšenih Albanaca sa Kosova koji su učestvovali u sukobima protiv makedonskih snaga bezbednosti u Kumanovu porodice juče posetile u zatvoru u Makedoniji, one su za sutra zakazale i demonstracije u Prištini. U saopštenju koje je preneo kosovski portal „Gazeta Express“, porodice će zahtevati od kosovskih institucija da „preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama“, kao i prebacivanje tela ubijenih na Kosovo. Porodice „boraca“ koji su se borili za „slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji“ protestuju i u znak revolta protiv „ravnodušnih“ kosovskih institucija, ali i izjava kosovskih zvaničnika koji su „borce za slobodu“ nazvali teroristima. Sutrašnji protest porodica učesnika u sukobu u Makedoniji organizuju uz podršku organizacija ratnih veterana. 

U nastavku pročitajte celo saopštenje:

Poziv za protest

Poštovani sunarodnici,

Mi, porodice nekadašnjih UČK boraca, koji su se borili za pravdu i dostojanstvo Albanaca u bici Kumanova, uz podršku organizacija ratnih veterana, studenata, prijatelja, prijatelja naših porodica, organizujemo protest ispred Vlade Kosova, uz sledeće uslove:

– Hitno zahtevamo od kosovskih institucija da u najkraćem mogućem roku preduzmu konkretne korake kako bi zaštitili svoje građane koji su uhapšeni i mučeni od strane slavo-makedonskog režima i servilnih Albanaca u institucijama.

– Tražimo da Vlada Kosova hitno preduzme konkretne akcije u identifikovanju i dovođenje trupa koje su ubijene za slobodu i pravdu Albanaca u Makedoniji.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv naših institucija, koje su više od nedelju dana ravnodušne prema svojim građanima, koji su ubijeni, tučeni, mučeni i od strane policije i diktatorskog režima Makedonije.

– Mi protestujemo u znak revolta protiv tvrdnje lidera kosovskih institucija, koji nazivaju bivše borce za slobodu teroristima. Ti momci nisu uopšte štedeli sebe za slobodu Albanaca na Kosovu, u Preševskoj dolini i Makedoniji.

Albanci su naučili da žive dostojanstveno. Albanci nikada nisu prihvatili i neće prihvatiti da budu gaženi. Dostojanstvo i sloboda naših sunarodnika u Makedoniji je odgovornost svih nas. Patriotizam i odanost naših momaka za albansku naciju je dokazano njihovim delima. Oni su bili deo svakog oslobodilačkog rata kako bi očuvali naš san za ujedinjenje albanskih zemalja.

Pozivamo sve one koji se osećaju Albancima da se priključe ovom protestu.

Protest će se održati u sredu – 05.20.2015, pred zgradom vlade, kod Narodnog pozorišta.

Sati: 12:00

Slava mučenicima nacije!

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

07.05.2015, 11:52 Izvor: KoSSev

Praćenje primene Briselskog sporazuma, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova, praćenje delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu i komunikaciona strategija – tri su glavna segmenta Nacrta strategije za praćenje primene Briselskog sporazuma, koju su juče u Kosovskoj Mitrovici predstavili autori Nacrta strategije dr Dušan Janjić i koordinator Foruma za Etničke odnose iz Beograda (FER), Nenad Đurđević. Prema istom Nacrtu strategije, predloženi su i koraci identifikovanja interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova – privrednici, obrazovanje, kultura, i mediji, kao i aktivnosti. 

Civilno društvo prisutno – javna rasprava o smernicama delovanja izostalaIako je Nacrt strategije stavljen na javnu raspravu da bi se kroz diskusiju, smernice o delovanju civilnog društva sa Severa dopunile, to je međutim, u najvećoj meri izostalo, uprkos dobroj posećenosti, dok je diskusija otišla u pravcu iznošenja problema sa kojima se civilni sektor na Severu suočava u svom delovanju, a iznešena je i optužba na račun organizatora o tome zašto nisu pozvane i ostale organizacije i predstavnici organizacija, poput izvršnog direktora CPT-a, Nenada Maksimovića, iako su dva predstavnika iz ove organizacije bila prisutna, među kojima i predsednik Upravnog odbora ove organizacije.

„Briselski sporazum se tiče uključivanja četiri opštine na Severu u pravni i politički sistem na Kosovu i u njegovom donošenju nisu učestvovali Srbi sa Severa Kosova, odnosno, primena sporazuma je ovdašnjim Srbima nametnuta. Lokalna zajednica nije mogla da utiče na pregovaračke strane tokom dosadašnjeg pregovaračkog procesa koji se vodio i još uvek vodi u Briselu. Javnost percipira čitav pregovarački proces kao visoko netransparentan, i kad kažem javnost, mislim ne samo na lokalnu zajednicu odavde, već i na kosovske Albance, građane u Srbiji, pa i onaj deo međunarodne zajednice koji zainteresovano prati kosovsko pitanje,“ istakla je na početku skupa organizatorka iz Centra za razvoj zajednica, Tatjana Lazarević.

Ona je dodala da u situaciji „oslabljenih kapaciteta“ u kojoj su se Srbi sa Severa, ali uopšte na čitavom Kosovu sada našli, ne bi trebalo da dozvole da budu „potpuno isključeni“ i iz praćenja dalje primene ovog sporazuma i razgovora u Briselu, jer se konkrenti sporazumi iz Brisela, po njenim rečima, u najvećoj meri neposredno tiču sudbine Srba sa Severa, te da je u takvim okolnostima, „osnovna i početna obaveza“ civilnog društva da informiše i „protumači“ događaje iz Brisela, koje građani sa Severa posmatraju kao „zamešeteljstvo“ visoke politike, ali i da pokrene mobilizaciju zajednice i civilnog društva, kako bi sami građani probali da utiču na tok i uređenje sopstvenih života – koliko je to moguće u – za njih nepovoljnom političkom okviru.

Dušan Janjić je rekao da su se svi koji su analizirali Briselski dijalog od početka, složili da Kosovo nikad nije vođeno kroz „klasičan mirovni proces“, ili proces pomirenja, sa aktivnim civilnim društvom, već da je to uvek bio dogovor političkih elita.

„I ovo je dogovor političkih elita. S obzirom na to da se on odvija pod medijacijom EU, ili, još preciznije, evropske birokratije, koja, kao i svaka, obožava tajnovitost, kontrolisanu javnost, mi ovde imamo evidentno odsustvo transparentnosti, imamo dogovor o odsustvu transparentnosti. Imate vrlo kratke usmene izveštaje koji idu na Parlamente, malo jasnije izveštaje oficijelnih govornika EU, imate veštinu albanskog pregovaračkog tima koja preko medija pusti malo više i tu su sve vreme u prednosti što se tiče aktiviranja javnosti i dobijanja predloga,“ istakao je Janjić u uvodnoj reči.

Građani se moraju aktivno uključiti u proces praćenja sporazuma iz Brisela

Janjić je naglasio da Strategija za delovanje civilnog društva za praćenje primene Briselskog sporazuma treba da pokriva tri prostora i da se sami građani moraju aktivno uključiti u proces praćenja. Potrebno je nadgledanje Briselskog dogovora, rekao je Janjić, sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova jer, kako je kazao, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana, a bez njih „padaju svi sporazumi“.

„Jako je važno da civilno društvo, pošto je u kontaktu sa građanima, bude onaj koji bi i obavestio ljude ali i alarmirao građane – tzv. early warning report je sada nužan. Dinamika nije dobra,“ rekao je Janjić, dodavši:

„Prvo monitoring na primeni Briselskog sporazuma i sa posebnim uvažavanjem osobenosti Severa Kosova. Ne može se mnogo uticati na dogovaranje, ali na praćenje – da i preko praćenja, onda se dobija ona snaga o kojoj sam rekao – bićete jaki koliko se nametnete. Jer vidite, bez informisane javnosti, nema aktivnih građana. Bez aktivnih građana, na kraju, padaju svi sporazumi,“ rekao je Janjić, navodeći i ostale ključne segmente strategije.

Politička mapa kosovskih Srba se promenila, prostor za civilno društvo da deluje; novi odnosi komunikacije sa Beogradom„Mi imamo sada jednu drugačiju mapu, da li je bolja, ili nije, nije na meni da govorim, ali očigledno da ta mapa proizvodi svoj unutrašnji problem, bez obzira što su svi došli pod jednu kapu, koja se zove Srpska lista, samo je Nenad Rašić u parlamentu izvan te kape, očigledno je da u toj kapi postoji više glava koje ne rade zajedno, to su te različite političke navike, pravila ponašanja i različiti interesi. Taj unutarnji politički pluralizam za srpsku zajednicu je do sada bio tabu tema u ime nekog nacionalnog jedinstva, mislim da je ono otvoreno i da je to prostor za civilno društvo jer je civilno društvo zainteresovano da predstavlja građane, a nije direktno involvirano, da učestvuje u tome,“ naglasio je Janjić i dodao:“Ili će civilno društvo podržati, ukoliko je za EU integracije, ili će onaj drugi deo civilnog društva podržati upravo produbljavanje haosa i barikada. Nije jednostavno biti civilno društvo na Severu Kosova, imate proevropsko, prosrpsko i evropsko, ja bih rekao i imate ovo slavenofilsko, to je realnost.“

Janjić je naglasio i da se u nizu trendova i potreba uspostavljaju novi odnosi komunikacije sa Beogradom.

„Može vama od zvaničnika da priča ko šta hoće – da će Srbija sve dalje finansirati kao ranije, a to nije tačno. Jednostavno Srbija nema te pare. Srbija nema pare za  nepostojećih 12.000 studenata ovdašnjeg Univerziteta,“ podvukao je Janjić.

„Strategija mora da obuhvati i monitoring delovanja samog civilnog društva i stanja u njemu. I poslednje je – komunikaciona strategija,“ rekao je Janjić, dodavši da komunikaciona strategija mora da „prenosi glavnu poruku“, koja bi, takođe, morala jasno da se definiše.

Nacrt strategije za delovanje civilnog društva na Severu u praćenju Briselskog sporazuma, ali i čitavog procesa briselskog dijaloga razvijan je tokom nekoliko proteklih meseci istraživanja, koje je FER, zajedno sa Centrom za razvoj zajednica sprovodio na Severu Kosova, u Južnoj Mitrovici i Prištini, tokom serije intervjua, fokus grupa i ostalih podataka prikupljanih sa terena.

Koordinator FER-a, Nenad Đurđević, rekao je da su za Srbe na Severu, prema rezultatima istraživanja, ključni koraci za pronalaženje rešenja oslanjanje na sopstvene snage, odnosno stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja, razvoj privredne aktivnosti kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća, kao i decentralizacija – ostvarivanje određenog stepena autonomije Severa Kosova i upravljanje sopstvenim resursima.

Đurđević je kazao da je predlog koji su autori izneli zapravo samo osnov za razvijanje strategije kojom bi se identifikovale interesne grupe po sektorima važnim za Srbe na Severu Kosova.

„Privrednici, obrazovanje, kultura, mediji i organizacije koje prate zakonodavstvo, bilo na Kosovu, ili u Srbiji, koji bi trebalo da budu organizovani u neke vrste mreža, ili neformalnog organizovanja, a svi bi zajedno mogli da čine nešto što se u Srbiji zove Konvent za posmatranje pridruživanja Srbije EU, sa ciljem da se nekako profesionalizuje i specijalizuje po oblastima – posmatranje svega što je posledica Prvog sporazuma i budućih sporazuma i na koji način oni utiču na život,“ kazao je Đurđević.

Važno je između ostalog i informisanje o funkcionisanju institucija na Kosovu i upoznavanje sa zakonodavstvom Kosova, dodao je Đurđević, što, po njegovoj oceni, nedostaje ne samo civilnom društvu, već i predastavnicima lokalne samouprave.

Potom, organizovanje grupa po resorima koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike, identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do saradnje radi predstavljanja stavova organizacija sa Severa Kosova i uticanja na donošenje odluka u Beogradu i Prištini, su dalji koraci uključivanja civilnog društva.

Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – tema je i civilnog društva 

„Koliko će se dobiti u pregovorima kada dođe na red organizacija Univerziteta – to je druga priča. Ali upravo je to tema civilnog društva – kakvo obrazovanje hoćemo, kakvu mrežu, kakav Univerzitet..? Da bih ilustrovao, da bih bio što konkretniji i što kraći – hajde ohrabrite se! Budimo spremni da će kao srpska zajednica, jer se ovde radi o etničkom principu legitimno, imati intergrisani Univerzitet sa 1000-1200 studenata. Šta je sa drugima? Zašto ne bi bilo lokalno javno privatno partnerstvo? Zašto ne bi bilo privatizacije obrazovanja? Zar je bolje čuvati privilegije pojedinih menadžera i profesora koji najčešće nisu odavde, ili je bolje graditi jednu živu, akademsku i obrazovnu zajednicu u kojoj u krajnjoj liniji studiraju i ljudi koji nisu odavde, a govore srpski, engleski, albanski. Ali to je i ekonomija, to je i komunikacija. To je momenat koji je izazov za civilno društvo i pravi prostor,“ objasnio je Janjić, govoreći o prištinskom univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici.


Nacrt strategije je kruna dosadašnjih aktivnosti u okviru projekta „Sever za transparentniji Briselski sporazum“, koje je Centar za razvoj zajednica sprovodio u saradnji sa građanima Severnog Kosova i partnerima, među kojima je i „Forum za etničke odnose“, a finansijski podržala Kosovska fondacija za otvoreno drustvo (KFOS). Iako skup nije predvideo učešće predstavnika institucija, zamenik kosovskog ministra za javnu administraciju i savetnik kosovskog premijera za zajednice, Bajram Geci, prisustvovao je uvodnom delu ovog skupa.

Izbeći nametanje rešenja: Monitoring primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova, civilno društvo da deluje, promeniti komunikacijsku strategiju uključivanja Severa

18. 05. 2015, 1:00 Izvor: KoSSev

Dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević: Teze za izradu buduće strategije delovanja srpskog civilnog društva na Kosovu (Polazne teze predstavljene su 6. maja u Kosovskoj Mitrovici u okviru projekta „Sever za transparentniji briselski sporazum“ koji sprovodi lokalna nevladina organizacija „Centar za razvoj zajednica“.)

Briselski dijalog, koji ima za cilj ‘normalizaciju’ odnosa Kosova i Srbije rezultirao je serijom dogovora i sporazuma.

Među tim dogovorima i sporazumima ima onih koji se mogu odrediti kao tehnički sporazumi (na primer o katastrima, matičnim knjigama, univerzitetskiom diplomama, slobodi kretanja, carini itd.), uključujući i “Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa”, postignut aprila 2013. godine i koji se tiče integracije Severa Kosova u ustavni i zakonodavni okvir Kosova, ukidanja srpskih državnih institucija, odnosno uključivanja svih Srba u kosovski sistem. Postoje i oni sporazumi koji su rezultat primene, ili neprimene dogovorenog (na primer, sporazum o osnivanju Privremenog fonda za razvoj Severa Kosova ili sporazum o tzv. parku mira).

Predstavljen Nacrt strategije civilnog društva za praćenja primene Briselskog sporazuma

Primena ovih sporazuma ima sledeće posledice:

– Uvodi nove – evropske standarde u svakodnevan život, ali i u poslovanje;

– integriše Sever Kosova kao i celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu u zakondavni i institucionalni sistem Kosova;

– menja se sadašnji položaj Srba i dovodi do suočavanja zajednice s novom praksom;

– menja se politička mapa srpske zajednice;

–  uspostavljaju se nova pravila u odnosu sa Beogradom.

Dijalog, primena dogovorenog, ili proces normalizacije, trajaće niz godina, što će zahtevati aktivno učešće civilnog društva u praćenju ovog procesa kao i u nadgledanju dogovorenih sporazuma koji će imati uticaj na srpsku zajednicu, naročito na Severu Kosova.

Jedan od najčešće isticanih prigovora, ili slabosti dosadašnjeg procesa je netransparentnost samog dijaloga; potom, nedovoljna obaveštenost onih kojih se proces tiče o tome šta im on donosi i kako se u njega uključiti. Bez obaveštene javnosti nema ni aktivne javnosti. To znači da nema aktivne podrške za proces normalizacije.

Da bi se izbeglo nametanje rešenja, ili moguće urušavanje procesa, potrebno je razmotriti sledeća pitanja:

– Uspostavljanje monitoringa primene briselskih dogovora iz perspektive Severa Kosova;

– potreba za celovitom strategijom monitoringa i delovanja civilnog društva u procesu uključivanja Severa Kosova u proces normalizacije;

– izgradnja i promena komunikacijske strategije uključivanja Severa u proces normalizacije.

Ove teze predstavljaju polazan ‘okvir’ koji može poslužiti organizacijama, ili pojedincima, pripadnicima srpske zajednice na Kosovu koji žele da se prihate, ili učestvuju u izradi Strategije civilnog društva u praćenju briselskog procesa.

Briselski sporazum i civilno društvo – pogled sa Severa: Predlozi aktivnosti za izradu Strateije srpske zajednice na Kosovu

Pri razmatranju predloga koji mogu doprineti izradi Strategije srpske zajednice na Kosovu važno je oslušnuti šta Srbi – građani Severa Kosova, smatraju da je potrebno da se uradi kako bi došlo do pronalaženja rešenja i koje korake je potrebno preduzeti radi poboljšanja njihovog položaja. Predlozi su proizašli kao rezultat istraživanja putem ankete i fokus grupa koje je Forum za etničke odnose sproveo 2013. godine u osvit lokalnih izbora na Kosovu. Ovo su najvažniji predlozi:

– Oslanjanje na sopstvene snage – stvaranje konsenzusa o interesima srpske zajednice kroz različite oblike udruživanja građana, rad na postizanju konsenzusa o zajedničkim interesima Srba na Kosovu, bilo onih koji žive na Severnom Kosovu, bilo onih južno od Ibra, potreba izrade strategije sa konkretnim ciljevima i aktivnostima za period pet do deset godina; udruživanje zarad zaštite sopstvenih prava, obrazovanje načinima zaštite ljudskih prava i obučavanje osoba i stvaranje organizacija koje bi bile sposobne da zastupaju prava srpskog naroda sa Severa Kosova kod institucija Kosova i Srbije, pred međunarodnom organizacijama i instutucijama;

– razvoj privredne aktivnosti – kroz ulaganja u mala i srednja preduzeća. Samo se privredna aktivnost vidi kao realna osnova koja će obezbediti uslove za održiv opstanak Srba na Severu Kosova. Samim tim, strateški i ciljano treba usmeriti investicije i fondove koji su dostupni; napraviti analizu potreba i potencijala i na osnovu toga plasirati sredstva, uz napuštanje ličnih animoziteta zarad opšteg cilja. Jedini realan izlaz iz ovakve situacije se vidi u povećanoj zaposlenosti;

– decentralizacija – ostvarenje određenog stepena autonomije Severa Kosova, oslanjanje na sopstvene snage i upravljanje sopstvenim resursima kojima raspolažu opštine (rudama, šumama, potencijalom za poljoprivredu, stočarstvo i voćarstvo);

– vođenje lokalne politike – želja je da se energija usmeri na lokalne probleme i unapređenje lokalnih prilika i kvaliteta života građana. Građani smatraju da je potrebno okretanje od visoke politike na koju nemaju uticaj;

– iskoristiti visok potencijal za političko angažovanje pojedinaca – praćenje politike u medijima je opšta pojava koju praktikuju skoro svi, tačnije preko 94% građana. Polovina ispitanika ima proaktivan stav u smislu da je spremna da za svoje ideje pokuša da pridobije svoje prijatelje, kolege i poznanike. Trećina anketiranih je aktivno učestvovala u kampanjma pružajući podršku jednoj od političkih opcija.

Predlog koraka koji vode ka boljem organizovanju građana na Severu Kosova

Važan korak je identifikovanje interesnih grupa po sektorima važnim za srpsku zajednicu na Severu Kosova, i to između ostalih:

– privrednici/ekonomski razvoj;

– obrazovanje (srednje, visoko);

– kultura;

– mediji;

– zdravstvo;

– praćenje briselskog procesa, praćenje rada Skupština i odluke vlada na Kosovu i u Srbiji i njihove posledice na Sever Kosova; praćenje sprovođenja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji sa Evropskom unijom.

Predlog aktivnosti:

– Organizovanje grupa po oblastima (resorima) koje će pratiti sprovođenje sporazuma po sektorima i proceniti uticaj dogovora na lokalne prilike;

– upoznavanje o funkcionisanju institucija na Kosovu (Skupština, Vlada, Predsednik) i sa zakonodavstvom Kosova;

– formiranje centra  koji će po usaglašavanju sa radnim grupama (resorima) putem saopštenja vladi Srbije, vladi Kosova, predstavnicima međunarodne zajednice i zainteresovanoj javnosti izražavati svoje stavove;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija radi uspostavljanja dijaloga, kako bi došlo do predstavljanja i zagovaranja stavova građana i organizacija sa Severa Kosova radi ostvarivanja uticaja na donošenje zakona u Skupštini Kosova, na odluke Vlade Kosova kao i što boljeg informisanja šire javnosti o prioritetima srpske zajednice;

– identifikovanje političkih partija i nevladinih organizacija sa kojima može doći do uspostavljanja dijaloga kako bi se bolje predstavili stavovi građana i organizacija sa Severa Kosova i zagovaranje predloga politika radi  ostvarivanja uticaja na donošenje odluka Vlade Srbije i informisanje javnosti u Srbiji;

– uspostavljanje saradnje sa organizacijama sa centralnog Kosova – albanskim i srpskim, kako bi se identifikovale aktivnosti na promovisanju interesa srpske zajednice kao i  aktivnosti koje doprinose povezivanju i boljem upoznavanju nacionalnih zajednica na Kosovu ili povećanju poverenja među njima;

– uspostavljanje stalne komunikacije sa srpskim poslanicima i poslanicima iz drugih nevećinskih zajednica u Skupštini Kosova; insistirati na formalizaciji komunikacije kroz uspostavljanje ‘sastanaka sa poslanicima’ koji bi se organizovali dva puta godišnje;

– uspostavljanje koordinacije formiranih interesnih grupa – primer Konventa za posmatranje proces pregovora Srbije sa Evropskom unijom predstavlja jednu od mogućnosti organizovanja;

– uspostaviti stalnu komunikaciju i saradnju sa gradonačelnicima Severne i Južne Mitrovice i organizacijama civilnog društva  na obe strane, radi razmatranja koraka koji bi vodili uspostavljanju većeg poverenja između zajednica kroz pokretanje inicijativa koje doprinose povezivanju severnog i južnog dela grada;

– izgradnjom poverenja između lokalnih predstavnika i traženjem konsenzusa  oko unapređenja života svih građana i  zajednica, a uz podršku Vlada u Prištini i Beogradu, prevazići podele na i oko glavnog mosta na Ibru. Ovakvi koraci treba da preduprede jednostrane odluke i da preduprede aktivnosti koje su doprinele da dođe do postavljanja “parka mira“ odnosno zahteva za trenutno uspostavljanje saobraćaja preko glavnog mosta na reci Ibar. U pronalaženju rešenja potrebno je voditi se već postojećim predlozima koji su razmatrali  prevazilaženje podele na reci Ibar (npr. predlog Saveta  Evrope).

Ovo su samo neki od predloga aktivnosti koji mogu biti iskorišćeni u razmatranju ideja za izradu Strategije srpske zajednice, koje je potrebno dalje razraditi, pre svega kroz uspostavljanje dijaloga sa zajednicom na čitavoj teritoriji Kosova; srpsko – srpski dijalog na čitavom Kosovu radi sagledavanja i definisanja prioriteta zajednice i načina zastupanja interesa u novim poltičkom kontekstu nastalom posle postizanja “Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ trebalo bi da bude najvažniji kratkoročni cilj u daljem delovanju civilnog društva.

Na kraju, Strategija treba da bude rezultat konsultativnog procesa koji bi vodili lokalni akteri uz saradnju sa civilnim društvom na Kosovu, Srbiji i uz podršku međunarodnih partnera. No, da bi Strategija imala podršku zajednice i da bi bila postavljena na realnim osnovama, mora da proizađe kao proces sveobuhvatnih konsultacija sa srpskom zajdnicom na Kosovu i da uzme u obzir kompleksnu političku situaciju u kojoj se Srbi na Kosovu i Srbija nalaze.

Autori teza dr Dušan Janjić i Nenad Đurđević

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

%d bloggers like this: