12.10. 2015|08:00 -23:59 – Negativna dinamika za život Srba na KiM, opet… Za žaljenje je sve ali eto tu smo i čekamo ih da dođu…


Zahtev Kosova za prijem u UNESCO uvršten u dnevni red; Hašim Tači: „Ovo je mala, ali važna procedularna pobeda“

12.10. 2015, 13:11 Izvor: KoSSev

Foto: B92/Screenshot

Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je danas na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u ovu organizaciju, objavio je Hašim Tači na svom Fejsbuk profilu. Kosovo je, međutim, kako navodi zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine, Serđ Kislicija (Sergiy Kyslytsya) – uvršteno u dnevni red Izvršnog saveta konsenzusom, a ne glasanjem. 

„Malo pre u Parizu, Izvršni odbor UNESCO-a uvrstio je u dnevni red i tačku o članstvu Kosova u ovu organizaciju – što je podržalo 47 država. Ovo je mala proceduralna pobeda, ali važna, jer se sada možemo fokusirati na glasanje koje je sledeće nedelje,“ napisao je Tači na svom Fejsbuk profilu.

Zamenik ministra spoljnih poslova Ukrajine napisao je na svom Twitter nalogu da je odluka o osvajanju  tačke 43 – zahtev Kosova donešena bez glasanja:

„197. sednica Izvršnog odbora. Dnevni red usvojen koncenzusom, ne glasanjem. Stavka 43 – zahtev Kosova za članstvo.“

Povezani članak:

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

Beogradski mediji navode da će se definitivna odluka o članstvu Kosova doneti sledeće srede, iako je prethodno bilo najavljeno da će se to desiti 21. oktobra.

UNESCO-ovom dokumentu, u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO“ koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije, navodi se da Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a i dodaje da je ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta.

Izvršni savet pred današnje zasedanje: „Preporučujemo da se prizna Republika Kosovo kao član UNESCO“

12.10. 2015, 1:29 Izvor: KoSSev

„Izvršni savet preporučuje da Generalna konferencija prizna Republiku Kosovo kao član UNESCO-a.“  Ovo je „očekivana aktivnost“ Saveta, navodi se u UNESCO-ovom dokumentu u vezi sa „prijemom Republike Kosovo u UNESCO koji je objavljen na zvaničnoj Internet stranici ove organizacije. Izvršni savet UNESCO-a danas razmatra zahtev Kosova za učlanjenje, dok će definitivna odluka o zahtevu, odnosno – preporuka, biti doneta do 21. oktobra. Kosovski zvaničnici ni u finišu ove trke, kako veruju da se nalaze u toj fazi, ne prestaju sa snažnim višegodišnjim lobiranjem, u okviru čega su pojačali vidljivost sinhronizovanih PR poruka. U okviru digitalne diplomatije, preko društvenih mreža, oni na mestima za svoje naslovne fotografije, odavno već imaju postavljene specijalno dizajnirane fotografije na francuskom i engleskom „Kosovo u UNESCO“, a predstavljaju se i štampana dokumenta i monografije u luksuznim izdanjima, koji idu u prilog učlanjenju Kosova u ovu važnu svetsku organizaciju. Sa druge strane, „teška diplomatska borba“, kako su srpski zvaničnici nazvali svoju ‘kontra-kampanju’, nije vidljiva u javnosti. Ipak, dan pred odluku o zahtevu Kosova za učlanjenje, srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio je juče pismo članicama UNESCO, navodeći da je taj zahtev za Srbiju „apsolutno neprihvatljiv“. Premijerovo pismo jedino je zvanično pismo srpskih zvaničnika protiv kosovskog članstva u ovu UN-ovu organizaciju. Iz crkve poručuju da se sa srpske strane radi više nego što se to vidi. Tu je i skoriji izveštaj OEBS-a  „Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ u kojem se navodi da je broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a. 

Na zvaničnoj Internet stranici UNESCO-a, u dokumentu u kojem se navodi „očekivana aktivnost“ – preporuka Izvršnog saveta UNESCO-a, a u vezi sa zahtevom Kosova, nalazi se i zahtev za učlanjanje koji je kosovski ministar za spoljne poslove, Hašim Tači, prosledio ranije UNESCO-u, posredstvom Albanije. U dokumentu se navodi i da je pitanje članstva Kosova ušlo u privremeni dnevni red Saveta, ali i razlozi zašto bi Savet UNESCO-a trebalo da donese pozitivnu odluku kada je u pitanju učlanjenje Kosova.

„Republika Kosovo prihvata UNESCO-ov statut i spremna je da ispuni obaveze koje proizilaze iz njenog zahteva i da doprinese troškovima organizacije,“ navodi se u dokumentu i dodaje da je ovakva odluka u skladu sa tim što „zemlja koja nije članica UN-a, može da podnese zahtev za članstvo u organizaciji i to po preporuci Izvršnog saveta, a glasanjem dvotrećinske većine Generalne konferencije“.

Ujedinjene Nacije nazvale Kosovo „republikom“

Uprkos UN-ovom formalnom nepriznavanju nezavisnosti Kosova, u istom dokumentu se Kosovo, međutim, više puta naziva „republikom“.

Priložen je i spisak imena 47 zemalja koje su potpisale zahtev Kosova za učlanjenje – Albanija, koja je i predala zahtev Kosova, Austrija, Bahrein, Balize, Burkina Faso, Čad, Kosta Rika, Obala Slonovače, Danska, Dominikanska republika, El Salvador, Estonija, Finska, Francsuka, Gabon, Gambia, Nemačka, Gana, Grenada, Gvineja, Haiti, Honduras, Irska, Jordan, Kuvajt, Litvanija, Lesoto, Luksemburg, Holadija, Oman Panama, Papua Nova Gvineja, Katar, Saudijska Arabija, Senegal, Slovenija, Somalija, Južni Sudan, Švedska, Togo, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Amerika, Velika Britanija, Severna Irska, Ujedinjena Republika Tanzanija i Vanuatu.

Mustafa: Članstvo u UNESCO u „završnoj fazi“ – rezultat snažnog rada kosovskih institucija; Srbiji potrebno „više vremena da bude izlečena od posledica svog zla“

Kosovski premijer, Isa Mustafa poručio je da „Kosovo ulazi u završnu fazu pristupanja UNESCO-u, te da će Kosovo „poštovati sve svetske standarde očuvanja i negovanja kulturne baštine, na osnovu Ustava i sveobuhvatnog plana Martija Ahtisarija i stručnosti UNESCO.“

„Ovo je rezultat snažnog rada kosovskih institucija i poverenja, jer je Kosovo uspelo da stvori u međunarodnoj zajednici snažnu podršku naših prijatelja,“ napisao je Mustafa na svojoj Fejsbuk stranici, istakavši i da je „krajnje vreme za rukovodstvo Srbije da razmotri kako da poboljša svoju zemlju, a ne kako da pogorša Kosovo“, jer je, kako je naveo, „više vremena potrebno“ da Srbija „bude izlečena od posledica svog zla.“

Kosovo „garantuje specijalni status SPC-u“

Kosovska diplomatija je snažno lobirala za članstvo u UNESCO, ne samo od dana podnošenja zahteva za učlanjenje, već i godinama unazad, a niz, gotovo svakodnevnih sastanka lidera kosovske spoljne diplomatije sa zvaničnicima različitih zemalja koje su podržale i koje bi mogle da podrže članstvo Kosova, pred zasedanje Izvršnog saveta, kulminiralo je nedavnim pismom kosovskih zvaničnika delegacijama u UNESCO-u.

‘Kontra-kampanja’: Pismo Premijera i Patrijarha; Nikolić i Vučić „zamolili“ da Slovenija, odnosno Grčka ne podrže članstvo Kosova

‘Kontra-kampanja’ srpskih zvaničnika koja do sada u javnosti nije bila vidljiva, svodila se na pojedinačne izjave, zahteve, molbe i dva zvanična pisma upućena UNESCO – jedno generalnom sekretaru ove organizacije, a jedno članicama UNESCO.

Juče je srpski premijer, Aleksandar Vučić, uputio pismo članicama UNESCO-anavodeći da je zahtev „neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, ali i da „nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.“

Premijer Srbije je prethodno, kako su preneli beogradski mediji, i „zamolio“ grčkog premijera, Aleksisa Ciprasa, da Grčka ne glasa za prijem Kosova u UNESCO.

A predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, zamolio je svog slovenačkog kolegu, Boruta Pahora, iako je Slovenija jedna od zemalja koja je potpisala zahtev Kosova za učlanjenje, da „Ljubljana ne podlegne pritiscima i pomogne Srbiji“ po pitanju članstva Kosova u UNESCO,  a uprkos, kako je rekao, različitim stavovima dveju država po pitanju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.

O pismu kosovskih zvaničnika na zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda?; srpska diplomatija radi više nego što se to vidi 

Srbija je zvanično zatražila da pitanje kulturne baštine i imovine SPC bude uvršteno u teme Briselskog dijaloga krajem prošlog meseca, a srpski Patrijarh je pismo UNESCO-u povodom mogućeg članstva Kosova uputio dva meseca nakon kosovskog podnošenja zahteva.

Ipak, kako KoSSev saznaje od izvora bliskom SPC-u,  u vezi sa pitanjem članstva Kosova u UNESCO, radi se „više nego što se to vidi“.

Iz izvora bliskim SPC-u, KoSSev saznaje i da će se o pismu kosovskih zvaničnika i daljem razvoju događaja oko UNESCO-a verovatno raspravljati na sledećem zasedanju Svetog Arhijerejskog Sinoda.

„Crkva je već ranije izrazila svoje zabrinutosti u pismu Patrijarha generalnom sekretaru UNESCO-a. Budući da je Vlada Srbije već zatražila razgovor o srpskoj baštini u Briselu, SPC očekuje početak tog dijaloga u skladu sa već pomenutim Patrijarhovim pismom,“ navodi za KoSSev, takođe, naš izvor.

„Na dan kada je Izvršni savet Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu započeo sednicu, državni kosovski lideri su uputili zajedničko pismo nacionalnim delegacijama, tražeći podršku za članstvo u ovoj agenciji Ujedinjenih nacija,“ javila je prošle nedelje Koha Ditore, dodajući da je u dokumentu „pobrojan niz razloga zašto Kosovo treba da bude deo ovog mehanizma.“

„U pismu koje je potpisala predsednica Atifete Jahjaga, predsednik Skupštine, Kadri Veselji, premijer Isa Mustafa, ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, oni su naveli da će Republika Kosovo nastaviti da preuzima obaveze koje proističu iz Aneksa 5 Ahtisarijevog plana, koji srpskoj crkvi pruža ustavnu zaštitu identiteta, imovine i specijalnu veze sa Srbijom,“ dodaje Koha.

Uz pismo je poslat i izveštaj nekadašnjeg grčkog oficira za vezu na Kosovu i nekadašnjeg specijalnog savetnika Evropske unije za pitanja srpskog nasleđa na Kosovu, a sadašnjeg spoljnog savetnika kosovske vlade za pitanja kulturnog i verskog nasleđa, Dimitrisa Mošopulesa.

OEBS: tendencija rasta broja incidenata nad baštinom SPC-a 2013. 

Iako kosovski zvaničnici, učlanjenjem Kosova u UNESCO – garantuju „specijalan status“ SPC-u, zvanična statistika za sada, međutim, ne ide u prilog tome da će kosovske institucije i zaista zaštiti ugroženu imovinu SPC-a. Pored toga što su srpske crkve i manastiri najviše stradali 1998., 1999. i 2000. te marta 2004., prema najskorijem izveštaju OEBS-a„Izazovi u zaštiti nepokretnih materijalnih kulturnih dobara na Kosovu“ od prošle godine, broj incidenata na lokalitetima kulturne baštine je u 2013. bio u porastu, i to nad baštinom SPC-a.

„Povećani broj bezbednosnih incidenata pogađa pre svega baštinu Srpske pravoslavne crkve. Ukupno, tokom 2011. godine, Kosovska policija je zabeležila 55 bezbednosnih incidenata na lokalitetima kulturne i verske baštine, od čega je 16 incidenata usmereno protiv lokaliteta zaštićenih operativnim naređenjem. Od tih 16 incidenata, dva su se dogodila na lokacijama koja su pod 24-časovnom zaštitom Kosovske policije. U 2012., 36 od ukupno 57 incidenata (63%), pogodilo je lokalitete baštine Srpske pravoslavne crkve, a 2013., 41 od ukupno 87 incidenata (47%) je bilo usmereno protiv baštine Srpske pravoslavne crkve,“ stoji u ovom izveštaju.

OEBS: „Nagli porast provala u crkve prvenstveno usled ekonomske motivacije“; skrnavljenje nadgrobnih spomenika – „neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca“

Međutim OEBS navodi da se „broj incidenata značajno povećao tokom 2013,“ ali i da je ova organizacija „praćenjem situacije“, uočila da je do ovakvog naglog porasta došlo „prvenstveno usled povećanog broja provala u crkve sa ekonomskom motivacijom (ova dela kvalifikuju se ili kaokrađa, ili kao oštećenje verskih objekata)“.

„Osim toga, deset prijavljenih slučajeva nanošenja štete grobljima Srpske pravoslavne crkve dogodilo se samo u januaru 2013. Procenjuje se da ovi incidenti predstavljaju neuobičajene aktivnosti izazvane jednim konkretnim događajem – uklanjanjem spomenika u čast pripadnika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) koji su ubijeni u sukobu 2000-2001,“ dodaju iz OSCE-a.



Srpski manastiri na Kosovu su na UNESCO-ovoj listi svetske kulturne baštine zavedeni pod nazivom „Srednjevekovni spomenici na Kosovu (Srbija)“, a diplomatska borba oko toga kako će srpski manastiri biti predstavljeni na ovoj listi je između Srbije i Kosova vođena još od 2009. godine. Ukoliko bi Kosovo bilo primljeno u UNESCO, dosadašnja srpska kulturna baština bi  se vodila kao kosovska.

Kosovo je 11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog saveta UNESCO-a, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova. Kosovo već više godina snažno lobira za članstvo u UNESCO, čemu su se srpske diplomate i političari počeli u javnosti suprotstavljati od kada je 16. jula objavljena informacija da je Kosovo podnelo prijavu za članstvo u ovu važnu svetsku organizaciju, te da očekuje da u novembru i bude primljeno.

Albanci upali u srpsko selo, vikali „Ubij Srbina“

12.10.2015, 9:37Izvor: B92

Foto: Beta/AP

Albanski navijači sa više od 30 automobila i zastavama Velike Albanije ušli su u srpsko mesto Laplje Selo, vređali meštane i uzvikivali „Ubij Srbina“ i OVK.

Prema rečima meštana navijači su iz automobila u pokretu vukli i udarali prolaznike, pljuvali ih i psovali na srpskom jeziku.

Veće incidente sprečila je kosovska policija koja je intervenisala na poziv meštana i preusmerila kolonu vozila prema Prištini.

Kosovska policija pojačala je patrole u srpskim mestima kako bi sprečila nove incidente.

Posle završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije, u kojoj je pobedom Albanija obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo, slavilo se u južnom delu Kosovske Mitrovice.

Pored vatrometa i drugih pirotehničkih sredstava, čula se povremeno i pucnjava iz vatrenog oružja, a jedan mladić srpske nacionalnosti tom prilikom je ranjen.

Uhapšen Aljbin Kurti

12.10.2015, 22:10 | Izvor: KoSSev

Foto: Veriu.info

00:10 – Aljbin Kutri oslobođen

Pokret Samoopredeljenje objavio je na svojoj Fejsbuk stranici da je njihov lider oslobođen. Oni navode da je „Kurti oslobođen pritiskom građana“ i dodaju „da će pritisak građana takođe zaustaviti Zajednicu“.

23:30  Sukob policije i aktivista Samoopredeljenja

Kosovska policija sukobila se sa aktivistima Samoopredeljenja koji su se okupili ispred policijske stanice u Prištini, zahtevajući da se lider ovog pokreta, Aljbin Kurti, koji je večeras uhapšen i oslobodi, navode kosovski mediji.

Policija koristi suzavac kako bi rasterala demostrante, dok demostranti koriste kontejnere postavljene na ulici kao štit kako bi sprečili da policija dospe do njih, a služe se i kamenicama. Kosovski mediji navode da je povređen veliki broj policajaca, kao i potpredsednik pokreta Samoopredeljenje Driton Čauši.

22:10 – Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti uhapšen je pre oko sat vremena zajedno sa Glaukom Konjufcem na putu Uroševac – Priština, kada se, zajedno sa još dvojicom aktivista ovog pokreta, vraćao sa stranačkih aktivnosti iz Skoplja, saopštio je ovaj pokret na svojoj Fejsbuk stranici. Oni su petnaestak minuta kasnije, na istoj stranici pozvali građane da se okupe ispred centralne policijske stanice u Prištini koja se nalazi u nekadašnjoj ulici Kragujevačkoj,  popularno – Devedesetdvojci, a sada Ljuana Haradinaja. Iz ovog pokreta tvrde da Kosovska policija, koja je privela Kurtija, nije imala nalog ili bilo kakav dokument.

Samoopredeljenje tvrdi da se Kosovska policija odlučila da „kroz nasilje zaštiti Zajednicu“, da su ovakve akcije „neprihvatljive“, a da je za neodgovornost kriva aktuelna vlast.

„Državna policija i nasilne mere su nepodnošljivi i dovešće do još veće krize u zemlji“, naveli su iz Samoopredeljenja.

Kosovski mediji su kao udarnu, preneli vest da je ovaj opozicioni aktivista uhapšen, a portal Veriu.info objavio je i ekskluzivne fotografije hapšenjaOni su se takođe pozvali na dva saopštenja pokreta Samoopredeljenje. Još uvek, međutim, nema potvrde iz Kosovske policije da je Kurti priveden, odnosno šta mu se stavlja na teret, kao ni to koliko građana se trenutno okupilo ispred policijske stanice u centru Prištine.

Kurti je na sednici kosovske skupštine prošle nedelje bacio suzavac kako bi ovu sednicu i prekinuo. Neke od poslanika, kako su kamere zabeležile, polivao je vodom, a pristalice Samoopredeljenja u skupštini su koristile i pištaljke. Ovo nasilje, kako su jednoglasno ocenili visoki međunarodni predstavnici, upravo je naišlo na njihovu snažnu osudu.

Đurić osudio napad na Jablanovića: Ovakvi napadi nas vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja

12.10. 2015, 9:59|Izvor: KoSSev

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić osudio je jutrošnji napad na kuću predsednika opštine Leposavić Dragana Jablanovića rekavši da „nas napadi ovakve vrste vraćaju u atmosferu nespokojstva i bezakonja“. On je istovremeno dodao da se ne sme dozvoliti da „poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga“.

„Napad na bilo kog Srbina na Kosovu i Metohiji prirodno izaziva strah i preti da destabilizuje situaciju u Pokrajini. Proteklih godina su uloženi ogromni napori kako bi se Srbima u pokrajini omogućilo da, kao i svi drugi žitelji Evrope, žive u atmosferi vladavine prava. Napadi ove vrste vraćaju nas u atmosferu nespokojstva i bezakonja,“ naveo je Đurić i dodao:

„Policija mora da ima svest o tome da napadi na legitimno izabrane političke predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji imaju posebnu težinu, i da se zato ne sme dozvoliti da, poput nekih napada u prošlosti, ovaj ostane bez sudskog epiloga.“

Pročitajte još:

Jablanović o napadu za RTK2: Nemam neprijatelje

Đurić je istovremeno pozvao nadležne organe da pronađu počinioce i utvrde motiv ovog napada.

Podsetimo, na kuću gradonačelnika opštine Leposavić, Dragana Jablanovića, rano jutros bačena je eksplozivna naprava. Povređenih nije bilo, ali je tom prilikom naneta materijalna šteta na kući i jednom vozilu.

Jablanović je, prošle nedelje, razrešen dužnosti sa mesta predsednika Privremenog organa opštine Leposavići na njegovo mesto je imenovan Zoran Todić. On je razrešen na osnovu ličnog zahteva koji je krajem septembra uputio Vladi Srbije.

11.10.2015 |08:00 – 23:55 Eto DESILO SE sve ono na šta smo upozoravali duži period, DA SU NAMERNO POTISNUTI INELKTUALCI I PATRIOTE, a instalirani NEMORALNO-NEPISMENI, ŠRVERCERI I BEZKAPACITETNI LJUDI samo da bi se izgubilo preostalo vreme u kom je možda moglo nešto da se uradi i spreči SRPSKI DEBAKL NA KIM a završio posao u korist Kosovskih-Šiptarskih institucija !…


Vučić Unesku: Nemoralan zahtev Kosova

Premijer Aleksandar Vučić uputio je pismo svim članicama Uneska povodom zahteva Prištine za prijem u tu organizaciju. Navodi da je obaveza Srbije da svet upozna „sa protivpravnim i nemoralnim merama“ koje se protiv nje preduzimaju. Uništavanje spomenika na KiM pokazuje kako licemerno zvuči objašnjenje onih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko srpska kulturna baština biti bolje zaštićena, navodi Vučić.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić naveo je, povodom zahteva Prištine za prijem Kosova u Unesko, da je to pitanje od najvećeg značaja za Srbiju, ali i povod za ozbiljnu zabrinutost.

Aleksandar Vučić (arhivska fotografija)

Aleksandar Vučić

„Ovaj zahtev je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava i zbog toga, kao i sa političkog i moralnog aspekta, za Republiku Srbiju, apsolutno neprihvatljiv“, naveo je Vučić u pismu članicama Uneska.

Ističe da je shodno rezoluciji SB UN 1244 i Ustavnom okviru za privremenu samoupravu na Kosovu, Kosovo i Metohija teritorija u sastavu Republike Srbije pod upravom Ujedinjenih nacija.

„Rezolucija SB UN 1244 (1999) reafirmiše ‘suverenitet i teritorijalni integritet Savezne Republike Jugoslavije (sada Republike Srbije) i drugih država regiona’ i predviđa ‘političko rešenje za kosovsku krizu’ zasnovano na ovim principima. Pitanje Kosova i Metohije je i dalje na dnevnom redu SB UN, što potvrđuju redovne, kvartalne sednice SB UN na ovu temu. Takođe, na Kosovu i Metohiji i dalje deluje UN Privremena administracija na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN (Unmik)“, navodi se u pismu.

Premijer naglašava da, budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, nisu ispunjeni osnovni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska.

„To je defakto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom Unimka, što je od strane ove Misije UN odbijeno s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244 (1999)“, ističe Vučić.

Navodi da Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija SB UN pod Glavom VII Povelje UN, što uključuje i rezoluciju 1244.

„U tom kontekstu, razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko bi predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25 Povelje UN, u kome se navodi da su ‘članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom’. Time bi se stvorio opasan presedan“, rekao je Vučić.

Vlada posvećena dijalogu

Ukazuje da je Vlada Srbije u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU, kao i da su u tom procesu rešena mnoga kompleksna pitanja, od izuzetnog značaja za stabilizaciju prilika u regionu i normalizaciju odnosa.

„Neretko, samo zahvaljujući dobroj volji srpske vlade postizani su sporazumi koji su predstavljali temelj racionalnijih i normalnijih odnosa između Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji. Bez obzira na to, ostali smo i i dalje smo čvrsto opredeljeni za dijalog sa kosovskim Albancima i pronalaženje rešenja koja će stabilizovati i normalizovati naše međusobne odnose“, navodi Vučić.

Napominje da se, ipak, o zaštiti spomenika kulture i imovini Srpske pravoslavne crkve na Kosovu i Metohiji do sada u Briselu nije razgovaralo.

„U tom smislu, jednostrani pokušaji poput zahteva za članstvo tzv. Kosova u Unesko nas vraćaju u prošlost i narušavaju atmosferu podsticajnu za dijalog koji se nalazi u vrlo delikatnoj fazi. Time bi se faktički onemogućilo da se i po ovom pitanju postigne obostrano prihvatljivo rešenje za ovo, za našu stranu, jedno od najosetljivijih pitanja“, upozorio je Vučić.

„Licemerni navodi o boljoj zaštiti kulturne baštine“ 

Kaže da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesku, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizlaze iz članstva u ovoj organizaciji.

Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su, kaže, nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz 11. veka.

„Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv. Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vučić u pismu.

Iz Prištine se ni danas ne mogu čuti reči osude ovakvih zločina nedostojnih 21. veka, niti ima spremnosti da se njihovi počinioci pronađu i kazne, ukazuje premijer.

„Uništavanje srpskog hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo, niti je iko za ove zločine izveden pred lice pravde“, rekao je Vučić.

Ističe da naročito zbog toga, „licemerno zvuči objašnjenje svih koji kažu da će prijemom Kosova u Unesko, srpska kulturna baština biti bolje zaštićena“, jer niko ni iz jedne od srpskih crkava ili manastira, nije tražio ni takvu zaštitu, ni takvu podršku. Naprotiv.

Teški uslovi za SPC na Kosovu

„Delovanje Srpske pravoslavna crkve u Pokrajini se odvija u izuzetno teškim uslovima, a pored organizovanog, etnički i verski motivisanog nasilja i uništavanja srpskog pravoslavnog nasleđa, bez presedana u novijoj istoriji Evrope, brojni su i primeri drastičnog ugrožavanja ljudskih i verskih prava, slobode kretanja i rada pravoslavnog sveštenstva i pravoslavnog stanovništva na Kosovu i Metohiji“, napomenuo je premijer.

Vučić je istakao da bi članstvo Kosova u Unesku, u uslovima kontinuiranih pokušaja da se uništi i ukrade identitet i kulturna baština srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, predstavljalo nagradu i „davanje uloge lažnog zaštitnika srpskog i hrišćanskog kulturnog nasleđa onim političkim strukturama u Prištini koje u periodu od 1999. do danas, nisu učinile ništa da spreče uništavanje hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta jednog evropskog naroda i nasilnog brisanja tragova vekova njegovog postojanja na prostoru Kosova i Metohije“.

Premijer je rekao da je Srbija svojim dosadašnjim postavljanjem pokazala svoju punu posvećenost rešavanju svih otvorenih pitanja sa Prištinom mirnim putem i kroz dijalog.

„Srbija je protiv svake politizacije rada Uneska kao organizacije čija bi misija trebalo da bude promovisanje saradnje među državama kroz obrazovanje, nauku i kulturu“, kaže Vučić.

„Na kraju, mi jesmo mala zemlja, i teritorijalno i po broju stanovnika, nemamo političku moć kojom možemo da se suprotstavima onima koji sponzorišu ulazak Kosova u Unesko, ali je naša obaveza da celokupno čovečanstvo upoznamo sa protivpravnim i nemoralnim merama koje se protiv naše zemlje preduzimaju i time, ako ništa drugo, odbranimo istinu i ponos svih pravdoljubivih naroda u svetu“, navodi se u pismu premijera Vučića.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić uputio je pismo svim članicama Uneska, u kojem je izrazio zabrinutost zbog zahteva za prijem Kosova u članstvo u tu organizaciju navodeći da je neutemeljen sa stanovišta međunarodnog prava.Aleksandar Vučić

Vučić je u pismu podsetio na pravno obavezujuću Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244 i druge dokumente koji navode na zaključak da je pitanje Kosova i Metohije i dalje na dnevnom redu Saveta bezbednosti, što potvrđuju redovne sednice na tu temu, kao i to što na Kosovu i dalje deluje privremena administracija UN, na čelu sa specijalnim predstavnikom generalnog sekretara UN.

„Budući da se Kosovo ne može smatrati državom kao subjektom međunarodnog prava, evidentno je da nisu ispunjeni elementarni uslovi za razmatranje bilo kog pitanja u vezi sa prijemom Kosova u punopravno članstvo Uneska. To je de fakto priznala i sama Priština pokušavajući da izdejstvuje dostavljanje zahteva Unesku posredstvom UNMIK, što je od te Misije UN odbijeno, s obzirom na njeno dosledno poštovanje rezolucije SB UN 1244“, naveo je Vučić.

On je dodao da Unesko, kao specijalizovana agencija UN, ima obavezu da se pridržava međunarodnog prava, posebno rezolucija Saveta bezbednosti UN pa bi razmatranje zahteva za prijem Kosova u Unesko predstavljalo grubo kršenje pravnih pravila nastalih pod okriljem UN radi očuvanja međunarodnog mira i bezbednosti i bilo bi u suprotnosti sa članom 25. Povelje UN, u kome se navodi da su „članovi UN saglasni da prihvate i izvršavaju odluke SB u saglasnosti sa ovom Poveljom“.

„Time bi se stvorio opasan presedan“ naveo je Vučić.

Premijer Srbije je ukazao da je Vlada na čijem je čelu u punoj meri posvećena dijalogu Beograda i Prištine koji se vodi pod pokroviteljstvom EU i da su, neretko, sporazumi postizani samo zahvaljujući dobroj volji srpske strane, iako su ti politički potezi nailazili na veoma negativne reakcije javnosti u Srbiji.

Vučić je ocenio da Priština nema ni moralno pravo da traži članstvo u Unesko, jer je svojim činjenjem u prethodnom periodu nedvosmisleno demonstrirala da nema ni sposobnost ni volju da ispuni obaveze koje proizilaze iz članstva u toj organizaciji.

„Sa ciljevima Uneska nesumnjivo su nespojivi namerno, sistematsko, vandalsko uništavanje kulturnih i istorijskih spomenika svojih sugrađana, koji datiraju još iz XI veka. Od završetka sukoba 1999. i raspoređivanja međunarodnih snaga, u miru, ukupno 141 srpski pravoslavni hrišćanski objekat potpuno je uništen ili značajno oštećen, a sam Unesko je četiri bisera svetske baštine: manastir Dečane, Pećku patrijaršiju, Gračanicu i Crkvu bogorodice Ljeviške stavio na Listu svetske baštine u opasnosti. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole tzv.

Oslobodilačke vojske Kosova i pretnje Srbima, a u novije vreme i grafiti u slavu organizacije Islamske države, čiji su metodi rušenja kulturnih i verskih objekata, nažalost, odavno na delu na prostoru Kosova i Metohije“, naveo je Vučić.

On je podsetio da se iz Prištine ne mogu čuti reči osude takvih „sramnih zločina nedostojnih 21. veka“, niti da ima spremnosti da se počinioci pronađu i kazne.

Tanasković: Nemamo razloga za veliki opzimizam

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahtev Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.Ambasador Darko Tanasković (Foto Medija centar Beograd)

Srbija nema razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse da se izbegne stavljanje na dnevni red zasedanja Izvršnog saveta Uneska zahtev Kosova za članstvo u toj međunarodnoj organizaciji, izjavio je danas ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković.

U Parizu sutra počinje zasjedanje Izvršnog saveta Uneska, a na preliminarnoj agendi na dnevnom redu bi mogao da se nađe i zahtev Kosova za članstvo koji je u ime Kosova podnela Albanija.

Tanasković je preneo da se danas u Parizu, pred sutrašnje zasedanje Izvršnog saveta Uneska, obavlja puno bilaternih i multilateralnih konsultacija i da, kako je rekao, postoji „grozničava aktivnost predstavnika Kosova u ubeđivanju članica tog saveta u svoju stvar“.

„Nemamo razloga za veliki optimizam, ali nismo sasvim bez šanse, jer je pomalo „čudan“ sistem glasanja u Unesku, pošto se u konačnom skoru glasanja ne uzimaju u obzir glasovi uzdržanih zemlja, kojih će verovatno biti mnogo“, objasnio je Tanasković za Radio Beograd.

On je, takođe, napomenuo da su u sastavu Izvršnog saveta Uneska, koji ima 58 zemalja članica, njih 32 priznale Kosovo i da se očekuje da će te zemlje glasati u prilog zahtevu Kosova.

Tanasković je, međutim, ukazao da raste broj država kojima je „nelagodno da se opredele između za i protiv“ i da ako među tim državama bude i onih koje su priznale nezavisnost Kosova, otvara se prostor za pronalaženje nekog „trećeg puta“ kojim bi se ova situacija mogla razrešiti.

Nismo sasvim  bez šanse, posebno kada je reč o Generalnoj konferenciji Uneska gde je potrebna dvotrećinska većina da bi neki zahtev prošao, rekao je Tanasković.

On je naglasio da Srbija ima ne samo mnogo prijatelja u svetu, već i dosta zemalja koje iz sopstvenih razloga, smatraju da nikako ne bi bilo dobro da se napravi ovakav presedan i naveo da su među tim zemljama Kina, Rusija, Indija, Brazil, Indonezija, koji čine većinu svetskog stanovništva.

„Ima pozitivnih pomeranja koja bi možda mogla da ishoduju na kraju, za nas povoljnim rezultatom“, kazao je Tanasković.

On je naveo da je naš najjači argument politički – da se vodi težak i uspešan dijalog u Briselu između Beograda i Prištine i da Unesko, kao međunarodna organizacija koja u prvom planu ima obrazovanje, nauku i kulturu, ne bi smela da se politizuje ovakvima pitanjima koja prethodno politički nisu rešena, pogotovo kada je reč o kulturnom nasleđu.

Najjači adut je da treba dati vremena političkim pregovorima i stvoriti situaciju da se bez ovoliko opterećenja i kontroverzi uopšte može govoriti o članstvu bilo koje države u Unesko, kazao je Tanasković.

On je ukazao i na pravni argument koji Srbija ima – da za nas Kosovo nije država, već teritorija pod patronatom UN-a, što je jak argument za države koje nisu priznale Kosovo.

Treći argument je kulturni i moralni, odnosno da naše kulturno nasleđe ne bi trebalo prepustiti onima koji su uništavali to nasleđe, čak neki među njima i lično, pre 10 godina.

U okviru tog argumenta značajno je istaći da je to nasleđe u neprijateljskom okruženju i da nema nikakvih garancija da će ono zaista biti očuvano, dodao je Tanasković.

On je ukazao da su svi u Srbiji, na svim nivoima, maksimalno angažovani na „osujećivanju još jedne skandalozne i protivpravne odluke međunarodne zajednice“, istakavši da je učinjeno više nego ikada do sada, što se tiče inicijative i zalaganja Srbije.

„Mozda smo se nešto kasnije pokrenuli punom snagom i možda je trebalo pre pola godine da se pripremimo za ovu kampanju Kosova i Albanije,“ rekao je on, ali i dodao da nije Srbija smela da bude ta koja će da pokrene osujećivanje inicijative, za koju nismo bili sigurni da će biti pokrenuta, jer bismo je tako mi sami pokrenuli.

Tanasković je ukazao i da u svetu po pitanju Kosova i dalje postoji negativna inercija po nas, iako se menja situacija u međunarodnim odnosima, ali ne dovoljno brzo da bi se to već sada odrazilo i na slučaj Kosova i Metohije i njegov tretman u međunarodnoj zajednici, istakavši da se zbog promene tih odnosa u svetu, sada međutim, ne bi mogla ponoviti situacija da Srbija nude bombardovana.

Đurić: Mnogo spornog u poglavlju 35

Srbiju niko ne može da ucenjuje da ukine svoje institucije na severu Kosova i Metohije i uvede granične prelaze, izjavio je danas direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, istakavši da ima mnogo spornog u nacrtu pregovaračkog poglavlja 35.Marko Đurić

On je istakao da će o tome i premijer Aleksandrar Vučić uskoro razgovarati sa visokom predstavnicom EU za spoljnu politiku i bezbednost Federikom Mogerini.

Đurić je rekao da je sporno mnogo toga u nacrtu pregovarackog poglavlja 35, koji se odnosi na Kosovo, a u kome između ostalog stoje i ti zahtevi.

„Sporno je to ako hoćete da naterate Srbiju da na silu ugasi sve svoje institucije, čime bi bez posla ostale hiljade Srba, da nas naterate da predamo našu imovinu u energetskom sistemu i da počnemo da tretiramo administrativnu liniju ka Kosovu, koju najradije ne bismo ni da vidimo, bezmalo kao granicu suverenih država“, rekao je Đurić.

On je poručio da o takvim zahtevima Srbija „ne može ni da razgovara“ i istakao da država „želi da razgovara i normalizuje odnose sa Prištinom, ali ne može niko da nameće Srbiji rešenja“.

„O tome smo imali ozbiljna unutrašnja razmatranja i razgovore u vladi i rezultate tih razmatranja premijer Vučić će predstavti Federiki Mogerini i najvišim predstavnicima EU“, najavio je Đurić, pred održavanje nove runde dijaloga između Beograda i Prištine koja je planirana za dva dana u Briselu.

Odgovarajući na pitanje ima li smisla nastaviti dijalog sa Prištinom, ako se ne odustane od takvog teksta tog pregovaračkog poglavlja, Đurić je istakao da bi bilo teško zamisliti napredak u dijalogu sa Prištinom i u evropskim integracijama Srbije, ako se ucenjuje Beograd.

„Niko ko ucenjuje Beograd ne može da računa sa time da će bilo šta pozitivno da postigne. Mi možemo samo još više da se učvrstimo i zainatimo, takvi smo oduvek bili i kao narod i kao država,“rekao je Đurić.

Kada je reč o formiranje Zajednice srpskih opština, Đurić je pozvao sve predstavnike Srba u kosovskom parlamentu da budu jedinstveni, da ne bude bilo kakvih podela i ne odstupaju od kursa državne politike, jer to šteti srpskoj poziciji.

Govoreći o zahtevima za članstvo Kosova u UNESCO, Đurić je rekao da Priština pokusava da se dočepa srpskog kulturnog blaga i nasleđa.

„Oni su predvideli da sve crkve i manastiri, džamije i rimokatoličke crkve na Kosovu i Metohiji budu proglašeni vlasništvom takozvane Republike Kosovo. To je nešto što nije postojalo ni u Albaniji Envera Hodže, „kazao je Đurić.

On je naglasio da je Srbija razvila živu diplomatsku aktivnost o tome sa svim državama, čak i sa onim zemljama koje sponzorišu i podržavaju tu ideju, istakavši da Srbija ima mnoštvo argumenata da je to naše vlasništvo.

Za veliki broj srpskih manastira na Kosovu i Metohiji, koji su najveće srpske svetinje, Srbija ima „osnivačke povelje i tapije za svaki ar zemlje hiljadu godina unazad i sahranjene naše svete kraljeve“.

„To predočavamo tim zemljama i uveravamo ih u to da oni koji su pre 10 godina jurišali na te crkve i manastire, zbog kojih i danas moraju da uživaju međunarodnu oružanu zaštitu, ne mogu čuvati te manastire ni izbliza onako kako to čini država Srbija sa Kosovom i Metohijom, kao deo UNESCO-a“, poručio je Đurić.

Štrahe: Beograd ne ucenjivati Kosovom

Lider Slobodarske partije Austrije (FPO) Hajnc-Kristijan Štrahe očekuje da će prva poglavlja EU sa Srbijom biti otvorena tokom ove godine i poručuje da Beograd u evropskim integracijama ne treba ucenjivati Kosovom.Hajnc Kristijan Štrahe 

 „Očekujem da će prva poglavlja sa Srbijom biti otvorena još u ovoj godini i da će pregovori teći na osnovu napretka, a ne ucenjivanja u vezi Kosova i Metohije“, kazao je on Tanjugu pred izbore koji se danas održavaju u Beču, na kojima se prognozira da FPO može postati i prva politička snaga u glavnom gradu Austrije.

Štrahe je naveo da je FPO uvek podržavala napore srpske vlade da konačno pristupi pregovorima o ulasku u EU.

Kamenovana škola “Braća Aksić” u Lipljanu

Nepoznati napadači kamenovali su sinoć oko 21 sat Osnovnu školu „Braća Aksić“ u Lipljanu.OŠ Braća Aksić

Ova škola je više puta bila na meti napadača, a sinoć je polupano staklo na ulaznim vratima i automobilu školskog čuvara Živorada Petkovića.

Predsednik srpske zajednice Lipljana, Jovica Mirić, ističe za Radio Gračanicu da se ovakvi incidenti dešavaju konstantno.

„Ovo je peti put kako je kamenovana zgrada škole. Stičemo utisak da žele da nas uplaše, kako bi napustili naša vekovna ognjišta. Mislim da je ovako nešto posledica nedavnih dešavanja u kosovskoj skupštini i formiranje ZSO,“ rekao je Mirić.

Ovo je jedina obrazovna ustanova na Kosovu i Metohiji, gde zbog pijačnog dana, učenici ne pohađaju nastavu ponedeljkom.

Mladića u Kosovskoj Mitrovici pogodio metak u bašti kafića

11.10. 2015, 21:21 Izvor: Radio Kontakt Plus

U severnom delu Kosovske Mitrovice večeras oko 20 časova jedan petnaestogodišnjak povređen je kada ga je pogodio zalutali metak.
Regionalni šef operative Kosovske policije Željko Bojić izjavio je Radiju Kontakt plus da je povređen N.M. pogođen najverovatnije zalutalim hicem.
„Mladić je pogođen u preponu leve noge u bašti kafića ‘Fratelo’ u ulici Knjaza Miloša u Kosovskoj Mitrovici,“ dodao je Bojić.
„Povređeni je primljen u mitrovički Dom zdravlja i ne radi se o ozbiljnijoj povredi,“ dodao je Bojić.
On je kazao da je Kosovska policija izašla na lice mesta i započela istragu povodom ovog slučaja.
Nakon završetka fudbalske utakmice između Jermenije i Albanije večeras se slavilo u južnom delu Kosovske Mitrovice.
Pored vatrometa i pirotehničkih sredstava, povremeno se čula i pucnjava iz vatrenog oružja.


Žbogar: Rušenje hrama u Prištini nije opcija

Budućnost hrama Hrista Spasa u Prištini je veliko političko pitanje koje treba rešiti, ali rušenje ne vidim kao opciju, kazao je u emisiji “Dogovor!? RTV Kim specijalni predstavnik EU na Kosovu Samuel Žbogar.

http://platform.twitter.com/widgets/tweet_button.acd25e6d83d3bc35d5d31d08f52ef7ab.en.html#_=1444426586960&count=horizontal&counturl=http%3A%2F%2Fwww.radiokim.net%2Fvesti%2Fpolitika%2Fzbogar-rusenje-hrama-u-pristini-nije-opcija.html&dnt=true&id=twitter-widget-0&lang=en&original_referer=http%3A%2F%2Fwww.radiokim.net%2Fvesti%2Fpolitika%2Fzbogar-rusenje-hrama-u-pristini-nije-opcija.html&size=m&text=%C5%BDbogar%3A%20Ru%C5%A1enje%20hrama%20u%20Pri%C5%A1tini%20nije%20opcija&type=share&url=http%3A%2F%2Frtv.kim%2Floe

Podeli ovaj članak sa:

  • Samuel Žbogar (Foto Kim)

Sudbina hrama Hrista Spasa je i dalje pod znakom pitanja. Od 2012. godine Univerzitet u Prištini vodi postupak pred sudom protiv SPC zbog navodne uzurpacije zemljišta, dok sa druge strane, u Eparhiji raško-prizrenskoj tvrde da poseduju sve potrebne dozvole za izgradnju ovog hrama u centru Prištine. I dok se sudski postupak ne okonča i donese rešenje, javnost ali i zvaničnici u Prištini s vremena na vreme potežu temu rušenja.

Specijalni predstavnik EU Samuel Žbogar, međutim, rušenje pravoslavnog hrama ne vidi kao opciju.

“Da budem pošten, mislim da većina Albanaca ne bi volela da taj hram bude tamo, ali u isto vreme ne verujem da bi se iko usudio da sruši taj hram. Mi, kao međunarodna zajendica, imamo jasan stav i ne vidimo kao opciju da bi taj hram mogao da se sruši. Zaista to ne vidimo kao opciju, tako da treba razmišljati o drugim načinima kako da se to reši”, kaže Žbogar.

Žbogar kaže i da razume strahove Srpske pravoslavne crkve kada je u pitanju inicijativa zvaničnika Prištine da Kosovo postane član Uneska. Iako nema jasan stav o tome treba li Kosovo da postane član ove međunarodne organizacije, Žbogar je mišljenja da, kakva god odluka bila, izmedju crkva i vlasti u Prištini moraju uspostaviti „veći stepen poverenja“.

„Razumem da oni nisu sigurni da će se njihova prava i dalje poštovati. Na jednoj strani, ako Kosovo bude član Uneska možda će više biti pod kontrolom međunarodnih institucija. Sa druge strane, mislim da Kosovo treba da radi mnogo više kako bi zadobilo poverenje SPC “.

Govoreći o formiranju Zajednice srpskih opština, specijalni predstavnik EU, kaže da bi zbog pritiska na aktuelnu vladu usvajanje Statuta, koje je predviđeno za 25. decembar, moglo biti odloženo. Proces formiranja ZSO bi se dodatno iskomplikovao u slučaju da opozicija izvede narod na ulicu.

Podela unutar Srpske liste nije u interesu srpske zajednice, kaže Žbogar i dodaje da bi svi akteri trebali da sednu za sto i pokušaju da nađu način za ponovnu saradnju.

„Mislim da bi lični komentari, lični osećaji, trebalo da se ostave po strani. Sada nije jasno ni ko je predsednik i ko zastupa srpsku zajednicu, odnosno Srpsku listu. Moja poruka i jednom i drugom političaru bi bila da sednu zajedno i da pokušaju da stvore uslove za rad zajedno“, zaključio je Samuel Žbogar.

Novi šef Unmika na Kosovu

Zahir Tanin stigao je na Kosovo u utorak i preuzima mesto šefa UNMIK-a, kao Specijalni predstavnik Generalnog sekretara Ujedinjenih nacija.

Zahir Tanin (Foto afghanistan-un.org)

Tanin je ranije služio kao stalni predstavnik Avganistana u Ujedinjenim nacijama 2006. godine. U tom periodu vodio je međunarodne pregovore, predsedavao komitetima UN-a i bio potpredsednik Genaralne skupštine.

Pre toga, radio je kao analitičar, producent i urednik svetskog servisa Bi-Bi-Sija i saradnik za međunarodne odnose na Londonskoj školi za ekonomske i političke nauka.

Zahir Tanin je diplomirao na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Kabulu 1980. godine.

Lunaček: Šokirana nasilnim ponašanjem „Samoopredeljenja“

Potpredsednica Evropskog parlamenta Ulrike Lunaček osudila je protest poslanika „Samoopredeljenja“ u kosovskoj skupštini, koji je eskalirao bacanjem suzavca, ocenjujući da taj napad unazađuje napredovanje Prištine ka EU.Ulrike Lunaček (Foto Kim)

„Šokirana sam nasilnim ponašanjem i oštro osuđujem ovaj napad koji je daleko prešao granice svake parlamentarne debate“, navela je ona u saopštenju.

Izvestilac za Kosovo EP naglasila je da ovaj neodgovorni napad negativno utiče na napredak Kosova, kao i na putu ka EU, navodeći da je incident naneo štetu po, kako je rekla, imidž Kosova.

Ona je apelovala na rukovodstvo „Samoopredeljenja“ i njene poslanike da se vrate na miran put rasprave i vođenja politike, kao i konstruktivnog opozicionog rada umesto da vode nasilni aktivizam“, naglasila je Lunaček u saopštenju.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Prištini osudila je juče opozicionu blokadu parlamenta i nasilje, objavila je prištinska Koha.net.

„Užasno ponašanje određenih poslanika opozicije koje je dovelo do neophodnog pružanja lekarske pomoći ostalim poslanicima, kao i međunarodnim posmatračima uključujući i osoblje ambasade SAD, izvrglo je podsmehu jednu od najznačajnijih demokratskih institucija Kosova“, navedeno je u saopštenju Ambasde SAD na Kosovu.

Nasilje u kosovskom parlamentu zajednički su osudili su i Kancelarija EU, specijalni predstavnik Unije na Kosovu, ambasade i kancelarije država članica EU koje se juče dogodilo u kosovskom parlamentu kao neprihvatljivo.

Šef Misije OEBS na Kosovu Žan-Klod Šlumberže takođe je osudio opozicionu blokadu i nasilje koje se juče dogodilo u kosovskom parlamentu.

Poglavlje 35 za Srbiju najteže jer nije sve u rukama Srbije. Ustav 2017. prelomna tačka za pitanje Kosova

09.10.2015, 11:28 Izvor: КoSSev

Za javnost kontraverzno poglavlje 35 u sebi sadrži tri procesa: Beograd ni na koji način ne sme da omete Kosovo u procesu pridruživanja Evropskoj uniji i članstvu u međunarodnim organizacijama, Beograd treba da učini sve kako bi uspostavio dobre ekonomske i političke odnose sa Kosovom i napredak u političkom dijalogu koji se može vezati i za budući status Kosova. Jedina razlika između Briselskog sporazuma i poglavlja 35 jeste u tome da će se kroz poglavlje 35 vrednovati samo postignuti rezultati u realizaciji Briselskog sporazuma. Poglavlje 35 za Srbiju je najteže, jer nije sve u rukama Srbije. Postoji opasnost da kroz to poglavlje Priština kroz pregovarački proces u Briselu utiče na evropske integracije Srbije. Promena Ustava Srbije 2017. biće kritična, ili prelomna tačka što se Kosova tiče. Za ovih godinu i po dana tražiće se politička forma koja bi mogla da opravda približavanje činjenici da će Srbija možda i de jure u nekom obliku priznati Kosovo. Biće to nešto novo, do sada neviđeno. Ovaj model novog i do sada neviđenog prati i čitav proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova i on je izmišljen samo za Kosovo i Srbiju. Nije moguće da Srbija napravi zaokret u drugačijem smislu po pitanju Kosova, osim ukoliko se na svetskom nivou ne dogode neka drugačija dešavanja. Vrlo teško je da bi Srbija sada mogla da povuče kočnicu i uspori proces priznavanja Kosova, osim da se izbori za bolju poziciju kroz realizaciju Briselskog sporazuma. Srbi sa Kosova u poglavlju 35 ne mogu da dobiju ništa,  jer je za kosovske Srbe važna realizacija Briselskog sporazuma u smislu poštovanja njihovih prava i pravnog sistema. Najnoviji zaokret u radikalizaciji retorike visokih državnih predstavnika po pitanju Kosova i Metohije je verovatno deo javnog odgovora Vlade Srbije i poruke koju Vlada Srbije šalje građanima Srbije i građanima na Kosovu, u kontekstu sinoćne fudbalske utakmice, a uz činjenicu da u javnosti jača onaj deo javnosti u Prištini i na Kosovu koji se protivi realizaciji briselskog sporazuma i formiranju ZSO, i uz to da su se pre dva dana dogodila hapšenja radnika ski centra Brezovica u Štrpcu. Pitanje Gazivoda deluje da je crvena linija Srbije – ovo su ključni odgovori izvršnog direktora Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) iz Beograda, Pavla Dimitrijevića, na pitanja da javnosti objasni malo poznato, a često spominjano poglavlje 35 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji – ključno za odnose između Beograda i Prištine, odnosno statusa Kosova i Metohije. 

Kako biste javnosti objasnili šta sadrži poglavlje 35?

Pod podglavljem 35 se pre svega podrazumeva proces normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Iako to zvuči nejasno i rogobatno, pod tim se podrazumevaju tri stvari. Prva – da Beograd ni na koji način ne ometa Prištinu, odnosno Kosovo, u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, članstvu u različitim međunarodnim organizacijama, ili uopšte, ne čini sa svoje strane diplomatski, ekonomski, ili na bilo koji drugi način, bilo šta što bi moglo da omete Kosovo u procesu pristupanja Evropskoj uniji ili svim drugim međunarodnim organizacijama, kao i drugim evro-integracijskim procesima. Druga stvar je to da Beograd učini sve kako bi u ekonomskim i političkom smislu uspostavio dobre odnose sa Kosovom, a to se za sada odnosi, pre svega na tok briselskih pregovora, to jest, na to da sami briselski pregovori postoje, da se pod tim podrazumeva i određeni napredak u tim pregovorima i da postoji otopljavanje odnosa u pogledu prometa roba i usluga, zaštita i poštovanje ljudskih prava. Treća stvar koja takođe ide pod podglavlje 35 je napredak u političkom dijalogu. Radi se o približavanju stavova Beograda i Prištine oko ključnih stvari, a to se svakako može vezati i za budući status Kosova, odnosno na to da li će, u pregovorima sa Evropskom  unijom, teritorija Kosova biti tretirana kao teritorija Srbije, ili ne. To su, dakle, tri stvari koje su ključne i mislim da su važne baš u ovom redosledu kao što sam rekao.

Ova tri procesa se već realizuju kroz tzv. briselski proces?

Da, to se već dešava, ali ono što hoću da kažem i što se manje zna jeste to da jedina razlika između Briselskog sporazuma i realizacije tog sporazuma, sa jedne strane i poglavlja 35 sa druge, jeste u tome da će se kroz poglavlje 35 vrednovati samo postignuti rezultati u realizaciji Briselskog sporazuma. Naravno da je vrednost sama po sebi to što su neki dogovori u Briselu postignuti, što je postignut konsenzus, ali će se u poglavlju 35 vrednovati efekti tih sprovođenja dogovora na terenu.

Da li to znači da neko u Briselu beleži te rezultate i već popunjava poglavlje 35, ili je poglavlje 35 unapred definisano uz preciziranu dinamiku postizanja rezultata? I šta je to što se neposredno očekuje od Srbije i Kosova?

Ono što javnost treba da zna jeste pre svega da je poglavlje 35 izuzetak u svakom smislu u odnosu na sva ostala poglavlja, jer ono što je i praktična i tehnička razlika je to da sa poglavlja 35 nemamo dostupan izveštaj sa skrininga.Poslednja izjava gospođe Miščević je bila da će izveštaj sa skrininga biti dostupan javnosti kad sve članice EU usvoje isti, ali činjenica je da jedino sa tog skrininga nemamo nikakav dokument.

Da li on postoji?

Ono što je poznato jeste da postoji, ali nije dostupan javnosti. Jedna od varijanti koja se pojavila jeste da nije dostupan javnosti zbog toga što ga nisu usvojile sve članice EU i da tek onda kada bude verifikovan, biće i predstavljen.

Ima li ikakvih naznaka, makar i spekulacija, šta bi u skriningu moglo da piše?

Nema pouzdanih informacija. Jedino što čujemo jesu oprečne informacije političkih aktera. Dakle, s jedne strane imamo predstavnike EU koji zapravo insistiraju na daljem toku briselskog procesa i na realizaciji već postignutih dogovora, za šta kažu da će to biti ključno u vrednovanju procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Ako sam dobro razumela, poglavlje 35 je zapravo finalizacija briselskog procesa?

Finalizacija i vrednovanje briselskog procesa, pogotovo iz perspektive Srbije. Međutim, ono što Srbiji po pitanju toga ne ide u prilog jeste, da tako kažem, to da finalizacija Briselskog sporazuma ne zavisi samo od Srbije. Kosovo, odnosno vlasti u Prištini, učestvuju direktno u evropskom putu Srbije i mogu da svojom konstruktivnošću, ili nekonstruktivnošću, utiču na to kako će teći pregovori.

To bi mogla i kosovska strana da kaže za srpsku?

Naravno, ali moramo da znamo da je Kosovo u procesu evropskih integracija daleko, daleko ispod Srbije, tako da nismo na istom nivou i na ovom nivou na kojim se Srbija nalazi, nekonstruktivnost Kosova može da načini više štete evropskim integracijama Srbije nego obrnuto.

To znači da bi Srbija na putu za ulazak u EU mogla, odnosno može da bude ucenjivana upravo preostalim delom rešavanja pitanja statusa Kosova?

Ne znam koliko je prava reč „ucena“, ali mislim da će tu biti stalno nekih proba. Dakle, da li će se poglavlje 35 vrednovati realizacijom nekih briselskih sporazuma, ili će postojati samo jedna stvar koja će biti problematična, recimo energetika, ili nešto što će se tek pojaviti u budućnosti, ne znam, ali činjenica je da će to biti konstantni problem i da će zbog poglavlja 35 loptica stalno biti u dvorištu Srbije. Srbija je ta koja mora da ispuni određene konkretne uslove u procesu pristupanja EU. Pošto je Kosovo daleko ispod u tom procesu, jednostavno nema govora da Srbija može da ucenjuje Kosovo.

Da li može da se postavi znak jednakosti između termina „normalizacija odnosa Srbije i Kosova“ i priznanje Kosova od strane Srbije? Kako god – de facto, de jure?

To pitanje neće niko postaviti, bilo da je u pitanju de jure ili de facto priznanje, jer mislim da je sadašnja taktika međunarodne zajednice da se pokuša da se reši sve ono što je u najgeneralnijem smislu briselski sporazum u svom okviru naveo. Kada se sve to bude rešilo, u finalizaciji samog pristupanja bi se onda pokrenulo pitanje granica i moglo bi da se kaže: „E sada, kada ste i jedna i druga strana rešile sve, da se vidi šta je ostalo“. Drugim rečima, ostaće pitanje granica i pitanje ko je koga onda tu priznao.

Da li to znači da će između Kosova i Srbije doći, kako se u javnosti inače često spekuliše, do potpisivanja pravno-obavezujućeg sporazuma, koji bi u sebi mogao da sadrži više načina za tumačenje, ali i najmanje jedno da je Srbija i de jure priznala Kosovo?

Odgovor na to pitanje imaće veze sa onim najavama, odnosno činjenicom da je, maltene, to već gotova stvar i da se Ustav Srbije menja 2017. godine, videćemo već u kojem pravcu. To će biti neka kritična, ili prelomna tačka što se Kosova tiče u tom Ustavu, i to ne samo kada je u pitanju preambula, već uopšteno. Kada menjate ustav, onda na neki način menjate i koncepciju državnog uređenja, tako da će uz te ustavne promene doći i do nekog ključnog zaokreta – u pogledu oko priznavanja, ili tretmana Kosova od strane Republike Srbije.

Kakvi bi ti zaokreti mogli da budu?

Ja ne očekujem da će neko staviti u Ustav da Srbija priznaje Kosovo i da nema više ništa sa tim. Svakako će se za ovih godinu i po dana tražiti neka politička forma koja bi mogla da opravda približavanje činjenici da će Srbija možda i de jureu nekom obliku priznati Kosovo, ali mislim da će međunarodna zajednica pomoći da to uopšte ne izgleda tako i da se nađe neko tzv. meko pravno rešenje koje bi na neki način zadovoljilo sve strane.

Dakle, više tumačenja i najmanje jedno od tumačenja da je Srbija de jure priznala nezavisnost Kosova?

Mislim da to tumačenje sada ne možemo izmisliti. Biće to nešto novo, do sada neviđeno, jer ovakav model prati već čitav proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Sve su ovo nikad viđene stvari, izmišljene samo za ovaj momenat i samo za Kosovo i Srbiju.

Postoji li šansa da se zaokret napravi u potpuno drugačijem smeru? Da li Srbija, kako je često optužuju, kupuje vreme i time čeka neki novi momenat na međunarodnoj sceni rasporeda političke moći? 

Ja lično mislim da to nije moguće, jedino ako se na svetskom nivou dogode neka drugačija dešavanja koja bi radikalno promenila fokus Evropske unije i da se odjednom, zbog nekih drugih dešavanja, proces integracije Srbije jednostavno uspori, ali to bi onda značilo da se usporava sve i da se odlaže na neko određeno ili neodređeno vreme.

Drugim rečima, isključujete li mogućnost da se, da tako nazovemo, smanji stepen procesa osamostaljenja Kosova?

Mislim da ne postoji osnova za to, rekao bih da smo nepovratno otišli u tom smeru i vrlo teško bi sad Srbija mogla da povuče kočnicu i da na bilo koji način, uz bilo koje partnerstvo, uspori ovaj proces, može da se izbori za neku svoju bolju poziciju kroz realizaciju briselskog sporazuma, ali da nešto radikano promeni i da sad počne sa nepriznavanjem Kosova, mislim da ne.

Šta je to što Srbi sa Kosovu mogu najviše da dobiju u poglavlju 35, u najboljem slučaju?

Lično mislim da Srbi sa Kosova iz ovog poglavlja mogu da dobiju – ništa, iz prostog razloga što je za Srbe sa Kosova, sama po sebi – važna realizacija briselskog sporazuma, u smislu poštovanja njihovih prava i pravnog sistema koji će biti kvalitetan i jasan i koji će na neki način regulisati njihov život i naravno, razvoj privrede koji mora da postoji u nekom pravnom sistemu. To je sve ono što sada nemamo, a to su ključne stvari. Samo poglavlje 35, u političkom smislu, Srbima neće doneti ništa, osim političkih zloupotreba kolokvijalnog karaktera.



„Gazivode crvena linija“; pitanje statusa Pančićevog vrha „svesno, ili nesvesno, nije politički uopšte aktuelizovano“; „Ovaj trenutak pun političkih provokacija“, radikalizacija u retorici politički odgovor za javnost da Vlada Srbije neće „sedeti skrštenih ruku i neće raditi ništa“.​



Otkud ovaj zaokret u, da tako nazovem, radikalizaciji retorike visokih državnih predstavnika? Prekjuče smo imali upozorenje direktora Kancelarije za KiM, Marka Đurića, juče premijera Srbije, Aleksandra Vučića. Đurić je rekao da je Srbija dobila ozbiljne i poverenja vredne informacije da u pregovaračoj poziciji za poglavlje 35 stoje brojne odredbe koje imaju za cilj da unapred odrede ishod dijaloga Beograda i Prištine. Šta znači ova rečenica? Premijer je na njegov zahtev sazvao i hitnu sednicu Vlade. Kome je namenjeno ovo upozorenje? Međuradonoj zajednici, ili je ono u svrsi unutrašnje političke upotrebe?

Ja mislim da je to sve u sklopu javnog odgovora Vlade Srbije i poruke koju Vlada Srbije šalje, pre svega, građanima Srbije, pa i građanima na Kosovu, u kontekstu sinoćne fudbalske utakmice, a uz činjenicu da jača onaj deo javnosti u Prištini i na Kosovu koji se protivi realizaciji briselskog sporazuma i formiranju ZSO, uz vesti da su se pre tri dana dogodila hapšenja radnika ski centra Brezovica u Štrpcu. Hoću da kažem da je ovaj trenutak pun političkih provokacija, tako da je ovo neki politički odgovor koji se predstavlja javnosti i šalje se poruka da Vlada Srbije neće, znate već, ono poznato, „sedeti skrštenih ruku i neće raditi ništa“.

Do sada se ipak nisu pominjala ovakva upozorenja u vezi sa poglavljem 35?

U ranijim izjavama, ne samo Marka Đurića, već i premijera, navođeno je da je poglavlje 35 za Srbiju najteže jer nije sve u našim rukama i da postoji opasnost da se kroz to poglavlje uglave još neki uslovi, odnosno da Priština utiče na evropske integracije Srbije kroz pregovarački proces u Briselu.

A benčmark, kako je Premijer rekao, “ako je baš benčmark predati Gazivode, onda kažem – ne dam Gazivode, pa da vidim šta ćete dalje”, tiče li se to poglavlja 35?

Taj benčmark Gazivode opet može da se povezuje sa ranijim izjavama gde je lično premijer postavio kao ključni kamen spoticanja u postizanju sporazuma koji se tiče energetike i da zbog toga isti nije potpisan.

To je crvena linija?

Pa deluje tako, mada to nikad niko nije rekao, ali ta crvena linija se provlači kroz izjave premijera i političara, a mi ne znamo koje su. Izgleda da jeste, jer je sam Premijer, u više navrata pominjao Gazivode, u kontekstu da odatle nema nazad.

Ima li još koja crvena linija? Da li bi i pitanje čiji je Pančićev vrh kada se bude otvorilo pitanje ‘granica’ moglo da bude crvena linija?

Mislim da se u javnosti o tome ništa ne zna i da to pitanje, donekle svesno, ili nesvesno, nije politički uopšte aktuelizovano. Ali mislim da je crvena linija sada, takođe i finansiranje ZSO i pre svega formiranje ZSO i finansijsko prisustvo Srbije na Kosovu u sredinama u kojima žive Srbi. Mislim da u vezi sa ovim pitanjima sa srpske strane ništa neće biti dovedeno u pitanje i na tome će se insistirati, a u kom će to obliku biti, ostaje da se vidi s obzirom na to da je sve opterećeno raznim problemima.

Nastavak dijaloga Beograda i Prištine 13. oktobra

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini pozvala je danas premijera Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Isu Mustafu da 13. oktobra nastave dijalog Beograda i Prištine.Isa Mustafa, Federika Mogerini i Aleksandar Vučić (Foto europeanwesternbalkans.com)

„U kontekstu nastavka dijaloga o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, u kojem posreduje EU, visoka predstavnica EU i potpredsednica EK Federika Mogerini pozvala je premijere Isu Mustafu i Aleksandra Vučića na neformalnu večeru kako bi razmotrili napredak u okviru dijaloga i dalje korake“, navedeno je u saopštenju Službe za spoljne poslove.

U saopštenju se navodi da će večera biti održana 13. oktobra.

Mediji su ranije javili da je jedan ciljeva sastanaka i relaksiranje odnosa između dvojice premijera.

08.10.2015 |08:00 -23:55 Današnja dešavanja jesu plod sinhronizovanog delovanja Šiptarskih separatista u smislu njihovog pravog EKSTREMISTIČKO -TERORISTIČKOG LICA PREMA SVEMU SRPSKOM! Da li svet vidi da se skrivaju iza reči demokratija da bi realizovali svoje osvajačke snove nad Srbima…


’’Upozoravamo, ’Brezovica’ vlasništvo Srbije’’

Vlada Srbije je upozorila potencijalne investitore ’’da je Ski centar ’Brezovica’ na teritoriji AP Kosovo i Metohija u vlasništvu Republike Srbije’’. Brezovica 

Vlada Srbije je na vanrednoj sednici utvrdila Zaključak kojim je usvojen tekst oglasa i navedeno je da je odluka o eksproprijaciji ovog kompleksa, koju su donele kosovske institucije, protivzakonita.

“Premijer Vučić je, predsedavajući vanrednom sednicom Vlade, naglasio da je situacija na Kosovu i Metohiji veoma složena i da iziskuje dodatne napore svih članova Vlade u cilju zaštite interesa Srbije i srpskog naroda“, navodi se u saopštenju.

Srbi u Sirinićkoj župi zabrinuti su zbog plana privatizacije kojim je predviđeno rušenje postojećeg ski-centra kojim oni rukovode i u kome je zaposleno oko dve stotine Srba. Od opštinskih vlasti u Štrpcu i Vlade Srbije traže da se obustavi privatizacija.

Pored rušenja ski-centra, privatizacijom Brezovice Vlada Kosova najavila je eksproprijaciju više od tri hiljade hektara zemlje koja je u vlasništvu Srba. Radnici Ski-centra i meštani Sirinićke župe pokrenuli su potpisivanje peticije za obustavu privatizacije.

Specijalne snage kosovske policije u sredu su uhapsile 15 radnika srpske nacionalnosti u NP „Šara“ na Brezovici.

Štrpce: Petoro radnika zadržano u pritvoru

Petoro radnika “Nacionalnog parka Šar planina” zadržano je u pritvoru nakon jučerašnjeg hapšenja u Štrpcu.

Jučerašnja akcija hapšenja radnika

Juče je u akciji Odeljenja za privredni kriminal i ROSU specijalaca uhapšeno 15 radnika ovog javnog preduzeća.

U pritvoru je zadržano njih šestoro. Prema saznanjima TV Herc, od danas se jedan radnik nalazi u kućnom pritvoru, a petoro je zadržano.

Ostali radnici “Nacionalnog parka Šar planina” danas su svoje nezadovoljstvo zbog hapšenja kolega iskazali protestom.

Sa njima je razgovarao i gradonačelnik Štrpca Bratislav Nikolić.

Vučić: Srbiji oteta imovina, a Gazivode ne dam

08.10. 2015, 16:00 Izvor: B92/Tanjug

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je Srbiji oteta imovina na Brezovici i to uz pomoć međunarodne zajednice.

„Dobro, ako to podržavate i ako je baš benčmark predati Gazivode, onda kažem – ne dam Gazivode, pa da vidim šta ćete dalje. Možda ćete mene da smenite, imate dovoljno medija pod kontrolom u Srbiji, imate dovoljno onih koji lažu svaki dan u vaše ime, ja vam kažem ne dam Gazivode i to ću da kažem Frederiki Mogerini ako uopšte budem išao u Brisel 13“, poručio je Vučić.

On je na konferenciji za novinare rekao da je za Srbiju hapšenje radnika na Brezovici teška situacija, te da će Srbija pokušati da plati oglas u nekim od najvećih i najznačajnijih britanskih časopisa u kojem bismo saopštili da nam je oteta imovina na Brezovici, i to uz podršku međunarodne zajednice, a da bi se onda dala jednoj francuskoj kompaniji.

Kako je rekao, juče su uhapšeni ljudi, a da niko ne zna zašto.

„Valjda je Tači ljut što sam rekao da kao predsednik Vlade Srbije imam obavezu da razgovaram sa njim u Briselu, ali da mi se ne ide na zabave i na fudbalske utakmice sa njim, pa su onda nevine ljude koji nisu krivi ni za šta, a krivi su što rade u srpskom javnom preduzeću, uhapsili i to podržava međunarodna zajednica“, naveo je Vučić, uz opasku da će svoje računa da polaže našem narodu.

„Ima dosta problema u vezi s poglavljem 35“

Premijer Srbije Aleksandar Vučić očekuje ove godine otvaranje poglavlja 32 i 35, a početkom sledeće 23 i 24 u procesu pridruživanja Srbije Evropskoj uniji.

Zahvalivši minstru spoljnih poslova Velike Britanije Filipu Hamondu na podršci evropskom putu Srbije Vučić je istakao da je za Srbiju posebno problematično poglavlje 35, koje se bavi pitanjem Kosova.

„Za nas ima dosta problema u vezi s poglavljem 35, ali o tome ćemo više razgovarati 13. oktobra u Briselu“, rekao je Vučić na zajedničkoj konferenciji s Hamondom.

On je preneo da je sa šefom britanske diplomatije razgovarao i o nastavku dijaloga s Prištinom, posebno o zaštiti srpskih crkava i manastira na Kosovu, kao i o Unesku, ali i o izbegličkoj krizi, odnosima u regionu, nastavku ekonomskih i političkih reformi u Srbiji.

Hamond: Kosovo u Unesko – bolje za srpsko nasleđe

Britanski šef diplomatije Filip Hamond rekao je u Beogradu da će Kosovo članstvom u Unesko imati pojačane obaveze da zaštiti srpsko kulturno nasleđe.Filip Hamond i Aleksandar Vučić (Foto Tanjug)

„Očekujemo od Kosova da zaštiti to nasleđe i rekao sam premijeru Vučiću da ću ponovo razgovarati sa partnerima iz Uneska kako da tu poruku ojačamo“, rekao je Hamond na zajedničkoj konferenciji za novinare posle razgovora sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Šef britanske diplomatije je istakao da će članstvo Kosova u Unesko „samo pojačati zaštitu, a ne dovesti je u pitanje“.

Vučić je izjavio da je britanskom ministru „jasno, nedvosmisleno i otvoreno govorio o svim pogubnim posledicama“ eventualnog prijema Kosova u Unesko.

„Pred nama je teška borba. Na sve načine pokušavamo da sačuvamo nacionalne interese i da odbranimo Srbiju, ali brojevi su takvi da nama ne idu prilog“, rekao je Vučić.

Premijer je istakao da Srbija ne može i neće prihvatiti da je manastir Dečani „gradilo pleme Gaši za dinastiju Nimani, kako možete da pročitate u njihovim knjigama i štampi“.

U kosovskom parlamentu je, kako je dodao, spreman i nacrt zakona po kojem manastir Dečani treba da bude proglašen njihovom imovinom.

„Da vidim kako će Evropa i Zapad, posle 700 godina koliko postoje Dečani, moći to da izvedu“, rekao je Vučić, dodajući da taj manastir jedini ima sve potvrde da je manastir Srpske pravoslavne crkve i u kojem monaški niz nikad nije prekidan.

Priština: „Srba ima više na groblju, nego u gradu“

Pomenom na gradskom groblju u Prištini obeležena je godišnjica oslobođenja ovog grada u Prvom svetskom ratu i odata počast postradalim srpskim vojnicima u periodu od 1912. do 1918. godine.Spomen oslobodiocima Prištine 

Ispred spomenika postradalim srpskim vojnicima parastos je služio je protojerej Darko Marinković, a vence su položili predstavnici Skupštine grada Priština i Opštine Gračanica.

Otac Darko je jedan od tridesetak Srba koji danas živi u ovom gradu. Kaže da su dela vojnika, koji su stradali oslobađajući Prištinu od neprijatelja, besmrtna.

„Za današnju Prištinu mogu da kažem da što se tiče Srba, više ih ima na groblju nego u samom gradu. Srbi i kada dođu u Prištinu, ponekad posete crkvu, a više njih dođe na groblje i tako osvežavaju uspomenu na pokojne pretke. Danas je godišnjica oslobođenja Prištine u Prvom Svetskom ratu, ali ja nekako imam osećaj živeći u ovom gradu već pet godina, da nama oslobođenje tek predstoji“, kaže za RTV Kim otac Darko.

Ljubinko Karadžić, koji je u ime Skupštine grada Prištine položio venac na grob postradalim vojnicima, veruje da će se Srbi jednoga dana vratiti u grad.

„Uvek je bilo teško živeti na Kosovu i Metohiji, ljudi su teško živeli, ali su ta vremena prevazilazili. Svi se nadamo da će i ovo vreme proći i ove teškoće koje srpski narod proživljava, da će početi normalno da se živi i da će početi Srbi da se vraćaju u Prištinu“.

Na obeležavanju godišnjice oslobođenja Prištine govorio je i pesnik Ratko Popović koji je prisutne upozanao sa istorijskim detaljima iz peroda Velikog rata.

„Pogromi koji su pratili naš narod se ponavljaju iz rata u rat. Za nas sloboda nikada nije trajala duže od 15 do 20 godina. Neka je slava svima koji su položili svoje živote za našu slobodu, za čast našu i veličanstveno ime srpskoga roda“, kazao je Popović.

U ime Opštine Gračanica poštu oslobodicima Prištine odala je predsednica Skupštine opštine Brankica Kostić sa saradnicima.

Povodom godišnjice oslobođenja, parastos je služen i u Gračanici. Na Trgu oslobodiocima, pored spomenika, položeni su venci.

Nikolic: Receive Kosovo UNESCO is absolutely unacceptable (video)

08.10.2015 14:52 (15:04 08.10.2015)
Serbian President Tomislav Nikolic, said that the admission of Kosovo and Metohija in UNESCO absolutely unacceptable and asked the Slovenian counterpart Borut Pahor that Ljubljana is not to succumb to pressure and help Serbia on this issue despite what he said, the different attitudes of the two countries on the issue of Kosovo’s unilaterally declared independence.

Nikolić: Slovenija da se uzdrži od podrške KiM u Unesko

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas u Ljubljani da je prijem Kosova i Metohije u Unesko apsolutno neprihvatljivo i zamolio slovenačkog kolegu Boruta Pahora da Ljubljana ne podlegne pritiscima i pomogne Srbiji po tom pitanju uprkos,

08.10. 2015 18:17

Slide

 Nikolić: Slovenija da se uzdrži od podrške KiM u Unesko

Velika uloga parlamenata u unapređenju bilateralne saradnje
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i predsednik slovenačkog parlamenta Milan Brglez, razgovarali su danas u Ljubljani o unapređenju bilateralne saradnje između dve zemlje, u čemu bi veliku ulogu mogla da odigra međuparlamentarna saradnja. Predsednik Nikolić izložio je predsedniku parlamenta Slovenije argumente kojima Srbija želi da spreči inicijativu Albanije da se takozvana „Republika Kosovo“ primi u Unesko i uputio poziv Sloveniji da pomogne Srbiji u odbrani i očuvanju srpskog kulturno-istorijskog nasleđa na Kosovu i Metohiji. Predsednik parlamenta Slovenije izrazio je razumevanje za napore koje Srbija ulaže po ovom pitanju. Brglez je istakao važnost regionalne saradnje i napora koje u tom smislu Srbija i Slovenija zajednički ulažu kako bi se stvorili uslovi za produbljivanje ekonomskih i bilateralnih odnosa zemalja u regionu, saopstila je Služba za saradnju sa medijima predsednika Srbije.

LJUBLJANA – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je danas u Ljubljani da je prijem Kosova i Metohije u Unesko apsolutno neprihvatljivo i zamolio slovenačkog kolegu Boruta Pahora da Ljubljana ne podlegne pritiscima i pomogne Srbiji po tom pitanju uprkos, kako je rekao, različitim stavovima dveju država po pitanju jednostrano proglašene kosovske nezavisnosti.

Predsednik Nikolić je rekao da je prijem KiM u Unesko za Srbiju neprihvatljiv po više osnova, a pre svega zbog toga što je srpska baština neotuđivi deo bića srpskog naroda, deo njegove istorije, njegova duhovna vertikala.

Nikolić je na zajedničkoj konferenciji za novinare nakon razgovora sa Pahorom rekao i da je zahtev za prijem Kosova u Unesko pravno neutemeljen i negativno bi se odrazio na ishoda planiranih ekspertskih razgovora o zaštiti imovine Srpske Pravoslavne Crkve i spomenika srpske kulture na Kosovu i Metohiji u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

„Nasilnim prisvajanjem srpskog nasleđa, Albanci sa Kosova i Metohije pokušavaju da falsifikuju istoriju i indirektno podmetnu celom svetu nekakvu kosovsku naciju kao opšteprihvaćenu činjenicu“, rekao je Nikolić i dodao da je slovenačkog kolegu zamolio da, kako je rekao, ne podlegne pritiscima, da nam pomogne i da pokuša da razume našu iskonsku potrebu da očuvamo svoje istorijsko nasleđe. „Rekao sam predsedniku da je paradoksalno to da Albanci govore da su njihovi manastiri, a te manastire čuva Kfor i kosovska policija upravo od njih. Uprkos činjenici da je Slovenija kosponzorisala predlog Albanije da se zahtev za prijem u članstvo Kosova u Unesko uvrsti u dnevni red Izvršnog saveta i tome što imamo suprotne stavove oko pitanja nezavisnosti, pozvao sam predsednika Pahora da uvaži našu argumentaciju i da se u budućnosti slovenačka strana postavi uzdržanije“, naveo je predsednik Nikolić.

Predsednik je dalje rekao da Srbija visoko ceni podršku Slovenije u procesu evrointegracija Srbije, posebno u procesu otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja bez dodatnih uslovljavanja.

„Posebno nam je važna iskazana spremnost Slovenije da pruži bilateralnu razvojnu, tehničku i ekspertsku pomoć. Konkretizacija saradnje biće realizovana bilateralnim Programom saradnje u oblasti EU integracija“, naveo je srpski predsednik.

Nikolić je rekao da je su on i Pahor zajednički konsttovali da su politički odnosi Srbije i Slovenije dostigli visok nivo i da u regionalnim okvirima predstavljaju primer odlične bilateralne saradnje.

Odnose dve zemlje, kako je rekao, karakteriše razvijen politički dijalog i saradnja u brojnim oblastima.

Govoreći o situaciji u regionu, predsednik Nikolić je rekao da se region  suočava sa katastrofalnom migrantskom krizom koja jednako pogađa sve zemlje.

„Srbija je odgovorno pristupila tom problemu i obezbedila bezbedan prolazak migrantima ka zemljama koje su određene kao njihova krajnja destinacija. Preduzete su odgovarajuće mere i migrantima se pruža osnovna zdravstvena i socijalna zaštita, obezbeđena je humanitarna pomoć, uz poštovanje ljudskih prava i dostojanstva“, rekao je predsednik.

Smatra da je aktuelnu krizu moguće ublažiti konsenzusom i dogovorom na nivou Evropske Unije.

„Zemlje našeg regiona su reagovale na različite načine. Ja sam ponosan na činjenicu da je Srbija među onima koji su na krizu reagovali na najbolji mogući način. Nažalost, pojedine zemlje regiona nisu bile spremne da se na odgovarajući način suoče sa tim problemom. Mi očekujemo da Evropska unija učini dodatne napore da se pojedine članice ponašaju u skladu sa  međunarodnim pravom, pre svega Poveljom UN, Lisabonskim ugovorom i brojnim konvencijama, protokolima i deklaracijama“, rekao je.

Predsednik Srbije je daje kazao da naša zemlja pridaje veliki značaj razvoju ekonomskih odnosa sa Slovenijom, koja je i tradicionalno, jedan od najznačajnijih trgovinsko-ekonomskih partnera i investitora.

„Predsednik Pahor i ja smo konstatovali da je spoljnotrgovinska razmena stabilna i da treba da uložimo dodatni napor da se razmena koja je do jula ove godine dostigla 497,8 miliona evra značajno uveća“, rekao je Nikolić.

Predsednik je kazao i da je slovenačkom kolegi predočio prednosti sporazuma o slobodnoj trgovini koje Srbija ima sa Ruskom Federacijom, Evropskom unijom, Belorusijom, Kazahstanom i Turskom i mogućnostima zajedničke saradnje bilo da se radi o zajedničkom proizvodu ili o dodatnim olakšicama za privrednike i podsticajima za investitore.

„Što se tiče saradnje u oblasti infrastrukture, Srbija pozdravlja slovenačku inicijativu da se potpiše Pismo o namerama o izgradnji Alpsko-zapadnobalkanskog železničkog teretnog koridora koji povezuje Austriju, Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju, Bugarsku i Tursku.Takođe je veoma važna realizacija rekonstrukcije Koridora 10 i razvoja odgovarajuće železnička infrastruktura“, rekao je Nikolić.

Nikolić, Cerar: Odnosi znatno bolji nego pre

Nikolić i premijer Slovenije Miro Cerar konstatovali su u Ljubljani da su odnosi dve zemlje u poslednje dve godine dostigli znatno viši kvalitet nego pre i da ih karakteriše dobra bilateralna saradnja i razvijen politički dijalog.

Nikolić i Cerar su izrazili zajedničku opredeljenost za dalji razvoj odnosa u brojnim oblastima od zajedničkog interesa.

Predsednik Srbije zahvalio je na dragocenoj podršci koju Slovenija kontinuirano pruža Srbiji na putu evrointegracija.

On je takođe pozdravio aktivan angažman Slovenije u regionu Zapadnog Balkana na uspostavljanju neformalnih susreta najviših zvaničnika zemalja Zapadnog Balkana i Evropske unije a posebno u okviru „Brdo – Brioni“ procesa.

Predsednik Vlade Slovenije posebno je istakao doprinos Srbije u uspostavljanju trajne stabilnosti u regionu i pohvalio human i odgovoran odnos naše zemlje u suočavanju sa izazovima migrantske krize, navedeno je u saopštenju Pres službe predsednika Srbije.

Cerar je pozdravio reforme koje Srbija sprovodi na putu evrointegracija i obećao pomoć Slovenije ka postizanju punopravnog članstva Srbije u Evropskoj uniji.

STA/ Daniel Novakovic

19.09.2015 | 08:00 -23:00 Kosovo sigurno SRLJA U SVOJU NEZAVISNOST, uz posršku Srpskih janičara…


VIDEO SNIMAK specijalne akcije JANIČAR – TRAGAČ – Pušten jedan Srbin (O.I) da se brani sa slobode odmah je potrebno popuniti zatvore novim Srbima….

Šiptarska Policija Kosova i SRPSKI JANIČARI – TRAGAČI ZA SRPSKIM GLAVAMA u selima Zubinog Potoka kako razoružavaju i hapse Srbe koji opremljeni za sopstvene potrebe lovačkim i zastarelim automatskim oružjem  za ne daj bože u slučaju napada Šiptarskih terorista! Po njima trebaju da ih čekaju kao JAGNJAD VUKOVE, ZA KLANJE….

19.09. 2015, 2:03|Izvor: KoSSev|

Sinoć je u poznatoj kosovskoj emisiji „Pravda na Kosovu“ pušten ekskluzivan snimak policijske akcije „Tragač“ u selima opštine Zubin Potok u kojima je u ranu zoru ovog utorka izvršen pretres dva domaćinstva i zaplenjeno tri automatske i jedna poluautomatska puška, jedna lovačka puška, više komada lovačke i bojeve municije, uz uređaj za noćno osmatranje i jedan laser. Jedno lice je uhapšeno. Šef operative regionalne policije Sever, Željko Bojić, koji je učestvovao u ovoj akciji, pred kamerom govori o detaljima same akcije pre i nakon njenog izvođenja. Lica ostalih policajaca su zamagljena. Tačna lokacija pretresa nije navedena, ali je na snimku vidljivo da se radi o zapuštenim, odnosno skromno opremljenim prostorijama i seoskim domaćinstvima. A u 24-časovnom policijskom izveštaju za 15. septembar potvrđeno je da su akcije sprovedene u selu Dren i Zagulj, sa detaljima o zaplenjenom materijalu i oružju.

Policajci su akciju „Tragač“ započeli u pet ujutru, još uvek po mraku, okupljanjem u krugu policijske stanice u Severnoj Kosovskoj Mitrovici. Akciju izvode specijalna jedinica za brzo reagovanje, regionalna istražna jedinica i regionalna forenzička jedinica, uz podršku jedinice za organizovan kriminal policije EULEX-a. U konvoju policijskih vozila nalazi se i prvi čovek policije sa Severa, Željko Bojić.

„Predviđeno je da izvršimo pretres u cilju preventivnog delovanja – na dve lokacije u zoni odgovornosti policijske stanice Zubin Potok. Naš zadatak je da prilikom pretresa pronađemo predmete koji mogu ukazivati na izvršenje krivičnih dela,“ Bojić govori na putu do ove opštine, navodeći koje sve jedinice učestvuju u akciji.

U trenutku kada policajci stižu na odredište – do brežuljka na kojem se nalazi seosko domaćinstvo, sviće. Pored oružja – na snimku deluje kao starih pušaka, policajci nalaze i određenu količinu evra.

„Šta je bilo, recite mi samo razlog,“ govori muškarac u zrelijim godinama koji je sniman s leđa dok ga policajci hapse.

Akcije u Drenu i Zagulju

U 24-časovnom policijskom izveštaju za 15. septembar potvrđeno je da je u selu Dren u opštini Zubin Potok uhapšen jedan kosovski Srbin, jer je tokom pretresa u njegovoj kući pronađeno i oduzeto tri automatske puške (cal.7.62k39 mm), lovačka puška sa 30 patrona, pet šaržera AK-47, polu-automatska puška s bajonetom, dogled sa laserom, baterije, 265 patrona različitih kalibara i plastična vrećica sa barutom.

Potom je prema istom izveštaju, u selu Zagulj, u istoj opštini, uhapšen još jedan kosovski Srbin kod koga je policija pronašla i zaplenila 12 komada lovačkih patrona, časopis o AK-47 i neke delove AK-47 oružja. Osumnjičeni je saslušan.

„Bićete obavešteni,“ kratko odgovara jedan od policajaca.

Bojić nakon akcije u policijskoj stanici potvrđuje da je osumnjičenom licu po nalogu nadležnog tužioca određen policijski pritvor od 48 časova, te da će uhapšeni muškarac, „nakon operativne obrade biti priveden nadležnom tužilaštvu i sudu radi preduzimanja daljih zakonskih mera“.

Postavljajući video snimak akcije „Tragač“ na svoj You Tube kanal, autori emisije „Pravda na Kosovu“ su je najavili kao jednu od najvećih akcija koju su u Severnoj Mitrovici izvele specijalne jedinice.

Na Kosovu tri potencijalne terorističke grupacije

Vlada Kosova je u dokumentu Strategija predupređenja nasilnog terorizma koji vodi ka terorizmu identifikovala tri terorističke grupacije, piše dnevnik Koha ditore. bilbord-amerika nakautirala rusiju

Priština (Foto arhiva Kim)

U dokumentu u koji je dnevnik imao uvida, a koji je Vlada Kosova usvojila prošle nedelje se sa strahom gleda na povratak onih državljana Kosova koji su se borili u Siriji i Iraku.

“Kao što se videlo od mnogobrojnih primera u Evropi radikalizovani pojednici mogu da vrše dela ekstremnog nasilja i protiv naroda i institucija u svoj državi, tako da opasnost da i Kosovo bude meta takvog terorističkog napada ne može da bude isključena”, konstatuje se u strategiji.

Međutim, oni nisu jedini mogući izvor vršenja terorističkih aktivnosti.

Tu se takođe ubrajaju “radikalne nacionalističke grupe srpskog i albanskog porekla koje su suprostavljaju granicama i postojećoj vladavini”.

U dokumentu je najviše prostora dat esktremnom verskom radikalizmu.

Nije imenovana neka konkretna nacionalistička grupacija Albanaca. Međutim pokret Samoopredelenje se vidi kao glavni politički subjekat koji ne vidi funkcionisanje Kosova kao posebne države, već ujedinjenom sa Albanijom, piše Koha Ditore.

Takođe se konstatuje da poseban uticaj imaju pojedinci iz susednih zemalja za koje se u strategiji konstatuje da se njihovo delovanje ne ometa u zemlji u kojoj žive.

Za povećani radikalizam Vlada je okrivila i sebe, priznajući da je on proizvod i dva dodatna podsticajna faktora, ekonomske situacije i niskog institucionalnog integriteta.

Članstvo Kosova u UNESCO: Zahtev Kosova potpisali Luksemburg i Kuvajt

19.09.2015, 10:00|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo spoljnih poslova

Par nedelja pred odluku Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) o članstvu Kosova, kosovski ministar spoljnih poslova, Hašim Tači, još aktivnije radi na dobijanju podrške zemalja članica UNESCO-a. Juče je u Parizu razgovarao sa deset delegacija zemalja članica ove organizacije Ujedinjenih nacija, radi „koordinacije“ sa njima, jer, kako je poručio na svom Fejsbuk profilu, „lobiranje za članstvo Kosova u UNESCO ostaje prioritet kosovske diplomatije“. Da je Tačijevo lobiranje plodno, potvrđeno je sa još dva potpisa podrške Kosovu za članstvo u UNESCO.

Pročitajte još: 

Patrijarh Irinej pisao Bokovoj: Prijem Kosova u UNESCO imalo bi dalekosežne posledice po hrišćansko nasleđe

Tači slavi podršku 44 zemlje: „I da!!! Na agendi smo izvršnog tela UNESCO-a za prijem“; Dačić: To ne mora da znači da će da se glasa

Institut za srpsku kulturu iz Leposavića uputio pismo UNESCO-u; za kampanju Kosova čuli pre mesec dana

Kosovo podnelo zahtev za učlanjenje u UNESCO​

„Kosovo je angažovano u jednoj pozitivnoj, sistematskoj, fokusiranoj kampanji u promovisanju našeg društvenog, kulturnog i ekonomskog razvoja, dok je većina zemalja izrazila priznanje za naš pristup,“ rekao Tači na sastanku sa ambasadorima, saopšteno je iz njegovog ministarstva.

On im se istovremeno zahvalio na podršci koju „daju procesu učlanjenja Kosova u ovu važnu UN-ovu organizaciju“ i dodao da su „i Kuvajt i Luksemburg potpisali zahtev Kosova za članstvo u UNESCO“.

Tači je, takođe, samo dan ranije u Londonu razgovarao sa ministrom za evropska pitanja Velike Britanije, Dejvidom Lidingtonom, kojeg je, „upoznao sa kontinuiranim jačanjem i konsolidacijom državnosti Republike Kosovo“, naglasivši  „veliki rad koji se obavlja za učlanjenje Kosova u UNESCO, UEFA, FIFA, Interpol.“



Kosovo je 11. septembra i zvanično dospelo na dnevni red sastanka izvršnog tela UNESCO-a, koji je zazakan za oktobar, nakon što su zahtev Kosova podržale, to jest, potpisale 44 države članice UNESCO-a, koliko je bilo potrebno da bi se na zasedanju izvršnog tela raspravljalo o prijemu Kosova.

Aleksandar Jablanović navodno zloupotrebio stranački novac za ????

19.09. 2015, 16:12 | Izvor: Gazeta Tribuna

Izvor: Gazeta Tribuna (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Predsednik Liste „Srpska“ Aleksandar Jablanović je navodno zloupotrebio novac iz budžeta Kosova koji je bio namenjen političkom subjektu kojim on rukovodi i sredstva Vlade Kosova.

Centralna izborna komisija je prihvatila izveštaj političkih stranaka o budžetima i rashodima za 2014. godinu, ali ih još uvek nije pregledao Odbor za nadzor javnih finansija.

Iako je Komisija zatražila izveštaj, trenutno ima malu grupu revizora.

Međutim, izvori lista „Tribuna“ saznaju da su u izveštaju izneti podaci o potencijalnim zloupotrebama budžeta koji je bio posvećen Srpskoj listi.

Prema izvorima, Jablanović je preuzeo ukupno 214.265 evra na ime liste „Srpska“.

U 2014. je preuzeo 143.750 evra, postoji dokumentacija za samo 89.995 evra, dok za 53.755 evra nije pokriveno.

Lider liste „Srpska“ nije opravdao ni iznos od 70.875 hiljada evra koje je preuzeo u januaru 2015. godine.

Tako, na primer, za usluge obrazovanja i usluge obučavanja koje uopšte nisu održane je preuzeto 2.668 evra, dok je 41.369 evra dato firmi koja uopšte nije registrovana za planirane aktivnosti.

Prema izvorima, Jablanović, potrošeni novac iz budžeta Kosova, namenjen za aktivnosti i rad liste „Srpska“, nijednom nije opravdao pred predstavnicima ove liste u Skupštini Kosova, što je, navodno, izazvalo revolt velikog broja članova ovog srpskog političkog entiteta.

PS. Pojela maca…

16.09.2015|08:00 – 23:00|Srbi na Kosovu i Metohiji nikome ne prete, ali Šiptari po svaku cenu bi želeli da nas proteraju i zauzmu Srpsku teritoriju i formiraju fantomsku državu „Kosovo“!


Patrijarh Irinej pisao Bokovoj: Prijem Kosova u UNESCO imalo bi dalekosežne posledice po hrišćansko nasleđe

16.09.2015, 9:47| Izvor: KoSSev |

Foto: Internet

U pokušaju da spreči sada već izvesno glasanje o tome da li će Kosovo biti primljeno u UNESCO na sednici Izvršnog saveta ove organizacije koja se održava 3. oktobra, srpski patrijarh Irinej uputio je pismo generalnom direktoru UNESCO-a, Irini Bokovoj. Patrijarh, između ostalog, u pismu navodi i da bi u slučaju da zahtev Kosova bude usvojen, to imalo „dalekosežne posledice“, kako za samo hrišćansko kulturno nasleđe, tako i za „perspektivu zajedničkog života Srba, Albanaca i drugih na Kosovu i Metohiji u budućnosti“. Ukoliko Irina Bokova odluči da zahtev Kosova stavi na sto izvršnom savetu, onda o pitanju definitivnog prijema u UNESCO odlučuje generalna skupština UNESCO-a koja se u novembru sastaje u Parizu. Pismo patrijarha Irineja prenosimo u celosti. 

Poštovana Gospođo,

Povodom zahteva vlade samoproglašene države Kosova za članstvo u UNESKU, izražavamo duboku zabrinutost Srpske Pravoslavne Crkve. Eventualno usvajanje toga zahteva imalo bi, uvereni smo, dalekosežne posledice kako za sâmo hrišćansko kulturno nasleđe tako i za perspektivu zajedničkog života Srba, Albanaca i drugih na Kosovu i Metohiji u budućnosti.

Poznato je da četiri objekta svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKA na Kosovu i Metohiji (upisana kao „srednjovekovni spomenici na Kosovu“) jesu svetinje Srpske Pravoslavne Crkve. Pored njih, to se s pravom može kazati i za skoro sveukupno hrišćansko kulturno nasleđe na ovom tlu, od četvrtog, a osobito od srednjeg veka pa do danas. Naše ćutanje po ovom pitanju moglo bi se pogrešno protumačiti kao prećutno odobravanje ovog zahteva kosovskih vlasti. U skladu sa tim usredsredićemo se na argumente koji su od životnog značaja za budućnost naših hrišćanskih svetinja na Kosovu i Metohiji i, posebno, za očuvanje našeg kulturnog i verskog identiteta i zaštitu naših ljudskih prava i građanskih sloboda.

Kao što je poznato, posle završetka građanskog rata na Kosovu i Metohiji u junu 1999. i raspoređivanja međunarodnih NATO-mirovnih snaga, sa civilnom misijom i policijom Ujedinjenih nacija, ukupno sto sedam srpskih pravoslavnih objekata na Kosovu i Metohiji je ili potpuno uništeno ili oštećeno[1]. Uništenje našeg nasleđa dogodilo se, dakle, ne u vreme rata već u vreme mira, i to mira koji je garantovan Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br. 1244. Ovo razaranje srpskog pravoslavnog hrišćanskog nasleđa u posleratnom periodu bez presedana je u novijoj istoriji Evrope. Ono je imalo sistematski karakter jer su desetine naših crkava uništene sličnim metodom, najčešće miniranjem, i na način koji snažno ukazuje na postojanje predumišljaja i strategije. Na mnogim uništenim objektima još se mogu videti parole takozvane Oslobodilačke vojske Kosova. Zajedno sa ostalim posleratnim zločinima u kojima su stotine civilâ srpske narodnosti i drugih narodnosti postradali ili bili oteti, uništavanje našeg hrišćanskog i kulturnog nasleđa nikada nije podrobno istraženo niti je iko do sada izveden pred lice pravde za ove i druge ratne i posleratne zločine, što duboko podriva naše poverenje u kosovske institucije.

Posle prvog posleratnog talasa uništavanja našeg nasleđa u masovnim neredima kosovskih Albanaca u martu 2004. godine, uništena su dodatna trideset i četiri srpska pravoslavna objekta. Jedan od ozbiljno oštećenih objekata bila je i saborna crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu (spomenik svetske baštine iz 14. veka, pod zaštitom UNESKA). Zahvaljujući procesu obnove objekata oštećenih 2004. godine, koji je predvodio Savet Evrope, nešto je popravljeno, ali, nažalost, ništa nije urađeno ni na jednom objektu koji je uništen između juna 1999. i 2004. godine. Takođe je važno napomenuti da je još jedan objekat na Kosovu i Metohiji, koji se takođe nalazi pod zaštitom UNESKA, manastir Visoki Dečani iz 14. veka, pretrpeo četiri oružana napada od završetka rata 1999. godine (dva minobacačka napada 2000. godine, još jedan minobacački napad u neredima 2004. i konačno napad zoljom 2007. godine), tako da ovaj manastir predstavlja i najčešće napadani hrišćanski objekat na Kosovu i Metohiji. Od svih napada samo je ovaj poslednji istražen i jedan kosovski Albanac je osuđen na dve i po godine zatvora. Samo zahvaljujući naporima KFOR-a manastir Dečane, obližnju Pećku Patrijaršiju i manastir Gračanicu (sva tri spomenici svetske baštine pod zaštitom UNESKA) nisu tada uništili albanski teroristi. Još su nam pred očima video-snimci uništenja crkve Svetog Andreja u Podujevu sa mladim kosovskim Albancima koji se penju uz zidove crkve, lome krstove, bacaju ih među razularenu masu koja skandira „Oslobodilačkoj vojsci Kosova” i konačno pale hram, što neodoljivo podseća na sadašnje nasilje nad verskim objektima u Iraku i Siriji, posebno na uništenje Balšamina hrama koji se nalazi u okviru drevnog sirijskog grada Palmire.

Ovi učestali napadi, iza kojih vidimo jasnu nameru da se sa lica zemlje izbriše srpsko pravoslavno hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji, a preko njega i sveukupno hrišćansko nasleđe od 4. veka do danas, bili su među najjačim razlozima sa kojih su naši spomenici na Kosovu i Metohiji pod zaštitom UNESKA uključeni i na listu svetske baštine u opasnosti. Istovremeno, pojavile su se i međunarodne inicijative da se hrišćansko nasleđe na Kosovu i Metohiji institucionalno zaštiti od uništenja, što je konačno rezultiralo Aneksom V Ahtisarijevog plana iz 2008. godine.

Veoma je žalosno i razočaravajuće to što je čak i posle neredâ 2004. godine vrlo malo počinilaca identifikovano i izvedeno pred lice pravde[2]. Iako su sve vodeće međunarodne političke ličnosti javno osudile ovo nasilje i nazvale ga „organizovanim“, nijedan kosovski politički ili lokalni lider nikada nije bio pod istragom. Na naše veliko čuđenje, albanski politički lideri toga vremena sa kontroverznom ratnom prošlošću još uvek su među vodećim političkim ličnostima na Kosovu danas. Proces obnove dêla našeg nasleđa koji je vodio Savet Evrope i u kome su učestvovale i privremene kosovske institucije nikada se ne bi dogodio bez snažnog međunarodnog insistiranja da se šteta mora popraviti. Žalosno je da se u svome lobiranju za članstvo u UNESKU kosovske vlasti većinom fokusiraju na ratnu štetu nad islamskom baštinom, minimizujući ili čak potpuno ignorišući štetu koja je pričinjena hrišćanskom pravoslavnom nasleđu u toku rata i posle rata. Izjave kosovskih lidera o ovom pitanju često su dvosmislene i politički obojene, što su ekstremisti lako mogli da protumače kao zeleno svetlo za napade na srpske crkve u atmosferi nabeđene srpske kolektivne krivice, koja se i danas širi preko kosovskih medija. U mnogim publikacijama o kulturnoj baštini po pravilu se uvek na prvom mestu pominju islamski objekti iako su sva četiri spomenika pod zaštitom UNESKA objekti Srpske Pravoslavne Crkve. Već godinama se borimo da u Dečanima, Peći i Prizrenu obezbedimo adekvatne oznake za spomenike pod zaštitom UNESKA koje turisti često i ne uspevaju da pronađu. Vrlo često moramo da prekorevamo albanske turističke vodiče što naše crkve predstavljaju posetiocima kao albanske crkve koje su okupirali Srbi. Sadašnji kosovski zakoni ne regulišu prezentaciju naših svetinja i ostavljaju prostor za zlonamerne političke spekulacije.

Bilo bi nepravedno ne pomenuti sistematsko posleratno uništavanje najmanje 392 srpska pravoslavna groblja na Kosovu i Metohiji (koliko ih je dokumentovao OEBS) i žalosno stanje u kome se oni još nalaze[3]. Progon i iskorenjivanje živih u istoriji je uvek praćeno skrnavljenjem grobova mrtvih i time ubijanjem pamćenja na one koji su tu vekovima živeli i stvarali svoja dela i svoju kulturu. Da stvar bude još tragičnija, sve je to svojevrsni produžetak petvekovnog otomanskog ropstva (do 1912) i fašističkih progona i nasilja iz vremena drugog svetskog rata. Duboko verujemo da je sistematsko uništavanje našeg nasleđa i grobalja na prostorima sa kojih je samo u naše vreme izbeglo više stotina hiljada srpskih civila pokazatelj organizovanog napora lokalnih ekstremista, kriminalnih grupa i drugih radikalnih elemenata među kosovskim Albancima da spreče dolazak srpskih povratnika i da trajno izmene demografski i kulturni karakter većeg dela Kosova i Metohije, i inače izmenjen, u najvećoj meri, usled viševekovnog robovanja i življenja pod nasiljem. Dužni smo da Vam skrenemo pažnju da ono što se događa na Bliskom Istoku, osobito na teritorijama pod kontrolom takozvane Islamske Države, – masovni progoni stanovništva i uništavanje kulturne baštine, – predstavlja, po mnogo čemu, nastavak onoga što se događalo na Kosovu i Metohiji, posebno od 1981. do danas. Činjenica da su najznačajniji srpski pravoslavni objekti još uvek pod oružanom zaštitom policije, a manastir Dečani pod jakom zaštitom vojnikâ KFOR-a, naročito posle prošlogodišnjih islamističkih grafita, jasno ukazuje na to da je srpsko pravoslavno nasleđe na Kosovu i Metohiji i dalje u ozbiljnoj opasnosti, i to isključivo od albanskih ekstremista koji inspiraciju nalaze u „idealima” takozvane Oslobodilačke vojske Kosova, a danas, nažalost, sve češće u fanatizmu radikalnog islama.

Pošto je Ahtisarijev plan bio politički uslovljen srpskim priznavanjem samoproglašene nezavisnosti Kosova, garancije za zaštitu srpskog pravoslavnog nasleđa su, posle neuspeha u njegovoj primeni, u međuvremenu većim delom bile izgubljene ili su samo delimično prenesene u kosovske zakone. Najnoviji pokušaj Skupštine Kosova da prihvati krajnje problematičan nacrt zakona o kulturnoj baštini, koji dodatno ukida ono što je preostalo od Ahtisarijevih garancija, ostavlja nam još manje prostora za poverenje u kosovske institucije. Pomenuti zakon traži uvođenje državne kontrole nad objektima Srpske Pravoslavne Crkve, a našu baštinu proglašava imovinom „Republike Kosova“. Samo zahvaljujući odlučnom angažovanju Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država nacrt zakona je povučen iako je samo pitanje vremena kada ga vlada Kosova ponovo može poslati na raspravu u Skupštinu. Neki kosovski ministri, uključujući i ministra kulture, još oklevaju da Srpsku Pravoslavnu Crkvu nazovu njenim zvaničnim imenom, dok neke vodeće kulturne institucije, kao Akademija nauka i umetnosti Kosova, objavljuju knjige u kojima se bogati srpski hrišćanski doprinos istoriji Kosova najvećim delom ignoriše. Mladi kosovski Albanci redovno uče u školama da su srednjovekovni srpski pravoslavni manastiri zapravo albanski – ili čak ilirski (sic!) – i da su ih Srbi nasilno zauzeli. Takva situacija u kulturnom životu Kosova ne pokazuje ni zrelost ni odgovornost za zaštitu koju bi kosovska vlada morala nominalno da garantuje prilikom prijema u UNESKO. Na donatorskoj konferenciji u Parizu 2005. godine tadašnji kosovski ministar kulture delio je pamflet koji je srpske pravoslavne manastire nazivao albanskim spomenicima. Pamflet je odmah povučen na intervenciju specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN.

Istovremeno, duboko smo razočarani činjenicom da kosovski pravni sistem ne pruža adekvatnu imovinsku zaštitu našoj Crkvi. Umesto donošenja zakona o restituciji crkvene i druge privatne imovine na Kosovu i Metohiji, oduzete u vreme komunističke vlasti, danas se otuđuje i ugrožava i preostala imovina Crkve i, naročito, imovina prognanih u etničkom čišćenju Srba sa Kosova i Metohije. Najskoriji primer jeste slučaj imovine manastira Dečani (koji se odnosi na 50% manastirske zemlje) koja je već petnaest godina predmet sudskih rasprava, i to osam poslednjih godina na Vrhovnom sudu Kosova. Posle odluke Suda 2012. godine kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira i posle procesa žalbi u kome se nisu pojavili nikakvi suštinski novi argumenti, naša Crkva je očekivala da će ovo pitanje sudski biti rešeno jednom zauvek i da će manastirska prava biti potpuno zaštićena. Međutim, Apelaciono veće Vrhovnog suda Kosova, na opšte zaprepašćenje, proglasilo se nenadležnim da zaključi ovo pitanje, iako je prethodno veće istog suda pod predsedavanjem međunarodnog sudije nekoliko puta potvrđivalo svoju nadležnost i čak donelo konačnu odluku. Budući da je najnovija odluka donesena preglasavanjem, uz snažan otpor dvoje sudija (po svemu sudeći međunarodnih) od pet članova sudskog veća, ovu odluku naša Crkva, kao i relevantni međunarodni faktori na Kosovu, doživljava kao jednostranu, neispravnu i suprotnu evropskim pravnim normama. Za našu Crkvu ovo nije samo pitanje neuspelog pravosuđa već predstavlja obeshrabrujuću sliku odnosa kosovskih institucija prema vitalnim interesima naše Crkve i naroda, pogotovu u situaciji kada se odluke donose bez međunarodnog nadzora. U slučaju da ova nepravda prevlada, naš najznačajniji manastir i spomenik pod zaštitom UNESKA ostaće bez 50’% svoje imovine i bez ekonomske održivosti. Ovakve nepravde mogli smo da vidimo još samo u vreme komunističkog režima u bivšoj Jugoslaviji, kada je Crkvama i verskim zajednicama oduzimana imovina bez ikakve pravde i nadoknade.

Ove činjenice se lako mogu proveriti i dobro su poznate međunarodnim predstavnicima na Kosovu i Metohiji, koji i sami dele našu zabrinutost. One nas dovode do zaključka da bi prijem Kosova u UNESKO, posebno u uslovima pod kojima institucionalna zaštita srpskog hrišćanskog nasleđa na Kosovu nije adekvatno obezbeđena, ne samo bio nerazložna i ishitrena odluka već bi mogla otvoriti put kulturnoj represiji i dugoročnom uništenju hrišćanskog duhovnog i kulturnog identiteta. Imajući u vidu sve ove činjenice, treba razrešiti sledeća važna pitanja:

Institucionalna zaštita srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji sa našom imovinom, imenom i istorijskom tradicijom mora biti efikasno definisana i obezbeđena od pokušajâ prepravljanja istorije i lišavanja naše Crkve i naroda održive budućnosti. Potrebne su snažne pismene međunarodne garancije, uz rehabilitaciju sadržaja Ahtisarijevog Aneksa V, kao zaštita od mogućeg menjanja lokalnog zakonodavstva u budućnosti i donošenja novih diskriminatornih zakona. U tom smislu smatramo da je posebno važno ime pod kojim su naši spomenici upisani na listu svetske kulturne baštine jer ono u sadašnjem obliku ne ukazuje jasno na njihov istorijski i verski identitet, te ostavlja prostor za političke i informativne manipulacije. Odlučno smatramo da bi pitanje srpskog pravoslavnog nasleđa na Kosovu i Metohiji moralo da bude uključeno u briselski dijalog između Beograda i Prištine zbog njegove krajnje osetljivosti za međuetničke odnose i multietničku budućnost Kosova i Metohije.
Naša Crkva se vekovima stara o zaštiti svoje imovine i hrišćanskog nasleđa na Kosovu i Metohiji i za nas je sasvim nepojmljivo da kosovske institucije jednostrano preduzimaju bilo kakve intervencije, uključujući radove na obnovi i konzervaciji. Radovi na našoj imovini bez naše pune saglasnosti i nadzora, što je bilo predviđeno Ahtisarijevim Aneksom V, bili bi sasvim neprihvatljivi. Naši manastiri i crkve nisu samo imovina Srpske Pravoslavne Crkve već predstavljaju i najznačajnije spomenike evropskog kulturnog nasleđa, što zahteva jasno definisan način prezentacije, ekspertize i tehničkih mera zaštite, što nije na zadovoljavajući način definisano u kosovskim zakonima.
Nedavno se pojavila podrška kosovskih „verskih zajednica“ Tačijevom zahtevu za prijem Kosova u UNESKO. Ustvari, ta podrška se svodi na albansku islamsku versku zajednicu. Potpisnik u ime Katoličke Crkve nije njeno ovlašćeno lice; malobrojna jevrejska zajednica, koliko znamo, nema na Kosovu svog kulturnog nasleđa.
Duboko smo ubeđeni u sledeće: u sadašnjim okolnostima i postojećim zakonskim provizijama prijem Kosova u UNESKO, a posebno i svaka pomisao da se briga o našim najznačajnijim verskim spomenicima prepusti brizi kosovskih institucija, bila bi izuzetno opasan element nestabilnosti koji bi ozbiljno ugrozio budućnost Kosova i Metohije, njegovo sveukupno hrišćansko nasleđe, kao i elementarna verska i ljudska prava. Ako je status zaštite od strane UNESKA već dat našim objektima ne samo kao akt priznanja njihovoj kulturnoj i civilizacijskoj vrednosti za čovečanstvo već i kao dodatni mehanizam zaštite u sadašnjoj bezbednosnoj situaciji, status svetske kulturne baštine sâm po sebi može, u slučaju da Kosovo postane član UNESKA, postati pre problem nego element dugoročne zaštite i garancije te budućnosti.

U nadi da ćete posvetiti dužno poštovanje našoj zabrinutosti, ostajemo unapred iskreno blagodarni.

Predsednik Svetog Arhijerejskog Sinoda

Arhiepiskop pećki,
Mitropolit beogradsko-karlovački i
Patrijarh srpski

Peticija protiv sporazuma sa Srbijom i Crnom Gorom

16.09. 2015, 12:26 | Izvor: KoSSev|

Foto: Pokret Samoopredeljenje

Kosovska opozicija će u petak pokrenuti peticiju protiv nedavno postignutih sporazuma između Kosova i Srbije o Zajednici srpskih opština, kao i protiv sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom, preneli su kosovski mediji. Peticija će se, kako su najavili na današnjoj konferenciji za medije opozicione stranke, organizovati na celom Kosovu. Predstavnik pokreta Samoopredeljenje, Visar Imeri, Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj i Inicijative za Kosovo, Fatmir Ljimaj, međutim, danas nisu izneli datum održavanja protesta koje su ranije najavili. U međuvremenu su stranke kosovske opozicije izdale i zajedničko saopštenje u kojem se navodi da će „ujedinjena opozicija“ preduzeti aktivnosti unutar i van parlamenta kako bi zaustavila „štetu koju Kosovu nanosi koaliciona vlada“, ali i da će intenzivirati aktivnosti „za spasenje Republike“. Ni ovoga puta nisu naveli o kakvim aktivnostima je reč. 

U zajedničkom saopštenju Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo se navodi i da su postignuti sporazumi u Briselu „nepravedni“ i „značajni koraci“ u bosnizaciji Kosova i političke i ekonomske likvidacije „države Kosovo“.

Oni navode i da su zabrinuti trenutnom političkom situacijom na Kosovu koja „vodi Kosovo teritorijalnom i etničkom odvajanju i konsolidaciji Srbije na Kosovu“, to jest, „vazalskom odnosu Kosova i Srbije.“

Lider Alijanse za budućnost Kosova, Ramuš Haradinaj, izjavio je da očekuje da se strankama opozicije pridruže i druge društvene grupe kako bi se zajedno suprotstavili postignutim sporazumima, dok je lider Inicijative za Kosovo, Fatmir Ljimaj rekao da je ovo „poslednja nada za promenu situacije u zemlji“.

On je istakao i da je ovo prvi put da „Kosovo ima ujedinjenu opoziciju koja će zaustaviti zlo učinjeno zemlji“ i da je „uništena koaliciona Vlada“, pozvavši istovremeno građane na prevremene izbore.

Portal Gazeta Express podseća da je kosovska opozicija ranije najavila proteste, ali i da su na današnjoj konferenciji za medije izjavili da se još nisu dogovorili oko datuma održavanja.

Primaju dodatak na platu, a ne leče ljude

16.09. 2015, 11:00 | Izvor: Beta |

Direktor Kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić upozorio je na problem u srpskim zdravstvenim ustanovama na Kosovu koji nastaje zato što najveći broj radnika sa spiska zaposlenih ne živi u pokrajini, iako prima uvećanu platu, pa u nekim sredinama stanovništvo nema zdravstvenu zaštitu. „To je problem koji donosi loše ime našim institucijama na Kosovu i Metohiji, jer se primanja svih tih ljudi vode kao izdvajanja za Kosovo i Metohiju. Zamislite, imate recimo 5.000 ljudi na papiru, a na terenu samo 1.500, a svi ostali dobijaju (kosovski) dodatak na platu, iako su u stvari u centralnoj Srbiji“, rekao je agenciji Beta Đurić i dodao da taj ogroman problem niko nije „zagrebao“ 15 godina.

Đurić je to naveo kao odgovor na pitanje dopisnika agencije Bete kako to da i pored ogromnih sredstava koje Srbija izdvaja za zdravstvo na Kosovu nema sestara i tehničara koji bi mogli da daju injekciju jednoj osamdesetogodišnjoj Srpkinji, već je rodbina danima vodi po albanskim kućama i ambulantama da primi terapiju.

Prema Đurićevim rečima, u Kancelariji i Ministarstvu zdravlja postoji volja da u narednim mesecima pristupi rešavanju tog problema.

Istim povodom, Vinka Radosavljević, načelnica Pećkog okruga, iz koga je starica, pozvala je Vladu Srbije i Kancelariju za Kosovo i Metohiju da reše problem  zdravstvenih radnika koji žive po centralnoj Srbiji, primaju plate i nemaju nikavu odgovornost prema bolesnim ljudima koji su se vratili na Kosovo.

„Očekujem da Vlada Srbije i Kancelarija za KiM jednom stave tačku na pitanje onih koji hoće da rade i da svoju platu opravdaju i onih koji žive po centralnoj Srbiji i koji nemaju nikakvu odgovornost prema ljudima koji su se vratili i žive na Kosovu, jer je sve to ogroman problem, ne samo u zdravstvu nego i u lokalnim samoupravama i školstvu“, rekla je Radosavljevićeva za agenciju Beta.

Đurić je naveo da zdravstvo koje u pokrajini funkcioniše po sistemu Srbije danas ima gotovo isti broj zaposlenih kao 1999. godine.

„Na papiru imamo 29 zdravstvenih ustanova. U praksi imamo mnogo manje i lekara i svega ostalog. U ponedeljak sam na sastanku u Štrpcu predstavnicima Srba izneo podatke o Kosovskom Pomoravlju. Tamo na papiru ima 76 lekara, a od toga njih nešto više od 20 radi na terenu, dok je najveći deo njih u centralnoj Srbiji“, kazao je Đurić.

Predsednik privremenog organa opštine Klina Boža Šarković rekao je za Betu da rodbina danima u kolicima vodi osamdesetogodišnju povratnicu u albanske zdravstvene ustanove u Zlokućane, jer i pored medicinskog osoblja koje u opštini Klina plaća Srbija starici nema ko da da injekciju.

Načelnica Pećkog okruga Vinka Radosavljević rekla je za Betu juče u Gračanici da je pitanje zdravstva veliki problem za Srbe u opštini Klina, jer su oni vezani za Dom zdravlja u udaljenijem selu Osojane.

Ona je rekla da ju je juče jedna povratnička porodica obavestila da nema ni jedne medicinske sestre da pomogne starici i zato im je poručila da se obrate u Osojane  u Dom zdravlja, ali su povratnici rekli da im se niko iz tog Doma zdravlja nije javio.

Radosavljevićeva je ocenila da dodatni problem stvara i nedostatak odgovornosti direktora Doma zdravlja koji bi trebalo da kontroliše rad svih medicinskih sestara u opštini Klina.

Prema njenoj oceni, veliki  problem, na koji je ukazivala i direktoru Doma zdravlja, jeste taj što medicinske sestre mahom ne borave tamo gde bi trebalo da budu, a i ako borave, zbog medjusobnih svađa, ne žele da obiđu određene pacijente.

Ona je kazala da i u povratničkom selu Vidanje postoji ambulanta u privatnoj kući, za koju se izdvaja 50 evra, ali da ona uopšte ne funkcioniše.

„Tamo bi trebalo da budu i medicinske sestre, kao i lekar koji bi trebalo da dolazi jednom nedeljno, medjutim, to ne funkcioniše“, kazala je načelnica.

Prema njenim rečima, nadležna osoba u Domu zdravlja je na nedavnom sastanku rekla da kad god pozove medicinske sestre, one kažu da su na terenu, ali da se to ne slaže sa njenim saznanjima sa terena.

Đurić pisao „Independentu“ zbog teksta o Kosovu

Direktor kancelarije za KiM Marko Đurić uputio je pismo uredništvu britanskog „Independenta“ zbog njihovog teksta u kojem navode kako na Kosovu vlada harmonija.

IZVOR: TANJUG SREDA, 16.09.2015. | 21:04

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On je u pismu istakao da više od 200.000 prognanih Srba ne može da se vrati u svoje domove i da je zato govoriti o tome da na Kosovu vlada harmonija u najmanju ruku licemerno.

Đurić je u pismu uredništvu britanskog dnevnika povodom teksta „Harmonija vlada u ovom delu Balkana“ naveo da neće ulaziti u političku raspravu o međunarodno-pravnom statusu Kosova i Metohije, južne pokrajine Republike Srbije.

Prema njegovim rečima, „svesni smo činjenice da se ne možemo složiti po tom pitanju, kao što se po istom pitanju ne slažemo ni sa vladom u Londonu“.

Reklamni materijali, što, kako kaže, tekst svakako jeste, često odudaraju od stvarnosti, ali putopis autora Pitera Dankana, toliko odudara od stvarnosti da je prinuđen da se obrati pismom i skrene pažnju na tačku gledišta potpuno zanemarenu u ovom tekstu.

Kako kaže, govoriti o oazi harmonije je u najmanju ruku cinično, jer više od 200.000 Srba prognanih sa Kosova i Metohije i dalje ne mogu da se vrati svojim domovima.

„Srbi širom Kosova i Metohije svoja imanja i groblja posećuju u pratnji policije da ne bi bili linčovani, napadi na povratnike su gotovo svakodnevni, a srednjovekovni manastiri Srpske pravoslavne crkve (neki od njih su na listi Uneskoa) su pod stražom policije i međunarodnih snaga (KFOR) kako bi bili zaštićeni od rušilačkog besa albanskih ekstremista“ ukazao je Đurić.

Prema njegovim rečima nijedan prodavac turističkih aranžmana, „a vaš autor to jeste“, ne bi smeo da ude slep pred ovim činjenicama, jer to nije ni pošteno ni humano.

Kako je naveo u pismu, u tom tekstu može složiti samo u jednom – a to je činjenica da su prirodne lepote srpske južne pokrajine Kosova i Metohije biser Balkana i Evrope.

„Tekst je u svim ostalim segmentima pun činjeničnih grešaka. Srbija se, i pored toga, pridružuje pozivu da se turisti iz prve ruke osvedoče o pomenutim prirodnim lepotama, jer od toga bi imali koristi svi žitelji pokrajine (iako vaš autor prećutkuje da tamo živi iko osim ’Kosovara’, odnosno albanskog stanovništva)“ naveo je Đurić u pismu, dostavljenom Tanjugu.

Piter Dankan, novinar britanskog “Independenta“, naveo je u tekstu da ratna trauma iz minulih decenija danas motiviše stanovnike Kosova koji su puni energije i fiksirani na sigurnu buducnost.

Ambasador VB: ZSO nije opasnost po ustavni poredak Kosova

16.09.2015, 9:18 | Izvor: Tanjug|

Ambasador Velike Britanije u Prištini Ruari O’ Konel izjavio je danas da u formiranju Zajednice srpskih opština nije video nikakvu opasnost po, kako je rekao, ustavni poredak Kosova.

„Nisam video nikakvu opasnost od formiranja Zajednice srpskih opština, što bi moglo da ugrožava ustavni poredak i siguran sam da to Vlada Kosova ne bi ni dozvolila,“ rekao je O’ Konel za prištinski list „Koha ditore“.

On je naglasio da je uloga Evropske unije u posredovanju u tom procesu bila jasna od samog starta.

„Mi ćemo nastaviti da nadgledamo sprovođenje tih sporazuma, ali angažovanje treba da pokažu obe strane,“ rekao je ambasador.

Komentarišući najavu Pokreta „Samoopredelenje“ da će povući potpis sa sporazoma o osnivanju ZSO, ambasador Britanije je rekao da to ne može da se dogodi.

Govoreći o najavljenim protestima opozicije, O’ Konel je rekao da su, po njemu, protesti vrednost, ali i upozorio da će, ukoliko dođe do protesta, oni izazvati posledice po Kosovo.

Spor o Gazivodama ekonomske prirode, ZSO će to promeniti

16.09. 2015, 16:10 | Izvor: Tanjug|

Spor sa Prištinom o hidroelektrani Gazivode je čisto ekonomske prirode, jer sav novac od prodaje struje i vode ide u Prištinu, dok opština Zubin Potok ostaje bukvalno bez dinara, izjavio je danas direktor hidroelektrane Gazivode sistem JP Ibar Srđan Vulović.

On je izrazio očekivanje da će formiranje Zajednice srpskih opština na Kosovu i Metohiji promeniti tu situaciju.

Vulović je rekao novinarima da Hidrosistem Ibar može mesečno da zarađuje oko dva miliona evra, što znači da ima godišnji budžet oko 25-26 miliona evra i da se sav taj novac od proizvodnje i prodaje električne energije i vode odlazi u Prištinu.

„Sav novac se sliva u Prištinu i oni ga upotrebljavaju ne znam u koje svrhe, a opština Zubin Potok je bukvalno bez jednog dinara. Kada bi taj novac ostao u toj opštini, predstavljao bi ogroman potencijal za razvoj čitavog regiona, čak i čitavog severnog Kosova“, rekao je Vulović.

On se nada da će Zajednica srpskih opština to promeniti, pošto sistem trenutno funkcioniše tako što trenutno ide pet kubika vode u sekundi za potrebe termoelektrane Obilić i za navodnjavanje, dok sva ostala voda služi za proizvodnju električne energije.

Vulović kaže da sa Prištinom postoji neka saradnja ali, kako je rekao, to i nije neka saradnja.

„Saradnja je u tom smislu da oni imaju koristi, a mi radimo praktično ni za šta, bez ikakvog ekonomskog interesa. Nadamo se da će ZSO da reši taj problem, pre svega zato što, prema sporazumu, Zajednici pripada zdravstvo, školstvo, obrazovanje, regionalni razvoj i urbanizam. Nadamo se da ćemo formiranjem ZSO uspeti da rešimo i ovaj problem koji je čisto ekonomske prirode“, kaže Vulović.

Jezero Gazivode ima oko 380.000 kubnih metara vode uvek na stanju. Čitavo severno Kosovo, Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok, Vučitrn i opština Srbica „piju“ vodu sa ovog jezera, a takođe termoelektrana u Obiliću ne bi mogla da radi bez vode sa Gazivoda, kojom se hlade reaktori koji proizvode električnu enegiju.

U letnjim mesecima, kada su velike suše, voda sa Gazivoda se prepumpava u Gračaničko jezero, tako da i kad Priština nema dovoljno vode, dobijaju vodu sa tog jezera.

Devedeset odsto kapaciteta hidrosistema Ibar nalazi se na teritoriji opštine Zubin Potok, odnosno dve trećine jezera je na teritoriji Kosova, a trećina na užoj teritoriji Republike Srbije.

’’Učlanili smo se u SNS jer Vučić ozbiljno radi’’

Predsednik opštine Štrpce rekao je da se 3.000 građana tog mesta učlanilo u SNS zbog ozbiljne politike predsednika vlade i ozbiljnog rada na terenu Marka Đurića.Bratislav Nikolić

„Odlučili smo da posle višemesečne analize pređemo u redove SNS. Mislimo da ćemo sve naše ekonomske projekte koji treba da budu realizovani do kraja 2017. lakše realizovati uz pomoć države Srbije“, rekao je Bratislav Nikolić za „Politiku“.

On je objasnio da su ti građani pre godinu dana napustili Srspku liberalnu stranku Slobodana Petrovića i da nisu bili ni u jednoj partiji.

„Želeli smo da pređemo u SNS zato što se Vučić bavi konkrentnim problemima građana, imao je teške briselske pregovore i obezbedio je formiranje Zajednice srpskih opština. Marko Đurć kao direktor Kancelarije za KiM objedinio je sve Srbe u jednu listu i omogućio da Srbi budu jedna snažna i kompaktna politička celina“, rekao je Nikolić.

Komentarisući da je na Kosovu došlo do nesuglasica između političkih predstavnika Srba na listi Srpska Nikolić kaže da su to ostaci srpskih podela i da im ne bi pridavao mnogo pažnje. On kaže i da će se problemi rešavati dijalogom uz pomoć Beograda.

U Domu kulture „Sveti Sava“ u Štrpcu održana je 14. septembra javna tribina Srpske napredne stranke (SNS) na kojoj se 3.000 građana te opštine kolektivno učlanilo u SNS.

Član Predsedništva te stranke Marko Đurić tom prilikom je rekao da 3.000 „snažnih, sposobnih, hrabrih, odlučnih, borbenih, pravih ljudi, pristupa našoj porodici“ i dodao da je kucnuo čas da se na KiM sve što „srpski diše i govori“ stavi pod jedan barjak, a to je, kako je rekao, politički barjak SNS.

12.08. 2015|08:00 – 23:55 Srbi sa KiM mogu da maštaju o ZSO dok im Albanci trebaju nešo daju, imaju potez i piona više kojim ostvaruju svoju pobedu! Naši nepismeni igrači koji nepismeno igraju i uvek gube sve, vode narod mentalno bez kapaciteta ljudi koji su se NAMETALAI MILOM ILI SILOM!


Janjić: ZSO moćan instrument ukoliko bude bilo pilota u avionu. Prošlo je doba Srpske liste

12.08. 2015, 13:30 Izvor: KoSSev

Nekadašnji direktor i osnivač Foruma za etničke odnose, doktor pravnih nauka – teorijskog određenja pojma „nacija“, naučni savetnik Instituta za društvene nauke u Beogradu, a pre svega, prepoznatljivo lice na javnoj sceni Srbije, regiona i sveta – kao aktivni učesnik stotina mirovnih, međuetničkih i ostalih stručno-političkih inicijativa na temu međuetničkih odnosa – Dušan Janjić, ekskluzivno za KoSSev u Kosovskoj Mitrovici govori o tome zašto je sporazum o ZSO najpovoljniji od preostala tri po kosovske Srbe, ali samo ukoliko bude bilo „pilota u avionu“; zašto su, sa druge strane, nacionalni saveti manjina koji postoje u Srbiji u prednosti u odnosu na ZSO, zašto Albanci sa juga Srbije formiraju zajednicu albanskih opština; šta je politički motiv zatvaranja Olivera Ivanovića; zašto međunarodne predstavnike nije interesovala demokratija na Severu Kosova tokom kosovskih lokalnih izbora; zašto treba zatvoriti OEBS čim prestane Dačićevo predsedavanje; i zašto je prošlo doba za postojanje Srpske liste. U međuvremenu su i Albanci iz dve opštine na jugu Srbije danas izglasali i svoju, kako je nazivaju, Zajednicu albanskih opština, uz već postojeći Nacionalni savet manjina. Janjić u ovom intervjuu upravo postavlja obrnuti prioritet ovih tela.



ZSO-u nadležnosti u nadzoru, koordiniranju i izveštavanju. Imaće savet od sedam gradonačelnika i odbor sa političarima, administrativcima i stručnim kadrom



Od četiri sporazuma postignuta u poslednjoj rundi razgovora u Briselu koji je, po Vašem mišljenju, najpovoljniji za Srbe na Kosovu?

U političkom smislu to je sporazum o zajednici opština. ZSO je institucija koja opstaje kao institucija autonomije. Da budem vrlo precizan, ne radi se ni o kakvoj izvršnoj vlasti, ni o kakvom entitetu, ni o nevladinoj organizaciji, radi se o onome što je izvan Srbije, po Evropi, a pogotovo Skandinaviji, poznato kao samoadministriranje. Dakle, ove opštine u kojima pretežno žive Srbi, dobile su mogućnost samoadministriranja. ZSO će imati značajne nadležnosti ali samo u oblastima nadzora, koordiniranja i izveštavanja. ZSO će imati savet, to jest, autonomiju nacionalne zajednice, a savet će činiti sedam od deset gradonačelnika. Sledeća stvar koja će činiti ZSO je odbor a koji će biti sačinjen od stručnih ljudi, političara i administrativaca. To je jedan instrument koji može mnogo da pomogne ako ima pilota u avionu, ako ima neko ko će to voziti i ko će umeti da vozi.

Hoće li umeti to neko da vozi?

Dakle, ko će biti predsednik je jako važno. Međutim, ako se o tome odluči na uobičajen način na koji se glasa i ovde, na Kosovu, među Srbima i širom Balkana – onda mrka kapa. Taj predsednik mora da bude plod konsenzusa, jaka ličnost, koja razgovara sa Albancima na albanskom i Srbima na korektnom srpskom i sa strancima.

Da li među postojećom garniturom političkih predstavnika Srba na Kosovu i Metohiji vidite nekog takvog?

Ja govorim kakav treba da bude. Naravno da ima takvih, ali ih možda nema u Srpskoj listi, u Rašićevoj stranci i sličnima, ali takav sigurno da postoji. Nije red da Beograd o tome odluči. Kada bi se ljudi dogovorili oko kriterijuma, bilo bi to nešto drugo. U Skupštini može da bude onaj kojeg izabere Skupština, ali ko će činiti Savet i odbor, to moraju biti stručni ljudi. To je prilika da se pokaže da li su Srpska lista, koja drži monopol, i kancelarija za KiM, sposobne da iskorače prema stručnim, kvalifikovanim i mladim ljudima. Zbog pravila koja su donešena zbog ekonomske krize u Srbiji, Kancelarija neće moći da direktno finansira i da samo ona finansira ZSO, ali ono što ona može jeste da uz finansiranje, najveći deo novca, i to je moj savet – utroši da šalje stručne i kvalifikovane ljude iz Beograda, čak iz Zagreba ako treba.

Kao na primer?

Može i Milorad Pupovac da bude savetnik.  Ako Vučić ima Toni Blera – u čemu je problem da neko ima Pupovca? Ili, u čemu je problem uzeti nekog iz slovenačke zajednice iz Italije? U svakom slučaju, potrebni su Srbi koji će pomoći ljudima ovde da obavljaju poslove – mislim na pomoćnike, savetnike, operativni rad. Ako se to ne iskoristi, verujte, za par godina ljudi će reći – pa to je ništa, ali ako se iskoristi, Srbi dobijaju jedan moćan mehanizam za lobiranje, koordinaciju, a koordinacija je moć. Ako vi udružite deset opština u jednom zahtevu prema centralnoj vlasti, ili prema Evropskoj uniji, ili prema podršci ključnih projekata urbanog razvoja, ruralnog razvoja, energetike, a tu mogućnost nemaju opštine sa većinskim albanskim stanovništvom, to je moć.

Da li je to je dovoljno?

To nije dovoljno, tu postoji fabrička greška. Da budem vrlo precizan, ono što je potpisano 25. avgusta odgovara rezoluciji Skupštine Srbije i predlogu Vlade Srbije, ali je to u potpunom raskoraku sa onom famoznom platformom predsednika Nikolića. Tamo je, ako se sećate, obećavan entitet, kao i to da Beograd odlučuje kako će Albanci da žive, pa Skupština Kosova…taj koncept bahatog centralizma da će neko iz centra, ovog puta iz Beograda, da određuje pravila života i tamo gde ima uticaj i tamo gde uopšte nema uticaj…



„Fabrička greška“ – U Srbiji se nisu setili nacionalnog saveta, moćnije institucije od ZSO



Šta pokušavate da kažete? Gde je tu konkretno fabrička greška?

Fabrička greška je ta da se od tada do dana današnjeg nisu setili jedne stvari koja postoji u Srbiji, a to je autonomija nacionalne zajednice, savet. Savet imaju Albanci i Mađari. Ko god zna kako funkcioniše nacionalni savet Mađara, znače da je to jedna moćna institucija. Savet za nacionale manjine Srbije ima veće ingerencije u odbrani jednog užeg dela jezika, kulture identiteta od ZSO. Mislim da Srbija ima obavezu da pomogne, to je standard Saveta Evrope. Žao mi je što se Dačić nije setio toga dok predsedava, žao mi je što Nikolić ne zna šta ima u Srbiji, ali mislim da na svom putu ka Evropskoj uniji, Kosovo mora da uvede te mehanizme.

Ali zašto se onda u Briselu nije razgovaralo o formiranju saveta na koji se ima pravo, sa kako kažete, većim ingerencijama nego ovako mukotrpno o osnivanju ZSO?

Jer Srbija to nije tražila.



Albanci iz opština sa juga Srbije po modelu: „Što Srbima na Severu Kosova, to nama u Preševskoj dolini“; njihov politički motiv je da se stalno povezuju sa Albancima sa Kosova i u Albaniji. Nemoguće je usitnjavati region



Danas Albanci glasaju za Zajednicu albanskih opština i to upravo Albanci koji već sede u nacionalnom savetu Albanaca. Zašto bi Albanci formirali zajednicu ako im Savet daje veća ovlašćenja i mogućnosti od zajednice?

Prvo što je to kopiranje jednog modela – „Što Srbima na Severu Kosova, to nama u Preševskoj dolini“, drugo oni baš i nisu razumeli šta je to dogovoreno u Briselu. U Briselu je dogovorena Zajednica opština većinski nastanjenim Srbima. Konkretno, u Srbiji je samo Preševo većinski nastanjeno Albancima i po toj logici bi Preševo samo sa sobom činilo zajednicu jer struktura stanovništva u Bujanovcu je pola-pola, u Medveđi su Albanci ispod 10 odsto. Drugo, ako misle da traže Zajednicu opština gde god da žive Albanci, to ne postoji, to nije ni Srbima dato. Nisu ni svi Srbi u zajednici opština.

Gde je prednost nacionalnog saveta nad zajednicom?

Razlog je sistemske prirode. Zajednica opština je decentralizacija – to je prenos administrativnih ovlašćenja opština i on nije tako efikasan u zaštiti nacionalnih identiteta kakav je nacionalni savet Albanaca, u Srbiji na primer.

Pa što onda, po Vašem mišljenju, to rade?

Očigledno je to politički motiv da se stalno Albanci iz ovih opština povezuju sa Albancima sa Kosova i u Albaniji, i u ovome su očigledno jači od pameti, jer pamet kaže da oni to ne mogu dobiti. Preševo nije nikad bilo predmet međunarodnog spajanja, nije bilo nikad iznad Srbije, nije nikad funkcionisalo kao samostalno organizaciono društvo i treći razlog je da oni imaju jedan moćni instrument kakav je nacionalni savet koji se bavi pitanjima identiteta. To što su Albanci unutar sebe podeljeni i što je trenutno na vlasti u tom savetu jedna grupa komandanata OVK i ljudi dosta problematičnog bekgraunda, ne opravdava činjenicu da Savet ne postoji i da je nekad vrlo dobro radio.

Dakle, ima veze sa položajem Srba na Kosovu i Metohiji?

Moguće je da se neko pribojava da Srbi sa Kosova dobiju svoju manjinsku zaštitu i da to sada pokušavaju da preko Albanaca iz Preševa unapred pokaže da to nije moguće, ali mislim da je realnija priča da se u Srbiji pokrenuo proces ustavnih promena i da Albanci pokušavaju da na ovaj način sebi stvore startnu poziciju. Ponavljam, nemoguće je praviti zajednicu od jedne opštine i nemoguće je deliti na tako sitne region-delove. Čak ni u Sandžaku, u kojem postoje tri većinske opštine nastanjene bošnjačkim stanovništvom neće moći da dobiju status regije, jer, po evropskim standardima, regija ima dva miliona stanovnika.



Nacionalni savet može da upravlja i ima izvršna ovlašćenja. ZSO ima pravo inicijative, ne i izvršna ovlašćenja



Da pojasnimo čitaocima. Šta može da radi takav Savet kakav postoji u Srbiji? Na primer, Nacionalni savet Mađara ili Albanaca, a šta je to što ne može da radi ZSO?

Zajednica samo koordinira obavljanje javnih poslova koji pripadaju opštinama. Savet radi sve što se tiče održanja i jačanja nacionalnog identiteta. Konkretno, Savet može da proglasi koja je institucija od značaja za srpsku zajednicu. Institucija od značaja za srpsku zajednicu je, na primer, pozorište i ima pravo da ga stavi na finansiranje centralnog budžeta, mora da ga finansira Vlada, a Savet upravlja pozorištem i tako ima izvršna ovlašćenja. Tako je primera radi, peto pozorište u Italiji pozorište iz Trsta. Na primer, savet ima pravo na nacionalne medije i obaveza Vlade je da ih finansira. Savet ima pravo da kaže u sledećem primeru – ‘mi hoćemo da se ovaj institut za jezik i književnost koji ništa ne radi, unapredi u zavod srpskog jezika, kulture i književnosti, a to znači materijalne ili nematerijalne i da obavlja usluge paradržavnog organa, da brine o dvojezičnim tablama. To ne može da radi Zajednica.

Recimo – institut za kulturu u Leposaviću?

Po meni institut za kulturu u Leposaviću iz Prištine, čiji su radnici uglavnom u Beogradu i okolo, koliko ja znam, treba pretvoriti u zavod. Treba da znate da nacionalni savet u Srbiji odlučuje o nastavnom planu i programu, koje knjige će uvesti.

Šta onda može ZSO?

Pa videli ste da on ima pravo inicijative. Nema pravo na izvršna ovlašćenja, sem ako se u statutu nešto tako ne definiše, ali po sporazumu, nema.

Da li postoji mogućnost da se ingerencije ZSO-a nadgrade sa ingerencijama Saveta?

Bolje je imati dva instrumenta nego jedan. Zašto ne bismo imali i laser i skener. Mi sad imamo skener i to je linija decentralizacije i koordinacije i to niko ne sme da otme jednoj zajednici. Znam da ovo što govorim se ne sviđa ljudima iz Vlade. Oni stalno govore da je dovoljno ono što piše u Ustavu Vlade, ali ako pažljivo pročitamo Ustav Kosova, ja Vam garantujem da ćemo naći neki nacionalni savet.



Unaprediti ZSO kroz nacionalni savet manjina. Razumem psihološko-politički problem kosovskih Srba da priznaju da su manjina



Dobro, u čemu onda vidite šansu kada kažete da je sporazum o ZSO to najbolji od četiri sporazuma?

Vidim šansu u ovome – uzeti ono što je sada osvojeno, kadrovski ojačati i boriti se za Savet jer u ovom drugom briselskom sporazumu, što bi rekli Danke Deutschland, pisaće unapređenje srpske zajednice. ‘Ajmo to da interpretiramo kroz Savet. Ja znam šta je psihološko-politički problem Srba ovde, a to je da priznaju da su manjina. Ja ih razumem. Ali bolje je priznati da si mali da bi postao jak, održivi, veliki, nego tvrditi da si jak a iseljavati se.

Kada kažete da nas razumete da li razumete i to da nam je teško sada priznati da smo mali kao zajednica koja je, koliko do juče, bila konstitutivni narod u svojoj državi?

Razumem. I meni je teško da priznam, ali nemam dva metra visine. Dakle, nema pet miliona Srba, ima ih koliko ih ima. Okolnosti su takve da Srbija nije priznala Kosovo, ali Kosovo proširuje suverenitet ovde na celoj teritoriji i prema zakonodavstvu Kosova – i Srbi su konstitutivna zajednica. Šta to znači – imamo tri službena jezika – srpski, albanski i engleski.



Ne verujem na reč Vučiću jer je on svoju političku karijeru vezao za reforme. Ovo je maksimum koji se mogao dobiti



Vidite li šansu za uspeh ZSO uprkos brojnim kritikama u javnosti, odnosno među samim Srbima sa Kosova i Metohije?

Ne verujem na reč Vučiću jer je on svoju političku karijeru vezao za reforme. Svi su smišljali nekakve varijante o podeli Kosova, ali Vučić je na kraju morao da se bori sa onim što su mu ostavili u nasleđe. Ovo je maksimum koji se mogao dobiti. Ako je neko mislio da se mogla dobiti Republika Srpska, a zaboravlja koliko je Srba proterano 2004., zaboravlja koliko je bila odvojena zajednica severna i južna, zaboravlja koliko je Srba sa juga ušlo u kosovske institucije 2006. Da se potpuno razumemo, ja verujem u svest Vučića i odlučnost da se sve to završi.

U tom kontekstu, sa kakvim poruka Vučić dolazi na Kosovo?

To ne znam. Ali ako mislite na ovo‚“pobedili smo 5-0″ to je Đurić. Ne razumem taj govor jer ovo nije bila utakmica, ovo je bilo čitavo prvenstvo. Mislim da je hteo da se približi svom šefu i da je hteo da ima ono poput Bajerna, ili sličnih slika, možda je to sve samo dobro smišljeno jer je narod to lepo primio. Vučić je, sa druge strane, sve to veoma lepo i politički pripremio. Svedok sam da je dva dana pre briselskog razgovora, javno mnjenje imalo mišljenje da su Dačić i Vučić izdajnici. Nije ideja urušavanje, ideja je da ljudi iz Srpske liste, ljudi iz Vlade, privremeno stave sa strane interese ljudi iz Srpske liste i da pogledaju interese cele srpske zajednice.



Urušavanje podrške Srpskoj



Kako to da urade sa njima kad još nije Zajednica ni formirana? Da li delite mišljenje javnosti da predstavnici Srpske ne pokazuju transparentnost u radu?

U istorijskim udžbenicima se kapitalizam predstavljao tako da su ovce pojele ljude. Hajde, neka su ovde ovce pojele ljude na prvim lokalnim izborima i to je prvi kapital. Srpska lista, dobro vođena od Vulina i Beograda, potvrdila je taj rezultat, pa je počelo forsiranje pobednika. I liberali su postali Srpska lista, pa mislim i da su Oliverovi bili za parlamentarne izbore, svi su postali Srpska lista i svi su forsirali pobednika. To je kapital i nije za potcenjivanje. To je jedan ozbiljni kapital.

Šta ih onda preporučuje?

Pozicija gradonačelnika, na primer. Treba da budu sedam gradonačelnika od deset. Jasno je da među njima neće biti ovaj što će biti u zatvoru iz Štrpca i već se smanjila konkurencija. Ja govorim o predstojećim parlamentarnim izborima i o ZSO. Ne treba oni sada da imaju treću funkciju. Ono čemu sad prisustvujem je nezadovoljstvo. Jer je došlo do otpuštanja ljudi, do zatvaranja preduzeća. Svi veruju da se to dešava jer neke srpske liste hoće da privatizuju i preprodaju. To je činjenica koju bismo pozdravili u nekim drugim okolnostima da preduzeće iz Kline popravlja krov Skupštine u Leposaviću i ostale projekte koje čeka. Međutim, ovde ljudi to vide kao koruptivni posao i slimboličko osvajanje institucije, jasan signal svima da stanu u azilantski red. Ovde postoji nešto što se zove urušavanje podrške Srpskoj listi. Ja ne znam šta bih prigovorio Rakiću, Stojanoviću, Kostiću, ne znam dovoljno ljude, ali vidim rezultate, čujem šta građani pričaju. Preti opasnost za jedan finansijski vakum, da ne proradi taj fond za Sever Kosova, da ne dođu ti milioni i da imamo sedam meseci bez evra i da nemamo potpise Žbogara.

Ovde se vakum već oseća…

Vakum postoji već dve godine. Treba da dođe novi budžet, pa novi izbori i ko će onda da veruje u ZSO? O tome govorim, da je to deo jedne celine.



Brisel 2 će se završiti sa pravnog-obavezujućim sporazumom. Ne može pre deset godina. Svaka nova vlada naslediće obavezu potpisanog sporazuma



Kada, po Vašim informacijama, počinje Brisel 2?

Brzo. Sada u septembru ili oktobru. Šta je Brisel 2? Pa valjda piše u ugovoru o sporazumu o energetici u verziji Vlade Srbije da ona polaže pravo na imovinu. S druge strane, u verziji Vlade Kosova piše da oni polažu na to pravo. Dakle, to pitanje ostavljeno je za raspravljanje. Pitanje imovine, pitanje platnog prometa, pitanje međusobnog potraživanja, pitanje povratka, položaja zajednice i pitanje saradnje u međunarodnim organizacijama i pitanje prekogranične saradnje lokalne zajednice ide u Brisel 2.

Koliko dugo može da traje pregovaranje o tim temama?

Pa trajaće koliko i pregovaranje Srbije za članstvo u Evropskoj Uniji. Brisel 2 je popis tema o kojima treba raspraviti. Biće i dalje susreta premijera, ali ne tako često. Ja mogu da kažem da će Brisel 2 trajati do onog finalnog Brisela, do onog pravnog-obavezujućeg sporazuma, pošto je Srbija ispunila sve obaveze po poglavlju 35. Da budem slobodan da kažem – da to ne može bez deset godina. Ništa preko noći. Da se neko nije igrao politike i nije pokušao da napravi privatno preduzeće sa opštinom Zubin Potok i da tako doskoči i preuzme Gazivode, na kraju se pokazalo da smo i Gazivode i ove impulse mogli da imamo još pre dve godine da se neko nije igrao sa baznom stanicom.

Pošto će se za deset godina vlade i u Srbiji i u Prištini verovatno promeniti, da li bi te buduće vlade mogle da anuliraju sporazume? Može li imati nekih reperkusija?

Neće imati nikakve. Ono što je potpisano – potpisano je i svaka Vlada koja dođe, ona to nasleđuje. Ja sam za to da ljudi koji su bili tu tokom pregovara ostanu, ne na istim funkcijama, ali da su tu.

Zašto su ona ostala tri sporazuma manje dobra od sporazuma za ZSO?

Prvi put je Evropska Unija prekršila svoje pravilo o transparentnosti. Shvatili su da je politički osetljivo, dogovorili se da svaka strana priča priču koja njima odgovora i zbog istine su objavili prvog dana po sporazumima i engleski i srpski tekst sporazuma. Mislim da je ovaj sporazum jako važan za Mitrovicu i konačno će biti uređena pešačka zona, u Brđanima će započeti katastarske aktivnosti. Znam da je to u korist Albanaca i Bošnjaka, ali na drugim mestima biće u korist Srba.



Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković, su ti koji su se izborili za opštinu Kosovska Mitrovica



Da li Vam, prema sporazumu o slobodi kretanja i uređivanju glavnog mosta, uspostavljanje kružnog toka kod glavnog mosta u severnoj Kosovskoj Mitrovici liči zapravo na uspostavljanje četvrte zone poverenja u Severnoj Mitrovici?

Ta zona poverenja je uspostavljena početkom dvehiljaditih. Tada je Savet Evrope shvatio da to ne funkcioniše i inicirao projekat „Mitrovica-podeljeni grad“. Ja sam bio sa srpske strane u tom projektu i tvrdim da sam video sliku Mitrovice već tada.

Kao jednog grada?

Kao gradske zajednice opština, koja će u tranzicionom periodu od dva do tri mandata funkcionisati preko zajedničkih projekata, ne zajedničkih tela, zato je Srbima dozvoljeno da naprave opštinu Kosovska Mitrovica. Marko Jakšić, Milan Ivanović, Rada Trajković, su ti koji su se izborili za opštinu Kosovska Mitrovica. Njihovi pregovori, uz prisustvo Dušana Janjića su doneli taj rezultat, ali su neki iz Beograda imali direktnu komunikaciju sa Štajnerom i zaustavili pregovore pa smo dobili onih sedam tačaka i iseljavanje Srba.

Na koga mislite iz Beograda?

Pa optužnice će reći ko je u pitanju. Zna se ko je tog jutra otišao na godišnji odmor, a onda pozivao ljude da napuste Kosovo. Ko je tražio da se zajedno sa Italijanima i Špancima pakuje Srbe u kamione…“NN“ lice.



Srpska je bila nametnuto rešenje. Vulin se sviđa međunarodnoj zajednici jer je efikasan. Strance na Severu nije interesovala demokratija već bezbednost



Da se vratimo na aktuelne predstavnike koji pozivaju Srbe na Kosovu i Metohiji da ostanu i u novim okolnostima. Šta mislite o Srpskoj listi?

Srpska lista je bilo rešenje koje je nametnuto u teškoj situaciji. Trebalo je motivisati ljude da izađu na kosovske lokalne izbore 2013. Napravljen je prećutni dogovor između međunarodne zajednice, Prištine i Beograda da se napravi jedna velika lista koja bi probila taj led straha izlaska na izbore, koja bi direktno bila u odgovornosti Beograda jer je to odgovaralo međunarodnoj zajednici. Vulin uopšte nije u lošim odnosima sa međunarodnom zajednicom kako smo mi zaključili, očigledno im se sviđa jer je vrlo efikasan, završavao je mnogo stvari i dobro je to vodio. U tom momentu je to bilo funkcionalno. Na pitanje šta je prioritet tih izbora, oni su rekli da njih ne interesuje demokratija i ko će pobediti, njih interesuje bezbednost. Moraju da se uspostave opštine pod kosovskim kriterijumima, a kako će to biti i da li će to biti fer, ili ne, to njih nije interesovalo i oni se tu nisu mešali jer je tu OEBS. Ne treba da govorim o tome da su u Mitrovici izbori bili nefer i nedemokratski, prekinuti su na dva mesta. I za Leposavić i Lešak su glasovi prebrojani izvan biračkog mesta, dakle to je bio jedan dogovor, kao i upad na biračko mestu u Mitrovici. Dakle, ako iko misli da Oliver Ivanović sedi u zatvoru samo zbog komandne odgovornosti, da, ali tu postoje i tabu političke teme – trebalo ga je skloniti iz drugog kruga.



Oliver Ivanović bi pobedio. Neko iz Beograda ili sa lokala mu nije verovao da naprave zajedničku listu. Njegovo suđenje politizovano od početka. OEBS zatvoriti jer ničemu ne služe



Zašto?

Pobedio bi. Problem je što u tom momentu očigledno neko iz Beograda nije verovao Oliveru Ivanoviću da s njim napravi zajedničku listu, ili neko na lokalnom nivou nije hteo da napravi zajedničku listu, a on se sve vreme nudio.

Znate li kakav nepopularni odjek će imati ovo što ste malo pre govorili kada su u pitanju određene međunarodne institucije, posebno u delu gde govorite o prošlim kosovskim lokalnim izborima? A drugo pitanje se tiče Ivanovića, zar upravo iz Beograda ne stižu poruke podrške njemu? Uključujući i Premijera?

OEBS mene nikad nije voleo i ja ponavljam da njih treba zatvoriti čim prestane predsedavanje Dačiću, oni nam ničemu više ne služe. Hrvati su ih s pravom izbacili čim su dobili sporazum o pridruživanju, tako da ja ne razumem šta će nama OEBS? Lično imam dobru saradnju sa OEBS-om, ali ne sa onim stacioniranim u Srbiji. OEBS nema razloga da bude u Srbiji jer oni imaju misiju da šire demokratiju gde je nema, a svi izveštaji govore da su izbori bili demokratski u Srbiji. Mogu odgovorno da tvrdim da ovi na Kosovu nisu bili demokratski. Ja imam samo jedan alibi za OEBS, a to je da je za vreme izbora na Kosovu bio samo uslužan i svrsishodan i dali su prednost bezbednosti nad fer i demokratskim izborima. Činjenica je da prvi i drugi krug izbora nisu bili legalni, kao što jesu bili legitimni, a opravdani su razlozima jedne nove prakse, uvođenjem Srba u jedan novi sistem, uvođenjem Srba u kosovske opštine i to je bio cilj oko kojeg su se svi dogovorili, a sve drugo je problematično, sve do onog paničnog bežanja iz Leposavića gde ih niko nije napao, zatvaranje biračkog mesta  pre vremena u Zubinom Potoku gde ih niko nije napao.

A za Olivera Ivanovića?

Ja ne kažem da je Olivera Ivanovića Beograd smestio u zatvor, već samo kažem da je njegovo suđenje od početka politizovano. Govorim o političkom delu u optužnici, u kojoj je sadržan i etnički motivisan zločin. Ja ne govorim o tome da li je on to uradio. Ima i drugi kontekst – Zašto je on baš sada uhapšen? Zašto nisu sačekali da prođe glasanje? Ko je to uradio? Ja nemam dokaz. Ja sam među prvima potpisao zahtev da se on brani sa slobode. I Beograd se uključio samo u to da se on brani sa slobode.

Može li suđenje Oliveru Ivanoviću da se prebaci na Specijalni sud?

To već traje predugo. Mada, za standarde međunarodne zajednice i nije predugo. Hoću samo jednu stvar da kažem – svi smo mi zaboravili da je Delibašić u zatvoru, a on je bio trn u oku međunarodnoj zajednici, on je bio važniji sa stanovišta operativne odgovornosti, za  razliku od Olivera koji je bio čovek sa dobrim kontaktima sa međunarodnom zajednicom i čovek koji je bio državni sekretar malo nakon što mu je istekla funkcija državnog sekretara, on je uhapšen. Zaštićeni svedoci su srpske nacionalnosti.

Kako znate to?

Pratim postupak. Ovo suđenje je pod visokim političkim pritiskom pogotovo kad je u pitanju Oliver Ivanović. Po meni je to suđenje u kome je važna meta za destrukciju paralelnih institucija Srbije i jedan od ciljeva tog suđenja je Delibašić. Oliver je jednostavno simbolički važan svim stranama. Svi mi koji smo podržali Olivera u štrajku glađu, zaprao smo rekli da on ima političku moć, a to nijedan Sud ne voli. Nisam siguran koliko smo mu pomogli tom podrškom.



U Srpskoj postoje kvalitetni ljudi. Njeno vreme ipak prošlo



Ako je u trenutku održavanja izbora i formiranja vlasti nakon izbora bilo funkcionalno imati Srpsku listu, šta je danas? Doći će novi izbori. Gde vidite, u kome vidite politički manevarski prostor za Srbe sa KiM-a?

Razumem ja Srpsku listu i populizam. Tamo postoje kvalitetni ljudi. Ne možemo reći da se Gračanica ne vodi profesionalno, ali sa druge strane imate zajednice koje su katastrofalno organizovane, imate ljude na pozicijama koji su pod krivičnim gonjenjem. Znate sad kakav je to udar za Srpsku listu kad počnu da stižu krivične prijave protiv njenih viđenih ljudi. Prošlo je doba Srpske liste iz dva razloga. Za nove parlamentarne izbore, Srpska lista nema prepoznate stranke jer koalicija nema status parlamentarne stranke, osim da je parlamentarna koalicija. Kad budu došli novi izbori oni nemaju 50% mesta u biračkim odborima. Što znači prošlo je doba. Verujte, vreme će pokazati da jedna jedina parlamentarna stranka je DPS nema ko drugi. Oni jedini imaju status parlamentarne partije. Ono što je bila pobeda i što je donelo benefite ljudima, sada pokazuje svoj minus. Verovatno će i ljudi iz Srpske pokušati nešto da se registruju kao neka stranka, ali onda neće imati parlamentarni status što je startni minus. To je jedan razlog, a drugi razlog je to što dolaze prijave, krivični postupci, razni finansijeri koji su poznati kao organizatori koji se faktički nalaze u izbeglištvu. Traži ih EULEX, Srbija ih ne isporučuje i imaju ozbiljne probleme. EULEX onda ucenjuje. Taj specijalni sud koji se ovde lažno predstavlja kao sud za OVK je budući stalni sud za ratne zločine i organizovani kriminal.

U Preševu formirana Asocijacija albanskih opština

Predstavnici pet političkih stranaka Albanaca na području Preševa, Bujanovca i Medveđe danas su na zajedničkoj sednici odbornika formirali asocijaciju tri opštine.

Albanski odbornici glasali za Asocijaciju (Foto Tanjug)

Cilj je da Albanci na jugu Srbije dobiju ista prava kao što imaju Srbi u ZSO na Kosovu.

Sednici u zgradi Skupštine opštine Preševo, međutim, nisu prisustvovali odbornici iz Medveđe, u kojoj se sutra održavaju lokalni izbori, a predsednik je Nacionalnog saveta Albanaca Jonus Musliu uveren je da će se i oni uskoro saglasiti s tom odlukom.

„Ne želim to da komentarišem… I oni će se saglasiti uskoro sa nama jer niko od njih ne živi bolje od nas“, rekao je Musliu.

Sednici na kojoj je doneta odluka o formiranju asocijaciji albanskih opština nisu prisustvovali ni odbornici dve političke partije Albanaca iz opština na jugu Srbije, dok je odluka doneta većinom glasova prisutnih 68 odbornika.

Odluku su podržali Pokret za demokratski progres Jonusa Musliua, Grupa građana koja ima odbornike, a koju predvodi Ramzi Ljatifi, Demokratska partija čiji je lider Nagip Arifi, Demokratska partija Albanaca koju predvodi Ragmi Mustafa i Demokratska unija doline na čijem je čelu Skender Bestani, a na sednici se nisu pojavili odbornici Demokratske unije Albanaca Rami Zulfijua i Pokreta za demokratsko delovanje Rize Haljimija.

Musliu je novinarima nakon sednice rekao da je cilj asocijacije da Albancima obezbedi prava koja su predviđena za Srbe u Zajednici srpskih opština, a što se pre svega odnosi na prava u oblasti policije, sudstva, zdravstva…

Upitan da li je osnivanje asocijacije u skladu sa pravnim sistemom Srbije, Musliu je upitao „zašto ne bi bilo“, jer Albanci, dodao je, ne traže ništa više od onoga što imaju Srbi u ZSO.

Musliju, međutim, nije konkretno odgovorio na pitanje čime će se konkretno baviti asocijacija i koja će ovlašćenja imati, osim što je rekao da će uskoro biti formirane radne grupe koje će raditi na donošenju statuta.

U opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa od 114 odbornika 74 je albanske nacionalnosti.

Stranke koje su ranije podržale inicijativu predsednika Nacionalnog saveta Albanaca o formiranju asocijacije imaju 41 odbornika, a one koje se protive 33..

Vulin: Zahtev Albanije nije prijateljski

Zahtev Albanije da Unesko stavi na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji nije prijateljski akt i ne vodi dobrosusedskim odnosima.Aleksandar Vulin 

To je poručio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

Vulin je novinarima u Šapcu, rekao da će se Srbija boriti protiv toga i da mu je žao što se Albanija odlučila na takav korak.

„Žao mi je što je Albanija uradila to što je uradila, to nije nešto što pomaže dobrosusedskim odnosima, to ne vraća poverenje u regionu i govori o tome da neke zemlje ne vode računa ili malo vode računa o tome šta Srbija i Srbi osećaju“, istakao je Vulin.

Ministar je naveo da je to mogla da učini i neka druga zemlja, ali da uvek treba biti osetljiv kada su u pitanju naši susedi i region.

Vulin je rekao da je poznato da Albanija priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i da se oko toga ne slažemo, da se Srbija nikada neće sa time složiti i priznati Kosovo kao nezavisnu državu.

On je ponovio da bi zemlje u našem okruženju morale da vode računa o tome šta Srbija misli i oseća i da je to mogla da učini neka druga država ako je već bilo „stalo do toga da se Kosovo predloži za članstvo u Unesko“.

„Jasno je da je pravo na našoj strani, da Kosovo ne može da bude član Uneska, zato što nije država i zato što nije član UN“, rekao je Vulin.

On je dodao da je važnije od toga to što su oni koji su palili manastire i činili pogrom marta 2004. godine da su zapravo zapalili spomenike pod zaštitom Uneska, te da ne bi smeli da imaju pravo da menjaju ime kulturnog nasleđa.

„Ja znam da je mnogima problem što su najznačajniji kulturni spomenici na prostoru Kosova i Metohije srpski spomenici i ja znam da je Unesko baš prepoznao srpske spomenike, ali to ne treba da bude razlog da se prebriše srpsko ime, to ne može da bude opravdanje da se pokuša i zaboravi istorija čitavog jednog naroda“, naveo je Vulin.

On je rekao i da je politika Vlade Srbije da vodi računa o saradnji sa komšilukom.

„Sve u istoriji jednom prođe, a mi ostajemo jedni drugima i zato ne treba praviti ovakve poteze koje je napravila Albanija“, rekao je Vulin.

Albanija je podnela zvanični zahtev da Izvršni savet Uneska, na sednici u oktobru, stavi na dnevni red zahtev Kosova za članstvo u toj organizaciji.

Pored Albanije, zahtev su podržale, kako je juče rekao ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, još 44 zemlje članice Uneska – od ukupno 195, ali da to ne mora da znači da će zahtev i biti stavljen na dnevni red.

Seljimi: Rekordna podrška u Unesku

Zahtev za članstvo Kosova u Unesku podnet je od strane Albanije i potpisan od 44 države članice ove oragnizacije, što je rekordan broj zabeležen u novijoj istoriji, rekao je Petrit Seljimi.Petrit Seljimi

Zamenik ministra inostranih poslova Kosova je, na vanrednoj konfereciji za novinare organizovanoj tim povodom, podsetio da ć́e Izvršni odbor Uneska razmotriti zahtev za članstvo Kosova u ovoj međunarodnoj organizaciji 3. oktobra, a kako je rekao, očekuje se da će Generalna skupština ove organizacije o njemu glasati u prvoj nedelji novembra.

Zahtev Kosova Izvršnom odboru je prosledila generalna direktorka Uneska Irina Bokova, a za prijem će biti potrebno 2/3 glasova.

„Kosovo je sada osiguralo glasove 19 zemalja članica Izvršnog odbora, što predstavlja pozitivnu vest „, kazao je Seljimi na konferenciji za novinare.

29.08.2015 08:00-23:55 Znamo da naši bezobrazni materijalisti „Srpski predstavnici Vlade Srbije“ nemaju granicu svoje alavosti i prihvatanju neprihvatljivog zbog materijalne koristi! A „naši prijatelji iz EU“ baš nas ponižavaju i vređaju ako nam okupiranu teritoriju Kosova i Metohije priznaju kao državu! IDE MEČKA …


Seljimi: Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu; EU: Kosovo je 6. balkanska zemlja

29.08. 2015, 3:17 |Izvor: KoSSev|

Foto: kosovsko ministarstvo spoljnih poslova (samit lidera ZB u Beču)

Srbija više ne bojkotuje kosovsku zastavu, napisao je na svom Tviter nalogu zamenik kosovskog ministra spoljnih poslova Petrit Seljimi, uz objavljivanje fotografije sale u kojoj se ove nedelje u Beču održavao samit o Zapadnom Balkanu, na kojoj je istaknuto šest zastava kao simbola šest balkanskih „zemalja“: Srbija, Crna Gora, BiH, Makedonija, Albanija, ali i Kosovo. Korak dalje otišla je prethodno i Evropska unija koja je Kosovo takođe nazvala „zemljom“, priznajući je kao 6. državu na Balkanu.

saopštenju za medije Evropske komisije, pod nazivom „Podrška Evropske Unije za Zapadni Balkan na samitu u Beču 2015“ koji se može pročitati na sajtu Evropske unije, objavljenom dan pred održavanje susreta lidera Zapadnog Balkana, ali i prijateljske fudbalske utakmice u kojoj su simbolično u jednom timu igrali predstavnici sa Balkana, navodi se da će se ovim samitom izgraditi napredak od kada je prošle godine u isto vreme održan isti samit u Berlinu, i da će se na njemu „razvijati dalja saradnja između 6 balkanskih zemalja“.

Uprkos Seljimijevom tvitu, Kosovo je ipak pod svojom zastavom učestvovalo i na prošlogodišnjem berlinskom samitu, kada su Srbiju i tada predstavljali njeni najviši predstavnici.

Isticanje zastave „Republike Kosovo“ nije, međutim, u skladu sa instrukcijom Vlade Republike Srbije o učešću i postupanju srpskih državnih organa na regionalnim skupovima na kojima učestvuje i Kosovo. 

Vlada Srbije je na sednici 02.09.2012. godine, usvojila ovu instrukciju, kojom je trebalo da se zvaničnicima Srbije omogući da učestvuju na forumima sa Kosovom pod uslovima koji su predviđeni Briselskim sporazumom o regionalnom predstavljanju. Vlada Srbije je tada detaljno navela šta ova instrukcija sadrži i objasnila da je ona doneta sa ciljem otklanjanja dotadašnje štete nastale odsustvovanjem predstavnika državnih organa sa regionalnih skupova.

Instrukcija podrazumeva da pored table na kojoj je ispisano „Kosovo*“ (Kosovo sa zvezdicom), u svim pratećim dokumentima, tekst fusnote mora biti naveden najmanje pri prvom pominjanju u svakom pojedinačnom dokumentu, a u fusnoti da se navede – „ovaj natpis ne prejudicira status Kosova i u skladu je sa Rezolucijom 1244 i mišljenjem MSP o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti.“

Uprkos briselskom dogovoru koji je postignut 24. februara 2012, u okviru sporazuma o regionalnom predstavljanju – da se uz „Kosovo“, u svim pratećim dokumentima na međunarodnim skupovima dodaje i fusnota („Ovaj naziv ne prejudicira stav o statusu i u skladu je sa rezolucijom SB UN 1244, kao i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o kosovskoj deklaraciji o nezavisnosti“), ona je od prvog dana mrtvo slovo na papiru, a Srbija je bila pod pritiskom da ovo pravilo ignoriše i ukloni.

Predstavnici državnih organa Srbije su, takođe, obavezani da kod domaćina skupova i predstavnika Evropske unije insistiraju na doslednoj primeni predstavljanja Kosova – bez isticanja kosovske zastave i drugih obeležja, uz zahtevanje prisustva predstavnika UNMIK-a.

Ova instrukcija, takođe, predviđa i situacije u kojima su srpski zvaničnici, u slučaju – ako i kada se kosovski zvaničnici ne predstave u skladu sa instrukcijom, obavezni da reaguju i to tako što bi predstavnici državnih organa Srbije napustili skup, uz pisani protest organizatoru.

Tadašnji direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin rekao je posle usvajanja instrukcije da je ona pokazala da je „ovo ozbiljna vlada i Srbija država koja poštuje svoje potpise“.

KoSSev je u međuvremenu uputio pitanja predstavnicima za medije i portparolima Evropske komisije u vezi sa promenom pozicije ove organizacije u odnosu na dosadašanji stav o neutralnosti kada je u pitanju status Kosova, odnosno koji kriterijum ili pravna osnova je korišćen pri Evropskoj komisiji kako bi se navelo da Zapadni Balkan ima šest zemalja, te kako komentarišu oprečnu kvalifikaciju sadržanu upravo u briselskom sporazumu o regionalnom predstavljanju.

Zapadni Balkan na rutama krvi, znoja i suza

Bilans upravo završene bečke Konferencije o Zapadnom Balkanu osciluje između mršavog i značajnog, u zavisnosti od teme, ciljeva i obećanja. Preko dramatike izbegličke krize, EU je u potpunosti shvatila da je Balkan deo Evrope, istočnoevropske zemlje su postale predmet neuvijenih moralnih osuda, relativno malo novca je promenilo ruke, a Srbija se profilisala kao novi simbolički lider regiona na Unijinom pragu.

Svi mediji nemačkog govornog područja su jedinstveni u proceni da je Konferencija o Zapadnom Balkanu (Srbija, Kosovo, Albanija, Crna Gora, Bosna, Makedonija) protekla u senci tragedije od pre dva dana, kada je na auto-putu između Beča i mađarske granice pronađen napušten kamion sa desetinama ugušenih izbeglica.

Samit u Beču

Samit u Beču

„Tema Zapadnog Balkana gurnuta u drugi plan“, komentariše NZZ; „Tragedija se nadvila nad zapadnobalkanskom konferencijom“ kaže Špigl; „Susret pod senkom užasa“, piše FAZ; „Retko kad se dogodilo da jedan međunarodni politički sastanak bude do te mere u moći dnevnih aktuelnosti“, zaključuje minhenski SDZ.

Ali, evropske javnosti, politika i mediji reaguju pod šokom, to jest, ako ljude iz medija još uopšte nešto može da šokira – pa shodno tome propuštaju da uoče strukturnu vezu između tragedije na šleperskim rutama i besperspektivnosti kojoj su, sa izuzetkom članica EU – Hrvatske i Slovenije, i pored svih uveravanja u suprotno, prepuštene zapadnobalkanske zemlje.

Nikad se u svojoj novijoj istoriji, ni posle Drugog svetskog rata, Evropa nije sretala sa takvim razmerama izbegličke krize, izjavio je domaćin skupa, austrijski kancelar Fajman.

Vredi pravilo velikih brojeva. Čak i ispred pozadine ratova i masovnih proterivanja kojima i inače obiluje prošlost Starog kontinenta, događaji ovog leta kvalifikuju se za jedinstveno loš razvoj, u medijima već opisivan novim atributima kao „eksplozija“, „nehumano preseljenje naroda“ ili „peti jahač apokalipse“.

Zato ne čudi što je najčešće komentarisana izjava u pres-centru bečkog skupa bila ona srpskog ministra diplomatije Ivice Dačića da EU traži od Srbije efikasan akcioni plan „tamo gde ga ni ona sama nema“.

Od dnevnog reda do vanrednog stanja

Kad je opstanak evra bio u pitanju, evropski lideri su zasedali dan i noć, na redovnim i vanrednim sastancima bez kraja i konca, nad Unijom je visila pretnja sudnjeg dana, a sada, kad su ulozi zapravo mnogo veći, čeka se oktobar ne bi li se na tematskoj konferenciji eventualno našlo rešenje za kvote, za koje se već sad zna da ih neke države članice neće prihvatiti.

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Migranti prelaze put od Makedonije do Srbije

Zbog čega onda EU i dalje odbija da shvati dramatičnost trenutka, pitao je na pres-konferenciji ORF-ov urednik spoljne politike Andreas Pfajfer nemačku kancelarku Merkel?

Reći, međutim, da se Evropska unija do te mere slama pred problemom da je spremna da dopusti socijalni i ekonomski kolaps u zemljama kroz čije teritorije prolazi zapadnobalkanska ruta, ne odgovara punoj istini. Ne slamaju se svi.

Postoji velika razlika između Nemačke, Austrije i Švedske, kao zemalja koje su praktično preplavljene izbeglicama i azilantima, i zemalja kao Velika Britanija, Danska, Irska ili Istočnoevropljana u grupi, čija se planirana i najavljena kvota kreće oko nule.

Angela Merkel u Beču nije krila da ponašanje zemalja istočne Evrope doživljava u kategorijama amoralnog.

Mediji su još konkretniji. „Istočnoevropski partneri odbijaju da preuzmu obaveze u prihvatu izbeglica, a upravo su oni bili ti koji su dobili masovnu pomoć od Unije. Sad je na njima da budu solidarni, ali umesto toga oni reaguju sa šovinizmom. Mađari poručuju: ako ne zatvorimo granice, imaćete u Budimpešti još desniju vladu od ove.

Poljaci kažu: ne možemo da uzmemo nikoga iz Sirije jer se čuvamo za Ukrajinu, imamo informacije da se ove zime odande sprema dolazak nekoliko stotina hiljada izbeglica kod nas. Čak i društva sa raširenom ksenofobijom moraju znati da nema načina da se efikasno zatvore prema svetu“, komentariše Špigl.

Frankfurtski FAZ se zgražava nad činjenicom da je američki predsednik Obama pohvalio Nemačku za njen predani humanistički angažman u brizi o izbeglicama iz Sirije, „kad je evidentno da, bez predanog angažmana američke spoljne politike, ljudi ne bi ni bežali iz Sirije“.

Što su granice čuvanije, to šleperi više zarađuju, piše minhenski SDZ. Zbog toga, ovaj list predlaže radikalno rešenje – potpuno otvoriti granice, primiti sve.

Oštrica moralnog relativizma

Ali, da li su zemlje Zapadnog Balkana – Srbija i Makedonija preko kojih se beži, Albanija i Kosovo iz kojih se beži, ili socijalno nestabilne Bosna i Crna Gora – došle u Beč da bi slušale kako se zemlje Unije međusobno optužuju?

Deca migranti u centru Beograda

Deca migranti u centru Beograda

Za ljubav tačnosti, izbeglice ne dolaze u Makedoniju i Srbiju iz Sirije, već se prelivaju iz jedne članice EU – Grčke. Po toj logici ispada da u te siromašne balkanske zemlje Unija uvozi svoje probleme, koje je, opet, u nju uvela američka reakcija na politički talas „Arapskog proleća“. Balkan je tu ventil na sudu pod pritiskom, od one vrste koja sama po sebi ne rešava ništa, osim što kupuje vreme do eksplozije.

Vremenska podudarnost tragedije na auto-putu A4 između Beča i Nikolsdorfa i zapadnobalkanske konferencije ima i jednu ciničnu dimenziju – tek je sada Unija do kraja shvatila značenje izjava da je Balkan Evropa. Političke proklamacije u tom smislu ne nedostaju, kao mleko kipe iz svakog međunarodnog skupa, ali je tek sada fraza o Balkanu kao vrednosno neodvojivom delu Starog kontinenta ogoljena u konkretnosti svakodnevice.

Zbog toga tragedija o kojoj je ovde reč radi u korist bržeg otvaranja Unije za nove članove. Jedan kolega na skupu je tu činjenicu nazvao „dobronamernim cinizmom“.

Prema tom tumačenju, događaj koji je zasenio skup u Beču, istovremeno je fokusirao pogled Unije na sudbinu zemalja Zapadnog Balkana, poboljšao im pregovaračke pozicije. U uslovima seobe naroda Unija ne može drugačije nego da obavi „reframing“ svojih teritorija, principu kompaktnosti da prednost nad principom belih fleka.

Koliko god Uniju mučila griža savesti što su zemlje Zapadnog Balkana ostavljene na ledini da svom snagom osete protivrečnosti i nedorečenosti evropske izbegličke politike, ona neće otvoriti perspektivu članstva svima.

Čak i u šoku, Unija nastavlja da trguje. Odgovor Angele Merkel na novinarsko pitanje da li će sada, posle najnovijeg briselskog dogovora između Beograda i Prištine, Srbija konačno dobiti datum za otvaranje pregovora o prvim poglavljima, ispao je dosta grub.

Srbija se, kako je rekla, „značajno približila“ tom trenutku, što opet ne deluje dovoljno obavezujuće, pogotovu kad se zna da je prvi termin koji se prošetao kroz evropske medije bio novembar prošle godine.

Neće biti novih uslova, rekla je Merkelova. Ali, koji su stari?

Da razlozi odugovlačenja nemaju uvek direktne veze sa tempom kojim Beograd rešava domaće zadatke koje je pred njega stavio Brisel, još više Berlin, dobro pokazuje komentar u austrijskom listu Prese, u kome se autor poziva na izvesno visokorangirano „duboko grlo“ u ministarstvu spoljnih poslova Austrije.

Stav diplomatskog insajdera glasi: „Zemlje Zapadnog Balkana moramo držati blizu sebe, ali na distanci.“ Ne skroz napolju, ali ne ni unutra. Zašto? Stvar je jednostavna: „Sa svakim novim članom, slabi uticaj starih, zapadnih članica.“

Nije sporno da su „stare članice EU“ (istorijsko jezgro: Nemačka, Francuska, Italija, Belgija, Holandija, Luksemburg) posle horor proširenja sa Rumunijom i Bugarskom, posle grčkog kockanja sa zajedničkom evropskom valutom, posle mađarskog solo prodora u budućnost, posle istočnoevropske „neprincipijelne koalicije“ sa NATO-om, izgubile entuzijazam za politiku više-šire-dalje.

Koliko god taktika „blizu, ali na distanci“ ovog trenutka izgledala uspešna u zaigravanju balkanskog regiona, Unija će se ubrzo suočiti sa dometima takve politike „zlonamernog cinizma“ i biti prisiljena da otvori vrata za barem jednog novog člana. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog verodostojnosti.

Uslovi za prijem tog jednog člana formiraće se isključivo prema koristi Unije. Onaj ko ulazi imaće ulogu sidra, političkog uzemljenja čitavog regiona. Traži se zemlja u kojoj se presecaju društvene silnice čitavog regiona, zemlja čiji ulazak u Uniju „nosi vodu“, simbolički privodi unutra i čitavu interesnu mrežu tog dela sveta.

Srbija je za sada jedina zemlja koja ispunjava uslove tako formulisanog foto-robota za 29. članicu Evropske unije.

ЈОВО БАКИЋ

Зашто Србија ћути о Сирији

Званична Србија попут ноја забија главу у песак, али цивилизованим протестом грађани би показали себи али и другимада имје преостало и нешто националног достојанства

Сирији недостаје једно б и има једно и вишка да би се звала Србијом, али ће јој судбина бити иста као и потоњој пре 14 година. Тући ће је храбри амерички и француски војници, правдајући то у најмању руку сумњивим доказима о извршеним злочинима, из недоступних даљина и недокучивих висина, док ће противваздушна одбрана залудно шарати небо из неефикасних руских оруђа.

Србија жели у ЕУ и њена спољна политика нема разумевања за Сирију. Разумљиво је то, иако с етичке тачке гледишта не може бити оправдано, за једну малу, немоћну и на просјачки штап доведену земљу. Но, ако је званична Србија попут ноја забила главу у песак, док чувени миротворац Барак Хусеин Обама Син Ладен намерава да оправда на лепе очи добијену Нобелову награду за мир која је, узгред, још раније изгубила смисао, није јасно зашто ћути јавност у Србији.

Разуме се, у овом тексту се не заговарају рушилачке демонстрације, али потребно је јасно, што масовније и гласније протестовати против осведочене бахате силе најмоћније државе на свету праћене некадашњом колонијалном цивилизаторком и српском пријатељицом која се већ деценијама брука кад год јој се укаже прилика. Цивилизованим протестом би грађани Републике Србије показали на првом месту себи, а затим и другима, да имају људскости и да им је преостало и нешто националног достојанства. Побеђени су у рату против НАТО-а – а шта се друго и могло очекивати – али није им побеђен смисао за правду и човечност. Они врло добро знају да бомбе не доносе, нити могу донети, мир и правду, да је „хуманитарна интервенција“ изум циничног и нечовечног ума „корисних идиота“, да се њоме помажу криминални елементи у служби велике силе, да се током ње и иза ње појачавају масовни прогони и стравични покољи недужног становништва.

Треба протестовати без обзира на верске и националне разлике, јер сви су били у истој кожи 1999. Нажалост, може се прочитати да има грађана Србије муслиманске вероисповести који су отишли у Сирију да се туку у исламистичким редовима противника Башара ел Асада. Штавише, има и погинулих. Тужно да тужније бити не може, јер сведочи о моћи наопаке идеологије да повуче младе људе у бесмислену смрт. Уместо да се ти младићи удруже са комшијама сопствене и суседне вероисповести, као и са атеистима (ако их има), у борби за изградњу функционалног водовода у Новом Пазару, они иду у Сирију са жељом да постану шехиди.

Свакако, председник Асад није примерна фигура; ауторитаран је, не трпи опозицију (ипак, у поређењу са шеицима Саудијске Арабије он је шампион просвећености), а својом ароганцијом, тврдоглаво се супротстављајући вољи САД, довео је грађане Сирије у опасну ситуацију. То је, такође, сличност са некадашњом Србијом Слободана Милошевића. Па ипак, ауторитарне вође малих или немоћних држава, по правилу (има изузетака као што је био вођ Црвених Кмера Пол Пот), нису тако велики злочинци као вође великих светских сила; наравно, не зато што су бољи или човечнији, већ стога што им недостаје одговарајућа моћ.

У складу с реченим, мала је и слаба Србија да би ишта променила. Не треба о томе гајити ни најмању илузију. Но, њени грађани могу себе уверити да су још увек живи, да осећају патњу других људи, макар ови били и далеко. Не тако давно, они су показали на примеру трагедије у јапанској нуклеарки „Фукушими” да у њима постоји саосећање за пријатеље у далекој земљи који су им несебично помагали у најтежим данима, па су им узвратили колико год су могли. Данас грађани Србије треба да саосећају са људима који им нису помагали у тешким тренуцима, али који се сада налазе у истој ситуацији у којој су се они налазили пре деценију и по. Треба мислити на људе под бомбама, на мртве и рањене, на уништена материјална и културна добра једне од најстаријих цивилизација (што није без преседана, јер САД су већ тукле Ирак).

За разлику од папе Војтиле, који је подржавао империјализам САД и ЕУ, папа Фрањо понаша се мирољубивије. Он саосећа са народом Сирије и моли се за мир. Треба се надати да ће цркве широм света поступати слично, па и Српска православна црква. Разуме се, сила бога не моли, али ако грађани, невладине организације (нажалост многе плаћа влада САД, па се тешко буне против финансијера), цркве широм света покажу да их се судбина удаљених људи тиче и да не пристају на самовољу великих сила, на њихово бескрупулозно кршење међународноправних и моралних норми, онда није све изгубљено. Општа грађанска мобилизација у читавом свету против најављене агресије САД и Француске на Сирију могла би пробудити и наду у један праведнији глобални свет – циљ далек, али борбе вредан.

Доцент на Филозофском факултету у Београду

Јово Бакић
објављено: 10.09.2013.

Kurti: Sa Zajednicom na vratima neizbežan novi rat, biće krvoprolića

29.08. 2015, 1:52| Izvor: KoSSev|

Foto: Koha/KTV

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića,“ lider pokreta „Samoopredeljenje“ Aljbin Kurti rekao je sinoć na prištinskoj televiziji KTV, govoreći o sporazumu o formiranju Zajednice srpskih opština i kritikujući kosovsku vladu zbog potpisivanja ovog sporazuma. Iako su protiv formiranja ZSO do sada listom bili i kosovska vlada i opozicija, Samoopredeljenje je u javnosti najistaknutije u proteklim danima i mesecima protestovalo protiv „Zajednice“, kako ZSO u pežorativnom značenju u albanskom jeziku nazivaju aktivisti ovog pokreta. Samoopredeljenje je i ranije najavljivalo novu radikalizaciju protesta.

„Stvaranje Zajednice donosi nove tenzije. Uskoro je neizbežan novi rat. Biće krvoprolića. Pošto našu generaciju čine deca iz devedesetih, koja su u ratu postala vojnici OVK, i naša deca biće sutra vojnici,“ rekao je Kurti u emisiji „Interaktiv“ na KTV.

„Sa Zajednicom na vratima i borba je na vratima,“ kaže Kurti koji veruje da se ZSO „ne može ukloniti“ bez prolivanja krvi.

On je objasnio i da Samoopredeljenje „nema problem sa kosovskim Srbima, već sa Srbijom, koja je još uvek neprijatelj Kosova i protiv kojeg se mora boriti.“

Kurti je posebno bio kritičan prema kosovskom premijeru Isi Mustafi, za kojeg kaže da je Kosovo uveo u „crno doba, crnje i od onog u vremenu Rahmana Morine“ i da treba da da ostavku, a ako to ne učini, onda narod treba da ga ukloni.

Isa Mustafa je prethodno Kurtija nazvao „magarcem“, ne pominjući njegovo ime i odgovarajući na prozivku koju je Kurti uputio da je ZSO „zajednica braće Tačija i sinova Ise“. Kurti je u Interaktivu odgovorio da je Mustafa počeo „da priča sa životinjama“, da on „nije ozbiljan čovek“ i da koristi „prljav rečnik“, te da kao takav treba da „ide u Zajednicu“, jer Kosovo nije „otpadak od države“.

Pristalice Samoopredeljenja su više puta od početka godine protestovale protiv kosovske vlade i formiranja ZSO, uključujući i nasilne demonstracije, ali izvodile i „performanse“. Poslednji je održan prekjuče ispred sedišta kosovske vlade u Prištini, kao i protest ispred zgrade opštine u Južnoj Mitrovici.

Tanasković: Rušenje manastira na KiM je ratni zločin

U jeku inicijative Prištine da se Kosovo primi u Unesko, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković rekao je za RTS da je jasno da je ono što se događalo od 1999. godine sa srpskim manastirima – ratni zločin. Tanasković smatra da treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države u Palmiri.

Zahtev Kosova da bude član Uneska, ukoliko dođe na dnevni red, Izvršni savet tog tela razmatrao bi u oktobru, a Generalna konferencija će na predlog Saveta odlučiti o tom pitanju u novembru. U iščekivanju epiloga, ambasador Srbije pri Unesku Darko Tanasković za RTS govori da li je Sekretarijat te organizacije dobio pismo Hašima Tačija sa zahtevom, kakva je procedura i ko je uspešniji u diplomatskoj borbi – Beograd ili Priština. Kada je reč o zahtevu da Kosovo postane član Uneska, Beograd za sada veruje u podršku Rusije, Kine, Indonezije, Indije…

Intervju Darka Tanaskovića za RTS

Pismo i dalje nije stiglo kuda bi podnosioci želeli da stigne, a to je Izvršni savet Uneska. Mislim da se sada vode diskusija i u UN u Njujorku i u Parizu kako se odnositi prema novoj situaciji. Siguran sam da s obzirom na prepreke u pravnom i proceduralnom smislu, generalni direktor teško to može da pošalje Izvršnom savetu, tako da će biti velikog pritiska na generalnog direktora Uneska da to pismo prosledi.

Da bi predlog došao na sednicu Izvršnog saveta, potrebna je prosta većina od 58 članica. Od toga su 33 države priznale Kosovo. Ovo numerički daje šansu Prištini, ali da li i realnu?

Moramo biti realistični, ako bude usvojen zahtev Kosova kao tačka dnevnog reda i bude razmatran, ima znatnih izgleda da prođe na sednici Izvršnog saveta, ali uz veliku debatu, podelu, postoji mogućnost da se pronađe rešenje koje ne bi bilo u skladu sa interesima Prištine.

Izvršni savet je to telo koje preporučuje tačku dnevnog reda za generalnu konferenciju u novembru i znam da podnosioci saveta znaju da je Izvršni savet manji problem od Generalne konferencije, gde bi bilo ozbiljnog sučeljavanja.

Prištinski zvaničnici poručuju da 15 najuticajnijih zemalja lobira za njih, da su imali 130 sastanaka sa delegacijom Uneska tokom prošle godine. S druge strane, ministar Dačić iz Južne Amerike poručuje da veruje da diplomatsku bitku možemo da dobijemo. Gde možemo i treba da tražimo podršku?

Tvrdnja da 15 uticajnih zemalja intenzivno lobira za ovaj zahtev nije tačna, lobira pet, šest ili sedam, ne više, neke druge po inerciji slede zamajac u međunarodnim odnosima u vezi sa Kosovom, a ono što bi moglo da nas hrabri jeste da u međunarodnoj zajednici ne postoji veliko raspoloženje da se ovo učini i da ima desetak zemalja koje će se suprotstaviti.

Za ono što su ekstremisti Islamske države uradili u sirijskom gradu Palmiri, direktorka Uneska kaže da je „ratni zločin“. Od 1999. godine 236 manastira, crkava, kulturno-istorijskih spomenika na KiM bili su mete napada. Imajući u vidu ovaj stav i ove činjenice, šta mi možemo da očekujemo od te organizacije?

Jasno je da je ono što se dogodilo na KiM ratni zločin, ali mi sada treba da se izborimo da odnos prema tome bude kao prema zločinu Islamske države.

Kakve mogu da budu posledice eventualnog učlanjenja Kosova u Unesko? Da li bi i koliko bila zaštićena naša baština?

Za sam Unesko bio bi problem, pojavili bi se brojni entiteti koji bi zakucali na vrata i toga se države članice plaše. Bilo bi naše kulturno nasleđe u nepovoljnijem položaju i trebalo bi se za njega boriti na nov način i pod novim uslovima.

Raseljeni Srbi na liturgiji u Đakovici

28.08. 2015, 16:15|Izvor: KoSSev|

Foto: Kosovsko ministarstvo za zajednice i povratak

Oko dvesta Srba raseljenih iz Đakovice prisustvovalo je danas, povodom obeležavanja praznika Velike Gospojine, svetoj arhijerejskoj liturgiji u crkvi Uspenja Presvete Bogorodice koja se nalazi u centru Đakovice. Liturgiji je prisutvovao i ministar za zajednice i povratak u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić. Danas su istovremeno i raseljeni iz Mušutišta u ovom mestu obeležili 700 godina crkve Bogorodice Odigitrije.  

Raseljene Đakovčane koji su krenuli put crkve Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, ispred manastira Visoki Dečani sačekao je ministar Dalibor Jevtić koji je zajedno sa njima u autobusu putovao do centra Đakovice.

On je nakon liturgije rekao da se „intenzivno“ radilo na tome kako bi se stvorili „minimalni uslovi“ da Đakovčani i svi oni koji su želeli – dođu danas i na miran način obeleže slavu u Đakovici.

„I danas sa ovog mesta želimo da pošaljemo poruku mira i pomirenja, poruku koja kaže da niko nikome i nikad više ne treba da bude smetnja, da je zajednički život moguć, i da je u sklopu toga potrebno samo malo tolerancije i razumevanja kako bi i Đakovčani, ali i svi drugi raseljeni koji trenutno nisu u svojim domovima, bili u mogućnosti da se u što skorije vreme vrate svojim kućama i kako bi živeli život dostojan čoveka,“ poručio je Jevtić.

Predstavnici raseljenih Đakovčana su se zahvalili ministru Jevtiću, ministarstvu za zajednice i povratak i svima onima koji su omogućili da raseljeni budu danas u crkvi, naglasivši da je današnji praznik, praznik pomirenja, praznik oproštaja i novog početka.

Inače, ni današnja poseta raseljenih Srba iz Đakovice nije prošla bez incidenata. Grupa nezadovoljnih Albanaca probila je policijski kordon, bacajući petarde i gađajući policiju crvenom farbom. Oni su uzvikivali „Srbija ne može da prođe“ i istakli transparent „Nema pomirenja bez pravde“ kao odgovor na raniju izjavu direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića da je „došao trenutak pomirenja Srba i Albanaca“.

Podsetimo, početkom godine za Božić raseljeni iz Đakovice su, takođe, došli u grad, ali su zbog protesta Albanaca i napada kamenicama, na autobus odustali od posete crkvi.

13.08. 2015 08:00 – 23:55 StojanovićUUU !!! – ne kaže se „pogrom“ reč koja ništa ne znači nego ETNIČKO PROTETIVANJE LJUDI – SRBA KOJI SU VEKOVIMA ŽIVELI NA KOSOVU I METOHIJI !!! Nauči da se jasno izražavaš ono što nam je i rađeno, ne minimizuj ISTINU KAO ŠTO RADE BEOGRAĐANI!


Stojanović: Ozbiljno ispitati pretnje „Samoopredeljenja“

„Pozivam nadležne istitucije da ispitaju Molicaja i utvrde na šta misli kada kaže da će samo rat nedostajati – Da li neko planira novi 17. mart? (2004. kada je došlo do pogroma Srba)“, naveo je Stojanović.

Kako navodi Tanjug, on je pozvao KFOR i sve bezbednosne strukture „da najozbiljnije shvate ove pretnje i preduzmu sve da se preduprede napadi i nasilje nad bilo kim na Kosovu, pa i Srbima kao najizloženijoj meti“.

„Obaveza nadležnih institucija je da utvrde ozbiljnost izrečenih pretnji a bezbednost ljudi i nesmetan rad institucija se mora garantovati“, naveo je Stojanović u saopštenju.

Prema njegovim rečima, najvažnije je da se ne smeju kršiti tuđa prava, a što Molicaj nagoveštavca rečenicom, da „na Kosovu ništa neće funkcionisati“.
Radikalni pokret Samoopredeljenje prethodno je zapretio najžešćim posleratnim nemirima i blokadama javnih i svih drugih institucija ukoliko Priština pristane da formira Zajednicu srpskih opština.

Generalni sekretar tog parlamentarnog opozicionog pokreta Dardan Molicaj je u izjavi za KTV Interaktiv rekao da će to biti najradikalniji ikad viđeni protesti i da će nedostajati samo rat, preneli su prištinski mediji.

„Blokada institucija ako se formira ZSO“

Samoopredeljenje preti do sada najžešćim nemirima i blokadama svih institucija na Kosovu ukoliko Priština pristane da formira Zajednicu srpskih opština.Vlada Kosova 

Generalni sekretar tog parlamentarnog opozicionog pokreta Dardan Molicaj je u izjavi u emisiji KTV Interaktiv rekao da će to biti najradikalniji ikad viđeni protesti i da će nedostajati samo rat.

„Samo rat će nedostajati. Biće blokirane javne i privatne institucije. Ništa neće funkcionisati na Kosovu“, to je plan Samoopredelenja u slučaju da pristane na osnivanje Zajednice Srpskih opština“, rekao je Molicaj.

Biće to, precizirao je, najradikalnije delovanje Samoopredeljenja, kakvo Kosovo do sada nije videlo.

Molicaj je rekao da je taj pokret spreman da blokira sve što na Kosvou funkcioniše – ne samo javne institucije, već i život građana.

„Samoopredelenje će preduzeti najradikalnija delovanja koja ste ikada videli. Ne rat, ali sve ostalo što nije rat preduzeće. Blokiraćemo i život građana i institucije“, rekao je Molicaj, preneli su prištinski mediji.

Godišnjica zločina u Goraždevcu

Navršava 12 godina od ubistva dvoje i ranjavanja četvoro srpske dece u Goraždevcu kod Peći, na Kosovu i Metohiji, a za taj zločin niko još nije odgovarao.

Zamenik direktora Kancelarije za KiM Željko Jović prisustvovaće u Crkvi rođenja Presvete Bogorodice u Goraždevcu parastosu Ivanu Jovoviću (19) i Panteliji Dakiću (12), koji su ubijeni kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na decu koja su se kupala u Bistrici.

Parastos u crkvi će služiti lokalni sveštenik u prisustvu episkopa raško-prizrenskog i kosovsko-metohijskog Teodosija, najavila je Kancelarija za KiM, prenosi Tanjug.

Jović i vladika Teodosije će obići grobove ubijenih dečaka i spomenik žrtvama stradalim u NATO bombardovanju, kao i deci stradaloj na Bistrici, koji se nalazi u centru Goraždevca, dodaje se u saopštenju.

Pomenu će prisustvovati zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović i kosovski ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić, kao i predstavnici Liste „Srpska“.

Ubice dečaka, i pored nagrade od milion evra i obećanja predstavnika UNMIK-a da će, kako su rekli, prevrnuti svaki kamen da ih nađu, nisu poznate, a za zločin nad nedužnom decom ni posle 12 godina niko nije odgovarao.

Tužilac Kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova zatvorio je 2010. ovaj slučaj jer, kako je tada saopšteno iz Euleksa, istraga policije nije dovela ni do kakvih rezultata ili mogućih osumnjičenih, ali će ga ponovo otvoriti ukoliko se pojave nove informacije.

Pre 12 godina dok su se kupali u reci Bistrici ranjeni su Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20).

UNMIK je posle napada saopštio da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz „kalašnjikova“ na pedesetak dece i mladih Srba iz Goraždevca.

Kosovska policija je u istrazi saslušala 75 svedoka, a pretresla je i 100 kuća, bez konkretnih rezultata.

Ubistvo dece osudili su domaći i međunarodni zvaničnici, a zbog ovog tragičnog događaja održana je i sednica Saveta bezbednosti UN.

Ubistvo na reci Bistrici smatra se jednim od četiri najveća zločina nad Srbima od 1999. i dolaska međunarodne misije na Kosovo.

Vinovnici su ostali van domašaja pravde kao i u slučaju ubistva žetelaca u Starom Grackom, ubistva porodice Stolić u Obiliću i ubistva putnika autobusa „Niš-ekspresa“ kod Podujeva.

U Goraždevcu danas živi manje od 1.000 Srba u potpunom albanskom okruženju.

VUČIĆ ŠIPTARSKI SUPER HEROJ PORUČUJE: „Nikoga nećemo zaštititi u slučaju braće Bitići“

Premijer Vučić izjavio je da Vlada nema nameru da zašštiti bilo koga za koga se ustanovi da je odgovoran ili umeššan u ubistvo braće Bitići.

Vučić je rekao da u SAD ne namerava da nosi nove dokaze u tom slučaju, kako se o tome spekulisalo.

„Obaveza Vlade je da završi istragu o tom pitanju, da taj slučaj reši, a ne da nosi papire. Taj slučaj nisu rešili neki koji su bili na vlasti 13, 14 godina. Mi ćemo to da rešimo“, rekao je Vučić.

„To nije pitanje novih dokaza, nego jednog teškog zločina. Mi to pitanje moramo da rešimo, i to nije važno zbog bilateralnog problema, već zato što je to težak i užasan zločin koji se desio nad trojicom američkih državljana“, rekao je Vučić.

„Ima problema u prikupljanju dokaza i istrazi, naravno, zato to toliko i traje“, rekao je premijer, istakavši da je uveren da ni ranije niko nije hteo da štiti nikoga u tom slučaju.

Vučić je rekao da mrzi kupovinu vremena i odlaganja, te da nijednu obavezu ne voli da odlaže, što je slučaj i sa ovom istragom.

Prema njegovim rečima, trojica braće pomagala su jednom Srbinu da pređe administrativnu granicu, ali su uhvaćena blizu te linije.

„Uhapšeni su, jer nisu imali vize i osuđeni su na 15 dana. Kad je trebalo iz Prokuplja da idu kući, odvedeni su u Petrovo Selo i pogubljeni, a još su sami sebi kopali raku“, podsetio je Vučić i naglasio da takav užasan zločin mora biti rešen.

Dačić: Ne možemo mirno da gledamo otimanje srpske baštine – OVAJ IZDAJNIČKI PREVARANT I FOLIRANT SAD SE PROBUDIO DA OPET FOLIRA I LAŽE ZA SVE ONO ŠTO JE DUGOROČNO URAĐENO PRIZNAJUĆI I POKLANJAJUĆI KOSVO I METOHIJU NARAVNO ZAJEDNO SA VUČIĆEM I TADIĆEM I OSTALIM ŠIPTARSKIM PLAĆENICIMA I KANDIĆEVSKIM SATELITIMA! -„IZDADE ME JAGODO IZDADE ME DRAGA DUŠO“

Dok u Prištini kažu da Ujedinjenim nacijama nisu poslali zahtev za prijem u Unesko, šef srpske diplomatije Ivica Dačić tvrdi suprotno. U intervjuu za RTS objašnjava da je kosovski zahtev poslat preko UNMIK-a i da je odbijen u Njujorku. Inače, postoje još dva načina za članstvo u tom telu – da se zahtev za članstvo preda direktno ili da kandidata predloži neka druga zemlja.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić u intervjuu za RTS ističe da su Ujedinjene nacije prištinskim vlastima odgovorile da one to neće da urade jer to nije u okviru mandata UNMIK-a, niti UN, koji se bazira na Rezoluciji 1244.

„Nakon toga su se kosovske vlasti direktno obratile Unesku bez Ujedinjenih nacija. Sada je na potezu generalni direktor Uneska gospođa Bokova, kojoj je to pismo odnosno zahtev upućen. Za sada to nikome nije dostavljeno, niti ta informacija kruži u institucijama Uneska ili Ujedinjenih nacija“, dodaje Dačić.

Ministar poručuje da Srbija ne može da mirno gleda kako neko otima srpsku kulturnu baštinu i da će se zbog toga obratiti svima.

„Nije ovde u pitanju sad neka pobeda Srbije pa smo mi kao dobili prvu rundu, bitka se nastavlja, ali UN su odbile da stanu iza predloga da Kosovo postane član Uneska. To je za nas strateški važno zato što je reč o Rezoluciji 1244“, ističe ministar Dačić.

U Izvršnom odboru ima 58 članica, od toga 33 su priznale Kosovo i Metohiju. Šta Srbija može da uradi da spreči direktan ulazak Kosova u Unesko, budući da vrlo lako i može da se desi da uđe praktično preglasavanjem?

„Treba pratiti na koji način će generalni direktor Uneska reagovati na ovakav zahtev, kome će se obratiti, kako će se to pravno utemeljiti. Do sada nije bilo ovakvih slučajeva u Unesku.“

Šta će se desiti sa našom kulturnom baštinom i može li Srbija da zaštiti kulturnu baštinu ako bi Kosovo postalo članica Uneska?

„Srbija gde god može da spreči jednostrane akte ona to radi, tamo gde ne može mi izražavamo protivljenje svemu tome. Zato govorimo da sve zemlje treba da znaju za šta glasaju, ako im navedemo sve podatke šta je sa srpskom kulturnom baštinom koja je pod zaštitom Uneska, ako pogledaju kako su se odnosili prema crkvama – palili crkve, lomili krstove, pa neka se svaka zemlja odredi sama.“

Kada je reč o diplomatskoj ofanzivi koju ste pominjali, Vladi Srbije upućen je spisak od 10 ambasadora koji bi trebalo da stupe na ambasadorske funkcije. Čime ste se konkretno vodili budući da na tom spisku ima i karijernih diplomata i onih koji to nisu?

„Imena onih koji se predlože za ambasadore ne objavljuju se dok se ne dobije agreman od strane tih zemalja, zemalja domaćina.“

Ali na prva tri mesta naveli ste Berlin, Atinu i Zagreb. Šta će biti glavni izazov za ove tri pozicije, budući da tri godine nismo imali ambasadore na tim mestima?

„Promenila su se vremena. Ne zavisi od toga kakvog ambasadora imate već zavisi od toga kakvu imate vlast u zemlji. Sigurno da ambasador u Hrvatskoj neće rešiti probleme između Srbije i Hrvatske. Isto tako, najbolje moguće odnose sa Nemačkom ostvarili smo u vreme kad nismo imali ambasadora, a to znači da su se vremena promenila.“

Šta mislite o inicijativi premijera da se ustanovi zajednički dan sećanja na žrtve u ovom regionu?

„Ta ideja je dobra, zasnovana je na ideji pomirenja, saradnje u regionu, zajedničkog interesa. Međutim, ta ideja se sigurno ne uklapa u koncepciju onih koji godinama govore da su Srbi glavni krivci za sve ono što se desilo, da su Srbi zločinci, a svi ostali nedužne žrtve. Da je ta ideja došla od neke druge države, možda bi se o njoj razgovaralo na drugačiji način.“

Mislite na druge države regiona ili neke sa strane?

„Ko još pita države regiona, zar cilj nije bio da se razbije Jugoslavija na što više manjih država, čiji se glas uopšte ne čuje? Naša koncepcija je sada upravo drugačija. Koliko decenija mi treba da optužujemo jedni druge za događaje u prošlosti, dajte da napravimo jedan korak dalje, da idemo ka budućnosti. Onaj region kome je prošlost jedina budućnost, neće nikakvu budućnost imati, a naša deca zaslužuju bolje“, zaključuje ministar Ivica Dačić.

Građani Srbije NISU tolerantni prema migrantimai smatraju da ih sve treba smestiti u BEOGRAD, JER NISU BILI TOLERANTNI NI PREMA SVOM RASELJENOM STANOVNIŠTVU SA KOSOVA I METOHIJE, BOSNE I HERCEGOVINE I HRVATSKE a tek sada kada stvarno počene sa se potpuno gubi Srpska država i nastane se nove nacije koje će u budućnosti da žive na ovom prostoru!

Kad nema nas i kada nam nestaje nacija, DOLAZE DRUGE KOJE ĆE DA NASTANE SLOBODAN PROSTOR!

DOSTA SMO ŽIVELI PO PRAVILIMA SODOME I GOMORE, POGOTOVU BEOGRAĐANI!

Zbogom Srbijo i Srpkinjo – „LAGALA SI A RAĐALA NISI“!

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je za RTS da je odnos naših građana prema migrantima prilično tolerantan, da najčešće pomažu i da ne postoji visoka socijalna distanca, kao što je to prema drugim društvenim grupama. Ne sporim činjenicu da su se dešavali pojedinačni slučajevi gde je zloupotrebljen težak položaj migranata, kaže poverenica.

Na granici sa Turskom, oko tri miliona novih migranata čeka da krene put Evropske unije, preko Grčke, Makedonije i Srbije. Podaci srpskih bezbednosnih službi kažu da svakodnevno oko 1.000 izbeglih uđe u Srbiju. Procena je da u Srbiji trenutno boravi oko 70.000 migranata. UNHCR ocenjuje da je odnos naše države prema migrantima pozitivan.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da se svakodnevno izlazi na teren da bi se razgovaralo sa migrantima. Obišli su Preševo i planiraju da obiđu i Kanjižu.

„Međutim, saglasila bih se sa konstatacijom UNHCR-a da je odnos naših građana prilično tolerantan, da najčešće pomažu i da ne postoji visoka socijalna distanca, kao što je to prema drugim društvenim grupama kao Romima i LGBT populaciji.

Prema njenim rečima, moguće je da je jedan od razloga naše iskustvo iz istorije koje smo preživeli.

„Ne sporim činjenicu da su se dešavali pojedinačni slučajevi gde su ljudi zloupotrebljavali težak položaj ovih ljudi, naplaćujući im usluge više nego što koštaju kada su u pitanju hrana, smeštaj, taksi ili drugi prevoz, ali to su sporadični slučajevi. Oni kažu da su naši ljudi prilično razumni, tolerantni, da im pomažu, što bi trebalo da se nastavi“, kaže Jankovićeva.

Smatra da naše propise treba prilagoditi i naći dugoročno rešenje, pre svega, za privremenu zaštitu tih ljudi.

„Krajnje je vreme da zemlje EU rešavaju ovaj problem jer Srbija ne može sama da rešava ovaj problem“, kaže Jankovićeva.

Ističe da, ukoliko smo u prilici da pomognemo tim ljudima, to i učinimo, a kaže da se može organizovati i šira društvena akcija.

Prema njenim rečima, urgentno bi trebalo rešavati, pored dva prihvatna centra, stanje na železničkoj i autobuskoj stanici u Beogradu.

„Svedoci smo da možemo naići na higijenske, sanitarne probleme i bezbednosne i trebalo bi naći rešenje kroz montažne objekte gde bi obavljali rutinske svakodnevne aktivnosti“, smatra poverenica.

„Vreme je da nadležni preduzmu mere da se pronađu rešenja i za te ljude na stanici, naravno privremeno“, kaže Jankovićeva.

Govoreći o zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, poverenica ističe da bez tog zakona primene besplatne pomoći u praksi nema suštinske ravnopravnosti ni jednakosti građana.

„To u praksi znači ostvarivanje principa vladavine prava i ravnopravnosti građana, jer to je jedno od naših najvažnijih ustavnih prava. Građanin koji nije u mogućnosti da pristupi pravdi ne može biti jednak ni ravnopravan. To je kritika ne samo ovoj vladi nego i prethodnima jer ovaj zakon čeka skoro deset godina. I nadam se da će Ministarstvo pravde uskoro izaći sa nacrtom“, kaže poverenica.

Jankovićeva smatra da bi trebalo da postoji što širi broj aktera koji učestvuju u izradi zakona, jer su iskustva organizacija civilnog društva dragocena.

„Teško je proceniti koji je to broj građana koji će se obrattiti za pravnu pomoć, ali to pitanje ne treba stavljati pod tepih“, kaže povernica.

Pacoli: Reciprocitet za probne tablice

Predsednik Upravnog odbora kosovske osiguravajuće kompanije Sigal, Rahim Pacoli, izjavio je da će od vlade u Prištini zahtevati da vozila registrovana u centralnoj Srbiji nose probne tablice kada uđu na Kosovo.Merdare (Foto arhiva KIM)

Kako prenose prištinski mediji, Pazoli je rekao da će sačekati 15 dana i, u slučaju da Beograd ne ukine tablice “proba” za vozila koja imaju registarske tablice “RKS”, zahtevaće da kosovska vlada primeni recipročne mere.

O srede 12. avgusta počelo je sprovođenje memoranduma o osiguranju vozila, koji su u Briselu postigli predstavnici Beograda i Prištine.

Na administrativnom prelazu Jarinje počeo je da radi kosovski Biro osiguranja.

Vozila registrovana na Kosovu mogu da pređu na teritoriju centralne Srbije sa polisom TPL plus osiguranja, a vozila sa srpskim tablicama na Kosovo ulaze uz polisu osiguranja koja važi za Srbiju.

Kako je reporteru Tanjuga nezvanično rečeno na prelazu Jarinje, vozila sa registrarskim oznakama “RKS”, moći će od sada da saobraćaju i u centralnoj Srbiji, ali uz izdavanje probnih tablica i uz već pomenuto TPL plus osiguranje.

Mustafa: Telefonski kod do kraja meseca

Kosovski premijer Isa Mustafa smatra da će krajem ovog meseca biti postignut dogovor sa Srbijom o energetici, telefonskom kodu i Zajednici srpskih opština.

Isa Mustafa (Foto Kim)

Na konferenciji gde je govorio o dostignućima vlade kojom rukovodi, Mustafa je ustvrdio da će Kosovo do kraja “avgusta imati svoj drzavni telefonski kod”.

Upitan kakav će biti sporazum o ZSO, kosovski premijer je naveo da će “obezbediti da ZSO nema izvršna ovlašćenja”.

On je zajedno sa ministrom za ekonomski razvoj Blerandom Stavilecijem govorio o perspektivi kosovskih institucija u odnosu sa eneregetskim razvojem Kosova.

Kosovski premijer je obećao i da će ubrzo biti sproveden proces za izbor kompanije za izgradnju termocentrale “Novo Kosovo”.

Mustafa je takođe rekao da će se o kombinatu Trepča raditi po dva projekta.

Prema njegovim rečima, do sredine septembra biće kompletirani bordovi javnih preduzeća.

30.07.2015 |08:00 – 23:55 Da li će nepravda ili pravda pobediti na Kosovu i Metohiji? Oni koji su uz krivdu i nepravdu dominiraju nad nama ostalima kojima otimaju sve što vredi za budućnost!


Simić: Kada će prestati napadi na Srbe?

Šef poslaničke grupe “Srpske liste” Slavko Simić danas je u Skupštini Kosova postavio pitanje poslanicima i ministru unutrašnjih poslova Skenderu Hiseniju, “Kada će prestati napadi na Srbe na Kosovu?”Slavko Simić 

Simić je za skupštinskom govornicom podsetio prisutne poslanike na poslednje napade na Srbe i njihovu imovinu u Goraždevcu, Klini i Kišnici.

“U prvih šest meseci ove godine zabeleženo je oko 180 etnički motivisanih napada, i to posebno u opštinama Peć i Klina. Svedoci smo da je zadnjih meseci došlo do porasta incidenata koji uključuju srpsku zajednicu. Takođe smo svedoci da se na Kosovu i Metohiji vrši konstantna represija i zastrašivanje srpskog naroda”, rekao je Simić.

Poslednjih meseci zabeleženo je nekoliko napada na povratnike u selima u opštini Klina, a nedavno je pucano na automobil sa BG registarskim oznakama u Goraždevcu, iste noći je podmetnut požar na nadgrobne spomenike dece stradale na Bistrici i žrtvama Nato bombardovanja. Sledećeg jutra primećen je preteći grafit na jednom objektu u selu, na kome je ispisano “osveta”.

Simić je danas podsetio i na nedavne napade na porodicu Krstić u Kišnici.

Zatražio je da se odgovorni pronađu, kao i da policija obezbedi punu  zaštitu za srpsko stanovništvo, posebno u povratničkim sredinama.

“Zatražio sam da se ovi napadi više ne tretiraju kao izolovani slučajevi, već kosovske institucije trebaju preduzeti ozbiljne mere na pružanju bezbednosti za srpsku zajednicu kao celinu a posebno za povratnike u opštinama Peć i Klina”,kazao je Simić u izjavi za RTV Kim.

Nažalost pitanja i zahteve šefa poslaničke grupe “Srpske liste”, ministar unutrašnjih poslova Skender Hiseni danas nije čuo pošto nije bio prisutan na sednici.

Ipak Simić očekuje njegov odgovor na nekom od narednih skupštinskih zasedanja.

Seljimi: Bolje ćemo štititi nasleđe SPC

Zamenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Seljimi kaže da će članstvom Kosova u UNESKU nasleđe Srpske pravoslavne crkve biti bolje zaštićeno.Petrit Seljimi 

Kako je rekao, „članstvom se ne menja priroda nasleđa SPC, jer će ono uvek ostati njeno nasleđe“.

„Kosovo će imati više mehanizama za međunarodnu zaštitu tog nasleđa. Članstvo Kosova u Unesku će samo unaprediti poziciju srpskog nasleđa na Kosovu. To će predstavljati most između Srbije i Kosova, a ne liniju podele“, kazao je Seljimi za Radio Slobodna Evropa.

Seljimi je rekao da se nada da će Srbija prekinuti „politiku blokade i izolacije“ i naveo da Kosovo zajedno sa svojim partnerima već šest meseci lobira za prijem u Uneko. Kako je rekao, borba za osiguravanje dvotrećinske većine nije laka.

„Ove godine smo zajedno sa saveznicima Kosova zaključili da je ovo dobar trenutak da se osiguraju glasovi. Ništa nije sigurno, ali dobre su šanse da je svet spreman da prihvati Kosovo u porodici Uneska“, kazao je on.

Seljimi je podsetio da se u decembru obeležava 70. godišnjica Uneska i ocenio da će, ako Kosovo postane članica, to biti „dobar poklon ovoj organizaciji“.

Profesor međunarodnog prava Afrim Hoti kaže da Kosovo ima dobre šanse da postane deo te organizacije UN, što Kosovu donosi dvostruku korist.

„Radi se o interesu Uneska da promoviše vrednosti na kojima je izgrađena ta organizacija, a interes Kosova je da postane deo svih država koje doprinose zaštiti, promociji i unapređenju kulturnih, obrazovanih i naučnih vrednosti“, kazao je Hoti.

Po njegovim rečima, što se procedure tiče, članstvo je moguće, zato što ne postoji neka pravna odredba koja zahteva da članica Uneska bude i članica UN.

„To Kosovu daje zeleno svetlo. Kosovo je priznalo 111 država od ukupno 194 koliko ih je u UN, znači da postoje šanse“, ocenio je Hoti.

Srbija se protivi prijemu Kosova u Unesko.

Vokri: Ne očekujem prepreke Srbije i Rusije

Predsednik FS Kosova Fadilj Vokri očekuje da će Kosovo nakon prijema u UEFA učestvovati na svetskom prvenstu 2018. godine. Vokri za RTV Kim kaže da na tom putu ne očekuje prepreke od strane Srbije.

Fadilj Vokri 

“Kosovo je nezavisna država, priznata od 111 zemalja i mi nemamo ništa ni sa Srbijom, ni sa Rusijom. Mi smo poslali aplikaciju za prijem u UEFA i to će biti razmotreno do marta sledeće godine. Normalno da se nadamo najboljem, imamo pravo na to”, rekao je Vokri.

Komentarišući izjavu bivšeg potpredsednika FIFA Vjačeslava Koloskova da nije moguće da fudbalska reprezentacija Kosova učestvuje u kvalifikazijama za svetsko prvenstvo 2018. godine, Vokri kaže da se on ne bavi izjavama bivših čelnika, jer su oni prošlost. “Ja komentarišem samo sadašnjost”, rekao je Vokri.

“Nama je obećano od strane UEFA i ne postoji nikakva blokada koja bi nas sprečila da učestvujemo, ako budemo primljeni u martu”.

Mediji su juče preneli izjavu Fadila Vokrija u kojoj je rekao da mu je predsednik Saveza evropske fudbalske federacije Mišel Platini obećao da će FFK postati punopravni član UEFA početkom naredne godine i biće priključen prvoj grupi kvalifikacionog turnira šampionata sveta 2018.

Žreb za kvalifikacioni turnir održan je u Konstantinovom dvorcu Sankt Peterburgu 25. jula.

UDARNA VEST: Kosovo neće ići na SP 2018.

30.07. 2015, 13:04 Izvor: Sputnjik

Nije moguće učestvovanje fudbalske reprezentacije Kosova na kvalifikacionom turniru za Svetsko prvenstvo u fudbalu, koje se održava 2018. godine u Rusiji.

Nije moguće učestvovanje fudbalske reprezentacije Kosova u kvalifikacionom turniru šampionata sveta 2018. godine u Rusiji nakon održavanja žreba, izjavio je agenciji „R-Sport“ počasni predsednik Ruske fudbalske federacije i bivši potpredsednik FIFA Vjačeslav Koloskov.

Mediji su juče, pozivajući se na šefa Fudbalske federacije Kosova Fadila Vokrija saopštili da je predsednik Saveza evropske fudbalske federacije (FFK) i kandidat za predsednika FIFA Mišel Platini obećao da će FFK postati punopravni član FIFA početkom naredne godine i biće priključen prvoj grupi kvalifikacionog turnira šampionata sveta 2018. Žreb za kvalifikacioni turnir održan je u Konstantinovom dvorcu Sankt Peterburgu 25. jula.

Kosovski plivači sutra kreću u Kazanj na svoje prvo svetsko plivačko prvenstvo

29.07. 2015, 20:15 Izvor: KoSSev

Foto: Fejsbuk stranica kosovskog plivačkog saveza

Plivači Kosova sutra kreću na svetsko prvenstvo u plivanju u Kazanju u Rusiji, te će tako Kosovo, uz četiri plivača, po prvi put učestvovati na svetskom prvenstvu u ovom sportu, saopšteno je na Fejsbuk stranici Plivačkog saveza Kosova (FNK). Kosovo je, takođe, po prvi put učestvovalo i na nedavnim Evropskim igrama u Bakuu. 

„Sutra ujutro u 7, od Palate omladine u Prištini (nekadašnja zgrada omladinskog centra „Boro i Ramiz“, prim. red.), reprezentacija Kosova otputovaće u Kazanj, u Rusiju, na Svetsko prvenstvo u plivanju, a Kosovo će predstavljati četiri plivača, trener, selektor i sekretar FNK-a,“ navodi se u saopštenju.

Iz ovog saveza navode i imena takmičara i predstavnika kosovske reprezentacije koji će „po prvi put predstavljati Kosovo na Svetskom prvenstvu“ – plivači Ljum Žavelji, Meriton Veljiju, Fljaka Pruti, selektor Enver Hajredini i trener Adrian Teljaku.

Pročitajte još: 

Kosovski plivači sutra kreću na prvo SP u plivanju u Kazanju

Kosovska zastava na Evropskim igrama u Bakuu: „Nema većeg ponosa nego da po prvi put Kosovo učestvuje“​

Kosovo slavi prvu medalju – džudistkinja Nora Đakova osvojila bronzu u Bakuu

Kosovo primljeno u punopravno članstvo MOK-a

Kosovski plivački savez ističe i da očekuju najbolje rezultate, obaranje ličnih rekorda, što bi, kako navode, bio veliki uspeh za plivanje i razvoj u ovom sportu za Kosovo.

Plivački savez Kosova primljen je u Svetsku plivačku federaciju – FINA 20. februara ove godine, a tada je i na zvaničnoj Internet stranici Evropskog prvenstva u Bakuu saopšteno da će Kosovo moći da učestvuje na prvenstvu u Kazanju.

„Odluka biroa FINA-e znači da plivači iz bivše srpske države imaju pravo da se takmiče na evropskom prvenstvu Baku 2015, i mogu da pokušaju da se kvalifikuju za Olimpijske igre u Riju 2016. Oni takođe mogu da učestvuju na svetskom prvenstvu u plivanju u Kazanu,“ saopšteno je na zvaničnoj Internet stranici Evropskog prvenstva Baku 2015.



Sedamnaest međunarodnih i evropskih saveza + MOK 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima odbojke, košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine i to pod svojom zastavom.