26.05.2015 |08:00 – 23:55 Poštovanje Šiptara prema Srbima očigledna je! Oni svesno provociraju, napadaju, uništavaju budućnost Srbima i ne žele dobre odnose. I svet vidi ali su im potrebni za svoje pozadinske ciljeve koje sprovode prema Srbiji!


Đurić: Priština ne poštuje domaćina

Predstavnici kosovskih Albanaca izostali su sa današnje runde tehničkog dijaloga o normalizaiji Beograda i Prištine.

Razgovor o Zajednici srpskih opština u Briselu protekao je bez njih, saopštio je novinarima Marko Đurić, šef kancelarije vlade Srbije za Kosovo i Metohiju.

Umesto uobičajene forme dijaloga, beogradska delegacija na čelu sa Đurićem provela je nekoliko sati u sedištu Evropske službe za spoljne poslove sa bliskim saradnicima šefice evropske diplomatije Federike Mogerini, koja je pokrovitelj dijaloga.

“Nedolazak kosovskih Albanaca predstavlja uvredu i nepoštovanje domaćina”, izjavio je Đurić dodajući da je Vlada Kosova danas u Brisel umesto vicepremijerke Edite Tahiri poslala isključivo predstavnike Srba u kosovskim institucijama, pokušavajući tako da izbegne dijalog o ZSO.

On je kazao da je i pored toga zadovoljan rezultatom današnjih razgovora da su stručnjaci EEAS sa mnogo razumevanja saslušali stavove beogradske strane o strukturi i ovlašćenjima ZSO i da će sa njma razgovarati i sutra.

“Dobili smo vrlo pozitivne signale, stvari su se zakotrljale i mi idemo dalje”, rekao je on.

Priština: Komemoracija ubijenim Albanicima u Kumanovu

U Prištini je, u prisustvu velikog broja građana, rodbine i poslanika kosovske skupštine, održana komemoracija kosovskim Albancima ubijenim pre nešto više od dve nedelje u policijskoj akciji u Kumanovu.Komemorativni skup u Prištini (Foto zeri.info)

Komemoraciju je organizovalo Udruženje OVK, a prisustvovali su poslanici Demokratskog saveza Kosova, aktuelnog premijera Isa Mustafe kao i pojedini gradonačelnici iz te partije, zatim poslanici Samoopredelenja, Alijanse za Budućnost Kosova.

Počast ubijenim albancima sa Kosova je dao i imam džamije Priština Sefcet Krasnići koji je nedavno pušten iz zatvora pod sumnjom da je podstrekao ekstremi radikalizam na Kosovu.

Ispred 8 kovčega ubijenih Albanaca sa Kosova u sukobu u Kumanovu stajale su uniformisane osobe sa oznakama tzv. OVK koji su u rukama držali i zastave Albanije.

Jedan od ubijenih u oružanom sukobu sa policijom, bivši pripadnik OVK Beg Rizaj, sahranjen je u nedelju u memorijalnom kompleksu u Glođanu, u opštini Dečani.

U Kumanovu je 9. i 10. maja ove godine, posle napada grupe terorista na policiju došlo do žestokih oružanih sukoba u kojima je poginulo devet Albanaca sa Kosova.

Planiran napad na zatvor u Grdovcu kod Podujeva?

Vođe albanske naoružane grupe, koja se u Kumanovu sukobila sa policijom, planirale su napad na zatvor kod Podujeva, kako bi oslobodili zatvorenike koji izdržavaju visoke kazne za počinjene zločine, prenosi “Koha ditore”.Zatvor Grdovac 

Na osnovu dokumenata i informacija Kosovske informativne agencije i Kosovske policije, Beg Rizaj i Mirsad Ndrecaj, kao vođe grupe od 44 osobe, planirali su da napadnu dobro obezbeđeni zatvor u Grdovcu kod Podujeva, odakle su želeli da oslobode dve osobe za koje se smatra da su najopasnije na Kosovu, piše prištinski dnevnik.

Radi se o zatvorenicima B.K. i B.B. Oni služe stroge kazne za počinjene zločine, među kojima su i ubistva.
Praćenje osumnjičene grupe počelo je 2013. godine. Do detalja se došlo prilikom nadgledanja njihovog susreta sa osobama osumnjičenim za islamski ekstremizam na Kosovu.

Koha ditore prenosi, pozivajući se na dokaze KIA i policije, da su trojica ubijenih kosovskih Albanaca u incidentu u Kumanovu i jedan makedonski državljanin sarađivali sa makedonskom Direkcijom za bezbednost i kontraobaveštajnu delatnost, na izazivanju incidenta u zamenu za novac.

Đakovčani: Na dnevnom redu u Briselu i o raseljenima

Raseljeni Đakovčani smaraju da najvažnija tema briselskih pregovora treba da budu proterani Srbi i ostali nealbanci.Raseljeni Srbi iz Đakovice

Udruženje Đakovčana uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Tomislavu Nikoliću, premijeru Aleksandru Vučiću, visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini kao i šefovima svih diplomatskih predstavništava u Prištini.

U pismu se između ostalog zahteva da najvažnija tema Briselskih pregovora treba da bude sudbina proteranih Srba, Goranaca i Roma.

Udruženje poseća da su gradovi na Kosovu postali etnički čisti.

“Vekovima, od postojanja Prizrena, Peći, Prištine, Đakovice, Uroševca, Gnjilana, Vučitrna, Podujeva u tim gradovima je živeo veliki broj Srba, koji su svojim znanjem i zalaganjem uticali na razvoj svog grada u obrazovanju, privredi, nauci, kulturi”, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da je 1999. godine proterano 247.000 Srba, Goranaca i Roma i da su im istovremeno oduzeta sva demokratska prava.

“Srbi su jedini narod Evrope koji ima prihvatne centre interno raseljenih, gde proterani Srbi i danas kolektivno spavaju i kolektivno dolaze na kazan po hranu”, navodi Udruženje.

Zbog toga se od Nikolića, Vučića i Mogerini zahteva da stave na dnevni red u Briselu sudbine proteranih 247.000 Srba, Goranaca i Roma.

“Sve ostale teme razgovora nemaju suštinski značaj”, zaključuje Udruženje raseljenih Đakovčana.

Emilija Redžepi u srpskom parlamentu predstavljala parlament Republike Kosovo

Izvor: Info-ks (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)


„Službenu posjetu srpskom parlamentu možete vidjeti u originalu priloga koga vam dostavljamo gdje se po prvi put spomenula riječ Kosovo Republika.“



Pod pokroviteljstvom ambasade OSCE-a na Kosovu i Srbiji, u Beogradu je održana panel prezentacija projekta „Budva proces“ – trogodišnji zajednički rad oko uspostavljanja dijaloga i normalizacije odnosa između dvije države u kome su uključene žene iz Parlamenta Republike Kosovo, Parlamenta Republike Srbije, žene iz nevladinog sektora, medija, Ureda predsjednice Kosova i akademija gdje je prikazan dokumentarni film sa porukom ‘SLEDITE NAS’.

 
Kosovsku delegaciju predvodila je poslanica Emilija Redžepi, koja je bila i panelista projekta „Budva proces“ zajedno sa poslanicom srpkog parlamenta Marijom Obradović te gost na regionalnoj TV stanici N1 u kome se govorilo o ženskim pravima, rodnoj ravnopravnosti, nasilju nad ženama, nasljedstvu, zajedničkoj stečenoj imovini, diskriminaciji žena i demokratizaciji struktura političkih partija, ravnopravnosti tokom zapošljavanja i zauzimanja visokih funkcija.
Službenu posjetu srpskom parlamentu možete vidjeti u originalu priloga koga vam dostavljamo gdje se po prvi put spomenula riječ Kosovo Republika.

25.05.2015 |08:00 -23:55 Šiptari sprovode genocini metod prema Srbima! Smeta im SVE SRPSKO, obiće im se to o glavu bolesnu!


Pretnje zbog crkvenog zvona

Ocu Darku Marinkoviću, prištinskom parohu, danas na parkingu ispred crkve jedan Albanac pretio zbog zvonjave crkvenog zvona.Crkva Sv. Nikole u Prištini (Foto arhiva Kim)

Kako je otac Darko rekao za RTV Kim, dok je zajedno sa crkvenjakom stajao na parkingu ispred crkve Svetog Nikole u Prištini, jedan Albanac im se obratio rečima: „Nemoj da lupaš, ovde žive muslimani“.

Otac Darko je podsetio da je isti čovek napravio incident i pre više od godinu dana kada je pretio da će zapaliti crkvu sa svojom braćom zbog toga što su sveštenici zvonili dva puta dnevno.

„Jutros smo počeli da zvonimo posle godinu dana. On je čuo zvono jutros u 8 i danas nam se obratio sa takvom pretnjom. Između prošlogodišnjeg incidenta i ovoga sada zvonili smo samo nedeljom i praznikom. Svakoga dana nismo, što zbog straha, što zbog mišljenja da ćemo nekoga isprovocirati. Jutros smo počeli ponovo da zvonimo“, rekao je otac Darko.

Slučaj je prijavljen policiji, koja bi uskoro trebalo i da pogleda snimak sa sigurnosnih kamera koje su postavljene oko crkve kako bi mogla da izvrši identifikaciju.

UÇK uniforme i na sutrašnjoj sahrani: albanski narod „u crnini“; slabost međunarodnih misija

25.05.2015, 18:21 Izvor: KoSSev

Foto: Fejsbuk stranica Rasima Selmanaja

„Albansko pitanje nije rešeno,“ rekao je juče nad sveže iskopanim grobom pripadnika ONA-e, Beg Rizaja u Glođanima – gradonačelnik Dečana, Rasim Seljmanaj. Lik i delo ubijenih kosovskih Albanaca u Kumanovu se već danima u javnosti na Kosovu, ali i u samom albanskom narodu u regionu – glorifikuje. Glorifikacija je upadljivo vidljiva od trenutka kada su tela ubijenih kosovskih Albanaca dopremljena na Kosovo pre četiri dana, prošavši kroz špalir crvenih zastava Republike Albanije, preko započinjanja nove autopsije, a posle službene autopsije urađene u Makedoniji, jučerašnje ceremonije mimohoda hiljada građana Dečana, Kosova, Makedonije i Albanije pored ‘odra’ Beg Rizaja u dečanskom kulturnom centru – kojeg su čuvali saborci u uniformama UÇK i njegove sahrane; pa do iste ceremonije koja se očekuje sutra u Prištini kada će se u aleji palih heroja sahraniti preostala osmorica ubijenih – za Makedonce – terorista. Sa druge strane, uprkos poslednjim bezbednosnim tenzijama u regionu i najnovijoj aktuelizaciji tzv. albanskog nacionalnog pitanja, istovremeno je primetan skoro potpun izostanak bilo kakve reakcije kosovske vlade i koja se u određenom stepenu drži rezervisano po pitanju sahrane ubijenih Albanaca, ali i ćutnje srpske vlade i međunarodnih misija.

Šeholi: Albanski narod je juče bio u crnini 

Albanski politički analitičar i savetnik za medije u opštini Gračanica, Fatmir Šeholi, ističe da se još uvek ne zna prava istina o tome šta se desilo u Kumanovu.

„Ono što je veoma bitno, niko od građana Kosova u ovom trenutku ne zna pravu istinu o tome šta se desilo u Kumanovu. Mi samo znamo da je jedan broj kosovskih stanovnika bio učesnik u tom oružanom sukobu. Ljudi koji su poginuli tamo, odnosno koji su ubijeni od strane makedonske policije, evidentno su nekada bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, to niko ne negira,“ kaže Šeholi.

On objašnjava kako albanski narod doživljava smrt Rizaja i ostale osmorice kosovskih Albanaca:

„Jednostavno, albanski narod je juče bio u crnini. Albanski narod vidi njegovu smrt kao smrt koja se desila za dobrobit društva – u smislu albanskog naroda, ali ponavljam, do danas niko ne zna ni kako su otišli tamo, ni zašto su poginuli. Ako su se predali pre toga, a ima informacija da su se predali pre toga, bili ubijeni posle predaje, onda makedonske vlasti i premijer Gruevski moraju da odgovaraju za kršenje međunarodne konvencije o pravima zarobljenika.“

Šeholi apostrofira činjenicu da se na sahrani Bega Rizaja nije pojavio niko od čelnika kosovskih institucija, ali i da u pojavljivanju uniformisanih lica sa amblemima UÇK ne vidi ništa sporno, te da će se uniforme UÇK pojaviti i sutra.

„Juče, na toj sahrani nismo videli čelnike kosovskih institucija, nismo videli ni lidera Alijanse za budućnost Kosova, videli smo njegove saborce koji su nekada bili zajedno sa njim. Znam da su uniforme ostavile utisak, ali to nije bilo ni prvi, niti će biti poslednji put. Sigurno će se to ponoviti kada se osobe koji su učestvovale u ratovima budu sahranjivale sa istim počastima. Vi ćete sigurno videti da će sutra, na identičan način, od strane udruženja veterana UÇK, biti sahranjena tela osmorice koja su takođe bila ubijena u tim oružanim sukobima“, kaže Šeholi.

Đikić: UÇK je i dalje vrlo aktivna, jaka organizacija i biće sve uticajnija

Sa druge strane, profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovice i osnivač Srpskog nacionalnog foruma (SNF), Aleksandar Đikić, nije iznenađen dešavanjima u Dečanu:

„To što se desilo u Dečanima nije za nas – koji realno posmatramo stvari, nikakvo iznenađenje. To je iznenađenje samo za one koji žele da žive u nekoj virtuelnoj stvarnosti. Realna stvarnost je da je OVK (UÇK , na albanskom u izvornom nazivu, prim.red.) i dalje vrlo aktivna, jaka organizacija. Neko je tretira kao terorističku, neko kao oslobodilačku, ali je ona vrlo jaka, uticajna i, kako se na Balkanu budu dešavale promene na gore, a sva prilika je da će tako i da bude – ona će biti sve uticajnija. To što se desilo u Dečanima je samo signal i najava jednog militantnijeg nastupanja albanske strane prema političkim i društvenim događajima na Balkanu,“ zaključuje Đikić.

Mihajlović: Glorifikacija ubijenih Albanaca – pre svega pokazatelj slabosti međunarodnih misija na Kosovu

Poznavalac situacije na Kosovu i Metohiji, dugogodišnji novinar sa Kosova i Metohije, a koji trenutno radi kao direktor Kancelarije Vlade Srbije za medije, Miki Mihajlović, u ličnom komentaru na isticanje uniformi UÇK, za KoSSev naglašava da je glorifikacija ubijenih kosovskh Albanaca u sukobima u Kumanovu pre svega pokazatelj slabosti međunarodnih misija na Kosovu.

„Javno isticanje uniformi UÇK pokazatelj je slabosti međunarodne administracije i međunarodnih institucija na Kosovu, pošto je Kosovo međunarodni protektorat. To je, ponavljam, pre svega njihova slabost i njihova greška,“ naglašava Mihajlović.

Mihajlović: „Nejasno je zašto za međunarodnu administraciju učešće Albanaca sa Kosova u terorističkim aktima u Makedoniji nije bezbednosni problem, a problem je da se Oliver Ivanović brani sa slobode.“

Na pitanje kako komentariše izjavu gradonačelnika Dečana Rasima Seljmanaja da „pad jednog od najodlučnijih vojnika jedinice ‘Crni orlovi’ Bega Rize, pokazuje da albansko pitanje još uvek nije rešeno,“ Mihajlović naglašava:

„Takve izjave samo raspiruju velikoalbanske težnje i ne mogu da donesu ništa dobro na Balkanu, pre svega samim Albancima.“

Osvrćući se na ponovnu autopsiju tela ubijenih kosovskih Albanaca, Mihajlović kaže da ne zna šta je motiv.

„Opravdan razlog za ponovnu autopsiju bih mogao da vidim ako ta nova autopsija pomogne da se dođe do prave istine,“ dodao je on.



Portparol kosovske vlade ne odgovara na pozive

U međuvremenu, kosovska vlada nije davala zvanične reakcije na ceremoniju sahrane Rizaja i pripreme da se ostala osmorica ubijenih kosovskih Albanaca sutra sahrane u aleji palih heroja u Prištini – na pojavu uniformi UÇK, ali i na izjave dečanskog gradonačelnika.

Uprkos više desetine poziva koje je KoSSev uputio na više dostupnih brojeva telefona portparolu vlade Kosova, Arbenu Abrašiju, on nije odgovarao ni juče, ni danas.

Zamenik kosovskog premijera i srpski ministar u kosovskoj vladi ne odgovaraju na pozive i pitanja

Juče smo pitali i zamenika kosovskog premijera i člana Srpske, Branimira Stojanovića, da nam pojasni stav vlade Kosova, ali i liste „Srpska“ po pitanju pojavljivanja uniformi UÇK, kao i za komentar na izjave gradonačelnika Dečana. Nakon što je prokomentarisao da je to „pitanje za Albance“ i da ne vidi razlog zašto bismo, po njegovim rečima, njega to pitali, obećao je i da će nam se javiti sa konkretnijim odgovorom. Međutim, on se do objavljivanja ove vesti nije javljao, uključujući i na više poziva koje smo uputili. Stojanoviću smo u međuvremenu poslali i mejl sa ovim zahtevom, a slična je situacija i sa još jednim kosovskim ministrom, Ljubomirom Marićem, koji takođe nije odgovarao na naše pozive, ali ni na poruku sa konkretnim zahtevom. U međuvremenu Srpska se juče oglasila hitnim saopštenjem za štampu, osuđujući incident pucanjana EULEX-ovo vozilo kod Sočanice, neposredno nakon što je ovaj incident i potvrđen.



Sutra počinju pregovori o ZSO

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da u utorak (sutra) konačno, posle godinu i po dana, u Briselu počinju razgovori o Zajednici srpskih opština.Marko Đurić 

Đurić je za Dnevnik RTS-a rekao da će srpska delegacija, u kojoj će biti i predstavnici Srba sa KiM, otići u Brisel da izbori prava Srba i naglasio da su ti razgovori veoma važni.

Govoreći o platformi za Kosovo i Metohiju koju je pisao predsednik Srbije Tomislav Nikolić, Đurić je naveo da se o tome još nije raspravljalo i dodao da bi prepustio predsedniku i premijeru da obaveste javnost o tome.

„Meni je srce puno kad vidim da se na najvišem nivou radi na rešavanju kosovskog problema i to je značajno za naš narod“, rekao je Đurić.

On je istakao da ima mnogo ekstremizma u južnoj srpskoj pokrajini i podsetio na užasne snimke iz Sirije na kojima se vidi da albanski ekstremisti čine strašne zločine.

Đurić kaže da to jeste razlog za brigu i nespokoj, ali ističe da državni organi preduzimaju sve što je potrebno.

„Trebalo bi da bude jasno da sa srpskim narodom ne treba da se igra, jer iza njih stoji Srbija“, poručio je Đurić.

Kada je reč o pravosuđu, Đurić je podsetio na ogromnu tradiciju srpskog pravosuđa.

Konkurs za 48 sudija i 15 tužilaca srpske i drugih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, ističe danas, a još uvek se niko nije prijavio.

Direktor Kancelarije za KiM očekuje da se poslednjeg dana prijave kandidati za sve pozicije. Poručio je da sudije i tužioci deluju odgovorno i da će danas biti predat spisak sudija i tužilaca u skladu sa sporazumom.

Đurić očekuje da će oni od 1. septembra zauzeti svoje pozicije.

Đurić očekuje da svi kandidati za sudije i tužioce na Kosovu danas predaju svoje prijave

25. 05. 2015, 1:30 Izvor: KoSSev

Foto: RTS/Screenshot

U poslednjem danu dvomesečnog konkursa raspisanog za dojučerašnje aktivne sudije i tužioce Republike Srbije za radna mesta u pravosuđu „Republike Kosovo“, koju Srbija ne priznaje, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, očekuje da će svi srpski kandidati sa KiM-a danas preko EULEX-a predati svoje prijave institucijama, koje u Beogradu nazivaju privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji. Po njegovom mišljenju, to znači da Srbi na KiM-u „deluju disciplinovano“ i da su svesni „odgovornosti“ i „značaja njihovog učešća u tim institucijama“, a da je istovremeno važno da učestvuju u kosovskim pravosudnim institucijama i procesima, jer „sudije koje sude, sada nemaju iste aršine za sve“. Konkurs za 48 sudija i 15 tužioca za sudove i tužilaštva širom Kosova otvoren je od 25. marta i ističe danas – 25. maja. ​Đurić očekuje da će se srpski kandidati sa KiM-a u poslednjem danu prijaviti na konkurs, a nakon što se pre tri dana, zajedno sa ministrom pravde, Nikolom Selakovićem, nenajavljeno, bez prisustva medija, sastao sa srpskim sudijama i tužiocima na KiM-u, u Zvečanu. Do tada se, prema informacijama kosovskih medija, na konkurs prijavio neznatan broj Srba. 

„Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, rekao je da očekuje da svi kandidati za sudije i tužioce na Kosovu sutra predaju svoje prijave,“ navodi Beta, pozivajući se na Đurićevu jučerašnju izjavu za Radio-televiziju Srbije,prenosi B92.

Do sinoćnog gostovanja Đurića u dnevniku RTS-a niko se od srpskih zvaničnika nije oglasio povodom, u javnosti nenajavljenog, sastanka Selakovića i Đurića sa srpskim tužiocima na Kosovu, o kojem je izvestila samo nekolicina lokalnih medija, uprkos tome što se Đurić samo veče pre ovog sastanka obratio medijima u Kosovskoj Mitrovici, ne pominjući sastanak sa tužiocima i sudijama.

KoSSev je prvobitno još 21. maja, a potom i 23. uputio pitanja Kancelariji za Kosovo i Metohiju na koja još uvek nismo dobili odgovor uprkos dosadašnjem promptnom odgovaranju iz ove Kancelarije. Na neka od tih pitanja je posredno Direktor Kancelarije odgovorio u RTS, a na pitanja na koja još uvek očekujemo odgovor su sledeća:

1. Kako je konkretno uređeno ‘finansijsko zbrinjavanje’ tužioca i sudija pri sistemu Republike Srbije, tokom procesa integracije, odnosno, o kakvom se konkretno procesu penzionisanja radi (prevremenoj i privremenoj, ili regularnoj penziji), te kolika je osnovica prema kojoj će se obračunavati penzije?

2. Da li još uvek postoji zabrinutost zvaničnika Kancelarije i ostalih zvaničnika iz Beograda da neće imati dovoljno kvalifikovanog pravosudnog kadra za primenu povoljnog sporazuma o pravosuđu kada je u pitanju „značajan broj“ srpskih sudija i tužioca koji su potrebni u kosovskom pravosuđu?

„To znači da Srbi na Kosovu i Metohiji deluju disciplinovano, znaju i svesni su odgovornosti i značaja njihovog učešća u tim institucijama, da će sutra EULEX-u biti predat spisak srpskih sudija i tužilaca, u skladu sa sporazumom, i da će oni, od 1. septembra zauzeti svoje pozicije,“ objasnio je Đurić sinoć, dodajući da je za Srbe važno da učestvuju u „sudskim institucijama Kosova i u sudskim procesima, jer ‘sudije koje sude sada, nemaju iste aršine za sve’,“ navodi takođe ova agencija.

Tri dana pred istek roka konkursa za prijem srpskih sudija i tužioca u kosovsko pravosuđe, Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i ministar pravde su se bez prethodne najave i prisustva medija u Zvečanu sastali sa srpskim sudijama i tužiocima, kako bi razgovarali o „procesu primene briselskog sporazuma o pravosuđu“. Do sastanka Đurića, Selakovića, sudija i tužioca, prema informacijama iz kosovskih medija, na konkurs se prijavio mali broj zainteresovanih.

Kosovski mediji su tako naveli i da nijedna prijava nije stigla za pet slobodnih radnih mesta u Apelacionom sudu, a nema ni zainteresovanih za 20 upražnjenih pozicija za sudije i tužioce na Severu, dok je za 15 raspisanih položaja u tužilaštvu konkurisalo samo četiri kandidata – po jedan za Osnovno tužilaštvo u Gnjilanu, Prištini, Mitrovici i za kancelariju državnog tužioca.

Sporazum o pravosuđu između Beograda i Prištine postignut je 10. februara, koji predviđa integraciju srpskih sudija i tužilaca u kosovsko pravosuđe, odnosno formalno gašenje sudova Republike Srbije na Kosovu, nakon kojeg je, 25. marta i raspisan konkurs za srpske sudije i tužioce koji će raditi u kosovskom pravosuđu.

Patriotski blok sa KiM-a: Nikolić će odustati od platforme, kao što je odustao od prve

25.05.2015, 12:26 Izvor: KoSSev

„Posle više od dve godine pisanja, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je sročio stalno najavljivanu platformu o Kosovu i Metohiji,“ ali „sva je prilika da će predsednik Srbije odustati i od ove platforme,“ poručio je patriotski blok sa KiM-a, istovremeno dodavši da Predsednik Srbije i premijer Srbije, Aleksandar Vučić, „sve ovo vreme koracima od sedam milja udaljavaju Kosovo i Metohiju od Srbije“. Iz ovog političkog opozicionog bloka postavljaju pitanje i „kako Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da žive bolje u tuđoj državi u koju ih gura predsednik Vlade Srbije, nego u svojoj?“.

Reagujući na objave medija da je platforma Predsednika Srbije završena, te da nju sada čita i Premijer Srbije, o kojoj će i skupština da se izjasni, Pokrajinski odbor DSS, Srpske dveri, Društvo-srpsko-slovenske solidarnosti „Gregorije Stepanovič Ščerbin“ u Kosovskoj Mitrovici, Pokret građana Kosova i Metohije „Stara Srbija“ iz Gračanice su naglasili u saopštenju za štampu da „Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju mnogo iluzija“ kada je u pitanju nova platforma o KiM-u i da će „brzo predsednik Srbije od nje odustati, kao što je odustao od prve“.

„Slušajući poslednje izjave Aleksandra Vučića, idejnog tvorca Briselskog sporazuma, sva je prilika da će predsednik Srbije odustati i od ove platforme,“ navodi se u saopštenju Patriotskog bloka, u kojem se i dodaje:

„Da podsetimo, Tomislav Nikolić je apsolutno podržao Briselski sporazum, postavljanje granica između Kosova i Metohije i centralne Srbije, ukidanje institucija srpske države na Kosovu i Metohiji, prijem Kosova u skoro sve međunarodne institucije i organizacije, pa se onda postavlja pitanje koja je prava svrha ove platforme.“

Iz ovog opozicionog bloka dodaju i da Predsednik i Premijer sve vreme „koracima od sedam milja udaljavaju Kosovo i Metohiju od Srbije, stvaraju još jednu albansku državu na Balkanu i prave temelje za nastajanje Velike Albanije, protiv koje se oni navodno bore“, a  da Predsednik Vlade Srbije svoju politiku prema Kosovu i Metohiji „brani tezom da je to u interesu Srba na Kosovu i Metohiji“ i zbog „boljeg života građana Srbije,“ a što se, „kosi sa elementarnom logikom“.

„Kako Srbi na Kosovu i Metohiji mogu da žive bolje u tuđoj državi u koju ih gura predsednik Vlade Srbije nego u svojoj?“, pitaju takođe patriote i ističu:

„Zato Srbi na Kosovu i Metohiji nemaju mnogo iluzija kada je u pitanju nova Tomina platforma o Kosovu i Metohiji. Brzo će predsednik Srbije od nje odustati kao što je odustao od prve. To je sve već viđeno.“

Zašto Kosovo ne učestvuje na Evroviziji: Nije članica ITU, ništa dok ga ne priznaju UN. Kosvovsko-Albanske provokacije na evroviziji gde su mahali sa nenormalnom DRŽAVOM KOSOVOM ne doprinose normalizaciji života. UVEK SU ŠIPTARI BILI TI KOJI SU NAS NAPADALI I UNIŠTAVALI NAM BUDUĆNOST….

25. 05.2015, 0:28 Izvor: KoSSev

Foto: Facebook/buzzfeed.com

„Redovno dobijamo mejlove sa pitanjima koja se tiču takmičenja za pesmu Evrovizije. Danas se bavimo učešćem najmlađe države u Evropi: Kosovo,“ ovako se u novoj rubrici „Često postavljana pitanja“ svakodnevno ažuriranog tzv. fan bloga „The Eurovision Times“započinje odgovor na pitanja koja šalju ljubitelji ovog evropskog muzičkog takmičenja o tome zašto Kosovo ne učestvuje kao takmičar u njemu.

The Eurovision Times navodi da je nakon proglašenja (jednostrane) nezavisnosti Kosova 2008. godine, kosovski nacionalni emiter „Radio Televizija Kosovo“ (RTK) podnela zahtev za članstvo u EBU (Evropska radiodifuzna unija). Članstvo nacionalnog emitera u EBU je preduslov za učešće na Evroviziji.

Međutim, da bi neka zemlja postala članica EBU, objašnjava dalje ovo internet stecište fanova Evrovizije, emiter treba prvo da bude član Međunarodne telekomunikacione unije (ITU).

„I tu imamo problem: Da biste postali član ITU, zemlja treba da bude članica Ujedinjenih nacija. Pošto Kosovo kao nezavisnu državu još uvek nisu priznale mnoge države, poput Rusije, Srbije i Španije, ono nije članica UN,“ navodi The Eurovision Times.

Stručni žiri dao Srbiji dva poena

Kosovski mediji su juče objasnili kako je Albanija dala Srbiji dva poena na prekjučerašnjem evrovizijskom takmičenju. Poene, je prema pisanju Kohe, dao stručni žiri, dok publika nije dodelila nijedan poen.

Ipak, RTK i EBU su potpisali sporazum o saradnji, a EBU podržava zahtev Kosova za članstvo, naglašava The Eurovision Times, dodajući da je kosovski list „Koha Ditore“ naveo da se mogući „ulaz“ na Evroviziju može ostvariti preko nacionalnog festivala „Akordi Kosova“, bivši „Pop Show“ koji je prestao da se emituje još pre nekoliko godina. Osim emitera u Češkoj i Luksemburgu, RTK je „više nego spremna da počne sa učestvovanjem“, naglašava se u odgovoru, ali i ipak zaključuje: „Dokle god Kosovo ne prizna više zemalja, učešće u Evroviziji nije moguće“.

Kako mladi kosovski Albanci lobiraju u pribavljanju podrške javnosti za ulazak Kosova na Evroviziju

A mreža „BuzzFeedNEWS“ prenela je priču o mladiću Erdiju Tedeciju, koji je putovao 700 km sa Kosova u Beč kako bi se fotografisao sa kosovskom zastavom pored znaka Evrovizije. „Zaljubljen sam u Evroviziju,“ rekao je Tedeci kome su, kao velikom fanu ovog muzičkog takmičenja, organizatori dodelili i specijalnu FAN propusnicu sa kojom je mogao da gleda i sve probe i bude blizu takmičara i bine.

Ova mreža donosi priču o još jednom kosovskom Albancu – Aljbertu Ljimaniju, koji vodi internet kampanju podršku Kosovu da uđe na evrovizijsko takmičenje i koji tvrdi da podrška za to u svetu raste svake godine. On vodi i Tviter stranicu „Evrovizija Kosovo“.

Nemački mediji: Kriminalci sa Kosova pljačkaju po aerodromima

Nemačka kriminalistička policija ljude sa Kosova koji džepare putnike po diseldorfskom aerodromu, gde je lane bilo ukradeno 2.000 kofera, opisuju kao muškarce stare od 30 do 60 godina koji rade u timu, i to visokoprofesionalno.

 Predstavnik kriminalističke diseldorfske policije Jirgen Trin je, za nemačku televiziju N-TV, rekao da su to kosovski Albanci stari od 30 do 60 godina, koji veoma profesionalno rade, prenosi Tanjug.
Aerodrom u Diseldorfu

Aerodrom u Diseldorfu

Trin je objasnio zašto su aerodromi omiljeni za takvu vrstu krađa.

„Tu postoje mnogi putnici sa skupim stvarima u koferima“, rekao je Trin i dodao da je to izazov za lopove koji u toku dana na aerodromu pričine štetu od oko 2.600 evra.

Televizija upozorava putnike na trikove profesionalnih lopova.

U televizijskom prilogu vidi se jedan čovek, trgovac nakitom, kako sedi u nekom kafeu na diseldorfskom aerodromu, zatim pored njega jedan čovek ispušta par novčića i, dok time privlači pažnju žrtve, druga dvojica zaklanjaju vidik putniku, a četvrti čovek mu mirno odnosi kofer.

Ta televizija je objavila da je od početka godine na diseldorfskom aerodromu uhapšeno 30 osoba i da je zato broj policajaca koji tamo „krstare“ udvostručen.

Policija kaže da je od tada na aerodromu broj pljački putnika veoma smanjen, ali to, kako prenosi N-TV, ne znači da putnici mogu da odahnu, pošto bande onda „operacije“ presele na neki drugi aerodrom, na primer, frankfurtski.

24.05.2015 |08:00-23:55 Šiptari terorizmom zastrašuju Srbe i šalju poruku svima da svojim nasilnim metodama ostvaruju svoje DUGOROČNE IDEJE!


Orahovac: Skidali zastave OEBS-a pa lomili prozore srpskih kuća

Grupa albanskih mladića je u dva navrata skidala i odnela zastave misije OEBS sa njihove kancelarije u srpskom delu Orahovca.

Jedna od napadnutih srpskih kuća (Foto D. Baljošević)

 

Kancelarija OEBS-a u Orahovcu

Zastava je prvi put skinuta u noći između četvrtka i petka, o čemu je jedan od radnika Kancelarije obavestio Policiju i Regionalnu kancelariju OEBS-a u Prizrenu.

Nakon policijskog uviđaja, i postavljanja nove zastave, grupa Albanaca je u petak, oko 15 sati, ponovo odnela zastavu, a usput kamenovala napuštene srpske kuće, javili su za Kim preostali Srbi u Orahovcu.

Preostale Srbe je uznemirio ovaj incident, a strahuju i da će nakon što su polomljena stakla na prozorima uslediti i pljačkanje nameštaja iz srpskih kuća.

Kosovski Albanac Fatljum Šaljaku jedan od bombaša samoubica u Ramadi

 24. 05. 2015, 19:43 Izvor: KoSSev

Foto: ITV News

Dvadesetogodišnji kosovski Albanac, Fatljum Šaljaku, jedan je od šest ISIS-ovih bombaša samoubica, koji je učestvovao u napadu zgrade vlade u Iraku u Ramadi sredinom meseca,prenosi  Koha, pozivajući se na Sunday times. Ovo je, međutim, treći po redu kosovski Albanac koji je kao pripadnika ISIS-a poginuo u samoubilačkim bombaškim napadima.

Sanday times je izvestio da je dvadesetogodišnji kosovski Albanac koji živi u Londonu, jedan je od šest samoubica bombaša ISIS-a, koji je sebe razneo u Iraku u napadu na vladine zgrade u Ramadi,“ navodi ovaj kosovski portal.

Pročitajte još: 

Ljavdrim Muhadžeri ručnim bacačem gađa živu metu?

Kosovski Albanac poginuo u samoubilačkom napadu u Iraku ubivši 36 kurdskih vojnika

Kako je dečak sa Kosova postao bombaš-samoubica?

Koha dodaje da je Fatljum Šaljaku otputovao u Siriju 2013. godine sa dvadeset-trogodišnjim bratom koji je već poginuo u borbama u martu, kao džihadista ISIS-a, te da su oba brata studirala u jednoj od najboljih škola u zapadnom Londonu.



Blerim, Bujar, pa Fatljum

Početkom maja kosovski mediji su izvestili da je kosovski Albanac, Bujar Avdija, poginuo u samoubilačkom bombaškom napadu, ubivši 36 kurdskih vojnika, a nakon što je prošle godine bombaški napad u Iraku izveo Blerim Heta, ubivši tako 52 lica u Bagdadu.

Srpski diplomatski akademci u Parku mira, UNMIK-u i manastirima, kosovski sa Rozmeri DiKarlo i Volfgangom Petričem

24.05. 2015, 12:20 Izvor: KoSSev

Dok buduće srpske diplomate iz Beograda sutra u Prištini budu razgovarale sa predstavnicima UNMIK-a, a potom nastavile da obilaze i srpske manastire u Metohiji, buduće kosovske diplomate će nedaleko od njih, u Peći, sa svojim kolegama iz regiona slušati predavanja Rozmeri DiKarlo, Wolfganga Petriča i ostalih istaknutih diplomata i predavača o regionalnoj saradnji i bezbednosnim izazovima. Ako je suditi po saopštenjima dve diplomatske škole, osim što će gotovo istovremeno biti u različitim programima edukacije, nedaleko jedni od drugih, mlade diplomate se neće međusobno ni susresti.

Grupa od 49 polaznika Diplomatske akademije Ministarstava spoljnih poslova Srbije danas će u 13:30 obići tzv. Park mira na glavnom mitrovičkom mostu, a nakon toga i manastir Gračanica u 15:30. Buduće srpske diplomate u dvodnevnoj poseti Kosovu i Metohiji danas i sutra obilaze Kosovsku Mitrovicu, Gračanicu, Štrpce, Brezovicu, Prizren i Prištinu. Predviđena je poseta i manastirima Banjska, Visoki Dečani i Pećka patrijaršija, kao i Prizrenskoj Bogosloviji.

Plan posete, pored manastira i parka mira, uključuje i razgovore sa političkim predstavnicima Srba sa KiM, kao i sa predstavnicima UNMIK-a.

„…Ova poseta biće prilika da mlade buduće diplomate saznaju nešto više o duhovnom, kulturnom i umetničkom blagu Kosova i Metohije, o crkvama i manastirama, o srpskim svetinjama, koje spadaju među najveća dostignuća hrišćanske civilizacije,“ saopštila je Kancelarija za Kosovo i Metohiju, koja u saradnji sa Diplomatskom akademijom i organizuje posetu Kosovu i Metohiji.

Domaćin posete – zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Željko Jović i rukovodilac Diplomatske akademije MSP i polaznika Diplomatske akademije, Mirjana Milosavljević, obratiće se novinarima na glavnom mitrovičkom mostu i u Gračanici.

Buduće diplomate iz Prištine sa kolegama iz Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Mađarske

Gotovo istovremeno, „Diplomatska akademija Republike Kosovo“, u saradnji sa organizacijom „Fridrih Ebert-Štiftung“, takođe organizuje edukativni program za svoje buduće diplomate – drugo izdanje Prolećne škole. Sedmodnevni trening „Kosovo i region u evro-atlantskoj perspektivi: regionalna saradnja i bezbednosni izazovi“ se od sutra održava u Peći, saopštilo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova, a osim kosovskih diplomata, na ovom treningu učestvuju i diplomate iz Albanije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Bugarske i Mađarske, sa kojima će raditi, kako je saopštilo ovo kosovsko ministarstvo, „eminentni profesori i iskusne diplomate iz Evrope i Sjedinjenih američkih država“, među kojima i američka ambasadorka u Ujedinjenim Nacijama u Njujorku, Rozmeri DiKarlo, austrijski ambasador Wolfgang Petrič, te predavači iz Džordž C. Maršalovog centra u Berlinu i regiona.

Dvema diplomatskim školama iz Beograda i Prištine, osim istovremenih aktivnosti, zajedničko je i to što su novinari pozvani i kod jednih i kod drugih da proprate aktivnosti nastavljača zvaničnih diplomatija Beograda i Prištine.

Na komemoraciji Rizaja u uniformama OVK

U Dečanima je danas održana komemoracija povodom smrti Bega Rizaja, jednog od učesnika sa Kosova u sukobima u Kumanovu.

Komemoraciji komandanta tzv. specijalne jedinice „Crni orlovi“ prisustvovalo na hiljade Albanaca. Rizaja su ispratila lica koja su nosila uniforme bivše Oslobodilačke vojske Kosova.

Na Fejsbuk stranici opštine Dečani objavljene su fotografije sa komemoracije i tekst u kome se navodi da je Rizaj bio „heroj Kumanovske bitke“.

Takođe se navodi da je Rizaj bio jedan od najistaknutijih komandanata Oslobodilačke vojske Kosova – operativne zone Dukađini, Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca, kao i Oslobodilačke vojske Makedonije.

Beg Rizaj je jedan od devetorice kosovskih Albanaca koji je poginuo tokom nedavnih sukoba u Kumanovu. Rizaj, koji je tokom rata 1999. godine bio pripadnik jedinice „Crni orlovi“, sahranjen je na „groblju heroja“ u Glođanima uz prisustvo predstavnika skoro svih političkih stranaka.

Rizajevo telo su u raku položili uniformisani bivši pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova. Uniforme te formacije zabranjene su od juna 1999. godine, kada je OVK „demilitarizovana“ složenim sporazumom koji je potpisan sa tadašnjim komandantom Kfora, britanskim generalnom Majkom Džeksonom.

Među prisutnima na sahrani bili su i Daut Haradinaj, brat Rizajevog ratnog komandanta Ramuša, Ljah Brahimaj bivši haški optuženik i nekadašnji komandant logora Jablanica, kao i Glauk Konjufca iz pokreta Samoopredeljenje.

Kao što je i najavljeno, Rizaju je priređen „herojski ispraćaj“, a ceo događaj organizovala je Opština Dečani.

Tekst sporazuma NATO i OVK iz juna 1999. godine

Tekst sporazuma NATO i OVK iz juna 1999. godine

Jedini političar koji je govorio na sahrani bio je Rasim Selmanaj, iz Haradinajeve alijanske za budućnost Kosova, koji je Rizaja nazvao herojem, navodeći da „albansko pitanje još uvek nije rešeno“.

Rizaj je, jedno vreme bio telohranitelj nekadašnjeg komandanta ONA u Makedoniji i lidera Demokratske unije za integracije, Alija Ahmetija, koji se, međutim, nije pojavio na sahrani.

Đurić: Konačno počinju razgovori o ZSO

U utorak konačno, posle godinu i po dana u Briselu počinju razgovori o Zajednici srpskih opština, rekao je za RTS direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić.

Marko Đurić je gostujući u Dnevniku RTS-a rekao da će srpska delegacija, u kojoj će biti i predstavnici Srba sa KiM, otići u Brisel da izbori prava Srba. Istakao je da su ti razgovori veoma važni.

Govoreći o platformi za Kosovo i Metohiju koju je pisao predsednik Tomislav Nikolić, Đurić je naveo da se o tome još nije raspravljalo.

Kako je istakao, prepustio bi predsedniku i premijeru da obaveste javnost o tome.

„Meni je srce puno kad vidim da se na najvišem nivou radi na rešavanju kosovskog problema i to je značajno za naš narod“, rekao je Đurić.

Istakao je da ima mnogo ekstremizma u južnoj srpskoj pokrajini i podsetio na užasne snimke iz Sirije na kojima se vidi da albanski ekstremisti čine strašne zločine.

Đurić kaže da to jeste razlog za brigu i nespokoj, ali ističe da državni organi preduzimaju sve što je potrebno.

„Trebalo bi da bude jasno da sa srpskim narodom ne treba da se igra, jer iza njih stoji Srbija“, poručio je Đurić.

Kada je reč o pravosuđu, Đurić je podsetio na oromnu tradiciju srpskog pravosuđa.

Konkurs za 48 sudija i 15 tužilaca srpske i drugih nacionalnosti na Kosovu i Metohiji, ističe u ponedeljak, a još uvek se niko nije prijavio.

Direktor Kancelarije za KiM očekuje da se sutra prijave kandidati za sve pozicije. Poručio je da sudije i tužioci deluju odgovorno i da će sutra biti predat spisak sudija i tužilaca u skladu sa sporazumom.

Đurić očekuje da će oni od 1. septembra zauzeti svoje pozicije.

Kosovska vlada potvrdila: Postignut sporazum o „priznavanju“ lekova iz Srbije

24.05. 2015, 10:36 Izvor: KoSSev

U Briselu je ove nedelje (u načelu) dogovoreno uzajamno priznavanje „sertifikata“ lekova između Kosova i Srbije, a potvrda dogovora se očekuje u narednim danima, saopštila je Kancelarija kosovskog premijera. Što se tiče roka za licenciranje apoteka na Severu za uvoz lekova iz Srbije, ove apoteke moći će da se prijave za licencu i nakon roka koji im je ranije postavljen – 31. maj 2015, takođe je saopšteno. U saopštenju se, međutim, ne navode informacije o tome kako će biti regulisano dostavljanje lekova zdravstvenim ustanovama na Severu, to jest, da li će to i dalje biti u vidu humanitarne isporuke uz privremene dozvole. Srpska strana se još uvek nije oglasila po ovom pitanju nakon postizanja sporazuma u Briselu. 

„Tokom razgovora koji su sa srpskom stranom održani 21. maja 2015, uz posredovanje Evropske unije, u načelu je dogovoreno uzajamno priznavanju sertifikata lekova između Kosova i Srbije. Potvrda dogovora se očekuje u narednim danima, a to znači da će lekovi proizvedeni u Srbiji, koji su do sada bili u opticaju na Kosovu, a bez ikakvih procedura registracije, ubuduće biti predmet ovog procesa i biće na kosovskom tržištu u skladu sa važećim zakonodavstvom. Kosovo je, takođe, omogućilo proizvođačima da svoje proizvode plasiraju na tržište Srbije. Kao rezultat uzajamnog prihvatanja sertifikata o farmaceutskim proizvodima, za svaki proizvod/lek biće urađena aplikacija za registraciju u drugoj zemlji,“ navodi se u saopštenju.

A u vezi sa licenciranjem apoteka na Severu za uvoz, u saopštenju se dodaje:

„Još jedno pitanje koje je raspravljano je licenciranje apoteka i farmaceutskih veleprodaja koje se nalaze u četiri severne opštine na Kosovu. Od 19 kompanija koje posluju u ove četiri opštine, šest su već licencirane od strane AKPPM, dok će se za 13 drugih uložiti napori kako bi se one ohrabrile da se prijave za licencu i nakon roka – 31. maj 2015 – koji je bio omogućen prethodnim sporazumom u Briselu.“



Pročitajte još:

Kancelarija za KiM: Apoteke na Severu nastavljaju da se snabdevaju lekovima i posle 1. juna

Od 1. juna apoteke sa Severa Kosova ne mogu da uvoze lekove

VOX POP: Da li ima nestašice lekova u našem gradu­? – ˝Kad nema para trpi a kad ima kupi…˝​

Od 1. januara uvoz robe na Sever samo uz kosovsku licencu; i srpski APR važi za započinjanje licenciranja​

Šta je prethodilo sporazumu

Apoteke na Severu Kosova su sredinom meseca dobile obaveštenje iz Carine Kosova da od 1. juna neće moći da uvoze lekove bez kosovskih licenci za uvoz, kao ni lekove proizvođača iz Srbije, jer oni nisu registrovani u kosovskom registru lekova, potvrdio je tada za KoSSev farmeaceut jedne od najsbadevenijih apoteka na Severu – „Moć prirode“, magistar farmacije Miodrag Trajić. On je tada objasnio i da je pitanje licenciranja apoteka na Severu za uvoz lekova kompleksno iz više razloga – da bi se licencirale za uvoz, apotekama su neophodni farmaceuti sa kosovskom licencom, a farmaceuti sa diplomama iz obrazovnog sistema Srbije, ne mogu da dobiju ove licence, jer ne postoji mogućnost nostrifikovanja njihovih diploma. Takođe, dodatan problem u slučaju da ne budu mogli da se uvoze lekovi srpskih proizvođača po Trajićevom svedočenju je taj što srpski lekari ne mogu da propišu zamenu za ove lekove iz kosovskog registra lekova, jer za propisivanje lekova inače koriste registar Srbije, a isti lekovi nisu registrovani u ova dva registra.

Kako je srpska strana u pogledu licenciranja lekova ispunila sve što je dogovoreno i traženo, a Priština nije odgovorila na zahteve EU – o uvođenju bilo kakvog licenciranja, u takvoj trenutnoj situaciji, od 1. juna, ne može se govoriti. Ovaj rok može ostati na snazi samo ako se u Briselu (razgovori prošle nedelje, prim.red.) budu rešila sva pitanja u vezi sa ovom temom. Privatne apoteke će se i posle 1. juna snabdevati kao i do sada, poručili su prošle nedelje za KoSSev iz Kancelarija za Kosovo i Metohiju.

Lekovi i zdravstveni materijal koje dobijaju zdravstvene ustanove na Severu Kosova, međutim, već nekoliko meseci preko administravnih prelaza iz centralne Srbije stižu u vidu humanitarnih isporuka, a uz privremene dozvole koje je do sada izdavala Administrativna kancelarija za Severnu Mitrovicu. Uprkos svedočenju brojnih građana, ali i same uprave zdravstvenih centara, u nekoliko navrata, da na Severu zbog ovakvog načina dopremanja lekova i materijala njihova nestašica traje već godinu dana, ovu informaciju pre dve nedelje je demantovao zamenik direktora mitrovičke bolnice, dr Zlatan Elek, koji je takođe naglasio tada da o promeni lekarskog šifrarnika za lekove ne razmišljaju, jer rade „po sistemu Republike Srbije“.

Golubac zaleđen pa potopljen FOTO

Na području Golupca nešto pre 17 sati je pala velika količina grada koji je razbijao prozore na kućama i izloge, piše “Blic“.

IZVOR: B92, , 24.05.2015. | 19:24

foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić

Beogradskom listu su se javili čitaoci koji su naveli da su po prestanku grada i kiše ulice poplavljene, a saobraćaj je potpuno obustavljen.

Policijske i vatrogasne ekipe pokušavaju da saniraju stanje, a dodatni problem je što je cela magistrala blokirana zbog čega njihova vozila nisu mogla da priđu koloni vozila koje je nevreme zahvatilo i skoro bukvalno zaledilo.

Pročitajte još: Nevreme u Novom Sadu praćenom jakom kišom izazvalo je velike probleme u saobraćaju.

foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić
foto: Facebook/Jelena Ilić

14.05.2015 |08:00 – 23:55 Danas uspostavljen „međunarodno-lažni“ sistem, da Šiptarski teroristi istražuju o svom teroru i etničkom čišćenju nad Srba na Kosovu i Metohiji !!! Koliko li će Šiptari biti objektivni ??? Šta mislite???


Ban Ki Mun: Što pre formirati ZSO

Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozdravio je danas nastavak dijaloga Beograda i Prištine i postignuti sporazum o pravosuđu i istakao da je jedno od ključnih preostalih pitanja upostavljanje Zajednice srpskih opština. Ban Ki Mun

Beograd i Priština bi, kako je istakao, trebalo da preduzmu sve neophodne korake radi dosledne primene svih dosad postignutih dogovora.

“Duh konstruktivne saradnje i naglasak na zajedničkim interesima ostaju ohrabrujući, a sporazum o integrisanju pravosuđa na severu Kosova, postignut 9. februara, pokazuje posvećenost obe strane implementaciji Briselskog sporazuma i nastavku dijaloga”, istakao je Ban u svom redovnom tromesečnom izveštaju, koji je objavljen na sajtu UN.

Takođe je, kako je naveo, od ključnog značaja da Beograd i Priština ostvare napredak u implementaciji onih odredbi Briselskog sporazuma koje još nisu rešene.

Ključno pitanje u tom pogledu ostaje uspostavljanje Zajednice srpskih opština, ocenio je Ban i apelovao na političke lidere u Beogradu i Prištini da hitno pristupe rešavanju tog pitanja uz konsultovanje kosovskih Srba i njihovih političkih lidera, na čije interese će, kako je naveo, direktno uticati stvaranje ZSO.

Konstatujući da su kosovske vlasti preduzele korake radi uspostavljanja Specijalnog suda koji će procesuirati dela proistekla iz nalaza Specijalnih istražnih jedinica EU, Ban je naglasio da su naredni koraci još važniji.

„Od suštinskog značaja je da sledeći koraci u procesu koji su ključni za budućnost Kosova, uslede brzo i ja pozivam političke lidere na Kosovu da udvostruče svoje napore u tom cilju“, naveo je on.

Generalni sekretar je pozdravio „jasnu odlučnost koju je pokazala kosovska vlada u pravcu neophodnih ekonomskih reformi, poštovanju vladavine prava i angažovanja radi promovisanja poverenje među zajednicama na Kosovu“, uprkos mnogim izazovima sa kojima se suočila u prvih sto dana.

„Snažno apelujem na sve političke aktere na Kosovu da se uzdrže od upotrebe nasilja kao sredstva za postizanje političkih ciljeva i da rešavaju svoje nesuglasice mirnim putem“, rekao je Ban.

Izveštaj obuhvata period od 16. januara do 15. aprila 2015. godine, a objavljen je uoči sednice Saveta bezbednosti UN koja će biti održana 26. maja i na kojoj će biti ovaj dokument razmatran.

Potpisan novi sporazum o vladavini prava

Dugi sporazum o vladavini prava na Kosovu potpisan je danas u Prištini između predstavnika Ministarstva pravde, Kancelarije EU i Misije Euleksa. Sedište Euleksa (Foto arhiva Kim)

Trojica predsedavajućih Zajedničkim koordinacionim odborom za vladavinu prava ministar pravde Hajredin Kući, šef Kancelarije EU Samuel Žbogar i šef Misije Euleksa Gabriele Meuči potpisali su obnovljeni Sporazum u sedištu Euleksa zajedno sa predsedavajućim Sudskim savetom Kosova Enverom Pecijem i predsedavajućim Tužilačkim savetu Kosova Aleksandrom Lumezijem.

U saopštenju Euleksa navodi se da nakon što je što je Sporazum prvi put zaključen novembra 2012. godine, ovaj revidirani podvlači zajedničku posvećenost jačanju vladavine prava na Kosovu.

„Mere obuhvataju stvari kao što su jačanje policije, carine, kazneno-popravnih i pravosudnih institucija na celom Kosovu, što će pomoći da se zadovolje uslovi postavljeni Kosovu za viznu liberalizaciju, kao i težnje ka priključivanju u EU“, navod se u saopštenju.

Dodaje se da Sporazum poziva na unapređenje kapaciteta Kosova za borbu protiv korupcije, kao i njegove sposobnosti da se bori protiv organizovanog kriminala, uz usredsređenost ka rešavanju međuetničkih krivičnih dela.

Šef Misije Euleksa Gabriel Meuči pozdravio je sporazum kao presudan korak u pravcu daljeg jačanja vladavine prava na Kosovu.

„Sporazum nam daje potrebnu podršku za svaki proces reformi. Sa praktičnog gledišta, zadovoljan sam katalogom konkretnih mera koje su dogovorene, što će obezbediti nastavak u radu na produbljivanju vladavine prava i nakon postojećeg mandata Euleksa. Dogovoreno je da se izdvoje neophodni resursi i da naš rad usredsredimo tako da se ostvare opšti zajednički ciljevi vladavine prava, kako je određeno ovim Sporazumom“, rekao je Meuči.

Kosovski tužioci istražuju zločine OVK? (Šiptarski kreatori etničkog čišćenja Srba sa KiM treba da istražuju o svojem terorističkom delovanju! Ili da počiste preostale dokaze koji bi im možda smetali u cilju dalje OKUPACIJE KOSOVA I METOHIJE sa svojim „međunarodnim“ sunarodnicima !!!)

Tužilac EULEX-a, Mauricio Salustro, bio je meta uvreda zbog svoje tužilačke kampanje protiv jednog broja bivših pripadnika OVK za ratne zločine. Sa sastanka (Foto Tužilaštvo Kosova)

Krivični predmeti Blaca, Klečka i Drenička grupa, tri su slučaja koje je pokrenuo Salustro, a što ga je napravilo metom masovnih protesta.

Ekspres piše da će posao koji je ostavio nedovršenim biti prenesen na kosovske tužioce. Oni će istraživati ratne zločine, među kojima su, navodni zločini OVK.

Odluka da se uspostavi posebno odeljenje u okviru Specijalnog tužilaštva, jednoglasno je doneta juče od strane svih članova Saveta Tužilaštva Kosova.

Takođe, Savet je insistirao na konkretnim akcijama za osnivanje posebne komore u okviru Osnovnog suda u Prištini, a za suđenje ozbiljnim kriminalim predmetima, koje je pokrenulo Specijalni tužilac.

Ali, potrebna je sveobuhvatna podrška i pritisak na međunarodnu zajednicu, s obzirom na to da je odbijala to od 2011. godine, rekao je kosovski ministar pravde, Hajredin Kući.

Zvanično 23 građana Kosova uhapšeno u Makedoniji zbog sukoba u Kumanovu; sutra im posetu odlaze porodice

14.05. 2015, 15:05 Izvor: KoSSev

Dvadeset i tri građana Kosova je uhapšeno zbog sukoba u Kumanovu, a kosovska ambasada u Makedoniji organizovaće ovog petka porodičnu posetu uhapšenima, potvrdio je savetnik zamenika kosovskog premijera i ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, Ardijan Arifaj, prenosi Gazeta Express

„Juče smo dobili listu od makedonskih vlasti, koja sadrži imena 23 građana Kosova koji su uhapšeni u Makedoniji,“ rekao je Arifaj.

Express navodi da je Arifaj potvrdio da je ambasada Kosova u Makedoniji „pokrenula napore da sazna njihove potrebe, stanje zdravlja, informiše njihove porodice i organizuje porodičnu posetu u petak,“ ali i da ne zna da li su neki od građana Kosova ubijeni, ili ranjeni tokom sukoba u Kumanovu.

„Zvanično nemamo informaciju da li je neko od građana Kosova ubijen, ili povređen tokom sukoba,“ rekao je Arifaj, dodajući da su makedonske vlasti zatražile podatke o otiscima prstiju devet lica i da je Vlada Kosova spremna na saradnju.

„Makedonske vlasti su zatražile podatke o otiscima prstiju devet lica…tako da postoji saradnja u vezi sa uhapšenima, jer su potrebna pojašnjenja u vezi sa listom imena, a spremni smo da pomognemo u procesu verifikacije, ali, takođe, i u drugim procedurama,“ rekao je Arifaj.

On je dodao i da je porodična poseta uhapšenima planirana za petak: „Saopšteno je da će porodicama biti dopušteno da posete uhapšene u petak.“

Kosovska skupština: Bez rasprave o Kumanovu – PDK i DLK nisu podržali raspravu jer je nejasno šta se dogodilo u Kumanovu

14. 05. 2015, 14:43 Izvor: KoSSev

Nakon saopštenja o situaciju u Kumanovu, pokret „Samoopredeljenje“ je pokušao i da institucionalno pokrene pitanje Albanca u ovoj makedonskoj opštini, ali bezuspešno. Iako je na današnjoj sednici kosovskog parlamenta šef parlamentarne grupe „Samoopredeljenje“, Glauk Konjufca, predložio da se diskutuje o poslednjim incidentima u Makedoniji, ostali kosovski poslanici nisu podržali ovaj predlog, preneli su kosovski mediji.

„Koliko još komšija Gruevski mora da spali da bismo o tome diskutovali?“ – upitao je Konjufca.

On je istakao i da kosovska vlada ima sve informacije, a da je Parlament mesto na kojem treba da se diskutuje o ovim informacijama.

Sa druge strane, stranke kosovske vladajuće koalicije – DPK Hašima Tačija i LDK Ise Mustafe „u principu“ podržavaju diskusiju, ali su glasali protiv, jer nije jasno šta se dogodilo u Kumanovu.

„Šef parlamentarne grupe PDK Adem Grabovci je rekao da članovi njegove parlamentarne grupe u principu podržavaju debatu, ali su glasali protiv, jer je situacija i dalje nejasna šta se dogodilo u Kumanovu. Ovaj argument je podržao i šef parlamentarne grupe DLK, Ismet Bećiri,“ navode kosovski mediji.

Tako je kosovska skupština danas sa 50 glasova protiv, 28 za i 5 uzdržanih, odbila da diskutuje o situaciji u Kumanovu.

Pokret Samoopredeljenje, međutim, od početka sukoba u Kumanovu insistira na oštrijoj reakciji i kosovske i albanske vlade.

U svom nedavnom saopštenju pod nazivom „Kumanovo gori, Vlada Kosova se češlja“, Samoopredeljenje je zatražilo institucionalnu podršku Kosova i Albanije za Albance u Kumanovu, istakavši da se vlade u Tirani i Prištini ne usuđuju da zauzmu stav kada je u pitanju situacija u ovom gradu, dok je istovremeno vidljiva „velika mobilizacija“ Vlade Srbije, a da Gruevski i Vučić žele Kumanovo da „ostave bez Albanaca“.

„Jedino političko rešenje za Albance u Makedoniji je masovna građanska organizacija na ulicama Skoplja, kako bi srušili represivnu vladu Gruevskog“ – poručio je tada, takođe, pokret ‘Samoopredeljenje’.

10. 05. 2015 80:00-23:55 Šiptarski terorizam sa Kosova izvozi se i u Makedoniju po istoj metodologiji! Šiptari i Albanci faktor nestabilnosti Balkana, Evrope i Sveta…


Shiptar terrorism exported from Kosovo to Macedonia  using the same methodology! Albanians and Kosovars albanians (Shipars) factor of Instability of the Balkans, Europe and the world …

„Srbija odbacila tajne uslove EU“!

10. 05. 2015, 12:27 Izvor: Večernje novosti

Državni vrh postavlja crvene linije pred zahtevima koji vode ka priznavanju kosovske nezavisnosti. Nikolić: Ako nastave da traže da priznamo KiM, znači da nas ne žele. Dačić: Sad nam naturaju i poštovanje „duha Briselskog sporazuma“
Srbija neće ispunjavati kosovske uslove koji nisu dogovoreni u Briselu, a koji se dodatno stavljaju na spisak zahteva za otvaranje prvih pregovaračkih poglavlja sa EU – preneli su „Novostima“ izvori u našem državnom vrhu.
Naime, prema tumačenjima iz Beograda, našoj zemlji se, na mala vrata, nameću zadaci koji nisu ispregovarani, a koji zadiru u teritorijalni integritet Srbije i potvrđuju nepriznatu kosovsku državnost.
Konkretno, očekuje se da u potpunosti predamo Prištini na upravljanje veštačku akumulaciju „Gazivode“ (čiji je najveći deo na teritoriji centralne Srbije), da pristanemo da Kosovo dobije telefonski pozivni broj, bez našeg posredovanja, kao i da uklonimo Park mira na mostu u Kosovskoj Mitrovici.
A ni tu se, prema našem državnom vrhu, uslovi očigledno ne završavaju, jer Srbija još nije upoznata šta će se sve od nje tražiti u kosovskom poglavlju 35 i da li će tu direktno, ili „maskirano“ biti postavljen i zahtev da pristanemo na nezavisnost Kosova.
Sa druge strane, za državni vrh Srbije potpuno je neshvatljivo što se od Beograda traži da ispuni i takozvani duh Briselskog sporazuma i njegovu interpretaciju, a da Albanci nisu realizovali ni ono što je decidirano dogovoreno – formiranje Zajednice srpskih opština.
PONAVLjA SE DEJTONOd Dejtonskog sporazuma do danas implementacija svakog dogovora bila je uvek na štetu Srbije. Tako je i sa briselskim pregovorima – ocenjuje za „Novosti“ Dragomir Anđelković, politički analitičar. – Nikada nije najvažnije ono što se dogovori, već ko kontroliše primenu. Po pravilu, bitno je da se realizuje sve što je isključivo protiv nas, pa i da se doda nova lista uslova, a da se ignoriše ono što je u korist Srbije, a u ovom slučaju je to ZSO. Naša greška u koracima je to što odmah ispunjavamo sve, umesto da posle svakog našeg poteza, tražimo „kontrauslugu“.

Priština je, čak, prekjuče bez objašnjenja otkazala dogovoreni sastanak radnih grupa u Briselu oko nacrta statuta ZSO, što je po direktoru Kancelarije za KiM, Marku Đuriću, grubo kršenje Briselskog sporazuma:

„Naša delegacija u utorak ide u Brisel kako bi međunarodnoj zajednici, koja nije samo posrednik u dijalogu, već i garant sporazuma, ukazala na njegovo flagrantno kršenje. Srbija ne može biti talac Prištine, koja pokušava da blokira naš put u EU.“
Šef srpske diplomatije, Ivica Dačić, kaže za „Novosti“ da za Srbiju nisu sporne obaveze koje je preuzela Briselskim sporazumom, pošto se ponašamo iskreno, kao odgovorna zemlja i ne igramo „duple igre“:
„Ali, vidimo sada da nam se nameću i obaveze koje su navodno ‘duh i realizacija’ sporazuma, a da se Priština ne pritiska, iako nije ispunila ni ono na šta se obavezala.“
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić smatra da će najvažniji uslov za stupanje Srbije u EU biti priznavanje nezavisnosti Kosova, na šta Srbija nikada neće pristati:
„Ako EU nastavi da insistira na priznavanju, to će značiti da nas ne želi u svom sastavu. U takvoj situaciji naša savest će biti čista, jer će svi znati da smo učinili sve da postanemo članica EU.“
Ministarka zadužena za evropske integracije, Jadranka Joksimović, izjavila je prekjuče da ni predstavnici Evropske Komisije ne mogu da kažu šta su kriterijumi i merila za Poglavlje 35, koje je vezano za normalizaciju odnosa Beograda sa Prištinom:
„Suština tog poglavlja je formiranje ZSO-a, ali kada bismo izašli u javnost sa svim što se dešava, niko u Srbiji ne bi hteo da ide u EU, čak ni najtvrđi zagovornici evropskog puta.“
I šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU, Tanja Miščević, kaže za „Novosti“ da još nije poznato šta će obuhvatiti poglavlje 35:
„Jedino što znamo jeste da u njemu treba da se definiše model pregovaranja i praćenje onoga što je dogovoreno u dijalogu Beograda i Prištine. Konačnu sadržinu tog poglavlja treba da usaglasi Služba spoljnih poslova EU, koju vodi Federika Mogerini i Evropska komisija, ali još nema naznaka iz Brisela kada će se to desiti.“

Vučić u intervjuu za “Wall Street Journal” najavio brisanje Kosova iz Ustava!

 10. maj 2015, 13:13 Izvor: Telepromter

(Veći deo teksta je izvorno preuzet sa portala „Telepromter“, a izvornu verziju sa tekstom o intervju srpskog premijera Aleksandra Vučića časopisu „Wall Street Journal“ pod naslovom „Vučić signalizira zaokret od Kosova“, možete pročitati OVDE)

Domaći mediji u potpunosti su ignorisali Vučićev intervju za američki “Wall Street Journal” u kojem je najavio brisanje Kosova iz Ustava Srbije.

Vučićeva skandalozna izjava da će pokrenuti inicijativu za brisanje Kosova iz Ustava Srbije zarad evropskih integracije izgleda da nije posebno interesantna domaćim medijima – namerno, ili slučajno, prosudite sami.

U tekstu se navodi da premijer Srbije, Aleksandar Vučić, “pokazuje znake” da će predložiti izmene Ustava kojima će se izbaciti odredba o Kosovu kao srpskoj pokrajini zarad sticanja članstva u Evropskoj uniji.

“Wall Street Journal” (WSJ) napominje da se Vučićeva vlada protivi priznavanju nezavisnosti Kosova, ali dodaje da bi ovaj potez olakšao proces priznavanja Kosova nekoj budućoj srpskoj administraciji.

Vučić je u intervjuu za WSJ još dodao da ne isključuje mogućnost izmene preambule Ustava u kojoj piše da je “Kosovo sastavni deo teritorije Srbije”.

WSJ podseća da su srpski mediji prošlog meseca izvestili da je Vučić govorio o promenama Ustava u naredne dve, tri godine kako bi zadovoljio zahteve Brisela oko evropskih integracija Srbije. Međutim, Vučić kaže da izmena Ustava neće uslediti samo zbog Kosova.

“Moraćemo da razgovaramo o svemu sa našim partnerima iz EU. Moraćemo o tome da pričamo sa srpskim narodom… Ja ne govorim o tome, ali samo kažem da moramo da imamo veoma otvorenu diskusiju o budućnosti Srbije. I to je to. Moramo biti veoma iskren sa našim ljudima. Moramo da sagledamo sve. U redu, ako ga ostavim ovde ili ga izbacimo, šta bi to značilo? Narod Srbije imaće poslednju reč”, rekao je Vučić.

“Moramo biti iskreni sa našim ljudima”?! Da li je iskreno da mi u Srbiji preko američkih medija saznajemo šta Vučića planira da uradi? Da li je to oličenje iskrenosti?

WSJ navodi da je “gospodin Vučić”, koji je rekao da će biti potrebno izvršiti ustavne promene do kraja 2017. godine, dodao da je pokrenuo ovo pitanja, iako je svestan da to nije veoma popularna tema u Srbiji.

Ne da nije popularna tema, nego je taj isti Aleksandar Vučić došao na vlast 2012. godine tako što je glasačima obećao da nikada neće priznati nezavisnost Kosova i da radi sve u interesu Srbije i naših sugrađana na Kosovu.

WSJ još podseća da priznavanje Kosova nije formalni uslov za članstvo Srbije u EU, jer još uvek postoji pet zemalja EU, uključujući Španiju, koje nisu priznale nezavisnost Kosova. Međutim, “mnogi veruju da će Beograd biti pod jakim pritiskom Berlina, Londona i Brisela ako Srbija želi da dobije članstvo u Uniji”.

Posebno je interesantno to što WSJ primećuje da je Vučićev potez veoma rizičan, napominjući da će to “verovatno zapaliti nacionalistička osećanja u Srbiji”.

Sada, da li je reč o nacionalističkim osećanjima ili poštovanju međunarodnog prava i Ustava Srbije, o tome neka diskutuju sociolozi i pravnici.

To piše u intervjuu koji je Vučić dao za WSJ. Međutim, hajde da vidimo kako su domaći mediji preneli njegove reči.

Vučić: Poseta SAD prilika da nam pomognu na putu ka EU

Aleksandar Vučić je u intervjuu za Vol strit džurnal govorio o naporima Srbije da se priključi EU i rekao da tu “nema povratka”, prenosi Tanjug.

„Imam razočarenja, i lična, i politička kada je reč o Evropskoj uniji… Ali, moj posao je da vodim računa o strateški važnim pitanjima za ovu zemlju,“ naglasio je Vučić.

Premijer je naveo da je Srbija izvukla pouku iz događaja devedesetih godina, a to je da je Srbija izašla oslabljena, destabilizovana i izolovana posle sukoba i ubistva u kojima je više od 100.000 ljudi poginulo u bivšoj Jugoslaviji.

„Video sam posledice (tog puta). Znam kako takvo stanje svesti može da funkcioniše. Znam kakav sam bio pre 20 godina. Moramo da očuvamo mir. Još jedna greška značila bi da gubimo sve, istakao je Vučić u intervjuu uoči posete Vašingtonu sledećeg meseca.“

Ni reči o brisanju Kosova iz preambule Ustava!

Inače, Vučićeve izjave u inostranim medijima po pravilu su dijametralno suprotne od izjava u domaćim medijima. Na primer, Vučić na RTS-u nikada neće izjaviti da priprema brisanje Kosova iz preambule Ustava. Došli smo da zaključka da lažov Aleksandar Vučić vodi jednu politiku u Srbiji, a drugu u inostranstvu.

No, nije toliko ni bitno to što je Vučić najavio brisanje Kosova, svi znamo da Vučića stranci podržavaju samo zbog toga i da je taj potez neizbežan, međutim, posebno je interesantno što mediji namerno ignorišu suštinu Vučićeve izjave. Čak je i WSJ formirao naslov na osnovu najave da će uslediti brisanje Kosova iz Ustava. Ovu cenzurisanu vest prvo je preneo Tanjug, pa zatim i ostali mediji.

Ako Vučić i njegov režim smatraju da međunarodna javnost ima pravo da zna da će Kosovo biti obrisano iz Ustava, zašto javnost u Srbiji nema to isto pravo?

Aleksandar Vučić priča jedno u Srbiji, a čim pređe granicu, njegova priča se u potpunosti menja. Baš kao što je u sekundi uspeo da se transfomiše iz radikala i pro-evropskog naprednjaka. Ko zna šta je Aleksandar Vučić još izjavljivao u inostranstvu, a da mi u Srbiji to ni ne znamo.

Dok Vučić po inostranim medijima izjavljuje kako će Srbija obrisati Kosovo iz Ustava, Vučić i Vulin u Srbiji kao mantru ponavljaju frazu “Srbija nikada neće piznati nezavisnost Kosova”.

700 albanskih izbeglica u Preševu; poginulo 8 policajaca, 14 terorista; ONA planirala napad za 12. maj: Borićemo se do albanske nacionalne države, slobodne i čiste

09. maj 2015, 21:16 Izvor: KoSSev

Foto: Gazeta Express

09/05 – 10/05 > 17:20 – 700 albanskih izbeglica iz Kumanova stiglo u Preševo

Iako je sinoć, kako je prenela agencija FoNet, granica Srbije sa Makedonijom zatvorena, u Preševo je do sada stiglo 700 albanskih izbeglica iz Kumanova, saopštio je gradonačelnik, Mustafa Ragmi, prenosi portal Gazeta Express.

17:00 – ONA planirala napad u Makedoniji za 12. maj, makedonska policija posle dojave pokrenula akciju

ekskluzivnoj izjavi za kosovski portal „Gazeta Fjalja“, jedan navodni pripadnik ONA-e, „koji se nalazi na top poziciji“, rekao je da je ova oružana formacija planirala napad u Makedoniji 12. maja, ali da je makedonska policija dobila dojavu i da ih je u tome preduhitrila, pokrećući juče akciju. Makedonci su počeli juče u 11 časova da napadaju civile, naveo je on, dodajući da se u trenutku napada on nalazio u grupi od desetak pripadnika ONA-e, ali da ih je bilo ukupno 64, te da su se uspeli izvući iz opsade kada su se podelili u dve grupe.

Ovaj pripadnik ONA-e tvrdi da su se članovi ONA-e počeli u Makedoniji „akumulirati“ pre dva dana, međutim, „neko je obavestio makedonsku policiju, nakon što je planirano da deo boraca ONA-e izvede akciju sledeće nedelje protiv makedonske policije i vojske,“ rekao je ovaj izvor za Gazeta Fjalja, a prenose i ostali kosovski mediji.

16:34 – Albanci u Cirihu: „Mi smo Kumanovo“

Nekoliko desetina Albanaca okupilo se danas u Cirihu kako bi izrazili podršku, kako navode kosovski mediji – Albancima u Kumanovu. Njih oko 30-ak nosi crvene i crne zastave, zastave sa likom „istorijskog predsednika“ – Ibrahima Rugove i bele kape. Neki su napisali i poruku „Mi smo Kumanovo“ kako bi „iskazali podršku Albancima koji već dva dana žive u strahu od napada koje sprovodi makedonska država u ovoj opštini,“ piše Telegrafi.

16:15 – Pogledajte dokumentarni film makedonske TV MTV1 starijeg datuma o sukobima u Makedoniji iz 2001. godine, pregovorima sa ONA-om koji se završavaju Ohridskim sporazumom. 

15:52 – Kosovski mediji objavili imena uhapšenih „kosovara“; makedonska policija objavila video „Likvidirana teroristička grupa“

Sami Ukšini, poznat kao komandant Sokolji, Beg Rizaj, Dem Šehu i Muhamet Krasnići – komandant Mališeva četiri su „kosovara“ koje je makedonska policija uhapsila, nakon 16 časova borbi u Kumanovu. Policija je objavila i video pod nazivom „likvidirana teroristička grupa“, navodi Koha. Inače, kosovski mediji, koji u svojim tekstovima upotrebljavaju reč „teroristi“, prenoseći izjave makedonskih zvaničnika, ovu reč koriste pod znacima navoda.

Pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Ivo Kotevski izjavio je da je policija pronašla tela 14 terorista u uniformama, a da je teroristička grupa brojala više od 40 ljudi, te da su teroristi planirali napade na makedonske institucije, prenose mediji.

U dvodnevnim sukobima poginulo je i osam makedonskih policajaca, među njima i Srbin Boban Ivanović.

13:00 – Blic: U Kumanovu poginulo osam policajaca

„U okršaju sa teroristima u Kumanovu danas su poginula još dva makedonska policajca, čime se broj stradalih popeo na osam, javljaju makedonski mediji,“ piše Blic i dodaje da je među poginulim policajcima i Srbin, Boban Ivanović.

 „Televizija ‘Kanal 5’ javlja da su ovi policajci poginuli od eksplozije, dok drugi mediji prenose da nije poznato da li su stradali sinoć, ili jutros,“ dodaje Blic.

12:40 – Koha: do sada ubijeno 7 policajaca, nema informacija o civilnim žrtvama

„Novinar KTV-a se nalazi u Kumanovu i potvrdio je da je do sada potvrđeno da je 7 policajaca mrtvo,“ navodi Koha i dodaje da je gradonačelnik Kumanova izjavio da će sazvati krizni štab i naglasio da nikada do sada ovakve krize nije bilo.

„Ljudi su u panici u ovoj situaciji i bojim se da će se razbiti međuetnička harmonija u ovoj opštini,“ izjavio je gradonačelnik Kumanova, prenosi Koha.

Ovaj portal dodaje da su na ulicama Kumanova prisutne jake snage bezbednosti, da ima zapaljenih kuća, a da je gradonačelnik Kumanova rekao i da će otvoriti centra za ljude koji su ostali bez domova.

10:50 – Tirana: Protest podrške Albancima u Kumanovu

Protest podrške Albancima u Kumanovu održaće se danas posle 18 časova u Tirani, prenose kosovski mediji.

Na društvenim mrežama je distribuiran poziv na proteste pod nazivom „Svi za mir“, koji će početi danas u 18.30 u Tirani, a krenuti od takozvane piramide u ovom gradu, pa do makedonske ambasade.

10:30 – Oslobodilačka nacionalna armija (ONA): Nismo teroristička grupa; pozivamo vladu u Prištini i Tirani da usmere pažnju na reakciju međunarodnih organizacija

Kosovski mediji od jutros prenose novo saopštenje ONA-e u vezi sa sukobima u Kumanovu.

“Oružani sukob u Kumanovu i njegovom okruženju je strukturisan odgovor Oslobodilačke nacionalne armije, a ne terorističke grupe,” stoji u saopštenju ONA-e.

Oni dodaju da su izjave ministarke unutrašnjih poslova Makedonije, Gordane Jankulovske, o broju ubijenih i povređenih pripadnika vojske i policije Makedonije istinite, te da je broj ubijenih i povređenih rezultat njihove „grube reakcije“, koja „neće prestati u narednim danima“, ali i zahtevaju od nje da saopšti imena uhapšenih lica.

„Prevare zvaničnih verzija ministarstva unutrašnjih poslova jasno pokazuje strah koji je zahvatio državne strukture ispred naših reakcija i rastućih albanskih demonstracija svuda – u i izvan Makedonije. Podrška našoj braći u i izvan albanskih teritorija je osetljiva i nastaviće da raste,“ dodaju iz ONA-e.

 Ova organizacija, međutim, ističe i da su njihove snage organizovane i da imaju odgovarajuća sredstva da nastave borbu protiv „zločinačkih struktura Makedonije“, ali i poziva vlade u Prištini i Tirani da pažnju evropskih i međunarodnih organizacija usmere na to da se zaustavi nasilje.

„Pojasniću albanskim vladama u Tirani i Prištini, diplomatske reči su sada beznačajne, već treba da usmere pažnju na to kako bi evropske i međunarodne organizacije pozitivno odgovorile – zaustavile policijsko nasilje nad nevinim civilnim stanovništvom,“ ističe ONA.

„Svi zajedno protiv kleveta, laži, razdora i pseudopatriota, uvereni da ćemo razoriti ovaj zločinački režim, da krčimo put ka slobodi i nacionalnom dostojanstvu,“ stoji u saopštenju  ONA-e, uz potpis navodnog portparola ove organizacije iz Gostivara, dodaju kosovski mediji.

10:00 – Express: Ponovo pucnjava u Kumanovu 

Kosovski portal „Gazeta Express“ prenosi da su se u Kumanovu, jutros posle 7 sati, ponovo čuli uzastopni pucnji.

„Jutros posle sedam sati, počela je ponovo da se čuje uzastopna pucnjava u Kumanovu. Portal Kumanova Sot piše da su se u 7:40 čuli jaki pucnji u gradu, a da helikopter nadleće oblast u kojoj se dogodila poslednja akcija policije,“ navodi ovaj portal.

Express dodaje da su specijalne jedinice policije raspoređene u Komanovu i danas, da je situacija i dalje nestabilna i da se očekuje intervencija međunarodnih faktora, kako bi uticali na normalizaciju situacije.

09:30 – Zvanično: U Kumanovu pet poginulih policajaca, više od 30 povređenih

Kako je preneo Tanjug kasno sinoć, pet pripadnika policije Makedonije je poginulo u jučerašnjoj policijskoj akciji u Kumanovu, a više od 30 je povređeno, dok broj poginulih civila još nije poznat. Akcija je sinoć posle 23 časa još uvek trajala.

“Žrtava na strani terorista ima, ali ne znamo njihov tačan broj,” izjavila je ministarka unutrašnjih poslova Makedonije, Gordana Jankulovska, na konferenciji za novinare, prenosi Tanjug, navodeći da su trojica poginulih policajaca identifikovana.

“Oni su se borili u terorisčkoj akciji koja nažalost i dalje traje na terenu dok i poslednji terorista ne bude neutralizovan,” dodala je ona, ističući da je policijska akcija počela juče rano ujutru, a protiv grupe koja je imala za cilj napad na državne institucije, prenosi ova agencija.

Jankulovska je istakla, dodaje Tanjug, da je oružana grupa bila opasna, jer je16 sati pružala otpor, kao i da se veliki broj njih predao, dok je deo i dalje pružao otpor.

“Skopska Alsat TV prenosi da je uništena i poslednja grupa od devet terorista od kojih su se četvorica predala policiji, četvorica poginula, a jedan izvršio samoubistvo,” preneo je takođe Tanjug, sinoć posle 23 časa.

09:00 – Oslobodilačka nacionalna armija preuzela odgovornost za oružane borbe u Kumanovu i poručuje: Borićemo se do kraja – do albanske nacionalne države, slobodne i čiste. Danas smo jači, a sutra ćemo biti još jači.

Kosovski portali su sinoć preneli i saopštenje Oslobodilačke nacionalne armije u kojem ova organizacija preuzima odgovornost za oružane sukobe sa makedonskom policijom i vojskom u Kumanovu.

“U stalnoj borbi za slobodu i nacionalno dostojanstvo, snage Narodne oslobodilačke armije u ranim jutarnjim satima, 9. maja 2015. godine, napale su makedonske vojne i policijske snage, koje su danima terorisale civilno stanovništvo,” navodi se u saopštenju ONA-e, u kojem se dodaje da će se “razviti i druge akcije, jače i čvršće u budućnosti”, kako bi “bezuslovno uklonili zločinačke snage Nikole Gruevskog i Alije Ahmetija.”

ONA dodaje i da njen “štab prati akcije na terenu”, te da su zabrinuti zbog “aktivnosti makedonske policije i vojnih snaga koji se plaše svoje nesposobnosti i koji prate nevine stanovnike u albanskim delovima Kumanova.”

“Masakr u naselju Trimava je pravo lice fašističkog stava, što pokazuje koliko je urađeno u makedonskoj prljavoj političkoj moći,” dodaju iz ONA-e i ističu da osuđuju “nepoštovanje” svih onih koji “u nedostatku informacija nastavljaju da blate borce za slobodu, koji su na svom putu,” ali i pozivaju međunarodnu zajednicu da “smanji poziciju distanciranja od zločinačke svrhe političke moći nasilja i terora nad albanskim stanovništvom.”

Nacionalna oslobodilačka armija će, dodaje se u saopštenju, “stati u odbranu naroda i uništiće loše seme koje se raširilo i koje nastavlja da hrani zločin.”

“Svaki dan koji prolazi, protiv slogana koji se šire sa svih strana, Oslobodilačka nacionalna armija raste zajedno sa momcima sa svih albanskih teritorija. Uz lojalnu silu do ideala i zaostavštinom mučenika, borićemo se do kraja – do albanske nacionalne države, slobodne i čiste. Danas smo jači, a sutra ćemo biti još jači,” dodaju iz ONA-e, ističući:

“Mi smo svuda – u narodu, u gradovima i selima i doćićemo da vladamo budućnošću. Živeo albanski narod.”

00:45 – OVK&OVL: Kumanovo, scenario za deportaciju Albanaca

„Takvi scenariji imaju za cilj zastrašivanje i promovisanje proterivanja Albanaca iz njihovih domova. Pozivamo varvarske snage da se povuku iz Kumanova i da ostave mirno stanovništvo, jer smo mi Albanci navikli na takva scenarija od strane srboslovenskih varvara,“ poručila je u svom saopštenju Oslobodilačka vojska Kosova.

09/05 > 22:00 Kosovski mediji: Granica sa Srbijom zatvorena, stižu izbeglice, Jahjaga zabrinuta, AAK duboko zabrinut zbog „ubistva Albanaca na njihovoj zemlji“ u Makedoniji; Albanija: Neprihvatljivo da se grupe naoružanih identifikuju po etničkom poreklu.

Granica između Srbije i Makedonije u Preševu zatvorena je večeras zbog „realne mogućnosti“ dolaska izbeglica iz Makedonije preko Preševa u Srbiju, javila je agencija „Fonet“, a preneli kosovski mediji. Kosovski mediji prenose i informaciju Tanjuga da je danas, samo u popodnevnim satima, iz Makedonije, preko Kumanova, u Srbiju stiglo oko tridesetak građana koji su, na pitanje carinika, odgovorili da beže iz straha od daljih sukoba u Kumanovu, prenosi Gazeta express, te da je već postignut dogovor za prihvat makedonskih i srpskih izbeglica, koje iz Kumanova dolaze u Vranje, koji je ujedno i bratimljeni grad sa Kumanovom. Kosovska predsednica Atifete Jahjaga izrazila je „duboku brigu“ za situaciju u Makedoniji i apelovala na sve strane da „poštuju zakon i da se suzdrže od nasilja“. Jahjaga je, kako se navodi u u kratkoj poruci, u stalnoj komunikaciji sa relevantnim „državnim institucijama“.

09/05 23:00  -Bahtiri: Zaustavite nasilje nad Albancima u MakedonijiGradonačelnik Mitrovice, Agim Bahtiri, zatražio je da se „zaustavi nasilje nad Albancima u Makedoniji“:“Pozivam Vladu Makedonije da zabrani vršenje nasilja nad Albancima, jer je to neprihvatljivo, a ne doprinosi stabilnosti Makedonije, niti regiona. Danas, na Dan Evrope, makedonska vlada treba da pokaže da radi na tome kako bi zadovoljila evropske standarde i da se što pre integriše u Evropsku uniju. Neprihvatljivo je da se sprovodi akcija vojne policije koja za sobom ostavlja poginule „, rekao je Bahtiri, prenosi Veriu.info

Gradonačelnik Mitrovice je takođe apelovao da predstavnici albanskih političkih partija u Makedoniji sednu i da se ujedine, jer je to jedini način da se „zaštite prava Albanaca“, a ne da i dalje ostanu podeljeni.

I kosovsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je „ncidente nasilja na pojedinim lokalitetima u Makedoniji, uz nekoliko prijavljenih žrtava“, apelujući na uzdržanost od nasilja u Makedoniji. Odeljenje za odbrambenu politiku i bezbednost AAK preneo je takođe „duboko nezadovoljstvo“ zbog događaja u Makedoniji, i napada na „živote i ubistva Albanaca na njihovoj zemlji u Makedoniji“, što smatra „krajnje neprihvatljivim“, kritikujući pojačanje srpskih snaga u kopnenoj zoni bezbednosti na jugu Srbije, dok iz Albanije, uz osude nasilja i pozivanje na poštovanje Ohridskog sporazuma i insistiranja na evroatlantskim integracijama, stižu poruke da je neprihvatljivo da se grupe naoružanih „identifikuju po etničkom poreklu“. Kosovski mediji javili su i da je prva albanska žrtva u sukobima Fadilj Fejzulahu, bivši OVK borac, a nakon rata poljoprivrednik, objavljujući i njegovu sliku. Međutim, kasnije su drugi mediji vest o pogibiji Fejzulahua i demantovali, navodeći da je ranjen, te da se radi o bivšem komandantu UČK, a da je on u kontaktu sa porodicom i da je netačna vest o njegovoj pogibiji javljena ranije danas zbog blokiranog pristupa medija poprištu sukoba.​ U Makedoniji, u Kumanovu, od četiri sata jutros traje policijska akcija protiv „grupe naoružanih osoba“ u kojoj ima poginulih i ranjenih, pre svega policajaca prema do sada dostupnim informacijama. Uveden je i policijski čas. Mediji u Srbiji i regionu, ali i međunarodni, još uvek ne navode precizne informacije o kakvoj se formaciji radi, a tek od večeras, pojedini mediji u Srbiji počeli su da „grupu naoružanih osoba“, nazivaju „teroristi“. Reuters i dalje navodi da se radi o „nespecifikovanoj grupi naoružanh ljudi“, dok se u kosovskim medijima uveliko objavljuju izjave navodnih članova UČK i OVL i saopštenja ovih organizacija koje se bore protiv makedonske policije, u kojima se makedonska strana optužuje za napad na „nedužne civile“ i najavljuje da se ove oružane formacije neće predati i da su već pobedile. A 21. aprila, naoružana grupa od 40 ljudi sa Kosova napala je policijski punkt u opštini Lipikovo u Makedoniji, potvrdilo je tada makedonsko ministarstvo unutrašnjih poslova. Napadači su tada nosili ambleme UČK-a. Više medija u regionu uživo izveštava o trenutnim sukobima u Makedoniji. 

„Kosovo oštro osuđuje ugrožavanje reda i bezbednosti od strane bilo kog pojedinca ili grupe sa ciljem destabilizacije Makedonije. MIP ujedno apeluje kod svih strana da se uzdrže od nasilja i da nađu rešenje putem političkog dijaloga u okviru institucija Makedonije i Ohridskog sporazuma koji garantuje integritet Makedonije i ispunjavanje prava zajednica,“ navelo je kosovsko ministarstvo spoljnih poslova u današnjem saopštenju povodom, kako je navelo „incidenata nasilja na pojedinim lokalitetima u Makedoniji, uz nekoliko prijavljenih žrtava“.

22:56 – UČK u Makedoniji: Sukobi će noćas biti teži, UČK će zaštititi civile; Nismo se predali, niti ćemo se predatiJedan Član UČK u Makedoniji demantovao je vest koju su preneli makedonski mediji danas da se 20 napadača UČK predalo policiji, javili su Gazetaexpress i Telegrafi. U telefonskoj izjavi za „Novosti 24“, pripadnik UČK kaže da niko iz njihovih redovato nije uradio, prenose ovi portali.Prema njegovim rečima, situacija u Kumanovu je i dalje napeta. On je rekao i da će se sukobi sa makedonskom policijom nastaviti i dalje, a noćas biti još i teži.

Iako navodi da se „nisu predali, niti će se predati“, pripadnik UČK kaže da će zaštiti civilno stanovništvo.

Komentarišući trenutnu situaciju u Kumanovu, on kaže da je u razmeni vatre ubijeno tri civila i četiri policajca, a 20 policajaca ranjeno.

I predsednik kosovske skupštine Kadri Veseli izrazio je zabrinutost kosovske skupštine povodom događaja u Makedoniji, žaleći zbog žrtava, javljaju kosovski mediji: „Verujemo da makedonske državne institucije imaju svu volju i kapacitete na eventualne političke probleme i etničke tenzije treba uzeti sa oprezom i demokratskim sredstvima“, napisao je Veselji na svom Fejsbuk profilu.

„Skupština Republike Kosova izražava zabrinutost zbog događaja u Kumanovu, Republika Makedonija, i tuge za gubitak ljudskih života u ovoj manifestaciji. Verujemo da makedonske državne institucije imaju svu volju i kapacitete za moguće političke probleme i da će etničke tenzije rešavati sa oprezom i demokratskim sredstvima,“ navodi Veselji i dodaje:

„Nasilje nije rešenje ni u kakvim okolnostima i ni za koga. Takođe verujemo da je albanski politički faktor u Makedoniji na nivou i da će adekvatno zastupati zabrinutost i interes Albanaca u Makedoniji, te da će naći načina da se prevaziđu slične situacije kroz racionalnost političke zrelosti. Mir i dobrosusedski odnosi su od vitalnog interesa za sve Albance u regionu.“

AAK: Jednaka prava sa Makedoncima

Odeljenje za odbrambenu politiku i bezbednost AAK preneo je takođe „duboko nezadovoljstvo“ zbog događaja u Makedoniji, i napada na „živote i ubistva Albanaca na njihovoj zemlji u Makedoniji“, što smatra krajnje neprihvatljivim, preneli su kosovski mediji.

„Danas se u Kumanovu desilo ubistvo, povreda nedužnih civila i spaljivanje domova preplašenog albanskog civilnog stanovništva.“ ; „Situacija je vanredna, neizvesnosna i neprihvatljiva i zahteva hitno rešenje.“ ; „Pojačanja u ostatku granice sa Srbijom sa ukopanih stotina pripadnika srpske vojne policije u blizini granice između Srbije i Makedonije, i slanjem vojne opreme, jasno pokazuje ideju eskalacije krhke političke situacije i bezbednost u Makedoniji.“ ; „Tražimo da makedonska vlada odmah obustavi nasilje koje makedonska vojna policija koristi protiv Albanaca, i pitajte međunarodnu zajednicu da interveniše kako bi se situacija smirila, te da svim Albancima garantuje jednaka prava, slobode i odgovornosti samouprave na svim nivoima, jednako kao i za makedonsku zajednicu,“ poruke su AAK.

Albanija: Neprihvatljivo da se grupe naoružanih identifikuju po etničkom poreklu

Kosovski mediji su preneli i da je Albanija osudila „akte nasilja u Makedoniji“, da „zahteva uzdržanost“, ali i da „procenjuje da je neprihvatljivo da se grupa naoružanih ljudi identifikuje kroz etničko poreklo.“

U pojavljivanju pred novinarima, piše Koha, albanski ministar inostranih poslova Ditmir Bušati zatražio je da se izbegne govor mržnje, a da strane rade u duhu Ohridskog sporazuma, kao jedini način za integraciju Makedonije.

„Naša poruka je jasna: osuditi svaki akt nasilja, s obzirom na to da je to neprihvatljivo za demokratsko društvo. Istovremeno, smatramo neprihvatljivim i da se bilo koja osoba, ili grupa naoružanih, etničke identifikuje, jer je neprihvatljivo da se gubitak života civila i policajaca tumači u pozadini etničkih predrasuda. Izražavamo revolt zbog gubitka ljudskih života u uslovima neizvesnosti. Ali pozivamo na smirenost i uzdržanost. Bilo dalja eskalacija situacije, ne služi demokratskoj stabilnosti i prosperitetu Makedonije „, rekao je Bušati, a preneo TCH.

30.03.2015 |08:00-23:58 – Manipulisanje mase a gašenje Srpskih institucija pred našim očima…Pod izgovorom „elementarni uslovi za srbe“ = mogu da žive na nivou 19-tog veka….


Pavićević: Niko iz Civilne zaštite neće ostati bez posla

Oficir za vezu Vlade Srbije u Prištini Dejan Pavićević rekao je da nijedan čovek iz Civilne zaštite na severu Kosova neće ostati bez posla i zaduženja. 

Dejan Pavićević

„Ne očekujem da će ti ljudi koji su do sada radili za svoju državu to sada prestati“, rekao je Pavićević za „Večernje novosti“.

„Uvek su bili tu“, nastavio je on, „da učine da se svi osećaju sigurnije i nastaviće da rade iste poslove u okviru sektora za vanredne situacije i raznih drugih institucija na KiM“.

Ovako je on, navode „Novosti“, objasnio šta podrazumeva dogovor o Civilnoj zaštiti poštignut prošle nedelja sa albanskom stranom i gde će se zaposliti pripadnice te službe koji ne žele integraciju u novi sistem.

Ministarka za dijalog u kosovskoj vladi Edita Tahira izjavila je nedavno da je postignut dogovor o raspuštanju organizacije Civilne zaštite na severu Kosova.

Ona je tada precizirala da su sporazum o raspuštanju Civilne zaštite postigli Beograd, Priština i EU, kao i da je sporazumom predviđeno da pripadnici Civilne zaštite budu integrisani u institucije Kosova.

Tahiri je još dodala da će sporazum biti sproveden do 1. septembra 2015. godine.

Pavićević je na pitanje beogradskog dnevnika hoće li Zajednica srpskih opština (ZSO) imati veća ovlašćenja od onih koje postojeći zakon predviđa za asocijaciju ostalih kosovskih opština, rekao da sa ZSO „ne želimo da stvaramo nekakav entitet ili feud na KiM“.

„Želimo elementarne uslove koji bi dugoročno garantovali sigurnost i prosperitet Srba na KiM, a ovlašćenja na kojima insistiramo samo su garant toga. Sve u vezi sa ZSO precizirano je Briselskim sporazumom i manje od toga niti možemo, niti želim da prihvatimo“, rekao je Pavićević.

Na pitanje da li ima uvid u stanje srpske imovine na KiM, i da li postoji mehanizam da se zaštite vlasnička prava srpskih firmi, Pavićević je rekao da se sistemsko rešenje tog pitanja mora naći u okviru briselskog dijaloga.

„Ako već svi govore o uspostavljanju pune vladavine prava na KiM, onda to mora podrazumevati pravnu i svaku drugu zaštitu srpske imovine. Poreklo imovine je lako dokazivo, bilo da je to generacijsko ulaganje u porodičnu kući ili ulaganje naše države i naroda u privredne subjekte na KiM“, rekao je Pavićević.

Građani Severne Mitrovice o integraciji civilne zaštite: „To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa“

30. 03. 2015, 17:38 Izvor: KoSSev

Iako je vest da su Beograd i Priština postigli sporazum o integraciji civilne zaštite sa Severa Kosova odjeknula kako u srpskoj, tako i u kosovskoj javnosti, većina građana u Severnoj Mitrovici „ne zna“ da je postignut još jedan Briselski sporazum – pokazuje današnja tonska anketa KoSSeva sa ulica ovog grada. Oni građani koji su informisani o rezultatima novog sporazuma, međutim, smatraju da je integracija civilne zaštite u kosovski sistem loša odluka, te i da će to uticati na bezbednost građana na Severu. Većina građana, takođe, nije bila raspoložena za razgovor, dok su ovog puta mladi bili informisaniji.

„Ne znam Boga mi“, „Ne, nisam. Nisam za to čuo“, „Nisam. Ništa ne mislim o tome, jer ništa ne znam“ i „Nisam ja odavde“, bili su neki odgovora građana sa ulica Severne Mitrovice na pitanje novinara KoSSeva da li su čuli da će civilna zaštita biti integrisana u kosovski sistem.

Međutim, jedan mlađi sagovornik je istakao da je čuo za sporazum o integraciji civilne zaštite, ali i da je i ovaj sporazum, ostvaren bez učešća lokalne zajednice.

˝Da čuo sam, u medijima ovih dana. Kao i svaki sporazum, na žalost, i ovaj je prošao bez učešća ljudi odavde i barem traženja mišljenja ljudi odavde. Nisam baš upoznat sa svim detaljima, ali mislim da je trebalo naći neko drugo rešenje,” kazao je ovaj mladić.

On je istovremeno istakao da će i integracija civilne zaštite uticati na bezbednost građana na Severu, iako to nije oružana formacija, kao i da je trebalo naći neku drugo rešenje.

„U neku ruku hoće. Civilna zaštita nije oružana formacija, ali je pružala barem određenu dozu sigurnosti ljudima ovde. Poznavajući Kumanovski sporazum – u njemu jasno stoji da Srbija ima pravo da 999 pripadnika Vojske Srbije pošalje na Sever i mislim da je trebalo da nađu neko rešenje između ta dva.“

Još jedan od naših današnjih sagovornika je izrazio svoje nezadovoljstvo.

„Da čuo sam, naravno. Mislim da je integracija civilne zaštite loša za stanovništvo u Kosovskoj Mitrovici svakako. Ko će štititi interese stanovništva?“ upitao je naš sagovornik.

„Da, mislim da će biti ugrožena (bezbednost) i to mnogo,“ takođe je rekao je jedan od mlađih ispitanika.

Međutim, jedan od mladića sa kojim smo danas razgovarali, tvrdi da bezbednost građana na Severu neće biti ugrožena, te da civilnu zaštitu nije video „u akciji“.

„Jesam, čuo sam neke priče koje kruže gradom i nešto sam čitao na Internetu, ali šta je tu istina, ne znam. Još ništa zvanično nisam pročitao, ili čuo,“ odgovorio je ovaj mladić na pitanje da li je čuo da će civilna zaštita biti integrisana u kosovske institucije.

On je dodao:

„Moje mišljenje je da neće biti ugrožena bezbednost građana, zato što neku civilnu zaštitu nisam video u akciji i ne znam čime bi doprinela bezbednosti našeg grada.“

Bilo je i onih koji su sa nevericom slušali pitanja i komentarisali da „od toga nema ništa“.

„To nema pojma, oni ne pripadaju dole, od toga nema ništa,“ rekao je jedan od starijih sugrađana, dok je drugi upitao našeg novinara „Kome sada pripadaju?“, misleći na pripadnike civilne zaštite.

Poslušajte u nastavku TONSKU ANKETU sa ulica Severne Mitrovice.

Završen protest bivših pripadnika OVK

Protest bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) završen je danas u Prištini nakon sastanka koji su njihovi predstavnici imali s komisijom Vlade Kosova za veterane.

Protest veterana OVK 

Demonstrantima, koji su u jednom trenutku upali i u dvorište Vlade Kosova, na sastanku je obećano da će naredne nedelje biti objavljeni spiskovi onih kojima je priznato pravo da budu proglašeni veteranima OVK.

Predsednik Odbora za zaštitu prava boraca bivše OVK Dževdet Ćerići je posle susreta s vladinom komisijom rekao učesnicima protesta da imaju čvrsta obećanja.

Stotinak bivših pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova zahtevalo je objavljivanje spiskova veterana OVK i bunilo se zbog najave formiranja Specijalnog suda za zločine bivše OVK.

Protest su obezbeđivale jake snage Policije Kosova. Među njima su bili i pripadnici specijalnih jedinica.

Rama: Kosovo i Makedonija u Jadransko jonsku strategiju

30.03. 2015, 16:42 Izvor: Tanjug

Premijer Albanije, Edi Rama, predložio je da se Kosovo i Makedonija po ubrzanoj proceduri uključe u regionalnu Jadransko jonsku strategiju, piše danas „Koha ditore“.

Rama je na skupu u Peskara, Italija, ponovio da makroregionalna treba da pratri i nacionalne strategije.
„Da tražimo rešenje izvan Evrope isto bi bilo kao da tražimo rešenje van istorije. Ponavljam da makrostrateške strategije treba da idu na osnovu nacionalnih“, rekao je Rama skupu.

On je izrazio nadu da će aktivna faza makroregionalne strategije Jadransko jonskog primorja biti omogućen poristup i za četiri zemlje koje nisu članice EU, a članice su te regionalne strategije.
„Nadam se da će ubrzanom procedurom u regionalnu strategiju biti uključeni Kosovo i Makedonija čime bi ta saradnja bila kompletirana“, rekao je Rama.

Makroregionalna strategija je „jedan novi put koji bi ojačao odnose među susedima, ali i mirovnu strategiju posredstvom ekonomske i socialne saradnje“, rekao je Rama, prenosi „Koha ditore“.

Evropska komisija je juna prošle godine predstavila evropsku strategiju namenjenu razvoju Jadransko – jonskog regiona.

Jačanje ekonomije i socijalnog razvoja, i brža integracija Zapadnog Balkana u EU ciljevi su nove evropske Strategije za Jadransko-jonski region, a „rad na zajedničkim prioritetima put je za brži napredak regiona“, poruka je Brisela.

U pitanju je treća evropska makro – regionalna strategija (posle Dunavske i Baltičke), čiji je cilj da se zemlje definisane, na prvom mestu, ali ne i isključivo, basenom Jadranskog i Jonskog mora bolje povežu i bliže sarađuju u oblasti transporta, energetike, turizma, zaštite životne sredine i promocije pomorske privrede.

Jadransko – jonska inicijativa trenutno okuplja osam zemalja regiona od kojih su četiri članice EU (Grčka, Italija, Slovenija i Hrvatska) i četiri zemlje Zapadnog Balkana (Albanija, BiH, Crna Gora i Srbija).

Jadransko – jonski region obuhvata osam država sa 70 miliona stanovnika.

Kosovo članica Tenisa Evrope

28.03. 2015, 22:35 Izvor: KoSSev

Foto: Tenis Evropa – Predsednik Tenisa Evrope čestita predsedniku Teniskog saveza Kosova

Kosovo je postalo 50. članica regionalnog udruženja Svetske teniske federacije, Tenisa Evrope, saopšteno je danas iz ove sportske organizacije. Članstvo Kosova stupa na snagu 1. januara 2016. godine, kada će teniseri sa Kosova moći da se po prvi put takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičejima Tenisa Evrope. Teniski savez Srbije se nije oglasio povodom još jednog sportskog priznanja. 

„Kosovo je postalo 50. članica Tenisa Evrope, regionalnog Udruženja sportskog upravnog tela Međunarodne teniske federacije. Tenis se stoga pridružuje rastućoj listi sportova da formalno odobri članstvo Kosovu, a sledeći odluku Međunarodnog olimpijskog komiteta od decembra prošle godine da dodeli puno priznanje Olimpijskog komiteta Kosova, u skladu sa pravilom 3.7 Olimpijske povelje,“ navodi se na zvaničnoj Internet stranici Tenisa Evrope.

U saopštenju se dodaje da je odluka o članstvu Kosova doneta na godišnjoj skupštini ove organizacije u Lozani prošle subote, na kojoj je aplikacija Kosova postigla potrebnu dvotrećinsku većinu glasova za članstvo, te da Kosovo stoga postaje prvi novi član Tenisa Evrope od pridruživanja Crne Gore ovom udruženju 2006. godine.

Iz ove sportske organizacije, međutim ističu da Tenis Evrope sarađuje sa Teniskim savezom Kosova u poslednjih nekoliko godina, tako što je kosovski teniski savez dobijao „skromnu razvojnu pomoć u vidu podrške Tenis 10 programa (turnir za decu do 10 godina), opreme i tečhničkih poseta.“

„Članstvo Kosova stupiće na snagu od 1. januara 2016, kada će igrači sa Kosova moći da se takmiče na Evropskom juniorskom prvenstvu i drugim takmičenjima Tenisa Evrope po prvi put,“ dodaje su saopštenju Tenisa Evrope.

Povezani članci: 

Tenis Evropa odbio je u martu prošle godine zahtev kosovskog teniskog saveza za prijem u ovu organizaciju, kada je 20 delegata bilo protiv članstva Kosova, 30 za, uz 15 uzdržanih.

Tada je, kako su srpski mediji naveli, Teniski savez Srbije, predvođen počasnim predsednikom, Slobodanom Živojinovićem i generalnim direktorom, Dušanom Orlandićem, a uz podršku predsednika TSS-a,Vuka Jeremića, zapravo „izvojevao novu pobedu“, navodeći da je to bila „jedna od težih diplomatsko-sportskih bitaka“.

„Živojinović je uoči glasanja održao izvanredan govor pred svim delegatima, gde je objasnio značaj poštovanja sportskog i međunarodnog prava, poručivši da Kosovo nije članica UN-a i da s obzirom na to ne bi trebalo da bude primljeno u Tenis Evropu,“ prenele su tada Novosti.


Šesnaest međunarodnih saveza + MOK

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima košarke, plivanja, ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku je postalo i punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Sa konferencije srpskih i albanskih aktivista civilnog društva u Beogradu: Civilno društvo nije nikad prestajalo da međusobno razgovara

30. 03. 2015, 17:22 Izvor: KoSSev

Aktivisti civilnog društva Srbije i Kosova nikad nisu prestali da jedni sa drugima pričaju i nisu gubili svoje veze, a to postoji još od osamdesetih godina prošlog veka. Znali su da će i nakon rata koji nisu želeli, biti ključan deo, a saradnja između srpskih i albanskih civilnih organizacija čini „novu normalnost“, nasuprot „postojeće normalnosti“ – „malo mržnje, mnogo ignorisanja i česte indiferentnosti“, a koja se po svojim pozitivnim efektima ne može pronaći na drugom mestu u svetu u postojećem  kontekstu. Uloga civilnog društva nije samo da podiže svest, već i da bude dobar hroničar u onome što je postignuto. Političke elite do sada su postizale dogovore često bez otvorenosti za javnost, a civilne organizacije su te koje beleženjem događaja jesu korektivan faktor. U saradnji civilnog društva sa Kosova i iz Srbije, civilno društvo sa Severa Kosova i sami kosovski Srbi, međutim, do sada su bili izostavljeni iz procesa dijaloga i zajedničkih programa saradnje. „Biti oko stola, ne znači da ste za stolom“, ovo su neke od poruka sa današnjih panela susreta aktivista civilnog društva centralne Srbije i Kosova koji se dešava u Beogradu. 

U toku je jednodnevna konferencija srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva u hotelu „Metropol Pallace“ na kojoj se razgovara o ulozi civilnog društva u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali i kosovskih Srba.

Na konferenciji, koju organizuje Balkanski fond za demokratiju (BTD), uz finansijsku pomoć britanske ambasade u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija sa Kosova, kao i međunarodnih predstavnika. Među njima se nalaze i neki predstavnici civilnog sektora i medijske zajednice kosovskih Srba, među kojima je većina sa Severa. Na skupu su prisutne i Južne vesti kao jedini medij iz centralne Srbije, dok su beogradski mediji koji su pozvani da prate ovaj skup odsutni, a o čemu je ranije danas javio i radio Kim.

U prepodnevnom radu konferencije učestvovali su i britanski ambasador Denis Kif, potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, kao i akademski istraživač sa Londonske škole za ekonomiju, Džoana Hanson.

„Civilno društvo nije nikada prestalo da međusobno razgovara i mi smo miljama ispred,“ rekao je Vejvoda, upoređujući, sa jedne strane, spor proces političkog dijaloga, i plodonosne saradnje civilne zajednice sa druge. Vejvoda je naglasio da je za napredak dijaloga suštinski potrebna energija sa samog terena, od samih ljudi i aktivista civilnog društva.

Britanski ambasador Denis Kif naglasio je važnost projekata koje realizuje Balkanski fond za demokratiju, u čitavom regionu, ocenivši da će ova ambasada nastaviti da podržava ovakve projekte. On je naglasio da ulogu svoje ambasade vidi u tome da se Srbiji pruži pomoć u tome da, kako je rekao, bude „u potpunosti sposobna“ da se pridruži EU, a što podrazumeva i to da se „modernizuje i osposobi“ u delu kako bi „negovala odnose sa svojim susedima“, ali i da se to isto učini i sa susedima Srbije.

Oba učesnika su saglasna u tome da se Briselski sporazum na terenu sporo sprovodi, kao i da se čitav briselski pregovarački proces sporo odvija, istovremeno naglasivši i napredak u samom procesu normalizacije odnosa između Beograda i Prištine.

Govoreći o potrebi proaktivnog delovanja lokalnih nevladinih organizacija i ostalih aktivista civilnog društva, Hanson se osvrnula na žalbe koje sluša o tome da Zajednica srpskih opština i posle dve godine od Briselskog sporazuma nije formirana, odnosno da statut nije još uvek donešen, dodavši da je to upravo prostor u koji civilno društvo treba da uđe svojim proaktivnim delovanjem.

„Civilno društvo uvek treba da da svoje ideje u vezi sa ovim statutom, kako bi se razvila dalja, mnogo fokusiranija diskusija u vezi sa njim,“ rekla je Hanson.

Hanson je apelovala na predstavnike iz Beograda, Prištine i međunarodne zajednice da dopru do predstavnika civilnog društva na samom terenu.

„Saznajte kako razmišljaju ljudi na samom terenu, debatujte i razgovarajte , razmenjujte vesti i širite te vesti,“ naglasila je Hanson.

Konferencija u Beogradu se održava kao završnica ovogodišnjeg programa razmene pod nazivom „Razmena profesionalnog rada za program jačanja dijaloga“ (PWEEPD), koji drugu godinu za redom, BTD organizuje za profesionalno osoblje, aktiviste civilnog društva, tink tenk organizacije, kao i univerzitete između Kosova i Srbije.

Do sada je u dvogodišnjem programu ostvareno 14 razmena između 15 organizacija. Ove godine su ostvarene i dve razmene više nego prošle godine, a takođe, po prvi put ove godine, u programu razmene učestvuju i  srpske organizacije sa Kosova, i to sa Severa.

Srpski predstavnici sa Severa učestvovali su danas i u jednom od panela u kojem se govorilo o jačanju dijaloga kroz saradnju sa civilnim društvom. Aleksandar Rapajić iz organizacije ECMI naglasio je da se most između Srbije i Kosova gradi kroz pozitivno rešavanje „pitanja manjina“ – položaja kosovskih Srba i Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

„Najvažnije za kosovske Srbe jeste da se osećaju bezbedno, a onda i da se radi na prosperitetu njihovog opstanka. Jedan deo u tom pravcu jeste jačanje civilnih organizacija kroz finansiranje i treninge, dok je odgovornost u najvećoj meri na kosovskoj vladi, koja treba da dokaže kosovskim Srbima da su bezbedni i poželjni,“ rekao je Rapajić.

Programski direktor NVO „Aktiv“, Branislav Nešović, naglasio je da se u procesu normalizacije odnosa između Srba i Albanaca, najmanje vodilo računa o tome da u taj proces budu uključeni oni koji su predmet procesa dijaloga, a to su Srbi sa Kosova, odnosno sa Severa.

„Biti oko stola ne znači da sedite za stolom,“ rekao je Nešović, dodavši da problem Srba sa Severa Kosova već duže vreme nailazi na nerazumevanje i u Beogradu i u Prištini, uključujući i zajednicu civilnog društva.

Kim radio:
Beograd: Mediji nezainteresovani za konferenciju o Kosovu

Na konferenciji, koju je organizovao Balkanski fond za demokratiju (BTD) uz pomoć ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Srbiji, okupljeno je preko stotinu srpskih i albanskih predstavnika civilnog društva, nevladinih organizacija i medija, kao i međunarodnih predstavnika.

Iako je ovo, prema rečima panelista, prva konferencija ovakvog tipa koja se održava u Beogradu, nijedan od nacionalnih medija, među kojima i javni servis RTS, nisu pokazali interesovanje da građane informišu o ovom događaju.

Moderatorka jednog od panela, Sonja Liht, iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, istakla je da „ako događaju ne prisustvuju političari visokog ranga – mediji nisu zainteresovani da taj događaj prate“.

Osim panelista koji dolaze iz srpskog i albanskog civilnog sektora sa Kosova, na konferenciji učestvuju između ostalih i britanski ambasador, Denis Kif, potpredsednik Maršalovog fonda iz Vašingtona, Ivan Vejvoda, te Džoana Hansen, doktorka nauka sa Londonske škole za ekonomiju.

Cilj ove konferencije je, prema navodima organizatora, da obezbedi prostor za konstruktivne i praktične refleksije o ulozi civilnog društva u odnosima Srbija – Kosovo, kao i da pokrene niz ciljanih diskusija o tome kako se saradnja na konkretnim pitanjima može sprovesti i unaprediti.

Nešović je, takođe, naglasio da 15 godina rešavanja problema Kosova od 1999, nije dovoljno vreme da se taj, po njegovim rečima, složen i osetljiv problem reši, replicirajući predstavniku iz Prištine, Naimu Rašitiju, iz Istraživačke grupe za balkansku politiku, koji je kritikovao sporost u rešavanju ovog problema.

„Vreme nam ponestaje,“ prethodno je rekao Rašiti.

Predsednica fonda za političku izuzetnost Sonja Liht je naglasila da su učesnici na današnjem skupu naučili nešto novo, a to je da predstavnici srpskog civilnog društva sa Kosova moraju biti više uključeni u postojeći dijalog između kosovskih i srpskih civilnih organizacija.

„Sve ono o čemu smo danas pričali biće, mora da bude uključeno, i mi ćemo morati da vidimo  kako da uključimo više razgovora u Nacionalni konvent,“ naglasila je Liht, napominjući da će ono što je čula od predstavnika sa Severa, biti i uključeno u grupu onih organizacija i stručnjaka koji čine deo Nacionalnog konventa, a koji se bave poglavljem 35.

U neformalnim delovima ove konferencije, od albanskih predstavnika sa Kosova se moglo čuti da im je u Beogradu prijatno, da vole da dođu u „ovaj lep i otvoren grad“, a bilo je i onih koji su prvi put došli u prestonicu Srbije.

„Juče sam greškom liftom otišao u suteren hotela i video sam sve one lepe slike bivše SFRJ. Danas sam imao prilike da na ulicama Beograda vidim i stara jugoslovenska kola. Drago mi je što sam osetio priču mojih roditelja koji su pamtili i jedno lepo vreme te bivše zemlje, dok sam ja o Beogradu slušao kao sedmogodišnji dečak 1999, i znate da ga nisam zamišljao po dobrom,“ rekao je jedan od civilnih aktivista iz Prištine, Dardan Abazi, iz prištinskog Instituta za razvoj politike.

Konferencija se večeras nastavlja četvrtim panelom o mogućnostima i izazovima  regionalne saradnje, nakon čega se zatvara poslednjim, petim, o „putu napred“.

DPK pripremila rezoluciju o genocidu Srba nad Albancima

30. 03. 2015, 20:44 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Poslanička grupa DPK-a podnela je na današnjem zasedanju Skupštine Kosova zahtev za izglasavanje Rezolucije o genocidu Srba nad Albancima tokom sukoba 1999. godine.

Potpredsednica Skupštine Kosova i predstavnica bošnjačke parlamentarne grupe 6 Duda Balje, ocenjuje da će rezolucija najviše štete naneti srpskoj zajednici koja i dalje bojkotuje rad skupštine.

„Mislim da je bitno da se ravetli sudbina nestalih lica, međutim u ovom momentu kada Srbi nisu u parlamentu, kada srpski poslanici ne prisustvuju sednici, i kada se dešava bojkot centralnih vlasti od strane srpskih političara, mislim da će ovakva rezolucija ići najviše na štetu srpskoj zajednici“, rekla je za RTK2 Duda Balje.

Ona je najavila da će se o zahtevu za usvajanje Rezolucije o genocidu će se raspravljati na narednoj sednici i ona će verovatno biti usvojena jer, kako kaže, predstavnici DDK i DSK imaju dovoljan broj glasova da je izglasaju.

Bojkot predstavnika Srpske liste Balje je okarakterisala kao nezreli politički čin.

„Srpski glasovi su bitni kada se raspravlja i kada se traži dvotrećinski broj glasova manjinskih poslanika. Međutim, mi smo bez njih usvojili i budžet, raspravljali o RTK-u i još o mnogim temama. Mislim da su Srbi deo čitave ove priče, deo kosovskog društva i mislim da su mnogo, mnogo toga propustili zbog bojkota“, rekla je ona i dodala da bojkot srpskih poslanika negativno utiče i na ostale manjinske zajednice.

Nakon sastanka predsedništva, predsednik skupštine Kadri Veselji je na pitanje novinara da li su predstavnici Srpske liste uputili zahtev za povratak u parlament, odgovorio:

„Ovde smo se satali da bi rešavali pitanja većine, takav zahtev još nismo dobili. Ukoliko dobijemo bilo kakav zahtev, naša odluka će biti transparentna i u interesu naših birača“, naglasio je Veselji.

Poslanici Skupštine Kosova nastaviće plenarnu sednicu 2. aprila.

Svedoči bivši pripadnik OVK

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici nastavljeno je suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba davanjem iskaza svedoka tužilaštva Halita Beranija.Halit Berani 

Berani (65), koji se predstavio kao pozorišni režiser, svedoči o događajima koji su se u Kosovskoj Mitrovici dogodili aprila 1999. i februara 2000. godine i on je 18 svedok tužilaštva.

Berani je bio pripadnik OVK, a poznat je po tome što je 17. marta 2004. novinarima na Kosovu preneo lažnu informaciju kako su Srbi odgovorni za utapanje albanskih dečaka u Ibar, nakon čega je počeo martovski pogrom nad Srbima.

Berani je tokom 2002. godine bio jedan od prvih svedoka na suđenju Slobodanu Miloševiću u Hagu.

Lider Građanske inicijative SDP Oliver Ivanović je optužen da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999. godine, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

Vejvoda: Evropa ne želi novi Kipar

Potpredsednik nemačkog Maršalovog fonda Ivan Vejvoda ocenio je da je vlastima u Beogradu i Prištini u interesu da dođe do sprovođenja Briselskog sporazuma, istakavši da se već 10 godina svim vlastima govori da Evropa ne želi novi Kipar.

Ivan Vejvoda

„Otvaranje poglavlja 35 o Kosovu je veoma bitno“, rekao je Vejvoda za B92.

On smatra da Beogradu i Prištini puno toga zavisi od primene Briselskog sporazuma, i to Prištini dobijanje Sporazuma o stabilizaciji, a Beogradu otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom.

Vejvoda kaže da i Beograd i Priština razumeju realnost, odnosno da nema boljitka ako se ne ide napred, i da zbog toga treba očekivati rezultate.

Koha: Uslovi „Srpske“ za povratak

Zahtev Liste „Srpska“ za povratak u kosovske institucije, između ostalih, biće da Zajednica srpskih opština profunkcioniše do novembra, prenosi „Koha Ditore“.Gračanica 

List navodi da će zahtev biti i da njeno sedište bude u Gračanici, kao i i da obrazovanje i zdravstvo ostanu u sistemu Srbije.

Izvor „Koha Ditore“ navodi i da se očekuje da Lista danas ili sutra objavi odluku o povratku u institucije posle dva meseca bojkota, ukoliko se ispune ti uslovi.

Među uslovima je i da se o ZSO razgovara u Briselu i da se objavi statut Zajednice

List takođe navodi da najveće šanse da bude na čelu ZSO ima aktuelni gradonačelnik Gračanice Vladeta Kostić.

Precizirajući ovlašćenja na kojima Lista „Srpska“ insistira, „Koha Ditore“ navodi da bi obrazovanje i zdravstvo bili finansirani iz Srbije, ali preko „posebnog bankarskog računa u Centralnoj banci Kosova“, kao što bi se finansirali i zajednički projekti 10 opština koje bi prethodno usvojila ZSO.

„Koha Ditore“ navodi da Lista ima i određene ekonomske zahteve u vezi sa stranim investicijama u srpskim opštinama i da je, u vezi s tim, premijer Isa Mustafa obećao donošenje zakona o stranim investicijama do maja.

Zahtev Liste je i usvajanje rebalansa budžeta za stvaranje boljih finansijskih uslova za opštine sa srpskom većinom, kao i popis stanovništva u opštinama na severu Kosova gde nije spoveden kako treba, prenosi „Koha Ditore“.

Sve te zahteve Lista „Srpska“ je usmeno iznela u razgovorima sa premijerom Kosova i ostalim zvaničnicima vlade, piše list.

Istovremeno, zvaničnici Vlade Kosova koji učestvuju u razgovorima sa Listom, odbili su da to nazovu zahtevima, a zamenik ministra lokalne samouprave Bajram Gecaj je rekao da se razgovaralo o ciljevima vlade u skladu sa platformom.

„To mogu biti aspiracije Liste Srpska, ali o njima treba da se pregovara u Briselu“, rekao je Gecaj i odbacio mogućnost da vlada poklekne pred srpskim zahtevima, posebno kada je reč o obrazovanju i zdravstvu.

„Platforma vlade ne predviđa takvu vrstu organizovanja. Tema ZSO je u početnoj fazi tako da i dalje nemamo sadržinske diskusije u vezi sa tim. Ministarka Edita Tahiri nekoliko puta je rekla da prvo treba sprovesti postojeće sporazume“, zaključio je Gecaj, a prenosi „Koha“.

Koha: Srpski policajac govori o zločinima srpske države

26.03. 2015, 13:04 Izvor: Koha

Izvor: Koha (tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Bivši srpski policajac, Slobodan Stojanović, jedan je od glavnih protagonista grozota 1998. tokom rata na Kosovu, ispričao je u emisiji „Specijal“ Radio televizije Kosovo, Mendu Hiseni, misleći na srpske zločine počinjene nad albanskim civilima.

Stojanović je bio član 37. specijalne policijske jedinice Srbije. Od 2009. je penzionisan. U penziju je otišao kao komandir policijske stanice „Crna trava,“ uprave policije u Leskovcu.

U nastavku pogledajte emisiju.

24.03.2015 |08:00-23:00 Danas je dan kada je NATO pre 16 godina nepravedno i podmuklo napao Srpski narod, braneći nepravdu!


Jahjaga: „Bombardovanje izraz humanizma naprednog sveta“

24.03. 2015, 18:08 Izvor: KoSSev

Bombardovanje srpskih vojnih i policijskih objekata je bilo najhumanije delovanje u istoriji NATO-a, a šesnaestogodišnjica bombardovanja obeležava povratak nade građana Kosova u novi život, dok građani Kosova izražavaju „večno priznanje“ SAD-u, zemljama članicama Evropske unije i NATO-a. „Međunarodna solidarnost“, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je „humanizma naprednog sveta“ i njegovog „posvećenja poštovanju vrednosti demokratije“, poručila je kosovska predsednica, Atifete Jahjaga, u saopštenju povodom šesnaest godina od NATO bombardovanja.

„Vazdušni napadi NATO-a na srpske vojne i policijske objekte su izvedeni radi zaštite mira, sprečavanja genocida, nasilnog proterivanja naroda i razaranja života i imovine građana Kosova. Ovi napadi su bili najhumanije delovanje u istoriji severno-atlantske Alijanse, kao jednog snažnog opredeljenja demokratskog sveta protiv agresivnih politika i radi zaštite civilnog stanovništva,“ navodi se u saopštenju iz kabineta kosovske predsednice u kojem se dodaje:

„U obeležavanju šesnaeste godišnjice vazdušnih napada NATO-a, obeležava se povratak nade za građane Kosova za jedan novi život, koji izražavaju večno priznanje SAD-a, zemljama članicama Evropske unije i NATO-u, koje su se posvećeno angažovale za odbranu građanskih vrednosti i omogućili da Kosovo danas bude jedna zemlja slobodnih i ravnopravnih građana.“

Jahjaga je NATO bombardovanje SRJ Jugoslavije, međutim, nazvala i dokazom međunarodne solidarnosti i izrazom „humanizma naprednog sveta“.

„Međunarodna solidarnost, dokazana delovanjem NATO-a pre 16 godina, izraz je humanizma naprednog sveta i njegovog posvećenja, poštovanju vrednosti demokratije, postajući  nada mira i bezbednosti, za jedan miran i siguran život, za napredak i razvoj svih naroda i države,“ navela je Jahjaga u svojoj pisanoj izjavi.

Ona je istakla i da Kosovo šesnaest godina od bombardovanja dokazuje da je „dobar primer izgradnje ravnopravnog društva,“ bez razlika, uz „poštovanje kulturne i verske različitosti i izgradnje na ravnopravnoj osnovi i demokratiji“, dodajući da je Kosovo „država koja je dokaz zajedničkog uspeha građana i domaćih institucija sa međunarodnom zajednicom“ i koja predstavlja „važan faktor mira, stabilnosti, dobrosusedstva“, te međunarodno priznata država sa „jasnim ciljem članstva u EU, UN i NATO“.

Kusari Ljilja: 24. Mart – Dan nove nade za Kosovo

24.03. 2015, 12:24 Izvor: KoSSev

Gradonačelnica opštine Đakovica, Mimoza Kusari-Ljilja je rano jutros na svom Fejsbuk profilu postavila status kojim je obeležila 16 godina od NATO bombardovanja sa sadržajem u kojem izražava zahvalnost saveznicima Kosova – SAD-u i NATO paktu, istovremeno podsećajući svoje sugrađane na obavezu izgradnje „svoje zemlje“, ali i na to da su Đakovčani bili „meta zločina“ srpskog „neprijatelja“. Poruku prenosimo u celini.

Dragi stanovnici opštine Đakovica,

Proleće nas uvek podseća na slavne periode koji naš kao narod uvek čini posebnim. Tako ostaje još od marta 1999, naročito za stanovnike opštine Đakovica, koji su, osim entuzijazma usled spašavanja vazdušnim udarima NATO-a, postali meta zločina koje je pripremao neprijatelj.

Međutim, uprkos ranama koje čak i danas ostaju otvorene u Đakovici, 24. mart predstavlja novi dan nade za Kosovo, koji se, zahvaljujući SAD-u, NATO-u i zemljama EU, pamti kao početak nove epohe.

Angažovanje sa novim razvojnim mogućnostima uvek će nas činiti dostojnim sećanja na mučenike i civilne žrtve rata, pošto će nas to pripremiti za zajedničku odgovornost prema obavezama u ispunjavanju slobode, kako bismo radili za dobrobit svih građana.

Između suza i zahvalnosti koje suze nose sa sobom, zajedničko mnogim porodicama u našoj opštini koje su izgubile svoje voljene je, međutim, i ovaj osećaj koji nas čini jačim da više brinemo o budućnosti naše zemlje.

Z A Š T O: Devojčica koja je volela muziku

24. 03.2015, 1:58 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Gornje Polimlje na samom severu Crne Gore stočarski je kraj, bogat šumom i vodom. Plahovit Lim, kao i sve reke u Crnoj Gori, usekao je duboko svoje korito, a sa obe strane reke uzdižu se venci planina koje  se naslanjaju jedna na drugu – Čakor, Djevojački krš, Vaganica, Planinica, Sjekirica sa desne, Visitor sa Tatarijom, Goleš i Zeletin sa leve strane Lima. I tu malo Murino, mnogi bi rekli zabit. Ništa ne leti nad njim do orlovi. Baš u tu zabit je početkom aprila 1999, novinar i urednik tzv. složenih emisija – kako su se tada nazivali visoko pozicionirani urednici TV “Priština” – Branko Brudar, odlučio da od ratnog vihora koji je zahvatio Kosovo i Metohiju sakrije svoje ćerke Juliju i Teodoru i njihove sestre od tetke – Ivanu i Oliveru. Sve se slilo u malu, kako su je zapadni mediji nazivali „problematičnu pokrajinu“ na jugu Srbije – avioni, projektili, bombe NATO pakta, vojska, policija, UČK, paramilitarci, izbeglice…Branko je mobilisan još na početku rata i poslat na granicu ka Makedoniji, supruga u radnoj obavezi rat je provela u pošti u Prištini. Julija i Olivera su jednog dana otišle niz seoski put Murina da kupe šećer za kolač koji im je mesila baka. Ubio ih je bombarder kojem je na komandnoj tabli seoska prodavnica pod Čakorom bila vojna meta. U prodavnici troje dece. Ukupno šestoro mrtvih.

Murino je malo mesto na severu Crne Gore, na oko devet kilometara od Plava, na raskrsnici kojom se prolazilo kada se nekada starim putem išlo na more, preko planine Čakor, pa se potom Prokletijama spuštalo prema Crnoj Gori. U Murinu je živela porodica Brankove supruge, a njihova deca su tamo provodila raspuste i bilo je to mesto za koje je Branko mislio da je idealno da decu sakrije od ratnog ludila koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju.

“Prvo smo svi bili u Prištini, a onda sam ja insistirao da ih sklonim u Murino, baš zbog tih čestih bombardovanja Prištine, mogućih napada…teroristi haraju gradom…U Prištini smo boravili po podrumima i onda sam ja rekao porodici, kad već imamo mogućnost da odemo, da decu prebacimo tamo – moje dve ćerkice, desetogodišnju Juliju i sedmogodišnju Teodoru i njihove dve sestre od tetke – Ivanu i Oliveru.

U to vreme nije bilo lako putovati. NATO je svakodnevno bombardovao mostove i putnu infrastrukturu, zaposleni su imali radnu obavezu, uveden je policijski čas i kontrole na putevima su bile stalne. Branko je na samom početku bombardovanja mobilisan i poslat na tromeđu Crne Gore, Srbije i Makedonije, u selo Rence, prema Dragašu, dok je njegova tadašnja supruga imala radnu obavezu kao službenik pošte koje su tada bile posebno važne zbog potrebe održavanja komunikacionih sistema.

Kada se Branku i njegovom kolegi desetak dana od početka bombardovanja ukazala mogućnost da kolima tadašnje TV Priština svoju decu prebace na bezbedniju teritoriju, iskoristili su tu prvu, možda, mislili su – i jedinu priliku i decu odvezli do granice sa Crnom Gorom, gde su ih sačekali rođaci i uzeli decu.


Pročitajte još:

24.03.1999. – 24.03.2014.


Nisam mogao posle rata da komuniciram sa strancima

Branko je sa nekoliko kolega 2002. godine pokrenuo pitanje razvoja sadašnje televizije Most u Kosovskoj Mitrovici, na kojoj je ostao do 2010. godine, kada je, po sopstvenom priznanju, dobio otkaz među 170 radnika koliko je tada planirano da dobije otkaz i uzme socijalni program. Branko ne radi već pet godina. U međuvremenu, tužio je svoju matičnu kuću, dobio presudu, rešio formalno-pravni status, čeka primenu sudske odluke, ali je i izgubio volju da se ikada više bavi novinarstvom.

Prisećajući se svog rada na zvečanskoj televiziji posle rata, Branko kaže da je imao problem da komunicira sa međunarodnim predstavnicima koji su često svraćali u televiziju.

“Nisam mogao normalno sa njima da razgovaram. Sa pojedinima sam mogao, ali to je zavisilo od čoveka do čoveka, kako bi se ko postavio kada bi dolazio kod nas na televiziju. Posebno nisam mogao sa onim drčnijim, arogantnim. Nalazio sam se u takvim situacijama u kojima bih jednostavo ustao i otišao.”

Bombardovanje je neopravdan zločin

„Mogu da razumem da se vojske međusobno tuku, ali ne i da gađaju civile i da ubijaju decu.

Branko je bio siguran da je decu sklonio na bezbedno mesto.

„Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom“​

„Jesam, imao sam jako lep osećaj, mislio sam – sad može da se desi šta god, neće biti nikakvog problema. Murino je jedno tako beznačajno mesto i deca su mi na sigurnom. Ja sam spokojan otišao na položaj, na sasvim drugi kraj zemlje.“

Julija, Teodora, Olivera i Ivana su se bezbrižno igrale mesec dana, kao i sva deca iz kraja. Bio je to još jedan raspust, premda neuobičajen i neplaniran.

“Bio je 30. april. Bio sam na položaju. Drugari iz jedinice su na radiju čuli da je bombardovano Murino. Šta tamo imaju da gađaju? Ničeg za njih tamo nije bilo; ničeg važnog što bi moglo da privuče bombe NATO-a. To je tako beznačajno mesto.”

Branko je noć proveo uz radio, jedinu vezu sa spoljnim svetom koju je imao. Bio je i dalje čudno spokojan. Njegova deca su bezbedna i na sigurnom.

“Sve sam mislio da je to lažna vest, u to vreme se pisalo svašta.”

Dva dana kasnije do položaja na kojem se nalazio stigle su kolege sa televizije. Novinari su se u to vreme jedini i mogli probijati gotovo pustim, porušenim, kontrolisanim i ujedno nebezbednim putevima.

“Bilo je oko 10 sati, 1. maj. Oni su već došli na mesto gde sam ja bio. Jedan kolega je došao džipom i vozačem…tad’ sam dobio potvrdu vesti.“

Poginuli su njegova starija ćerka – desetogodišnja Julija…i njena sestra od tetke, 13-godišnja Olivera…i još jedan 13-godišnji dečak…i još troje ljudi.

Supruga je vest o smrti ćerke dobila pre Branka i ranije stigla u Murino, a Branko nakon dva dana.

„Išle su da kupe šećer. Baka im je pravila kolač“

“U Murinu, na raskrsnici i kod mosta, ima neka prodavnica. One su krenule nešto da kupe, da poslušaju babu. Sve četiri su krenule. Rekli su mi da je desetak minuta nakon što su se spustile do prodavnice, jedna bomba pala ispred mosta na oko kilometar. Meštani su to protumačili kao da ovi iz vazduha koji gađaju hoće da upozore. Ali, sledeća bomba je pala direktno na prodavnicu. Julija i Olivera su u tom trenutku bile u prodavnici. Poginule su na licu mesta i sa njima, 13-godišnji Miroslav Knežević. 30. aprila u 16 časova.”

Ostale dve devojčice su se spasile samo prstom sudbine, kaskajući za sestrama na oko stotinak metara dalje od njih. Zadobile su na čudan način samo ogrebotine, ali i veliku traumu, koju su roditelji kasnije lečili uz stručnu pomoć psihologa.


U napadu na seosku prodavnicu i mostić u Murinu, stradalo je ukupno šestoro ljudi, od njih – troje dece. Desetak dana kasnije NATO je ‘dokrajčio’ most, onako kako je ‘dokrajčio’ i prodavnicu, tog puta bez žrtava. Poginuli su: Julija Brudar (devet godina), Olivera Maksimovic (12), Miroslav Knežević (13), Vukić Vuletić (47), Milka Kocanović (63) i Manojlo Komatina (67). 


Branko govori da su decu jedva sahranili. Tela su bila raskomadana i razasuta na sve strane.

“Delove njihovih tela pokupili su stručnjaci koji su radili uviđaj. Na Internetu postoji slika,” čuju se u glasu ovog čoveka istovremeno praznina i težina poraza – ono što više nikada ne može da bude isto.

Kakvo je sećanje na Juliju? Kakva je bila devojčica?

“Volela je muziku. Bila je jako muzikalna. Bila je nasmejana devojčica, ne govorim zato što je više nema, nego zato što je takva bila … Ona i Teodora su podelile… Julija je imala moj lik, a karakter moje supruge – mirna, staložena. Teodora je povukla majčin lik, a moj karakter – malo je eksplozivna, brza. Julija je bila fina devojčica. Uveliko je išla u školu, ostajala je i sama kući. Ja sam tada mnogo vremena provodio na terenu, po Kosovu, a pre toga u Hrvatskoj, pa u Bosni i Hercegovini, a ona je bila poslušna, redovno je pisala domaći, bila dobar đak i bila je jako muzikalna.”

Šta je želela da postane kad poraste?

“Pričali smo. Ona je kao i svako dete lutala. Počela je sa baletom, pa je došla čak do veterinara, te dečje priče. Ja sam tada u to vreme slabo bio kući, jer se puno radilo po terenu.”

Šta je radila poslednjeg dana svog života?

“Kao i svakog dana kako su vreme provodile u Murinu. Kako su mi posle pričali, naše devojčice su se u kraju bogatom prirodom, punom zelenila, igrale i tog dana normalno. Igrale su se i baka je htela nečim da ih počasti, da napravi neki kolač, a okolo ima i dosta rođaka i svi se igraju, te su odlučile da odu do seoske prodavnice i kupe šećer, ili već neki sastojak za kolač. I onda su zamolile baku da ih pusti, govorile su joj, ‘pa hajde da odemo’, baka njima, ‘nemojte, imamo dovoljno’, one su navaljivale, ‘hajde da odemo malo od kuće, van dvorišta’. Htele su valjda da se lepše osećaju i onda su krenule i tako – bilo je to.”

Branko je jak muškarac. Trudi se da seče rečenice dužim pauzama i sakrije stegnutost i suvoću grla. Prošao je u svojoj karijeri i životu dosta toga. Dok razgovaramo o Juliji, a mala Una vozi rolere, rasplakao se. Ne želi da ostane u suzama. Vraća se kratkim rečenicama.

“Teško. Teško. Teško je to opisati. Sve je jako teško rečima opisati. Ja se i ne sećam, iskren da budem. Možda desetak dana nakon toga, slabo se čega sećam. Slabo se čega sećam. Ja sam posle toga odlazio i za Prištinu, ali teško je to opisati. To je praznina jedna velika. To je strašno nešto. Evo, koliko je prošlo, a kako kažu, meni kao da je juče bilo.”

Una je treća Brankova ćerka, prva iz drugog braka. Rodila se skoro dvadeset godina posle Julijine smrti. Ona je Branka vratila u život. Branko joj priča o Juliji, sestri koju nikada neće moći da upozna. Una ima sedam godina, Julija bi danas imala 26. Una Juliju vidi najviše na fotografijama koje se čuvaju kod Brankovih roditelja.

“Pričam joj, ali ona još uvek ne shvata. Par puta me je pitala za Juliju, zato što su kod mojih roditelja Julijine fotografije. Ja joj onda objasnim – to je jedna tvoja seka, pričaće ti tata o njoj. Ali, to što se Una rodila, mislim da me je to vratilo u život i da tako kažem – u neku normalu. Posvetio sam se njoj, njenom odrastanju i onda nekako lakše podnosim sve.

„Svejedno mi je gde sam bio; cela godina, svaka godina je ista“

Posle sahrane ćerke Julije ’99, porodica Brudar se vratila svojim ratnim obavezama. Branku su izašli u susret i nisu ga slali na isti položaj, već u drugu jedinicu u kojoj su uglavnom bili novinari. Po sopstvenom priznanju, uprkos razumevanju kolega, bilo mu je svejedno gde je bio.

“Da li sam bio u Prištini, na granici, ili gde god već – u drugoj jedinici, bilo mi je svejedno…”

Porodica se po okončanju bombardovanja ponovo okupila u svom stanu u Prištini, na Sunčanom bregu. Bez Julije.

Iz Prištine i sa Kosova i Metohije odlaze vojska i policija, a stotine hiljade albanskih izbeglica ulazi u pokrajinu, Srbi se izlažu javnom linču i proteruju.

“Živeli smo na Sunčanom bregu, ali je tamo bilo nemoguće više živeti. Odlazim u Beograd, gde mi se nalazila rodbina. Nije mi Beograd najsrećniji izbor, ali ni na koga nisam imao da se oslonim osim da odem tamo. Tu smo došli, tako sam tu i ostao, evo do danas.”

O čemu razmišljate svakog 24. marta, 30. aprila?

“Meni je cela godina ista. Cela godina, svaka godina je ista, nema tu posebnog dana. Tada se samo intenzivinije sećaš svega i tada idemo u Murino, jer su nam deca sahranjena tamo. Sahranili smo ih privremeno u Murinu, a ostale su nam tamo. Kada je godišnjica, kada su zadušnice, idemo. Obilazimo i kad osetimo potrebu.”

Brankova mlađa ćerka Teodora, koja je 30. aprila ’99, za sestrom kaskala seoskim putem, danas je dvadesetrogodišnja majka dečačića. Sestre se seća, ali o tome, priznaje Branko, priča uglavnom sa majkom.

“Ja ne mogu. I ovako činim veliki napor da govorim o tome”,  još jednom mu podrhtava glas.

Branka ostavljamo sa Unom u Beogradu da nastavi da posmatra ćerku dok raste i vozi rolere. A Juliju, Oliveru i Miroslava, pored humki u Murinu i sećanja njihovim najmilijih, uneli smo u priču o stradaloj deci 1999. Z A Š T O?

Priča o pogibiji male Julije Brudar blokirana na Fejsbuku; inbox KoSSeva zakrčen porukama o etničkoj Albaniji

 24.03. 2015, 20:09 Izvor: KoSSev

Link vesti o stradanju devojčice Julije Brudar tokom bombardovanja 1999. godine trenutno je nedostupan za bilo kakvo deljenje na društvenoj mreži Fejsbuk, kao i za komentarisanje, jer je ova društvena mreža iz bezbednosnih razloga večeras blokirala bilo kakvu mogućnost ‘šerovanja’ ove vesti, a na osnovu prijava više anonimnih korisnika da link sadrži „too many scraps“, te da ga je Fejsbuk blokirao kao nebezbedan za korišćenje. Istovremeno, u inbox našeg portala na ovoj društvenoj mreži stižu uzastopne poruke sa fotografijama na kojima se promoviše tzv. Etnička Albanija. Poruke stižu i dok objavljujemo ovu vest.

U ovim trenucima redakcija našeg portala se hitno obraća Fejsbuk timu da se problem reši što pre i link učini dostupnim. U međuvremenu, KoSSev je postavio nov link sa ovom vešću koja je danas imala ogroman broj pregleda i deljenja preko svih društvenih mreža, te molimo čitaoce da priču o maloj Juliji Brudar dele preko novog linka –http://kossev.info/strana/arhiva/z_a_s_t_o_devojcica_koja_je_volela_muziku/4283

„Uvek razmišljajte o realnosti Albanaca i njihovoj istoriji, ne pričajte prazne priče i ne pravite lažne priče i lažnu istoriju o prirodnoj i autohtonoj zemlji Albanaca, jer je ona nezavisna od 28. novembra 1912. Hvala na saradnji!!!“ jedna je od poruka koju je KoSSev, takođe, dobio od profila „Ethnic Albania“.

Čitaoce podsećamo da je priča o desetogodišnjoj Juliji Brudar svedočanstvo o njenoj smrti, koju je našem portalu dao Julijin otac, Branko Brudar, te da ova priča u sebi, osim ličnog iskustva, ne sadrži bilo kakvu analizu, odnosno neposredno tumačenje istorijskih procesa.

Ovo su neke od fotografija Fejsbuk profila „Etnička Albanija“ koje neprestano stižu u naš inboks:

Kosovska vlada duboko zahvaljuje SAD-u i NATO; Stojanović: Proći će još mnogo vremena, mislićemo i dalje drugačije

24.03. 2015, 13:14

Foto: kosovska vlada

Kosovo se „duboko zahvaljuje“ zemljama članicama NATO-a, jer 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode „naše zemlje“, saopštio je kosovski premijer Isa Mustafa na današnjoj sednici kosovske vlade. Za ovu vladu je podsećanje na 24. mart dan 1999, dan kada je NATO započeo bombardovao „vojnih, policijskih i paravojnih ciljeva, kako bi zaštitio civile i građane Republike Kosovo“. Njegov zamenik, Branimir Stojanović, koji nije učestvovao na današnjoj sednici ima suprotan stav u vezi sa značajem 24. marta, 16 godina od bombardovanja.

„Želeo bih da danas, posle 16 godina, u ime Vlade Republike Kosovo, u ime naroda Kosova, iskažemo veliku i duboku zahvalnost zemljama članicama NATO-a. Dan 24. mart označava početak kraja rata na Kosovu i početak slobode naše zemlje; 16 godina kasnije, Kosovo doživljavamo kao slobodnu, suverenu i nezavisnu državu, čiji je cilj da se integriše u Evropsku uniju. Želim da se zahvalim Sjedinjenim američkim državama i drugim saveznicima naše zemlje, koje su dale veliki doprinos u zaštiti civila i zaštiti građana Republike Kosovo, kao i podršku i pomoć za našu slobodu i nezavisnost,“ rekao je premijer Mustafa na današnjoj redovnoj sednici vlade.

Sednica je održana bez srpskih predstavnika. Zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, u izjavi za KoSSev, navodi da srpska strana, očekivano, ima drugačije viđenje značaja 24. marta, te da, niti on, niti ostali članovi liste „Srpska“, ne dele stav sa današnje sednice kosovske vlade.

„Mi sasvim suprotno vidimo taj datum i proći će mnogo vremena, a naši pogledi na ta dešavanja i te godine razlikovaće se i dalje. Za nas je to početak velikog stradanja. Mi gledamo na to drugačije – kao na bolno i tragično vreme. Istovremeno gledajući u budućnost, na nama je i obaveza da stradanje srpskog naroda nikada ne zaboravimo,“ rekao je Stojanović za KoSSev.

On nije imao informaciju u vezi sa mogućnošću da li i kada bi se mogao očekivati povratak srpskih predstavnika u kosovsku vladu, a takođe je i potvrdio da sutra neće učestvovati niko od srpskih predstavnika sa Kosova i Metohije bilo kakvim aktivnostima u vezi sa ministarskim skupom u Prištini, čiji je pokrovitelj Evropska unija, a na kojem se očekuje dolazak i predsedavajućeg OEBS-a, srpskog ministra spoljnih poslova Ivice Dačića, te ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Zorane Mihajlović.

Johanes Han danas na Kosovu

Evropski komesar za politiku susedstva i pregovore o proširenju Johanes Han dolazi danas u dvodnevnu posetu Kosovu.Johanes Han 

Han će se, kako je saopšteno iz Kancelarija EU u Prištini, danas sastati sa političkim liderima u Prištini.

Evropski komesar će sutra, 25. marta prisustvovati svečanosti povodom otvaranja kompleksa Palate pravde, čiju su izgradnju finansirali Evropska unija i Vlada Kosova.

Ove sedmice Kosovo će posetiti i visoka predstavnica Evropske unija za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini.

Mogerinijeva će se 26. marta sastati sa najvišim kosovskim zvaničnicima, kao i sa predstavnicima opozicije i zajednica.

„Vizni režim za Kosovo, sramota EU“

Premijer Albanije Edi Rama oštro je osudio EU zbog izostanka liberalizacije viza za Kosovo, rekavši da je to sramota za EU i Evropu, piše dnevnik Koha ditore.Edi Rama 

Kako prenosi list, kosovski premijer Isa Mustafa je nakon jučerašnje zajedničke sednice u Tirani vlade Albanije i kosovske vlade, izjavio da je za Kosovo izuzetno značajno da se postigne sporazum o viznoj liberalizaciji.

„Tim sporazumom otkloniće se stanje izolacije i ojačaće osećaj evropskog identiteta i pripadnosti. To su naši izazovi“, izjavio je Mustafa.

Nakon zajedničke sednice potpisano je 5 sporazuma, 4 memoranduma, 2 protokola i jedna zajednička izjava o pograničnim slobodnim zonama, podseća list.

Isa Mustafa je tim povodom rekao da će „sporazumi između dve vlade konsolidovati jedan nepovratni proces ujedinjenja svih snaga u pravcu zajedničkog cilja – nacionalnog ujedinjenja preko Evropske Unije“, prenosi Koha ditore.

Dačić i Mihajlovićeva sutra u Prištini

Šef diplomatije Ivica Dačić i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović sutra će u Prištini učestvovati na skupu o Zapadnom Balkanu, potvrđeno je agenciji Beta u Beogradu.Zorana Mihajlović i Ivica Dačić 

Kosovo će biti domaćin ministarske konferencije zemalja zapadnog Balkana, “Western Balkans’ 6”, na kojoj će se raspravljati o konkretnim ekonomskim projektima od regionalnog karaktera, s posebnim naglaskom na ulaganja u infrastrukturu, saopšteno je iz Ministarstva inostranih poslova Kosova.

Skupu, koji će biti održan po „gimnih formuli“, prisustvovaće ministri spoljnih poslova i infrastrukture zemalja regiona, kao i evropski komesar za susedstvo i proširenje Johanes Han, dok će se Evropska komesarka za saobraćaj Violeta Bulc obratiti video-porukom.

Ova konferencija se organizuje nakon konferencije zemalja zapadnog Balkana u Berlinu, pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke  Angele Merkel, u cilju promovisanja ekonomske saradnje između zemalja regiona“, navodi se u saopštenju dostavljenom medijima.

Dan nakon održavanja ovog skupa, u Prištinu dolazi visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Federika Mogerini koja će potom u petak doći u Beograd.

U Kosovskoj Mitrovici služen pomen stradalima u bombardovanju

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.Hram Svetog Dimitrija

Parastosu su, osim građana, prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovsko-mitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.
“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke“, poručio je Rakić.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Protestna šetnja u Kosovskoj Mitrovici

U okviru obeležavanja 16 godina od NATO bombardovanja, u Kosovskoj Mitrovici održana je protestna šetnja.

Sa protesta u Mitrovici 

Šetnju je organizovala Skupština AP Kosova i Metohije, koju zvanični Beograd ne priznaje, a učesnici su nosili srpske zastave i transparente s porukama: „Kosovo je Srbija“, „Srbija, Rusija, ne treba nam Unija“, „Hoću Moskvu neću Brisel“…

Na tribini organizovanoj tim povodom predstavnici „patriotskog bloka“ kritikovali su Briselski sporazum, vladu u Beogradu, premijera i predsednika Srbije, tvrdeći da je sadašnja vlast formirana na izdaji i kršenju svih predizbornih obećanja i da rasprodaje sve što je ostalo da se rasproda u Srbiji, te da je direktan saučesnik u stvaranju nezavisnog Kosova.

„Da bismo pamtili NATO bombardovanje, odbranili KiM i duhovni i nacionalni identitet i sačuvali preostale prirodne i privredne resurse jedino resenje je pad aktuelne vlasti u Srbiji“, poručili su učesnici tribine najavljujući kao cilj patriotskog bloka u 2015. pad vlade Aleksandra Vučića i vanredne parlamentarni izbori.

Predsednica Demokratske stranke Srbije Sanda Rašković Ivić izjavila je da je Briselski sporazum veleizdaja te da je prvi put u svojoj istoriji srpski narod glasao za izdajnike, a premijera je kritikovala zbog angažovanja Tonija Blera kao savetnika vlade, ali i zbog sporazuma sa NATO.

U protestnu šetnju krenulo se od glavnog mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, a ona je završena kod nekadašnje zgrade SUP-a koja je uništena u bombardovanju 1999, a na čijem mestu je sada zgrada Filozofskog fakulteta, gde je zatim održana javna tribina.

Na tribini su, osim Rašković Ivić, govorili potpredsednik Sabora srpskog jedinstva Zoran Zečević, politički analitičar Đorđe Vukadinović, potpredsednik SRS Zoran Krasić, član pokreta Dveri Boško Obradović.

Gnjilane, srpski đaci izbačeni iz autobusa i ostavljeni na putu

Dva autobusa „Kolašin prevoza“ koja su prevozila srpske đake zaustavljena su oko 13.30 u Gnjilanu i isključena iz saobraćaja, a učenici ostavljeni na putu.

„Apsolutno je neprihvatljivo ovo što se danas dogodilo. Đacima je i onako ugrožena sloboda kretanja, a na ovaj način narušeno je njihovo pravo na bezbednost i na obrazovanje“, rekla je Tanjugu Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Autobusi su zaustavljeni na kružnom putu u Gnjilanu i tom prilikom sa njih su skinute registarske tablice, a iz autobusa su izbačeni učenici.

Đaci su ostavljeni na kružnom putu da se sami snalaze do kuća, koje su im udaljene i po više desetina kilometara.

Inspekcija je vozačima autobusa uručila rešenja o isključenju na albanskom jeziku.

Regionalni portparol kosovske policije Ismet Hašani izjavio je Tanjugu da vozači ova dva autobusa nisu imali urednu dokumentaciju za prevoz putnika.

Hašani je dodao da policija nije napisala prijave već da su to uradili predstavnici inspekcije kosovskog Ministarstva infrastrukture i saobraćaja, a da je policija samo asistirala.

Marković Stojanović je isterivanje učenika iz autobusa i ostavljanje na putu nazvala skandaloznim, i dodala da će Kancelarija za Kosovo i Metohiju od kosovske policije zatražiti odgovor za takvo postupanje i uložiti protest.

Stojanovićeva je rekla da je vozačima autobusa uručeno samo rešenje o isključenju iz saobraćaja koje je bilo ispisano na albanskom jeziku.

Autobusi „Kolašin prevoza“ svakodnevno su prevozili osnovce i srednjoškolce srpske nacionalnosti od kuće do škole i nazad.

„Ne tražite od nas da zaboravimo“

Centralna državna ceremonija povodom obeležavanja 16. godišnjice od početka NATO bombardovanja održana je ispred zgrade bivšeg generalštaba Vojske u Beogradu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Ceremonija je simbolično počela u 19.58 sati intoniranjem himne „Bože pravde“, uz simuliranje zvuka sirena, reflektorima su pokazivana mesta koja su bombardovana, a okupljeni građani su palili sveće.

Nakon toga je minutom ćutanja odata pošta žrtavama bombardovanja.

U umetničkoj formi glumci i narator podsetili su zatim na svih 78 dana bombardovanja sećajući se najtragičnijih događaja i žrtava.

Premijer Srbije Aleksandar Vučić zahvalio je Beograđanima što su se u velikom broju okupili ispred zgrade bivšeg generalštaba, poručujući da Srbija neće zaboraviti 24. mart 1999. godine. Vučić je istakao da je Srbija naučila lekciju, izvukla pouke i da će nastaviti da se bori za normalan i dostojanstven život građana.

„Nećemo sukobe ni sa kim, ni sa NATO-om, ali ljubomorno čuvamo svoju vojnu neutralnost“, rekao je Vučić.

Premijer je rekao da Srbija nije neprijatelj sa onima koji su nas ubijali, jer je to jedini mogući put.

On je rekao da Srbija hoće u Evropu ponosna i čistog obraza, ali da ne da joj bilo ko ruši dobre odnose sa Rusijom i sa prijateljima na istoku.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna, u kojoj živi narod koji je nemoguće pokoriti. Izvukli smo lekcije i borićemo se za normalan i dostojanstven život kakav imaju svi civilizovani narodi u Evropi“, rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija zaslužuje da se za nju živi i da danas zna samo za jednu borbu, borbu za život.

„Taj život, to je naša pobeda, pristojna i uređena zemlja, svaka fabrika koju napravimo, naša je pobeda, svaki Srbin koji može mirno da radi na KIM naša je pobeda, Srbija u Evropi, naša je pobeda. Hoćemo u Evropu uzdignuta čela, čista obraza, mi smo mala zemlja, ali čvrsta i ponosna“, poručio je premijer i dodao: „Takva zemlja može sve, da pamti, ali i da pobedi, samo ne tražite od nas da zaboravimo“.

Naveo je da je 24. mart prvi od 78 dana koji Srbija nikada neće zaboraviti te da Srbija, u ime svih nastradalih, pamti svaku bombu, geler i smrt, besmisao, sirene, glas Avrama Izraela, „tomahavke“, ruševine, bombe, mostove, avione…

„Mi pamtimo, a svi ostali treba da zapamte – dugačko je naše srpsko pamćenje i nećemo nikada zaboraviti. Ni za jedan od tih 78 dana, ni za jednu žrtvu, ni za jednu tugu nema zaborava“, rekao je Vučić.

Podsetivši da je na Srbiju krenulo 19 zemalja, bez odobrenja Ujedinjenih nacija, premijer je rekao da danas neće pričati o pravdi i nepravdi, ni o pokušaju otimanja naše teritorije, jer se to zna, „znamo mi a znaju i oni koji su to uradili, kao i da smo stajali uspravno i bez straha“.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Neću o tome, jer nije na nama da danas bilo kome sudimo, dosta nam je isterivanja bilo čega“, rekao je Vučić dodajući da ni srpska politika nije bila bezgrešna, niti je ovaj rat bio prvi u istoriji.

Nabrajajući da neće biti zaboravljena ni Grdelica, ni Niš, RTS, mostovi, Milica Rakić, niti jedan stradali građanin Srbije, i da ni za jednu žrtvu nema zaborava, poručio je:

„Srbija danas moli, ja danas molim – oprostite svojoj zemlji, vi koji ste joj dali sve. Oprostite ratove, pogrešne odluke, pogrešne saveze koje je stvarala, svaku podelu, oprostite zbog sebe, zbog nas, jer drugu zemlju nemamo, samo Srbiju“, rekao je Vučić.

Srbija će svaku kaznu prihvatiti i ja ću to i sam učiniti, jer nemam veću dužnost od borbe za sopstvenu zemlju, naveo je premijer i zaključio:

„Mi ne vičemo, nećemo ni politički da se delimo, danas se sećamo žrtava dostojanstveno i ozbiljno“.

Danas se navršava 16 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Napadi su trajali 11 nedelja i u njima je, prema procenama iz različitih izvora, poginulo između 1.200 i 4.000 ljudi.

Nikolić: Zar je takva sila trebalo da udari na Srbiju

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položio je venac na Spomenik žrtvama NATO agresije u Aleksincu i poručio da uvek opraštamo, ali da nikad ne smemo da zaboravimo.

On je naveo i da je Srbija braneći sebe branila pravo i pravdu, međunarodne zakone i institucije.

„Šesnaest godina je prošlo od kako su prve NATO bombe pale na naše gradove i sela, u njima na škole, bolnice, fabrike, televiziju i kasarne, čak i na ambasadu Narodne Republike Kine, izvan njih na naše njive, aerodrome, mostove i pruge. Kada im se učinilo da to nije dovoljno, gađali su naše kuće i u kućama naše najveće blago – našu decu“ rekao je Nikolić.

„Braneći svoju teritorijalnu celovitost, branili smo međunarodni princip celovitosti svake suverene zemlje na svetu, branili smo pravo i pravdu, međunarodne zakone, povelje, institucije pred kojima bi trebalo da smo svi jednaki“ istakao je Nikolić.

On je podvukao da smo i tada upozoravali da presedan nad Srbijom otvara Pandorinu kutiju sa strašnim posledicama po međunarodnu zajednicu.

„Usamljen i tragičan, glas Srbije izgubio se u kakofoniji silnika koji su razarali samo biće međunarodnog ustrojstva, najpre rečima i odlukama silnika, a onda i bombama. Posledice oholih odluka od pre šesnaest godina danas oseća i sa njima živi čitav svet“ dodao je.

Nikolić je naveo da se Srbija seća svoje nesreće, pamti svoje sugrađane, broji nevine žrtve i radi i da se, opet, kao i čitavog 20. veka, podiže iz pepela.

„Kad pomenemo njihovu prošlost, kažu da je važna samo lepša budućnost. Kad pomenemo našu budućnost, kažu da je ne zaslužujemo zbog prošlosti.Nama nije dozvoljeno da za svoju decu gradimo lepšu budućnost sve dok se, kako kažu, ne suočimo sa svojom prošlošću i odlukama koje smo donosili. Dok se ne izvinimo za sve što su nam učinili“ rekao je Nikolić.

Pa dobro, nastavio je predsednik, ako ova pravila suočavanja važe za Srbiju, da li je to opet iz posebne knjige, da li ona važe samo za nas.

„Neka nam makar pokažu tu knjigu pravila po kojoj su pre šesnaest godina podigli avione i danima bacali po našoj zemlji bombe od kojih i danas oboljevaju naša deca. Bombe koje su posejale razdor po celoj planeti“ rekao je Nikolić.

Srbija pamti i obeležava te dane, čuva sećanje na svoje nevine žrtve, svrstavajući ih uz svete velikomučenike. Oni koji se nisu izvinili, koji se nisu suočili sa posledicama svojih pogubnih odluka i dela, koje ni jedan sud nije pozvao na odgovornost za smrtonosne „kolateralne greške“, ne zaslužuju sećanje ni oprost.

Kada budu, ili, ako ikada budu izgovorili reči izvinjenja i zatražili oprost od nas, čuće reči koje su nam uvek govorili patrijarsi dok su se klanjali senima mrtvih na stratištima: da uvek opraštamo ali da nikad ne smemo da zaboravimo, rekao je predsednik.

Kako je rekao, nove generacije, neopterećene predrasudama prema Srbiji, mogu da učine dela koja bi pomogla da porodice stradalih osete smirenje.

Predsednik Srbije je precizirao da je Aleksinac bombardovan u više navrata, čak šest puta bio kolateralna greška, a 5. aprila, u 21.35, trinaestog dana od početka agresije na tadašnju SR Jugoslaviju, pogodili su centar grada, ubili 11 i ranili 50 građana i među njima celu porodicu Milić: oca Dragomira, majku Dragicu i ćerku Snežanu.

„Kažu da je meta bila kasarna nadomak grada i da su zbog tehničke greške malo promašili. Kako da promaše toliko da metu prepoznaju u dečjem parku, šetalištu i trgu koji čine centar Aleksinca“ rekao je Nikolić.

Kako je dodao, naredbodavci, izvršioci, pomagači – svi su još uvek živi, „neki od njih i sada bombarduju, a Srbija oplakuje, obeležava, otima od zaborava i traži samo pristojno ljudsko izvinjenje od silnika koji su jednu zemlju u evropi bombardovali pred kraj dvadesetog veka“.

„Zar je takva sila, 19 u nepravdi udruženih država, trebalo da udari na Srbiju, a među njima i one zemlje koje se ponose svojom tradicijom pravde i prava, ljudskih sloboda i demokratije, slobodarskih ideja. Da li je njihova tradicija istinita ili lažna. Iz kakve tradicije se izrodio ovakav čin“ upitao je Nikolić.

On je podvukao da Srbija i danas poštuje i veruje u istinske značajne civilizacijske vrednosti i da je pre 16 godina poraz doživeo njihov lažni oblik.

„Još možda i da ih zamolimo da nam oproste greh što se nadamo da će jednog dana, meseca, godine, neko u njihovo ime zatražiti oprost i uputiti izvinjenje porodicama za ubijene civile, za decu, za sve naše postradale građane koje su hladno nazvali kolateralnom greškom“ upozorio je Nikolić.

Kako je naveo greška jeste, ali ne kolateralna, „već njihova istorijska i neljudska“.

Na spomeniku koji je podigao narod Srbije 1. novembra 1999. godine ispisana su imena 24 osobe koje su stradale u NATO bombardovanju.

Pored Nikolića, u delegaciji je bio i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković.

Venac je položila i delegacija Skupštine opštine Aleksinac.

Spomenik se nalazi ispred stambene zgrade koja je izgrađena za ljude kojima su porušene kuće tokom NATO bombardovanja.

Parastos za stradale na Kosovu

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Parastosom žrtvama, koji je služen u hramu Sv. Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici jutros je počelo obeležavanje godišnjice NATO bombardovanja.

Parastosu su pored građana prisustvovali predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici opština sa severa Kosova i načelnik kosovskomitrovickog Okruga Vaso Jelić.

Nakon parastosa položeni su venci i cveće na spomenik “Istina” koji se nalazi kod glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Gradonačelnik Severne Mitrovice Goran Rakić podsetio je da je pre 16 godina 19 članica NATO-a započeo rat protiv SR Jugoslavije koji odneo na hiljade nevinih života i izazvao katastrofalna razaranja zemlje.

Rakić je rekao da je poražavajuća i sramna činjenica što je NATO svoju vojnu akciju nazvao “Milosrdni anđeo” i to što su sve nevine žrtve proglasili kolateralnom šetom.

“Sa ovog mesta poručujem NATO generalima i onima koji su odlučivali da nisu vaše bombe bile milosrdni anđeo, da sve žrtve – naši anđeli nisi kolateralna šteta. Vaše bombe su sejale smrt, a sve naše nevine žrtve – naši anđeli imaju svoja imena i prezimena i stradali su od vaše nemilosrdne ruke,”- poručio je Rakić.

I u drugim opštinama na severu Kosova na sličan način se obeležava godišnjica NATO bombardovanja Srbije.

U Kosovskoj Mitrovici u podne je najavljena protestna šetnja od glavnog ibarskog mosta do nekadašnje zgrade SUP-a koju je u bombardovanju 1999. godine uništena, a na čijem mestu se danas nalazi zgrada Filozofskog fakulteta.

Stefanović odao poštu poginulim pripadnicima MUP-a

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović odao je danas poštu poginulim pripadnicima MUP-a tokom bombardovanja 1999. godine, porukom da njihova hrabrost i žrtva ne smeju nikada biti zaboravljeni.

„Kada god je bilo teško, srpski policajci bili su prvi na liniji odbrane zemlje i građana. Uvek su bili nepokolebljivi i neustrašivi, mareći više za tuđe živote nego za sopstvene“, rekao je Stefanović koji je položio venac na spomen ploču poginulim pripadnicima MUP-a u Kneza Miloša.

Uz napomenu da je obaveza svih da čuvaju sećanja i uspomene na te hrabre ljude, Stefanović je poručio da oni nikada nisu odustajali i napuštali svoju dužnost, a da je obaveza države da bude snažna podrška za njihove porodice.

„Bili su sinonim za hrabrost, sigurnost i odlučnost. Danas odajemo poštu svim žrtvama pripadnicima MUP-a, a posebno se sećamo žrtava 167 policajaca koji su živote dali u martu, aprilu, maju i junu“, rekao je Stefanović.

Gradonačelnik Beograda Siniša Mali položio je danas venac na spomen obeležje poginulim vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijentima KBC Dragiša Mišović koji su stradali bombardovanju.

Vence su položili i predstavnici Gardijske brigade, KBC Dragiša Mišović, kao i porodice poginulih gardista i pacijenata.

Mali je nakon polaganja venca rekao da je današnji dan prilika da se setimo svih koji su tragično izgubili živote.

„Na nama je da čuvamo uspomene na sve koji su izgubili živote i da vodimo odgovornu i pametnu politiku koja ne podrazumeva gubitak života nedužnih ljudi“, rekao je Mali novinarima.

Otac jednog od stradalih vojnika i predsednik nevladine orgnaizacije „Porodice nastradalih i unesrećenih“ Branislav Pejčinović rekao je da su rane koje nose i dalje teške i da je akcija „Milosrdni andjeo“ ostavila pakao za sobom.

On je rekao i da treba utvrditi tačan broj ubijenih, ranjenih i onih koji su trajno ostali invalidi zbog NATO bombardovanja što, kako tvrdi, još nije uradjeno.

U raketnom napadu NATO saveza 20. maja 1999. godine 50 minuta posle ponoći poginulo je sedam vojnika i tri pacijenta.

Poginuli su vojnici Gardijske brigade Aleksandar Bajin, Goran Verežan, Predrag Ignjatović, Branimir Krnjajić, Slaviša Miljković, Vojin Pejčinović i Dragan Tankosić i pacijenti Branka Bošković, Zora Brkić i Radosav Novaković.

Zamenik gradonačelnika Beograda Andreja Mladenović poklonio se, položio cveće i zapalio sveću na spomen-obeležju „Zašto“ u Tašmajdanskom parku.

Mladenović je novinarima rekao da i posle 16 godina rane i ožiljci još postoje i da se nije i ne sme zaboraviti sve što se dešavalo 1999. godine.

„Bombardovanje zgrade RTS i ubistvo 16 radnika, koji su samo radili svoj posao, je akcija koja je ušla u istoriju kao simbol kako je NATO bombardovao našu zemlju“, rekao je Mladenović povodom godišnjice bombardovanja.

Ne zaboraviti poginule

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Na brdu Štraževica, kraj Rakovice, danas je polaganjem venaca odata počast dvojici pripadnika Vojske Jugoslavije koji su poginuli tokom NATO agresije.

Uz članove porodice i prijatelje vence na spomen obeležje „Glasnik sa Straževice“ položili su ministri spoljnih i unutrašnjih poslova Ivica Dačić i Nebojša Stefanović, kao i predstavnici vojske i policije i gradskih vlasti.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve služilo je opelo poginulima – Vlastimiru Lazareviću i Vladimiru Vujoviću, a izveden je i prigodan kulturno – umetnički program kojim je obležena 16. godišnjica od početka NATO bombardovanja.

Posle odavanja počasti poginulima, Dačić je u izjavi novinarima istakao da se danas, kao svake godine sećamo onih koji su dali živote u odbrani naše zemlje i naroda.

On je naglasio i da je važno da iz sećanja izvučemo određene pouke, a „jedna od tih je da nikada ne zaboravimo veličinu žrtve koji su podneli ljudi koji su se tada braniliu zemlju“.

Dačić je naveo i da je, s druge strane, na nama „da učnimo sve da ne prepustimo zaboravu i njihove lične sudbine i porodice i da država pokaže odgovoran odnos prema porodicama poginulih“.

Prema njegovim rečima, „treba učiniti sve što možemo da se rat više nikada ne ponovi“ i da se „trudimo da na druge načine rešavamo i štitimo naše nacionalen interese“.

Dačić je, napomenuvši da je početak NATO bombardovanja „dan koji obično nazivamo da se ne zaboravi i da se više nikada ne ponovi“, istakao da je za kolektivnu istoriju našeg naroda važno da se obeležava taj datum.

„Kao što znate, ovde smo (SPS) bili savake godine… i u vreme kada to pre više od deset godina i nije bilo zvanično obeležavano“, rekao je Dačić.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku je važno da razgovaramo s porodicama poginulih „koji posle 16 godina još nisu uspeli da reše neke svoje životne probleme“.

Stefanović je, posle polaganja venca i odavanja počasti, u Spomen knjugu upisao: „Iskreno poštovanje za heroje, ljude bolje od nas koji su dali svoje živote za svoj narod i svoju Srbiju“.

„Uvek ćemo se sećati njhove žrtve čineći sve da budemo dostojni onog što što su učinili za svoju zemlju“, dodao je ministar unutaršnjih poslova.

Poštu stradalima odao je i predsednik gradske skupštine Nikola Nikodijević koji je istakao da je naša civilizacijska obaveza „da se sa pijatetom sećamo svih koji su dali život u borbi za slobodu države“.

Nikodijević je, u izjavi novinarima, naglasio i da je civilizacijska obaveza da se sećamo i svih nevinih žrtava koje su stradale tokom bombardovanja.

„Naša obaveza je, pre svega, da vodimo računa o porodicama stradalih i o onima koji su u tom ratu ranjeni, ostali invalidi… i da izvučemo pouke i da nam se takve stvari više nikada ne ponove“, rekao je Nikodijević.

Polaganjem venaca i komemoracijom kraj spomenika u Karađorđevom parku u Pirotu , odata je pošta i služen parastos svim stradalima u ratovima od 1990. kao i poginulima u NATO agresiji 1999. godine.

Vence i cveće položili su porodice i rođaci poginulih, predstavnici boračkih udruženja, Udruženja invalida rata, lokalne i okružne vlasti.

U pomenutim ratovima kao i u NATO agresiji poginulo je 26 Piroćanaca, a NATO avioni gađali su ciljeve na territoriji celog Pirotskog okruga – podsetio je prisutne načelnik Pirotskog okruga Dimitrije Vidanović.

Zamenik predsednika Skupštine opštine Milan Petrović je naglasio da poginule ne smemo zaboraviti jer su stradali u odbrani zemlje koja se našla na meti agresora.

Kraljevčani su danas, uz pravoslavni parastos borcima poginulim u ratovima od 1991. do 1999. godine, na Spomen-obeležju u centru Kraljeva, obeležili šesnaestu godišnjicu NATO bombardovanja Srbije.

Članovi porodica, prijatelji, predstavnici Grada Kraljeva, Vojske Srbije, policije i boračkih udruženja, položili su vence kraj spomen ploče sa 86 imena poginulih Kraljevčana, od kojih 77 na Kosovu i Metohiji.

Godišnjica NATO agresije obeležava se i u kasarni “Jovan Kursula” u naselju Jarčujak polaganjem venaca na spomen-obeležje herojima 252. oklopne brigade, kao i u kasarni u Ribnici gde se u spomen-sobi Druge brigade Kopnene vojske čuva sećanje na poginule pripadnike Vojske srbije.

Tokom NATO bombardovanja Kraljevo je na meti vazdušnih napada bilo čak 54 dana u kojima je teže ili lakše povređeno 37 civila, a uništeno je ili oštećeno 1.750 vojnih i civilnih objekata.

Spomenik žrtvama bombardovanja naredne godine

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Država će naredne godine izgraditi spomenik žrtvama bombardovanja 1999. godine, kazao je danas nakon polaganja venaca ispred spomenika deci stradaloj u NATO bombardovanju ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin.

„Ovo je poslednji put da država Srbija nema gde da položi venac sećanja na svoje pobijene, na sve one koji su u agresiji NATO-a bili brutalno ubijeni. Iduće godine država će podići spomen obeležje, žrtve bar toliko zaslužuju“, kazao je Vulin.

On je zahvalio „Večernjim novostima“ na tome što su podigli spomenik stradaloj deci, jer, kako je naveo, da „nema toga mi (država) danas ne bi imali gde da položimo vence“.

On je kazao da je Jugoslavija bombardovana bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN i da se te posledice kršenja međunarodnog prava osećaju u celom svetu.

„Ono što je urađeno pre 16 godina nije moglo da bude urađeno bez posledica. Danas čitav svet gleda gde će se to sve pojaviti ono što je pre 16 godina urađeno našoj zemlji. Danas čitav svet gleda i vidi da kada jednom silujete međunarodno pravo, nikada ne znate gde će se završiti“, kazao je Vulin.

Polaganjem venaca na spomen obeležja na Univerzitetskom trgu u Nišu, odata je danas pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojima je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Predsednik Skupštine grada Mile Ilić rekao je da Niš treba da čuva sećanje na žrtve NATO bombradovanja i da brine o porodicama stradalih.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, predstavnici Srpsko-ruskog humanitarnog centra, delegacije boračkih organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji.

Sirene su se oglasile u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušnih napada, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i osam grafitnih projektila.

Od kasetnih bombi 7. maja 1999. godine poginulo je 15 Nišlija, a više desetina je ranjeno.

Nastavak suđenja Ivanoviću

Suđenje Oliveru Ivanoviću i još četvorici Srba će biti nastavljeno danas u Kosovskoj Mitrovici saslušanjem svedoka tužilaštva Blagoja Miletića i Bedria Istogua.Oliver Ivanovć 

Advokat Olivera Ivanovića Ljubomir Pantović izjavio je Tanjugu da je Miletić predložen od strane tužilaštva obzirom da je spornog dana, 14.aprila 1999.godine, kao istražni sudija bio na licu mesta i izvršio uviđaj.

„On nije očevidac događaja, već čovek koji je izvršio uviđaj I pribeležio šta je video tako da on nema tu šta značajno da kaže apsolutno, nešto što bi dramatično pogoršalo položaj bilo koga , čak ne može ni da poboljša, šta god da priča. I da je svedok odbrane, isti bi bio ishod njegovog svedočenja, tako da nema veze što je svedok tužilaštva“, rekao je Pantović.

Nakon saslušanja svih svedoka u vezi s događajima iz 1999. godine, sudije saslušati još 40 svedoka tužilaštva u vezi sa događajima iz 2000. godine.

Oliver Ivanović optužen je da je na Kosovu počinio krivično delo ratnog zločina nad civilnim stanovništvom 1999, a zaprećena kazna za to delo je od pet godina do doživotne robije.

I ostaloj četvorici Srba Dragoljubu Delibašiću, ocu i sinu Iliji i Nebojši Vujačiću i Aleksandru Lazoviću optužnicom prete višegodišnje kazne zatvora ako na sudu budu potvrđeni navodi optužnice za ubistvo i pokušaj ubistva.

Sva petorica optuženih Srba izjasnili su se da nisu krivi za dela koja im se stavljaju na teret.

23.03. 2015 08:00-23:58 Albanija i Kosovo teže ujedinjenju jer Srbija (Beograd) teži razjedinjenju sa Kosovom…


Opljačkana kuća Srpskinje u selu Dugonjevo kod Kline

 23.03. 2015, 22:32 Izvor: Tanjug

Kuća, čiji je vlasnik jedna Srpkinja u selu Dugonjevo u opštini Klina na Kosovu i Metohiji, opljačkana je tokom prethodne noći što je uznemirilo Srbe povratnike iz ovog kraja, izjavio je večeras službenik za integraciju zajednica u opštini Klina Ranko Kostić.

Kostić je u izjavi Tanjugu rekao da je opljačkana kuća Silvije Rašković i da su kradljivci odneli kompletnu belu tehniku a da je vlasnica u trenutku pljačke bila u poseti rođacima u centralnoj Srbiji.

Uz podsećanje da ovo nije prvi slučaj pljačke te kuće koja se nalazi na ulazu u selo, Kostić je rekao da je najnoviji nasrtaj na imovinu Srba uznemirio povratnike u opštini Klina i da su slučaj prijavili Kososkoj policiji.

U selu Dugonjevo nalazi se 13 kuća, od kojih su u osam Srbi stalno nastanjeni a do povratka u ovo selo došlo je 2008. godine, rekao je Kostić.

Pred današnju sednicu kosovske i albanske vlade: „Jedna zemlja. Jedan narod. Jedan san“

23.03. 2015, 6:45 Izvor: KoSSev

Foto: Lapsi.al

„Jedna zemlja. Jedna narod. Jedan san.“, moto je današnjeg sastanka albanske i kosovske vlade, koji je odabrao albanski premijer, Edi Rama. Današnji sastanak dveju vlada najavio je juče na svom Fejsbuk profilu i kosovski premijer, Isa Mustafa: „Mojoj Vladi je prioritet saradnja sa Albanijom, kroz koordinisane politike za naše zajedničke interese, interese Albanaca u regionu, kao i sprovođenje saradnje po pitanjima od regionalnog karaktera i evro-atlantskog procesa.“ Tokom „istorijske sednice“, kako je nazivaju kosovski mediji, biće potpisana tri sporazuma, tri protokola i četiri memoranduma između dve vlade. Kosovski mediji navode i da će ključni biti sporazumi o bezbednosti, obrazovanju, finansijama, poljoprivredi, trgovini i kulturi. Sednica počinje danas u 11 časova u Tirani.

“Dragi prijatelji, želim da podelim sa vama radost koja je već počela pripremama za sednicu Vlade Republike Kosovo i Saveta ministara Republike Albanije. Stoga, ja sam optimista da će sastanak u ponedeljak u Tirani biti uspešan i da će otvoriti novo poglavlje saradnje između naše dve zemlje,” napisao je Mustafa na svom Fejsbuk profilu, dodajući:

„Jedna zemlja. Jedan narod. Jedan san“

Portal „Lapsi.al“ je došao i do fotografije okruglog stola za kojim će danas sedeti ministri kosovske i albanske vlade.

„Na njemu je postavljena zastava Evropske unije, dok se u sredini nalazi trodimenzionalni orao,“ dodaje ovaj portal, koji navodi da postoji posebno mesto za potpisivanje sporazuma i drugo gde će Mustafa i Rama izaći na konferenciju za novinare.

„Rama je kao moto ovog sastanka izabrao tri rečenice – Jedna Zemlja. Jedna narod. Jedan san,“ dodaje ovaj portal i podcrtava da će na ovom sastanku biti potpisano 11 sporazuma, protokola i memoranduma između dve vlade.

Premijer Albanije, Edi Rama:

„Sutra važan dan za odlučivanje o preuzimanju daljih koraka o ujedinjenju tokom sastanka dveju vlada“

“Mojoj Vladi je prioritet saradnja sa Albanijom, kroz koordinisanje politike za naše zajedničke interese, interese Albanaca u regionu, kao i sprovođenje saradnje po pitanjima od regionalnog karaktera i evro-atlantskog procesa. Obe naše zemlje nikada do sada nisu imala pogodniju situaciju kod kuće, ali takođe i regionalnu i međunarodnu – da uspostave zajedničke politike u svim oblastima, koje nas vezuju i koje čine naše bilateralne odnose posebnim.”

Koha je sinoć detaljno prenela i o čemu će predstavnici dve vlade sutra razgovarati u Tirani, te je tako navedeno čak jedanaest tačaka:

1. Razgovor o  uzajamnoj saradnji u vezi sa uzajamnim bezbednosnim sektorom
2. Memorandum o jačanju saradnje u oblasti unutrašnje kontrole
3. Protokol o zajedničkom korišćenju uređaja kontrole granica
4. Protokol za neposredno prekogranično praćenje
5. Memorandum o razumevanju u vezi sa jačanjem saradnje između ministarstava finansija
6. Sporazum o saradnji u vezi sa zajedničkom organizacijom učenja albanskog jezika i albanske kulture u dijaspori
7. Sporazum o saradnji u oblasti visokog obrazovanja i naučnog istraživanja
8. Sporazum o saradnji  u vezi sa institucionalnom koordinacijom i unapređenju profesionalnog razvoja nastavnika u preduniverzitetstkom obrazovanju
9. Protokol o primeni okvirnog sporazuma između Vlade Albanije i Vlade Kosova o saradnji u promocije trgovine i olakšicama
10. Memorandum o saradnji u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja
11. Memorandum o saradnji između Ministarstva kulture Albanije i Ministarstva kulture Kosova

A prva zajednička sednica Vlade Kosova i Vlade Albanije održana je u Prizrenu u januaru 2014. godine, kada su i dve vlade potpisale „Deklaraciju o strateškom partnerstvu i saradnji“, da bi u aprilu iste godine, usledila i komemorativna sednica ovih vlada u Kukešu, gde su obeležili petnaestogodišnjicu borbe Oslobodilačke vojske Kosova i pomoć vlasti i žitelja Albanije u prihvatanju Albanaca koji su masovno pobegli sa Kosova tokom rata na KiM-u.

Međutim, prva sednica vlada obeležila je početak niza zajedničkih aktivnosti Kosova i Albanije, dok su „zajedničke aktivnosti“ posebno vidljive bile početkom ove godine – otvaranje zajedničkog novog carinskog terminala između Kosova i Albanije, razmena „muzejskih postavki“, te lobiranje albanskih diplomata za nova priznanja Kosova, ali i produbljivanje već uspostavljene saradnje.

Selaković: Srbija neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije

23.03. 2015, 20:47 Izvor: Tanjug

Ministar pravde, Nikola Selaković, izjavio je danas da Srbija ne može i neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije i pozvao EU da se tome suprotstavi, a ne da ćuti i na to gleda blagonaklono.

„Srbija ne može i neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije i ne moraju to da prikrivaju pod bilo kojim plaštom, pošto je očigledno da se o tome radi“, rekao je Selaković Tanjugu.

Premijeri Kosova i Albanije Isa Mustafa i Edi Rama potpisali su danas međudržavni sporazum o saradnji u raznim oblastima, posle čega je Rama izjavio da je potvrđeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“.

Selaković je naveo da Srbija želi dobre i najbolje odnose sa Albanijom, kao i da Srbi i Albanci na Kosovu i Metohiji žive u miru, ali da neće da ćuti na stvaranje Velike Albanije.
„Mi pozivamo EU da se tome suprotstavi, a ne da ćuti i da na to blagonaklono gleda“, rekao je Selaković.

Korak unazad od formiranja suda za zločine OVK

Vladajuća koalicija Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova zajedno sa listom „Srpska“ trenutno nema dovoljno glasova za osnivanje Specijalnog suda, koji treba da tretira pretpostavljene ratne zločine OVK na Kosovu u periodu 1998–2000.

Poslanici DPK počeli su da se izjašnjavaju protiv, prenose Zeri, tvrdeći da nisu samo opozicioni poslanici protiv uspostavljanja Specijalnog suda, javlja dopisnik RTS-a.

Ustavni amandmani kojim treba da se otvori prostor za osnivanje Specijalnog suda, očekuju se da početkom maja budu pred poslanicima u parlamentu.

Kosovski ministar pravde Hajredin Kuči izjavio je da će pred Specijalnim sudom za zločine OVK da se nađe manje od deset osoba.

Kuči tvrdi da mu je to preneo glavni tužilac Specijalne jedinice za istragu o trgovini organima i ratne zločine bivše OVK Klint Vilijamson.

„To mi je rečeno na sastanku na kojem je bio i Agim Čeku“, rekao je Kući za RTK i dodao da niko ne zna imena onih kojima će se suditi.

Američka ambasadorka na Kosovu Trejsi En Džejkobson izjavila je da je što brže formiranje Specijalnog suda važno za dobrobit i budućnost Kosova.

Džejkobsonova je istakla da će sud funkcionisati po kosovskim zakonima, da će se baviti individualnim slučajevima i da neće biti više od 10 predmeta koji će se naći u tom sudu.

Protiv osnivanja suda su Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova, Inicijativa za Kosovo.

Za osnivanje suda potrebno je da glasa 80 od ukupno 120 poslanika Skupštine Kosova, uključujući i dve trećine srpskih i drugih nealbanskih poslanika.

U međuvremenu, prištinski dnevnik Bota sot piše da i dalje nema zvanične odluke gde će biti sedište Specijalnog suda.

Odluku, dodaje list, još nije potvrdio Brisel, koji o tome pregovara sa vladom Holandije.

„Osnivanje Specijalnog suda ostaje prioritet za EU na Kosovu. U ovoj fazi ne možemo da komentarišemo konkretne aktivnosti. Planirani proces u Briselu i Prištini je u toku. Evropska unija podržava Kosovo u formatiranju zakonskog okvira za osnivanje suda, na osnovu postignutog sporazuma i ratifikacije Skupštine Kosova aprila 2014. godine”“, kaže se u odgovoru EU, koji prenosi dnevnik Bota sot.

Vlada Kosova: Nema napretka u primeni Briselskog sporazuma

 23. 03. 2015, 18:47 Izvor: RTK2

Izvor: RTK2 (tekst je izvorno preuzet i nije lektorisan)

Vlada Kosova je u izveštaju o sprovodjenju briselskog sporazuma dostavljenog Evropskoj uniji, ocenila da nije bilo značajnijeg napretka.

Izveštaj koji je potpisala Edita Tahieri, obuhvata vreme od početka oktobra prošle do sredine marta ove godine.

Ističe se da je potpisivanje sporazuma o pravosuđu 9. i 10. februara najveće dostignuće u posmatranom šestomesečnom periodu.

Licenciranje kompanija sa severa Kosova od početka 2015. godine, jedna su od retkih pohvalnih stavki u izveštaju.

Buduća Zajednica srpskih opština treba da bude formirana po uzoru na postojeći model Asocijacije kosovskih opština, a to znači da bude u skladu sa kosovskim Ustavom i zakonima i bez izvršnih nadležnosti.

Vlada Kosova u izveštaju navodi da će do pregovora o ZSO doći tek kada budu ispunjena četiri preduslova: raspuštanje paralelnih struktura Srbije, primena sporazuma o pravosuđu, raspuštanje Civilne zaštite i uklanjanje Parka mira sa mosta na Ibru.

Pored ova četiri uslova, Priština traži od Beograda i primenu sporazuma o energetici, telekomunikacijama i osiguranju vozila.

„Do raspuštanja Civilne zaštite nije došlo, iako pregovori traju od decembra 2013. godine. Kao delimični napredak navodi se započinjanje pregovora o planu implementacije u decembru 2014. U izveštaju Vlade Kosova je istaknuto da Priština već ima plan integracije pripadnika Civilne zaštite kojim nudi 550 radnih mesta u kosovskom sistemu“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju se tvrdi da se Srbija „kontinuirano meša u unutrašnja pitanja Kosova, koje se ocenjuje kao ilegalno i kao kršenje Briselskog sporazuma, a ogleda se u jačanju paralelnih struktura i novim imenovanjima predstavnika privremenih organa“.

„Nedostatak političke volje Vlade Srbije glavni je razlog loših rezultata u primeni sporazuma, istaknuto je u izveštaju, u kome se dodaje da je Kosovo u potpunosti bilo posvećeno implementaciji i aktivno na tehničkom nivou, čak i u šestomesečnom periodu institucionalne blokade“, ocenjuje se u dokumentu

Prema izveštaju Prištine, do napretka nije došlo ni u integraciji severa Kosova.

„Umesto brže integracije severa Kosova nakon lokalnih izbora, došlo je do podizanja tenzija, za šta je odgovoran Beograd, zbog zamene jednih barikada Parkom mira, koji je ograničio slobodu kretanja. Takođe, Srbija je, posebno od oktobra, radila na jačanju paralelnih struktura što je dovelo do podrivanja funkcionalnosti legalno izabranih gradonačelnika i skupština opština u četiri opštine na severu na kosovskim izborima krajem 2013“.

Navodi se da je zbog protivljenja Srbije da obrazovanje i zdravstvo budu integrisani u kosovski sistem, došlo do neusvajanja budžeta u severnim opštinama, što je kao posledicu imalo blokiranje opštinskih računa od marta 2015. godine.

Vlada Kosova u izveštaju poziva pet država članica EU da priznaju Kosovo.

Takođe se od EU traži da pruži veću podršku Kosovu u procesu evropskih integracija, konkretno da SSP bude potpisan u prvoj polovini ove godine, dok se Brisel poziva da primenu poglavlja 35. u pregovorima sa Srbijom uslovi sprovođenjem briselskih sporazuma.

SAP KiM na šesnaestogodišnjicu NATO bombardovanja: Protestna šetnja i tribina u Severnoj Mitrovici

 23.03. 2015, 12:17 Izvor: KoSSev

Foto: Internet

Povodom šesnaestogodišnjice početka NATO bombardovanja, Skupština Autonomne pokranije Kosova i Metohije (SAP KiM) sutra u 12 časova organizuje protestnu šetnju, nakon koje će biti održana i javna tribina.

Protestna šetnja počeće od glavnog mitrovičkog mosta na Ibru, do mesta nekadašnje zgrade SUP-a, a sadašnjeg Filozofskog fakulteta, koja je bombardovana početkom maja 1999. godine. Nakon šetnje, kako navode organizatori, biće održana i javna tribina na kojoj će govoriti politički prvaci iz Beograda, saopštilo je rukovodstvo ove organizacije. Još uvek nije poznato ko će učestvovati na ovoj tribini.

U Kosovskoj Mitrovici je 24. marta 1999, prvo bombardovana vojna kasarna u južnom delu grada, u naselju Bair. U posebnom sećanju Mitrovčana, međutim, ostalo je bombardovanje zgrade SUP-a u severnom delu grada, 2. maja 1999. godine, a koja se nalazila u neposrednoj blizini stambenih zgrada i dečijeg igrališta.

U bombardovanju mitrovičke zgrade SUP-a poginuli su nečelnik službe za upravne poslove, Milomir Aksentijević i policajac Nenad Vitković, ali i civilno lice, Hasibe Mešahrani, koja je živela u obližnjoj zgradi. Teže i lakše je ranjeno više od 10 pripadnika MUP-a, kao i 25 civila. Na tom mestu, posle rata, nikle su montažne zgrade Filozofskog fakulteta i rektorata, a pre pet godina, srpski policajci su postavili spomen obeležje sa porukom “Ne umiru oni kojih se sećamo.”

„BG i Srbi na KiM – drugi jezik“

23. 03. 2015, 18:22 Izvor: B92

Beogradske vlasti i Srbi sa KiM-a ne govore istim jezikom, nikada nisu govorili, a vlast u Beogradu vodi politiku na KiM-u preko intelektualnog polusveta.

To je u Kažiprstu na TVB92 rekao jedan od osnivača Srpskog nacionalnog foruma na Kosovu, Momčilo Trajković, istakavši da ljudi na KiM-u žele da čuju alternativno mišljenje, koje nema tendenciju da smeni vlast, nego da vlasti pomogne da razume kosovske probleme koji su slojeviti.

“Beogradske vlasti i Srbi sa Kosova nikada nisu govorili istim jezikom. Govorile su određene partijske strukture. Nemamo podršku medija, imate cenzuru, ne možemo da dođemo do pozicije da kažemo. Ljudi na KiM-u žele da čuju drugo mišljenje, traže alternativu, ne da smeni vlast, već da pomogne vlastima da razume pitanje KiM-a. To pitanje je slojevito, ko to ne razume vuče pogrešne poteze, a to je šteta za nas,“ ističe Trajković.

Trajković smatra da Srbi na Kosovu i Metohiji i dalje žive u strahu.

“Naizgled može da se kaže da je bolji položaj Srba, ali kad se suštinski uđe u problem, vlada nesigurnost, strah da se može desiti 17. mart, nema perspektive, ekonomske, socijalne, pitanje je šta će biti sa zaposlenima u institucijama države Srbije, tzv. paralelnim institucijama. To je neverovatan zemljotres koji drma poziciju Srba na KiM. Plašim se da strah može da poremeti odnose među Srbima,“ smatra Trajković.

Prema njegovim rečima, na KiM-u postoje tri faktora koji su odgovorni za rešavanje krize.

“To su međunarodna zajednica, kosovske vlasti i vlasti Srbije. Sva tri faktora umesto da rešavaju, proizvode krizu. U tome je besperspektivnost, Srbi čekaju da utiče vlast u Beogradu, ali postoji objektivna situacija zašto ona to ne može da uradi. Postoje smetnje,“ dodaje Trajković.

On navodi da je Briselski sporazum doneo samo konfuziju.

“Svi smo u konfuziji, čak i oni koji su potpisali sporazum, ali oni to neće reći. Narod ne zna šta definiše Briselski sporazum. Sporo sprovođenje buni srpsku stranu, sprovedeno je, za sada, sve što je išlo na ruku kosovskoj strani, a Albanci se bune, jer ne znaju kakva će ovlašćenja dobiti Zajednica srpskih opština. Svi su u magli, niko nema dovoljno informacija šta se iza svega krije. Očigledno je da suština Briselskog sporazuma nije u rešavanju problema Srba na KiM-u. Rešava jedino poziciju vlasti prema međunarodnoj zajednici i putu ka Evropskoj uniji. Mi smo tu kolateralna šteta. Razumem problem države, ali moramo da budemo informisani da bismo znali kako da iznesemo te kompromise,“ napominje Trajković.

Apropo sve češćih reči u javnosti da treba naći konačno rešenje za KiM, gost Kažiprsta navodi da konačno rešenje ne postoji, već da se mora započeti proces rešavanja.

“Onome ko zagovara donošenje konačnog statusa bih postavio pitanje, da li Srbija ima pozicije na međunarodnom planu da bi mogla konačno da reši status? Šta je konačni status uopšte? Da bude onako kako je bilo? Nemoguće. Da podelimo? Nije rešenje. Da Srbi napuste Kosovo? Ako ne bude došlo do rešavanja, u figurativnom smislu, Šumadija će postati Kosovo. Za konačno rešavanje treba okupiti sve kreativne snage, sadašnja vlast vodi politiku na KiM-u preko intelektualnog i političkog polusveta koji je može da razume probleme. Oni su produžena ruka ljudi iz Beograda koji imaju svoje interese, a ne interese nas koji živimo dole,“ zaključio je Trajković.

Savet kosovskog tužilaštva zvanično potvrdio da raspisuje konkurs za 15 srpskih tužilaca

23. 03. 2015, 13:51 Izvor: KoSSev

Foto: Kosovsko tužilaštvo

Na današnjem sastanku Saveta Kosovskog tužilaštva (SKT), koji je vodio kosovski državni tužilac i predsednik ovog saveta, Sulja Hodža, i zvanično je odlučeno da će 25. marta biti raspisan konkurs za 15 srpskih tužilaca, koji će trajati do 25. maja. Kosovski ministar pravde Hajredin Kuči je ovaj konkurs ranije najavio kao konkurs za srpske tužioce koji će, prema nedavno potpisanom Sporazumu o pravosuđu između Beograda i Prištine, biti integrisani u kosovski pravosudni sistem.

„Jedina tačka dnevnog reda je bila razmatranje i odobravanje odluke o konkursu za tužioce, u skladu sa članom 110 (tačka 20 Ustava Republike Kosovo), Prvog sporazuma o principima normalizacije odnosa između Republike Kosova i Srbije, koji je ratifikovala Skupština Kosova, član 4.1., 1.2., 17. i 18. Zakona o Tužilačkom savetu Kosova, člana 19 Zakona o državnom tužiocu i člana 3. Pravilnika za zapošljavanje, imenovanju i ponovnom imenovanju tužilaca. Nakon diskusije, sedam članova učesnika SKT-a ovog sastanka, anonimno su glasali za otvaranje konkursa za 15 radnih mesta za tužioce. Konkurs će biti objavljen 25. marta, 2015. godine i biće otvoren do 25. maja,“ saopšteno je iz Kancelarije državnog tužioca Kosova.

Kuči je ranije najavio i da konkurs neće važiti za Albance, „jer nastavljaju da rade oni koji rade, samo što će biti transformisani onako kako smo se dogovorili u Briselu“, a „Koha ditore“ je navela da će procesom izbora i verifikacije sudija rukovoditi Misija EU na Kosovu i Metohiji – EULEX.

Sporazum o pravosuđu i integraciji srpskih tužilaca, sudija i sudskog osoblja u kosovski pravosudni sistem potpisan je 10. februara.

Srpski golman Vilson Caković, koji brani u Apoloniji iz Fijera, oteo je navijaču zastavu Albanije sa natpisom „Nema Albanije bez Kosova i Čemerije“, na meču tamošnje lige protiv Tirane

Navijač Tirane je, u 23. minutu nakon što je dosuđen penal za njegov tim, utrčao na teren sa zastavom i natpisom „Nema Albanije bez Kosova i Čemerije (albanski izraz za severni deo Grčke)“ i mahao ispred Cakovića, koji mu je oteo zastavu i bacio je.

Albanski huligan je, pre nego što ga je obezbeđenje izvelo sa terena, vređao Cakovića i pretio mu.

Nekadašnjem reprezentativcu Srbije u mlađim selekcijama na ovakvoj reakciji zamerili su fudbaleri oba tima, a ubrzo je trener Apolonije odlučio da ga izvede iz igre.

Caković oteo navijaču spornu zastavu

Caković oteo navijaču spornu zastavu

Caković je prošao omladinsku školu Crvene zvezde, ali nije dobio šansu u prvom timu i morao je da ide na pozajmice u filijale Sopot i Balkan.

On je 2013. godine iz švedske Asiriske prešao u Apoloniju.

„Izjava Rame pretnja Srbima“

Kosovska Mitrovica — Srpska lista osudila je izjavu albanskog premijera Edija Rame o “nacionalnom ujedinjenju Kosova i Albanije”jer predstavlja pretnju Srbima i drugim nealbancima.

 Srpska lista zatražila je od EU da oštro osudi, kako su naveli, ovakve nacionalističke izjave Rame uz konstataciju da one kao takve ne vode pomirenju naroda na Balkanu.

U saopštenju Srpska lista navodi da zajednička sednica Vlade Albanije i privremene Vlade u Prištini, umesto da doprinese poboljšanju situacije u regionu, nažalost jasno pokazuje nacionalisticke aspiracije Albanaca i nepoštovanje Rezolucije 1244 UN, koja je najviši pravni akt na Kosovu i Metohiji.

Na prostoru Kosova i Metohije ne žive isključivo Albanci, već i veliki broj drugih naroda koji ne dele ovo mišljenje izneto od albanskog premijera i traže od EU da oštro osudi ovakve nacionalističke izjave pre svega što ne vode ka pomirenju naroda na Balkanu i što dolaze od dve strane koje nisu članice EU, dok Kosovo i Metohiju ne priznaju ni sve članice EU, navedeno je u saopštenju.

Izjava albanskog premijera da je potpisivanjem sporazuma Albanije i Kosova u Tirani izvršeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“ unosi nemir među građane na KiM koji nisu albanske nacionalnosti, stoji u saopštenju Srpske liste koje je potpisao predsednik Liste Aleksandar Jablanović.

Osim nacionalistiške retorike, ovakva izjava nema šta dobro da donese ni kosmetskim Albancima i Srpska lista osuđuje izjavu albanskog premijera i u njoj vidi jasnu pretnju srpskom narodu i nealbancima na Kosovu i Metohiji, stoji u saopštenju.

Tači: Džihad i Rusi su nam pretnje

Kosovski ministar inostranih poslova Hašim Tači izjavio je da su pretnje po region zapadnog Balkana islamski ekstremizam i rastući uticaj Rusije.Hašim Tači (Foto Slobodna Evropa)

On je rekao da je „veoma teško istovremeno težiti ka članstvu u EU i održavati vojne parade za Vladimira Putina“.

Tači je, takođe, uveren da će Srbija u skorijoj budućnosti zvanično priznati nezavisnost Kosova.

„To se neće dogoditi sutra, ali će uslediti u bliskoj budućnosti. Pristupanje Srbije i Kosova EU i priznanje Kosova će biti povezano“, rekao je Tači u intervjuu agenciji APA.

Kosovski šef diplomatije rekao je i da zapadni Balkan, prema njegovom mišljenju, trenutno ugrožavaju dva fenomena: na jednoj strani Islamska država i ekstremizam spreman na nasilje u pojedinim delovima Balkana, a na drugoj rastući ruski uticaj u nekim zemljama.

Tači je kritikovao izjavu šefa srpske diplomatije Ivice Dačića na prošlonedeljnoj konferenciji o džihadizmu u Beču, da zapad nije blagovremeno suzbijao ekstremizam, već ga je podsticao.

„To je očigledno bio pokušaj da se sopstvena uloga u širenju nasilja i ekstremizma pre 20 godina opravda“, ocenio je on.

Dodao je da „Kosovo nije mesto na kojem se gaji islamski ekstremizam, već se protiv njega vodi borba“ i u prilog tome naveo da je Priština nedavno, po austrijskom uzoru, usvojila zakon koji zabranjuje učešće u stranim ratovima.

Tači je, istakavši da postoji konsenzus kosovske politike i društva za borbu protiv ekstremizma, podvukao da je Kosovo sekularna i tolerantna država sa „veoma umerenim islamom“ i ukazao da 99,9 odsto stanovnika „kaže da su Evropljani“.

On je takođe negirao da su među ranijim borcima Oslobodilačke vojske Kosova bili džihadisti.

„Bio sam politički vođa OVK i nisam nikada dozvolio da se našoj oslobodilačkoj borbi priključe verski ratnici, da džihadisti ukaljaju naš rat“, rekao je Tači i dodao da je ekstremizam na Kosovo dospe posle rata preko „navodnih humanitarnih verskih organizacija sa Bliskog istoka, koji nisu bili pravi humanitarci“.

On je podvukao i da je put Kosova u nezavisnost nepovratan, podsetivši da je 108 članica UN priznalo nezavisnost i da se gotovo svakog meseca Priština prima u jednu međunarodnu organizaciju.

Tači je rekao i da se nada da će još tokom ove godine doći do „prolamanja leda“ kod pet država članice EU koje još nisu priznale Kosovo i ukazao da je priznanje Grčke, Rumumije, Slovačke, Sspanije i Kipra potrebno kako bi Kosovo moglo da pristupi EU i NATO.

Prema njegovim rečima, približavanje EU i NATO je trenutno bliže nego UN, gde Rusija ima pravo veta, dodajući da se nada da će Moskva, kada je o Kosovu reč, prestati da bude „srpskija od Srbije“.

Tači je takođe uveren da će Beograd „gubitak južne pokrajine uskoro zvanično priznati“.

„To se neće dogoditi sutra, ali će uslediti u bliskoj budućnosti. Pristupanje Srbije i Kosova EU i priznanje Kosova će biti povezano“, istakao je on i dodao da Beograd u dijalogu pokazuje dobru volju.

Kada je reč o ilegalnim migrantima sa Kosova u EU, Tači je uveren da više neće biti talasa te vrste izrazivši nadu da će EU još ove godine ukinuti vize građanima Kosova.

“Maštanje o priznanju Kosova je odraz nezrelosti”

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić smatra da narod ne treba hraniti iluzijama o priznanju Kosova od strane Srbije.Marko Đurić (Foto Kim)

Stalno maštanje o srpskom priznanju nezavisnosti Kosova je odraz političke nezrelosti, kazao je Đurić povodom izjave kosovskog ministra inostranih poslova Hašima Tačija da je uveren da će Srbija u skorijoj budućnosti zvanično priznati nezavisnost Kosova.

„Put u normalizaciju je nepovratan, a stalno maštanje o srpskom priznanju nezavisnosti Kosova je odraz političke nezrelosti i zabrinjavajućeg odsustva usredsređenosti na prave probleme Kosova i Metohije – nezaposlenost, korupciju i loše međunacionalne odnose, za šta i sam snosi odgovornost“, rekao je naveo je Đurić.

Đurić ističe da bi Tači trebalo da se okrene realnosti i uzme u obzir činjenicu da građani imaju najveću štetu od svakog odlaganja normalizacije odnosa Beograda i Prištine, što je ujedno i proces stvaranja pretpostavki za ekonomski razvoj Kosova i Metohije.

 

10.02.2015 |08:00-23:55 Srpski „političari“ najveći mućak na Svetu! Predali i prodaju sopstveni narod! Eto kako… Priznali i prihvatili NEZAVISNO KOSOVO NEMA SKRIVANJA!


Poslednja predja Kosova i Metohije!

Finiširana je Vučićevim potpisom gde je Srbima  oduzeto i ono što su već imali pod svojom kontrolom barem na Severnom delu Kosova.

Bilo je potrebno da i Vučić ima svoj udeo u  PRIZNANJU NEZAVISNOSTI KOSOVA ZAJEDNO SA TADIĆEM I DAČIĆEM, eto i slika jasno pokazuje. Srpski političari SVESNO LAŽU NAROD SVOJ, dok ŠIPTARSKI POLITIČARI otvoreno kažu šta su postigli. Naši manipulišu sa brojevima i proporcijama, dok Šiptari jasno kažu „da će se nedvosmisleno i praktično NA CELOM KOSOVU SPROVODITI ZAKON REPUBLIKE KOSOVO“! Pa čiji su zakoni toga je i država. Srbija se povukla i sve predala i priznala ovim činom.

Dakle Sudije i zakoni su upravo u satavu Kosovske države!

Jasno se vide čestitke Šiptarskih lobista ali i slabosti Srpskih LAŽOVA! VEOMA BRZO ĆE OVI „SRPSKI“ LAŽOVI NAMERNO DA RASTERAJU SASTAV DA SE PREKOMPONUJU I BEŽE U NEKE SVOJE RUPE

U iščekivanju pojašnjenja detalja noćas potpisanog Sporazuma o pravosuđu

10.02. 2015, 10:19

dacic se smeje iza ledja vucicu

Aleksandar Vučić: „Daleko veći broj“ srpskih sudija na Severu, u Južnoj Mitrovici 14:11 za Albance

„O samom sporazumu mogu da kažem – mislim da smo gledali da zaštitimo, razume se, pre svega, srpske interese, da smo obezbedili da šef Osnovnog suda u Mitrovici bude Srbin, da se poštuje vladavina prava, naravno, da daleko veći broj sudija na Severu imaju Srbi, da imamo 14-11 za Albance u Južnoj Mitrovici, da naravno imamo ogranke, odeljenja u Zubinom Potoku i Leposaviću, dakle, koji će suditi i presuđivati u realno 90 odsto stvari. Dakle, ovde je bilo mnogo teških detalja oko kojih smo pokušavali da se dogovorimo, pa je išlo valjda lošije nego što smo očekivali. Ali, na kraju, onoliko koliko smo mogli u najtežim mogućim uslovima, mislim da smo i za naš narod i za ljude koji su radili kao sudije i kao tužioci i ako hoćete za osoblje – imamo veliki broj ljudi koji će raditi kao personal, kao osoblje, posebno u Osnovnom sudu u Severnoj Mitrovici – dramatično veći u odnosu na Albance, ali i značajan broj Srba koji će raditi u Južnoj Mitrovici i mislim da u poređenju sa 2010. imaćemo mnogo više, pre svega, ljudi koji će raditi kao sudije, ali čak i kao tužioci. Mislim da je za – u okviru broja stanovnika 4 prema 1 za kosovske Albance prema Srbima, a broj tužilaca vam je 9 prema 9, o broju sudija već sam vam rekao,“ rano jutros obratio se u Briselu medijima srpski premijer Aleksandar Vučić, posle potpisivanja sporazuma o pravosuđu o kome se pregovaralo još od 2013. godine.

U iščekivanju detalja sporazuma:KoSSev je jutros pokušao da dobije detaljnije informacije u Kancelariji za Kosovo i Metohiju i u Vladi Srbije.Kako se direktor Kancelarije, Marko Đurić, nalazi još uvek u Briselu, a sporazum je postignut kasno noćas, u Kancelariji u Beogradu nisu imali detalje o samom sporazumu.I portparol Vlade Srbije, Miki Mihajlović, nije imao detalje samog sporazuma, uz isto obrazloženje – da se do kasno noćas razgovaralo u Briselu i da je delegacija iz Srbije još uvek u Briselu, a da će detalji uskoro biti poznati.Do trenutka objavljivanja ove vesti ni kosovska vlada nije saopštila detalje potpisanog sporazuma, ne oglasivši se čak ni saopštenjem o postizanju samog sporazuma. A kosovski mediji su uglavnom prenosili  saopštenje Mogerinijeve i izjavu Aleksandra Vučića, uz napomenu da kosovski premijer nije dao čak ni detalje koje je izneo srpski premijer.

Pitanja na koja trenutno nema preciznih odgovora:

1. Kada počinje primena sporazuma?
2. Da li će se rasformirati sudovi na Severu Kosova koji su u sistemu Republike Srbije; ako da – kada?
3. Kakav će biti radno-pravni status dosadašnjih zaposlenih u ovim sudovima?
4. Da li će se zgrada Osnovnog suda za Sever nalaziti u Severnoj Mitrovici, ili Južnoj Mitrovici?
5. Da li će u Severnoj Mitrovici postojati Apelacioni sud, i da li će imati svoju zgradu, ili samo odeljenje?
6. Da li teritorijalna jurisdikcija Osnovnog suda za Sever Kosova isključivo važi za postojeće četiri opštine na Severu, ili sedam (postojećih 4 plus Južna Mitrovica, Vučitrn i Srbica)?

Mogerini:  Potpisivanje sporazuma zatvaranje kritičnog poglavlja implementacije Briselskog sporazuma; radne grupe nastaviće da rade na primeni

„Sastala sam se danas u Briselu sa Premijerom Aleksandrom Vučićem i Premijerom Isom Mustafom, kako bi nastavili dijalog na visokom nivou između Beograda i Prištine, za normalizaciju odnosa.

Dvojica premijera su finalizirala sporazum o pravdi i pravosuđu na Kosovu, čime se zatvara kritično poglavlje implementacije Briselskog sporazuma koji će značajno poboljšati živote ljudi na terenu. Čestitam Isi Mustafi i Aleksandru Vučiću na ovom uspehu.

Premijer Vučić i Premijer Mustafa su, takođe, imali sveobuhvatnu raspravu o širokom spektru pitanja u dijalogu i procenili su preostali posao.

U narednim danima radne grupe će nastaviti da rade na primeni.

Pored toga, dvojica premijera su razmenila mišljenja o daljim koracima i potvrdili svoju obavezu da nastave da napreduju u normalizaciji odnosa.

Premijer Mustafa i Premijer Vučić dogovorili su se da zajednički rade na trenutnim regionalnim problemima, među njima i na akutnom problemu ilegalne migracije sa Kosova.

Izrazila sam podršku dvojici premijera za dalji napredak u odgovarajućim EU stazama,“ navela je u noćašnjem saopštenju za medije šefica spoljnih poslova EU, Federika Mogerini.

Mustafa: Dogovor o pravosuđu važan, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“; nastavak pregovora tako da svi delovi zemlje budu integrisani, a suverenitet zastupljen na čitavoj teritoriji Kosova

A kosovski premijer, Isa Mustafa, izjavio je, kako navodi Tanjug, da je dogovor o pravosuđu važan za Kosovo, jer je „obezbeđen jedinstven sistem sudstva na celom Kosovu“.

Proroković: Vučić izložen neverovatnom međunarodnom pritisku u vezi sa popuštanjem oko KosovaDušan Proroković iz Centra za strateške alternative smatra da je Premijer Srbije bio proteklih dana izložen snažnom međunarodnom pritisku kada su u pitanju dogovori sa Prištinom, u vezi sa Kosovom, te da bi se i susret sa Džozefom Bajdenom mogao posmatrati kao deo pritiska.“Mislim da je na to (sporazum o pravosuđu) uticaj imao susret predsednika Vlade sa Bajdenom. Vidim da je predsednik vlade prethodnih dana bio izložen neverovatnom međunarodnom pritisku i da se taj pritisak ticao popuštanja oko Kosova. Pravosuđe je tu samo deo mozaika, ključna stvar je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine. Ja još uvek nisam video nikakav predlog tog sporazuma, osim što se čuje iz nemačkih izvora da treba da podseća na sporazum između dve Nemačke,“ rekao je Proroković u izjavi za KoSSev.Na pitanje da li bi sporazum o uzajamnom priznavanju Kosova i Srbije značio da je Srbija formalno priznala Kosovo kao nezavisnu državu, Proroković kaže da bi to moglo biti tako, ali i da sa druge strane, to ne predstavlja međunarodnu pravnu obavezu.“Ne znam kako bi taj sporazum mogao dugoročno da se održi. Neka od budućih vlada bi to mogla da prestane da primenjuje, i to se posebno vidi posle obrazloženja odluke Ustavnog suda o tome da je Briselski sporazum politički, a ne pravni akt,“ naglasio je Proroković.

„Nastavićemo sa drugim pitanjima tako da svi delovi zemlje budu integrisani i da suverenitet bude zastupljen na čitavoj teritoriji,“ rekao je Mustafa i dodao da još nije doneta odluka o podeli slučajeva u sudu.

„Datum novog sastanka nije utvrđen, ali imajući u vidu teme, očekujem da bude uskoro,“ dodao je Mustafa, prenosi Tanjug.

Sporazum o pravosuđu postignut još 31. marta

A jutros potpisan sporazum o pravosuđu je postignut 31. marta prošle godine, kada je, pre jučerašnjih razgovora u Briselu održana poslednja runda razgovora Beograda i Prištine.

„Razgovori o pravosuđu su praktično privedeni kraju,“ rekao je tada Aleksandar Vučić za RTS, koji je u to vreme bio vicepremijer, najavivši konačan sporazum krajem aprila, a posle izbora nove vlade.

„Nema tu mnogo tog lepog, niti nečega čime bismo se hvalili, niti čime bi se druga strana hvalila. U tim zadatim okvirima, napravili smo najbolji rezultat za građane Srbije,“ rekao je Vučić tada i pojasnio da će predsednik suda u Mitrovici biti Srbin sa Severa Kosova i Metohije, da će u Severnoj Mitrovici odnos sudija biti 60:40, a da će Srbi takođe imati i dvotrećinsku većinu među zaposlenima.

„Imamo jednak broj tužilaca, što je za nas od velikog značaja. U teškim okvirima u kojima svakako nismo mogli da postignemo velike rezultate koji bi bilo koga oduševili, napravili smo najbolji mogući rezultat. Izborili smo se za ono što su za nas bile ključne i najvažnije stvari, a imaćemo i zastupljenost i u drugim delovima Kosova i Metohije koji ne pripadaju samo Severu Kosova i Metohije,“ dodao je tada Vučić.

Nadležnost suda u Mitrovici – glavni kamen spoticanja u pregovorima

Tokom trogodišnjeg procesa pregovora o sudu, glavni kamen spoticanja bila je nadležnost suda u Mitrovici.

Beograd je insistirao na tome da taj sud bude nadležan za četiri opštine na Severu Kosova sa srpskom većinom, a Priština da bude nadležna i za preostale tri opštine u kojima živi albansko stanovništvo – Srbica, Vučitrn i Južna Mitrovica.

Prošle godine, prevagnuo je stav kosovske delegacije, što je potvrdio i tadašnji srpski premijer, a sadašnji vicepremijer, Ivica Dačić, rekavši, pre skoro tačno godinu dana, da je delegacija Beograda izrazila stav da, ukoliko u Mitrovici bude formiran jedan sud, i jedno tužilaštvo, to neće značiti da Srbi sa Severa Kosova gube svoju „samosvojnost“, imajući u vidu da postoji sedam opština, a ne samo četiri na Severu Kosova.

Međutim, dva meseca pre te izjave, tokom prethodne runde razgovora u Briselu 13. decembra, u medijima je ostala zapamćena Dačićeva izjava dan kasnije – da je „problem u tome što Priština ne prihvata posebnost Severa Kosova“.

Dačić je tada podsetio da Beograd nije pristao na to da sud u Mitrovici pokriva sedam opština, jer bi u tom slučaju zastupljenost Albanaca bila 70 prema 30, kao i da bi Beograd tražio u tom slučaju da se sud smesti u dve zgrade.

„Težak je ustupak sa naše strane bio da kažemo u redu, jedan sud za sedam opština, ali da onda bar postoje dve zgrade. Međutim, to je za njih bilo neprihvatljivo i nismo ni ulazili u detalje,“ naglasio je tada Dačić, po povratku iz Brisela.

A 12. februara 2014, tokom još jedne runde razgovora, Dačić je rekao: „Ne smemo dozvoliti zastoj zato što je nama to direktno ključni kriterijum za napredak u pregovorima o članstvu Srbije u EU.“

Priština htela da promeni 7 od 15 tačaka u sporazumu

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je da su jučerašnji pregovori u Briselu bili teški jer je Priština želela da promeni sedam od 15 tačaka sporazuma o pravosuđu koji je predložila Evropska komisija.

Ivica Dačić = NAJVEĆI MUĆAK KOJU JE BIO NA ČELU SRBIJE

Dačić je na skupu Begradski dijalozi rekao da je dogovor o pravosudju „bio fiksiran“ još u martu 2014. i da je Evropska komisija na osnovu toga predložila 15 tačaka.

„Međutim, prištinska strana je imala zahtev za promenu sedam od tih 15 tačaka, govoreći da to nije baš tako dogovoreno, čime nije dovela u pitanje kredibilitet Srbije, već institucija EU koje su napravile predlog“, rekao je Dačić.

Dačić je dodao da je prištinska delegacija posle dugih i teških razgovora odustala od toga na čemu su insistirali i da je dogovor postignut „oko dva, pola tri“.

Prema rečima šefa srpske diplomatije, stav institucija EU je da se Srbija ozbiljno priprema i radi u procesu pregovora i da ima dobre kapacitete, ali da je za otvaranje poglavlja potrebno stvoriti „politički optimalne uslove“.

Dačić je dodao da se na tome radi i da je optimista, ocenivši da bi EU trebalo više da ceni doprinos Srbije u procesu dijaloga sa Prištinom u protekle dve godine i kada je reč o otvaranju poglavlja.

Ministarka zadužena za evroske integracije Jadranka Joksimović rekla je na skupu da gradjani Srbije povezuju evropske integracije sa reformama, da podrška tom procesu oscilira, ali da je bitan strateški pravac. Ona je navela da evrointegracije podržava 44 odsto gradjana.

Politika se ne menja za dan ili dva

Beograd — Strateško opredeljenje Srbije je put ka EU, ali želimo dobre odnose i sa Rusijom, izjavio je premijer Srbije Aleksandar Vučić.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

Vučić je istakao da se državna politika „ne menja za dan ili dva“.

Vučić je, na pitanje novinara da prokomentariše stav Nemačke po pitanju odnosa Srbije prema Rusiji i Ukrajini, rekao da iz Berlina dolazi najviše pohvala i jasna podrška vladinim ekonomskim reformama, a da, što se politike tiče, “Srbija svoju politiku ne menja za dan ili dva”.

Vučić je ponovio da je strateški cilj naše zemlje Evropska unija, ali i da Srbija ima tradicionalno dobre odnose sa Rusijom, koje je dosad uspevala da održi.

“Nije naš posao da se svima dopadne sve što radimo, ali nećemo ugroziti evropski put I ekonomski napredak”, rekao je Vučić.

On je dodao da Srbija nema nikakvu nameru da se bavi svetskim problemima, niti da bude posrednik u konfliktima.

„Želim da se bavim svojim problemima, ne sanjam svetske poslove, nemamo takve želje“, rekao je Vučić.

On je naglasio da Srbija, bez bilo kakve dileme, želi da u Ukrajini prestane stradanje i da se uspostavi mir.

EU mora da kaže da li smo dovoljno uradili

Bolje nam je, mada još ne osećamoPremijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da od početka ove godine Srbija nema budžetski deficit i naveo da je to prvi put u novijoj istoriji.

Premijer Aleksandar Vučić izjavio je danas da je preneo evropskoj komesarki Federiki Mogerini da Srbija očekuje brzo otvaranje poglavlja i da Brisel mora da proceni učinak Srbije.

„Na njima je da nam kažu i ako kažu da nismo dovoljno uradili, onda je i to vest. Ali nisam siguran da to neko može da kaže”, rekao je Vučić novinarima u Skupštini grada.

On je naveo da Srbija ide najtežim i najboljim putem i da je uveren da će biti moderna i uspešna zemlja.

“Najvažniji deo evropskih obaveza uspećemo da završimo”, rekao je Vučić.

Govoreći o masovnom odlasku Albanaca sa Kosova I Metohije, Vučić je rekao da Srbija preduzima sve mere u dogovoru sa Nemačkom, Austrijom i Mađarskom.

Premijer je rekao da se sloboda kretanja ne može kršiti, ali da će Srbija sa evropskim partnerima raditi na rešavanju tog problema.

Mihajlović: Dogovor o pravosuđu nije iznenađenje= SPINER MANIPULATOR SRPSKOM NACIONALNOM SVESTI= LAŽOV KOJI BIRA REČI

Dogovor o pravosuđu koji je postignut u Briselu nije iznenađenje. Naredni pregovori u Briselu o ZSO, koja je najveći kamen spoticanja, kaže  Milivoje Mihajlović.Milivoje Mihajlović

Šef Kancelarije Vlade Srbije za saradnju sa medijima Milivoje Mihajlović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je pravosuđe oko kojeg su se saglasili Beograd i Priština bilo najveća prepreka da se nastavi dijalog i da suštinski ovaj sporazum znači dovođenje pravde na Kosovo u svim delovima u kojima žive Srbi.

„Ovaj dogovor nije iznenađenje. Ako se podesetimo, od samog početka pregovora u Briselu koje je koordinirala Ketrin Ešton, uvek se pominjalo pravosuđe. Ta tema je bila jedna od najvećih prepreka da se nastavi sa dijalogom. A sada je samo finalizovana. Vreme će da pokaže koliko je ko dobio, a ko je izgubio“, kaže Mihajlović.

Napominje da je Srbija uvek bila spremna da razgovara o pravosuđu u Briselu i dodaje kako je pravosuđe na severu i na jugu Kosova u poslednjih 15 godina radilo u nemogućim uslovima.
Na pitanje koje su sledeće teme na pregovaračkom stolu, Mihajlović ističe da je to svakako tema Zajedinca srpskih opština (ZSO), za koju kaže da je glavni kamen spoticanja između Beograda i Prištine.

„To je tema koja je trebalo da bude završena pre godinu dana, ali nije završena. Priština će sasvim izvesno želeti i sada da opstruira ovu temu. To je ujedno nahvažnija tema i da je to završeno pre godinu dana, sve bi sve bilo lakše“, kaže Mihajlović.

Napominje da teme poput energetike jesu teške, ali da će se svakako lakše o njima pregovarati nego o ZSO.

Na podsećanje da se u Briselu govorilo i o sve većem broju azilanata sa Kosova koji pokušavaju da pređu granicu, Mihajlović napominje da srpske vlasti mogu da rade samo u okviru svojih ovlašćenja i dodaje da kosovske vlasti ništa nisu učinile da spreče ilealne prelaske.

„To je jedna reka koja se kreće sa Kosova, a radi se o velikim brojevima, čak i do 100.000“, ukazuje Mihajlović i dodaje da čitajući prištinske medije zaključuje da su ekonomski razlozi glavni krivci sve većeg odlaska stanovništva.

Podseća da se stanovništvo najviše iseljava iz Podujeva, Uroševca i Vučitrna i dodaje kako je samo za nekoliko dana iz Vučitrna oko 400 đaka otišlo iz škole, a nekoliko hiljada studenata napustilo Kosovo.

Ljudi beže iz situacije u kojoj svi varaju i u kojoj su svi prevareni, kaže Mihajlović i napominje kako se stanovništvu na Kosovu stalno potura Srbija kao glavni krivac za takvu situaciju.

“Problem azilanata treba da reše vlasti u Prištini, a Srbija će samo pomoći. Ipak, veliku odgovornost snosi međunarodna zajednica koja je do ovoga dovela”, zaključuje šef Kancelarije za saradnju sa medijima.

„Priznata kosovska nezavisnost“

Beograd — Nova stranka smatra da je Vlada parafiranjem sporazuma o pravosuđu u Briselu priznala kosovsku nezavisnost, izjavio je poslanik te stranke Zoran Živković.

Foto: Tanjug

Time su Vlada Srbije i njen predsednik Aleksandar Vučić, zajedno sa skupštinskom većinom, priznali nezavisnost države Kosovo“, rekao je Živković novinarima u parlamentu.

Živković smatra da se moglo postići više u sporazumu sa prištinskom stranom, tako da Srbi na severu pokrajine imaju ista prava kao Albanci svuda na Kosovu.

„Sporazum sa Prištinom usmeren je ka tome da u konačnici dodje do toga da sud u Severnoj Mitrovici počne da radi integrisan u pravni sistem Kosova. To se noćas desilo u Briselu“, rekao je Živković.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosudju, kojim se obezbedjuje učešće srpskih sudija na severu Kosova, saopštio je novinarima premijer Srbije.

Stefanović: Vlast da objasni suštinu dogovora u Briselu

Šef poslaničke grupe DS Borislav Stefanović rekao je danas da je dobro što je postignut dogovor o pravosuđu ali da nije dobro što, nažalost, javnost još ne zna šta je konkretno dogovoreno u Briselu.

„Deluje vrlo tajanstveno sve što je premijer jutros rano izneo. Ja, a verujem i većina građana Srbije, ne razumem suštinu tog dogovora“, rekao je Stefanović novinarima u Supštini Srbije.

On je kazao da građani i Skupština treba da dobiju punu informaciju.

Nema razloga da se vlast stidi svojih koraka koje preduzima u interesu građana Srbije u Briselu, kazao je Stefanović i upitao „čemu ta tajanstvenost i izbegavanje neprijatnih činjenica“.

Stefanović kaže da vlast treba da kaže Srbima sa Kosova ko će da radi u sudu i koji zakoni će se primenjivati na severu pokrajine, navodeći da će primenjivati kosovski zakoni.

„Zašto se stide da to kažu kad su to dogovorili“, rekao je Stefanović i naveo da DS podržava svaki dogovor koji vodi implementaciji Briselskog sporauzma ali da taj dogovor mora biti predstavljen građanima i Skupštini kao i to šta se planira u vezi sa energetikom, pozivnim brojem i imovinom.

Naveo je da premijer Aleksandar Vučić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko đurić ili ministar pravde Nikola Selaković treba građanima da daju više informacija jer, ocenio je, ovakav način na koji se vode pregovori ova zemlja nije do sad videla.

Stefanović kaže da se govori o paritetu sudija i tužilaca, ali da nije jasno da li se to odnosi na sud u južnoj Mitrovici ili je taj sud suštinski postao nadležan i za severnu i za južnu Mitrovicu.

„Čuli smo da sada imamo odeljenja suda koji će biti u Leposaviću i Zubinom Potoku, a do sada smo imali sudove koji su funkcionisali u tim opštinama. Odeljenje suda i sud nije isto“, kaže Stefanović i dodaje da je nejasno šta je sa Apelacionim sudom koji je spominjan nakon dogovora u Briselu.

Šef poslaničke grupe DS je ocenio da je dobro da će Srbi sa severa imati mogućnost da imaju predsednika suda u Mitrovici, ali da je ostalo nejasno da li je to sud u dve zgrade ili su to dva suda – jedan za severnu Mitrovicu drugi za južnu Mitrovicu.

Dijalog Beograda i Prištine završen je rano jutros u Briselu parafiranjem sporazuma o pravosuđu, kojim se obezbeđuje učešće srpskih sudija na severu Kosova.

Han pozdravio napredak Kosova

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je pohvalio Kosovo za napredak načinjen u evrointegracijama od početka razgovora o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju u julu 2014. godine, saopšteno je iz Vlade Kosova.Isa Mustafa i Johanes Han

Han je na sastanku sa premijerom Kosova Isom Mustafom i ministrom za evropske integracije Bekimom Ćolakuom u Briselu, izrazio ličnu i podršku svojih saradnika dijalogu sa Srbijom koji se odvija uz posredničku ulogu Evropske unije.

Han je, kako se navodi u saopštenju, takođe ocenio da je značajno da se na Kosovu sprovedu ekonomske reforme, da se privreda razvija, što će unaprediti i konkurentnost i voditi otvaranju novih radnih mesta. Pri tome je kao izuzetno značajan i pozitivan korak ocenio program ekonomskih reformi.

Premijer Mustafa je ocenio da je susret sa komesarom Hanom veoma važan i rekao da ga je informisao o opredeljenju Kosova za evropske integracije i daljim koracima u tom smeru.

„Mi smo odredili prioritete koji su u skladu sa onim što Evropska unija očekuje od nas u oblasti ekonomskog razvoja, pravne države i reformama javnog sektora. Smatramo od najvećeg značaja da ostvarimo značajne korake u ekonomskom razvoju. Takođe, smatramo značajnim posao koji je odrađen na zaokruživanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i mnogo ćemo raditi da ostvarimo sve kriterijume za liberalizaciju viza“, kazao je Mustafa.

On je izrazio opredeljenje Kosova da nastavi dijalog sa Srbijom, kako bi se konačno normalizovali odnosi, ali je istakao da će se raditi na ostvarivanju izuzetno dobrih odnosa sa svim susedima na zajedničkom putu integracije u EU.

Mustafa je izrazio odlučnost Vlade Kosova da radi mnogo više i na rešavanju aktuelnih problema koji se odnose na ilegalnu migraciju građana Kosova.

Džejkobson čestita potpisivanje sporazuma o pravosuđu

Ambasadorka SAD na Kosovu Trejsi En Džejkobson čestitala je  premijerima Kosova i Srbije potpisivanje sporazuma o pravosuđu postignutom u Briselu.Trejsi En Džejkobson (Foto arhiva Kim)

„Čestitam premijerima Kosova i Srbije na integraciji pravosuđa. Radujem se punoj implementaciji sporazuma“, napisala je Džejkobson na svom Tviter nalogu.

Parafiranjem sporazuma o pravosuđu obezbeđuju se integracija sudstva na severu u jedinstveni sistem pravosuđa na Kosovu, kao i učešće srpskih sudija u tom delu Kosova.

Srbiji nisu dovoljne floskule iz EU

Beograd — Bivši evropski komesar za proširenje Ginter Ferhojgen izjavio je danas da Evopa nije kompletna bez Srbije.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

On je rekao i da lideri EU moraju jasno to da kažu, a ne da floskulama poručuju Srbiji da je žele u Uniji.

„Mi hoćemo da Srbija uđe EU, jer Evropa nije kompletna bez Srbije… Da li vam je to neko rekao poslednjih deset godina? Nije. Niko vam nije rekao da ste potrebni, već su govorili ““mi hoćemo da budete deo nas““, govorili su da to žele. To je, možda, promena koja je neophodna i koja remeti taj sistem povezanih sudova..ako mi u jednom trenutku nemamo uverljiv poziv, onda to koči reformski proces“, rekao je Ferhojgen na panelu Foruma Beograd Nemačka „Beogradski dijalozi“.

On je istakao da je najbolji primer za to Turska, u kojoj je sada evropski proces zakočen, i dodao da ta zemlja „poslednjih godina dobija čudne i mešovite signale iz Brisela“.

Ferhojgen smatra i da je u konceptu dosadašnjeg proširenja EU ka istoku i jugu bilo jasno da evropske integracije znače mir, blagostanje i slobodu.

„To svi zajedno priželjkujemo i očekujemo, a to postižemo sporazumevanjem o zajedničkim vrednostima“, rekao je Ferhojgen.

On je dodao i da perspektiva integracija olakšava postupak reformi „ili, makar, treba da ga olakša“.

Kaže i da je proširenje strateška prednost za samu Evorpu, ali ponavlja da je neophodna uverljiva i jasna politička volja EU institucija, te da bez toga neće funkcionisati.

„Ako dogovor u Briselu bude samo tehnički, ako vas kući pošalju s retoričkim frazama, onda će reakcija ljudi u vašsoj zemlji biti takva da neće verovati u to rešenje“, uveren je Ferhojgen.

On je poručio da je važno razgovarati sa Evropskom komisijom o potrebi drugačijih poruka iz Brisela i objasniti da politika proširenja nije samo tehnički proces.

Ministarka bez portfelja Jadranka Joksimović smatra da prioritet ne treba davati emocijama, već konkretnim činjenicama, na osnovnu kojih građani mogu da donesu racionalnu odluku da li žele ili ne žele da Srbija postane član Evropske unije.

„Mislim da je veoma važno da građani razumeju proces pridruživanja i zato je nova komunikacijska strategija veoma važna, odnosno tehnička komponenta pregovora“, rekla je Joksimović i objasnila da su za građane zbunjući termini poput „skrining“, „poglavlja“….

„Posle toga tek može da uključi i emotivni element, da mi želimo da budemo deo porodice naroda koja je nama za vreme poplava pružila ogromnu pomoć, ne samo finansijsku, već i solidarnošću“, poručcila je ministarka.

Ona je objasnila da se to najbolje vidi iz činjenice da građani Srbije zapravo ne razumeju koliko je Nemačka pomogla Srbiji.

Prema njenim rečima, Nemačka je najveći bilateralni donator Srbije i to ne samo kada je reč o bespovratnoj pomoći, već i u nizu drugih.

„Kada pitate ljude ko nam je najveći donator, oni će reći da je to jedna drzava koja nije clanica EU. Percepcija se ne stvara preko noći, ali da bi ljudi racionalno o tome odlučivali treba da imaju podatke i činjenice“, zaključila je Joksimović.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, pak smatra da emocije i činjenice jesu bitni, ali da su ključni politička volja i liderstvo.

Prema njegovim rečima, naš narod nije „baš zaljubljen“ u međunarodnu zajednicu, niti ima pristup da je dobro sve što dolazi iz međunarodne zajednice.

„Ali ako (Aleksandar) Vučić, koji ima politički legitimitet i kapacitet, kaže da je ovo dobro za zemlju, ako političko rukovodstvo vodi zemlju onako kako misli da je u interesu zemlje i naroda, to je drugačija priča. Zato ja stalno ističem pitanje političke volje i liderstva“, rekao je Dačić.

On je objasnio da liderstvo znači „preseći“ prilikom donošenja odluka.

„Sinoć kada smo imali tu raspravu s premijerom iz Prištine, on je morao da preseče da li će da prihvati ili neće (sporazum o pravosuđu)“, zaključio je Dacić.

 

Kosovo podnelo „visoko kvalitetnu“ aplikaciju za članstvo u FIBA; KSS o tome „nije zvanično obavešten“

 10. 02. 2015, 0:15

Foto: Košarkaški savez Kosova (Internet stranica)

Košarkaški savez Kosova bi mogao da na sledećem zasedanju Izvršnog odbora FIBA-e, koji se održava u Ženevi 12. i 13. marta, bude primljen u svetsku košarkašku federaciju, nakon što je ovaj savez, posle više ranijih pokušaja, uspeo 5. februara, da u sedištu FIBA-e u Švajcarskoj – podnese prijavu za prijem. Čelni ljudi KS Kosova kao glavni adut za ovakav potez ističu činjenicu da je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet, te da je aplikacija Kosova od strane FIBA-e ocenjena kao „visoko kvalitetna“. Košarkaški savez Srbije je povodom ovog slučaja izdao saopštenje u kojem se navodi da „nisu zvanično obavešteni“ o tome da se Kosovo prijavilo za učlanjenje, te da će učiniti sve da zaštite interese srpske košarke i klubove na Kosovu i Metohiji. Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije Borislav Stanković je u jučerašnjem intervjuu za Novosti istakao da Košarkaški savez Srbije „ne može da blokira“ prijem Kosova u članstvo FIBA, te da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, a da je ta bitka za Srbiju „izgubljena“.

Delegacija KS Kosova, na čelu sa njenim predsednikom, Eroldom Beleguom, i generalnim sekretarom Saveza, Ljeartom Hodžom, u prošli četvrtak otputovala je u Švajcarsku, u sedište FIBA-e u Ženevi, u kojem su je, tokom dva dana posete, primili vodeći ljudi ove svetske košarkaške federacije – generalni sekretar, Patrik Bauman, zatim, potpredsednik i ujedno predsednik FIBA Evropa, Turgaj Demirel, te generalni sekretar FIBA Evropa, Kamil Novak, kao i Havijer Lopez Dešaje, koji je odgovoran  za međunarodne transfere igrača, saopštio je Košarkaški savez Kosova. Košarkaška delegacija sa Kosova sastala se i sa članovima pravne službe FIBA-e, kojoj je, uz zahtev, podnela i svu potrebnu dokumentaciju za prijem Kosova u članstvo FIBA-e.

saopštenju Košarkaškog saveza Kosova se navodi da je ovaj Savez, nakon podnošenja aplikacije, obavešten da će odgovor FIBA-e uslediti tokom sledećeg zasedanja Izvršnog odbora u Ženevi, koji se održava 12. i 13. marta, ali da su „evropski zvaničnici FIBA-e, takođe, potvrdili da se od Kosova očekuje da se takmiči na Evropskom juniorskom prvenstvu, a nakon što stigne zvanična potvrda od Izvršnog direktora FIBA-e.“

Istovremeno, „visoki zvaničnici FIBA-e, kao i šef pravnog odeljenja, Benjamin Coen, zapazili su da je aplikacija Kosova vrlo visokog kvaliteta i da sadrži sve elemente koje je zatražila njegova kancelarija“.

Erold Belegu je i na svom Tviter nalogu napisao da čelnici OK Kosova „u martu očekuju pozitivan odgovor od Izvršnog odbora FIBA-e.“

KS Kosova je do sada više puta podnosio zahteve za prijem u FIBA, ali su isti bili odbijani uz obrazloženje da ta „država ne ispunjava sve potrebne zahteve,“ pre svega, taj da Kosovo nije bilo član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Međutim, kako je 9. decembra, prošle godine, Kosovo postalo punopravan član MOK-a, Kosovu su se ‘otvorila vrata’ za više međunarodnih sportskih organizacija, uključujući i košarku.

Povezani članci: 

Kosovo je do sada postalo punopravan član u sportskim međunarodnim savezima ping-ponga, gimnastike, dizanja tegova, streljaštva, džuda, navigacije, modernog petoboja, rukometa, boksa, a prihvaćeno je da bude član sa ograničenim pravima u međunarodnim savezima rvanja, skijanja, tekvandoa, biciklizma i karlinga.

Ukoliko bi FIBA dala pozitivan odgovor na člansto Kosova u ovoj organizaciji – to bi bila 14. međunarodna sportska organizacija koja se odlučila na ovakav korak, pored MOK-a.

Tako će Kosovo, posle jednoglasne odluke svih učesnika Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) u Monaku da postane punopravni član ove najviše svetske sportske organizacije, i po prvi put učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju, 2016. godine i to pod svojom zastavom.

Košarkaški savez Srbije: Nemamo nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA

A povodom ovog najnovijeg slučaja, Košarkaški savez Srbije (KSS)izdao je saopštenje u kojem se ističe da, u ovom trenutku, KSS nema „nikakvu zvaničnu informaciju o zahtevu Kosova za prijem u FIBA“ i naglasio da, po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA, ima „istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.“

Međutim, u ovom saopštenju se priznaje da članstvo Kosova u MOK-u omogućava članstvo u svetskim sportskim organizacijama:

„Prijemom Kosova u Međunarodni olimpijski komitet otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja članica MOK-a ima pravo da njeni sportisti učestvuju na olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama,“ navedeno je u saopštenju KKS i dodaje da će KSS „sa svoje strane, učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke, kao i srpske košarkaške klubove i njihove članove sa teritorije Kosova i Metohije“.

Borislav Stanković: To je izgubljena bitka

Počasni Generalni sekretar KSS i svetske federacije, Borislav Stanković, u jučerašnjem intervjuu za Novosti je istakao da Košarkaški savez Srbije ne može da blokira prijem Kosova u članstvo FIBA i da očekuje da Košarkaški savez Kosova bude primljen u članstvo FIBA, odnosno da ta inicijativa dobije većinsku podršku na glasanju.

„Ta bitka je izgubljena. Ne možete očekivati da sportisti rešavaju ovo pitanje kada ga tokom toliko godina nisu rešili političari, ili je to učinjeno na način koji smo imali priliku da vidimo u zvaničnim kontaktima predstavnika Srbije i Kosova,“ rekao je Stanković.

Vojska uskoro prodaje i avione

Beograd — Ministarstvo odbrane planira da uskoro ponudi na prodaju i avione, kaže načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane general-major Bojan Zrnić

Foto: Freeimages
Foto: Freeimages

Zrnić je govoreći o oglašenoj prodaji vone opreme i naoružanja, na TV Pink kazao da ovog puta nisu „sredstva vazduhopolovstva učinjena dostupnim na prodaju, a i to će biti u narednom periodu“.

Zrnić je izjavio da će u narednom periodu biti prodavani pre svega viškovi naoružanja Kopnene vojske i da to neće ugroziti odbrambene interese Srbije. To je pre svega, streljačko naoružanje, oklopna vozila, tenkovi „T 55“, borbena vozila pešadije, oklopni transporteri i sredstva artiljerije.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je najavio da će postupak biti potpuno transparentan i javan. „Procenjena vrednost ovoga što je sada stavljeno na znanje je negde u redu veličine iznad 10 miliona dolara, kada govorimo o početnim cenama“, istakao je Zrnić.

On je objasnio da je reč o sredstvima koja trenutno nisu u funkcionalno ispravnom stanju, da se nalaze u skladištima viškova i da opterećuju i prave troškove Vojsci Srbije, jer je potrebno obezbediti njihovo čuvanje.

„Smatramo da je ova aktivnost apsolutno nešto što treba da dovede do prikupljanja novih novčanih sredstava koje imamo nameru investirati u nabavku nove opreme“, rekao je Zrnić.

Načelnik Uprave za odbrambene tehnologije Ministarstva odbrane je ukazao na neperspektivnost opreme koja je stara 30 i više godina.

Zrnić je podsetio da je Ministarstvo odbrane na svom sajtu dalo obaveštenje o nameri da prodaje viškove naoružanje i vojne opreme koji su deklarisani od 2004. do 2011. godine i u prethodnom periodu više puta izlagani prodaji.

Ministarstvo odbrane saopštilo je ranije povodom oglašavanja viškova naoružanja i vojne opreme da je reč o sredstvima koja nisu neophodna za normalno funkcionisanje sistema odbrane, kao i da zbog toga neće doći do slabljenja odbrambene moći Srbije.

Zaustaviti priliv azilanata sa Kosova

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, zahtevao je stopiranje priliva azilanata sa Kosova i sprečavanje zloupotrebe nemačkog zakonodavstva u toj oblasti.Azilanti sa Kosova prelaze granicu Srbije i Mađarske 

„Oko 1.000 ljudi dnevno, pretežno autobusima i malim taksi-vozilima, napušta Kosovo preko Srbije, kako bi preko Mađarske i Austrije stiglo u Nemačku“, rekao je Herman, a nemački mediji podsećaju da je broj azilanata sa Kosova u januaru ove godine skoro duplo veći nego samo mesec dana ranije.

„To smatram skandalom… tu zloupotrebu hiljade slučajeva našeg zakonodavstva o azilantima ne smemo prihvatiti“, rekao je on.

Broj zahteva sa Kosova za azil u Nemačkoj raste, a iz Srbije blago opada, pokazuju podaci Saveznog zavoda za migracije i izbeglice koje je juče objavilo nemačko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Građani Kosova su, prema tim podacima, u januaru ove godine podneli ukupno 3.630 zahteva za azil u Nemačkoj i time se pokazuje tendencija stalnog rasta.

Nemačka ambasada u Prištini upozorila je na „lavinu azilanata sa Kosova“, objavio je „Bild am Zontag“, navodeći da diplomate zahtevaju hitnu akciju nemačkih vlasti i veruju da se Kosovo nalazi pred masovnim egzodusom koji se brzim merama, pre svega Berlina, može zaustaviti.

Vučić: Vratićemo ih odakle su došli

Premijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da Srbija u vezi sa povećanim brojem kosovskih Albanaca koji žele da pređu u zemlje Evropske unije, preduzima sve mere u dogovu sa Mađarskom, Austrijom i Nemačkom.

Aleksandar Vučić (Foto Kim)

„Ako oni ne žele da ih prime, mi ćemo polako da ih vraćamo tamo odakle su došli“, rekao je Vučić novinarima u pauzi skupa „Beogradski dijalozi“.

On je naveo da Srbija ne može i neće da krši slobodu kretanja i dodao da će u dogovoru sa evropskim partnerima ispuniti dogovor.

08.02.2015 08:00 – 23:55 Ko će reći precizno šta se događa? NOVAC I INTERESI U KRUPNOM PLANU!


Srpska Vojska prodaje 480 tenkova i haubica, SA OVAKVIM TAJNIM I STRUČNIM VLADARIMA SRBIJE „ŠTA ĆE NAM I SRBIJA“!

U Vojsci Srbije i ostalim upravljačkim polugama Države infiltrirani Špijuni različitih formata sa ciljem razaranja ODBRAMBENOG SITEMA SRBIJE! „Sistem nam je pun virusa i pada“! Kao što prodaju Kosovo i Metohiju tako prodaju i Srbiju, ISTI BANDITI!

Ministarstvo odbrane Srbije najavilo je da će oglasiti na prodaju više od 480 tenkova i haubica, 220 oklopnih vozila, više od 20.000 pušaka i pištolja i veliku količinu druge municije i opreme.

Direkcija za nabavke i prodaju planira da ponudi na prodaju 282 tenka T-55 i oko 220 oklopnih transportera M-60, M-80, BTR-50 i BTR-60 i protivoklopnih oruđa POLO, kao i 200 haubica od 105 i 155 milimetara, navodi se na sajtu Ministarstva odbrane, prenosiBeta.

Tenk vojske Srbije

Tenk vojske Srbije

Ministarstvo će ponuditi oko 16.700 pištolja kalibra 7,65 milimetara, oko 3.500 automatskih pušaka M-70, oko 120.000 tromblonskih mina i oko 1.500 raketa.

Zainteresovani mogu da kupe i više od 1.100 protivavionskih topova od 20 i 30 milimetara i oko 5.400 ručnih bacača raketa, minobacača i bestrzajnih topova, a na prodaju je i 26 višecevnih lansera raketa M-63.

Na prodaju su i tri radara SNAR-10 za kontrabatiranje neprijateljske artiljerije i više od 140.000 komada razne municije.

U oglasu objavljenom 27. januara na sajtu Ministarstva navodi se da će poziv za učešće u javnom nadmetanju za kupovinu oružja biti upućen onim pravnim licima koja imaju zakonsko pravo na to.

Portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić objasnio je da je naoružanje i vojna oprema koju taj resor planira da ponudi na prodaju, zastarela i sa isteklim resursima, dodajući da tim postupkom neće biti oslabljena odbrambena moć zemlje.

„Radi se o viškovima naoružanja i vojne opreme koji nisu neophodni za normalno funkcionisanje sistema odbrane. Sredstva koja su oglašena viškom su zastarela, sa isteklim resursima i vekom upotrebe“, rekao je Krivokapić, dodajući da Vojska Srbije raspolaže dovoljnim brojem modernijih sredstava iste klase i namene.

Prema njegovim rečima, celokupan prihod od buduće prodaje viškova naoružanja i vojne opreme biće uplaćen u Budžetski fond za naoružanje čije je osnivanje u toku u ministarstvu odbrane.

„Budžetski fond se kao novina u skladu sa zakonom, upravo osniva u ministarstvu odbrane. Za razliku od nekih prethodnih vremena, sredstva iz fonda će biti isključivo korišćena za istraživanje, razvoj i nabavku novog naoružanja za potrebe Vojske Srbije“, rekao je Krivokapić.

On je dodao da ministarstvo odbrane nije preciziralo vremenski oročen poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu naoružanja.

„Takav postupak treba da obezbedi maksimalnu transparentnost u procesu prodaje, odnosno da pruži dovoljno vremena zainteresovanim preduzećima da pronađu kupce“, kazao je Krivokapić i dodao da na tenderu mogu učestvovati preduzeća registrovana za spoljnotrgovinski promet kontrolisane robe, kojih ima više od 150, kao i 51 preduzeće registrovano za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.

„Oglašavanje i prodaja viškova naoružanja i vojne opreme biće potpuno transparentno i u skladu sa zakonom. Cilj nam je da predupredimo eventualne propuste i malverzacije u svim fazama postupka prodaje, uključujući i javno nadmetanje zainteresovanih preduzeća po modelu aukcije, čime su ostvarene prodajne cene u proseku tri do četiri puta veće od početnih“, rekao je portparol ministarstva.

Krivokapić je dodao da je prethodni model prodaje naoružanja i vojne opreme bio „daleko netransparentniji“ i opterećen nezakonitostima zbog kojih je uhapšeno više osoba.

Kako je naveo, tokom prethodnih meseci, na zahtev Vojske Srbije i sugestiju ministra odbrane Bratislava Gašića, povučena su iz prodaje određena sredstva, prvenstveno inženjerijska ali i ubojna vežbovna sredstva, koja su ranije oglašena suvišnim.

„Moć ostaje, idu stari tenkovi“

Beograd — Naoružanje i oprema koju Ministarstvo odbrane planira da ponudi na prodaju su zastereli, sa isteklim resursima i neće oslabiti odbrambenu moć zemlje.

Foto: Beta
Foto: Beta

To je danas izjavio portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.

„Radi se o viškovima naoružanja i vojne opreme koji nisu neophodni za normalno funkcionisanje sistema odbrane. Sredstva koja su oglašena viškom su zastarela, sa isteklim resursima i vekom upotrebe“, kazao je Krivokapić agenciji Beta.

On je dodao da Vojska Srbije raspolaže dovoljnim brojem modernijih sredstava iste klase i namene.

Prema njegovim rečima, celokupan prihod od buduće prodaje viškova naoružanja i vojne opreme biće uplaćen u Budžetski fond za naoružanje čije je osnivanje u toku u ministarstvu odbrane.

„Budžetski fond se kao novina u skladu sa zakonom, upravo osniva u ministarstvu odbrane. Za razliku od nekih prethodnih vremena, sredstva iz fonda će biti isključivo korišćena za istraživanje, razvoj i nabavku novog naoružanja za potrebe Vojske Srbije“, rekao je Krivokapić.

On je dodao da ministarstvo odbrane nije preciziralo vremenski oročen poziv za dostavljanje ponuda za kupovinu naoružanja.

„Takav postupak treba da obezbedi maksimalnu transparentnost u procesu prodaje, odnosno da pruži dovoljno vremena zainteresovanim preduzećima da pronađu kupce“, kazao je Krivokapić i dodao da na tenderu mogu učestvovati preduzeća registrovana za spoljnotrgovinski promet kontrolisane robe, kojih ima više od 150, kao i 51 preduzeće registrovano za proizvodnju naoružanja i vojne opreme.

„Oglašavanje i prodaja viškova naoružanja i vojne opreme biće potpuno transparentno i u skladu sa zakonom. Cilj nam je da predupredimo eventualne propuste i malverzacije u svim fazama postupka prodaje, uključujući i javno nadmetanje zainteresovanih preduzeća po modelu aukcije, čime su ostvarene prodajne cene u proseku tri do četiri puta veće od početnih“, rekao je portparol ministarstva.

Krivokapić je dodao da je prethodni model prodaje naoružanja i vojne opreme bio „daleko netransparentniji“ i opterećen nezakonitostima zbog kojih je uhapšeno više osoba.

Kako je naveo, tokom prethodnih meseci, na zahtev Vojske Srbije i sugestiju ministra odbrane Bratislava Gašića, povučena su iz prodaje određena sredstva, prvenstveno inženjerijska ali i ubojna vežbovna sredstva, koja su ranije oglašena suvišnim.

Ministarstvo odbrane Srbije najavilo je 27. januara na svom internet sajtu da će oglasiti na prodaju više od 480 tenkova i ostalog naoružanja.

Pentagon otkrio oružje budućnosti

Vašington — Elektromagnetni top, poznat i kao rejlgan (railgun), koji ispaljuje projektil brzinom sedam puta većom od brzine zvuka uskoro bi mogao da bude deo arsenala SAD.

Foto: YouTube/Screenshot

Jedan od sistema o kojima se najviše priča u vojnoj industriji poslednjih decenija, predstavljen je na sajmu američke vojne mornarice pre nekoliko dana.

Kako prenose mediji, Pentagon planira da ovo oružje već sledeće godine testira na brzom ratnom brodu USNS Milinoket, a moguće je da se u skoroj budućnosti nađe i na razaraču USS Lindon B. Džonson.

Top koji neki nazivaju i „Teslinim“, ispaljuje projektile koristeći elektromagnetnu silu umesto eksplozije baruta, a zbog zbog velike brzine, projektilima nisu potrebna nikakva punjenja kako bi probijali i najdeblje oklope.

„Silina udara je kao da teretni voz prođe kroz zid brzinom od 150 kilometara na sat“, rečeno je na predstavljanju na sajmu „Budućnost mornaričke sile, nauke i tehnologije“ u Vašingtonu.

Njegova prednost je i to što je daleko jeftiniji od standardnih raketnih sistema, a osim toga je i mnogo bezbedniji za korišćenje jer se ne koriste eksplozivi.

„Rejlgan“, čije su ručne varijante poznate pre svega mlađim generacijama iz brojnih video-igara, napaja se iz energetskih sistema broda na kom je instaliran i trebalo bi da se koristi za mete na kopnu i vodi.

Projektili su teški oko deset kilograma, a domet uz brzinu od 2.372 metra u sekindi je vrtoglavih 150 kilometara.

Najveći problem trenutno je skladištenje energije na brodovima, jer je za ispaljivanje samo jednog projektila niz dve metalne šine (odakle je oružje i dobilo ime) potrebno 34 mega džula.

„Test će sigurno biti sledeće godine, ali razvojnim timovima su potrebni meseci ili čak godine kako bi uklopili ovaj sistem u postojeće ratne sisteme na ratnim brodovima“, navode mediji.

Inače, američka mornarica je nedavno predstavila još jedno oružje budućnosti – laserski top.

SLIČNO KAO IZ SCENE ROBO-TRANSFORMERSI POSLEDNJI DEO FILMA GDE MAGNETNI TOP SA BRODA OBARA ROBOTA NA PIRAMIDI!

Sutra nastavak dijaloga Beograda i Prištine

U Briselu će sutra, posle deset meseci zastoja, biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine.Sedište EU u Briselu (Foto Novosti)

 MiTimove će, prvi put, predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

Do nastavka dijaloga dolazi u atmosferi pogoršanih odnosa između dve strane, do čega je dovela odluka Mustafe da smeni ministra za povratak Aleksandra Jablanovića, što je, prema stavu Beograda, učešće liste „Srpska“ u toj vladi učinilo besmislenim.

Beograd je takođe poručio da će taj jednostrani potez otežati nastavak dijaloga, te da će ostanak liste „Srpska“ u kosovskoj vladi, a samim tim i stabilnost kosovskih insitucija, zavisiti od procene situacije posle briselskog sastanka.

Poslednja runda dijaloga održana je 31. marta prošle godine, pod pokroviteljstvom tadašnje visoke predstavnice EU Ketrin Ešton, a do zastoja je posle toga došlo zbog institucionalnog vakuuma u Prištini, usled formiranja vlade posle parlamentarnih izbora.

Portparolka visoke predstavnice EU Maja Kocijančič rekla je u petak da će na dnevnom redu u ponedeljak biti utvrđivanje napretka u sprovođenju Briselskog sporazuma i razmena mišljenja o budućim koracima u procesu normalizacije.

Očekuje se da će na dnevnom redu razgovora jedna od glavnih tema biti pravosuđe, kao i formiranje ZSO, a Beograd je najavio i pokretanje pitanja srpske imovine na Kosovu, uključujući „Trepču“.

Srpska strana takođe će, prema Tanjugovim informacijama, insistirati na tome da Zajednica srpskih opština bude jedna od tema nastavka dijaloga.

Kosovska ministarka za dijalog sa Beogradom Edita Tahiri najavila je da je Priština zainteresovana za razgovor o pozivnom telefonskom broju za Kosovo i formiranju Osnovnog suda na severu.

Za vreme dok dijaloga nije bilo, iz Evropske unije su stizala upozorenja da se Briselski sporazum mora do kraja sprovesti, kako bi Beograd mogao da dalje da napreduje na putu ka EU, odnosno da otvori prva pregovaračka poglavlja.

Briselski sporazum postignut je 19. aprila 2013. godine, a njime je predviđeno uspostavljanje Zajednice/asocijacije srpskih opština.

Članstvo je otvoreno i za druge opštine uz saglasnost članica, a sporazumom je predviđeno da će Zajednica imati osnivački statut i da može biti ukinuta samo odlukom opština koje su u njenom sastavu.

Struktura ZSO biće zasnovana na istim osnovama na kojima počiva statut Asocijacije kosovskih opština, odnosno imaće predsednika, potpredsednika, skupštinu i veće.

ZSO će imati predstvničku ulogu pri centralnoj vlasti, kao i mesto u lokalnim, savetodavnim telima u tu svrhu.

ABK: Srpska ne treba da bude deo Vlade

Potpredsednik Alijanse za budućnost Kosova Ahmet Isufi ocenio je da Srpska lista, koja je deo vladajuće koalicije, ne treba da bude u Vladi ako ne priznaje Ustav i zakone Kosova.

  • Zgrada Vlade Kosova

„Mi smatramo da svi koji učestvuju u Vladi Kosova treba da odgovaraju Ustavu i zakonima koji su na snazi. Svi koji su protiv takve orijentacije i koji odgovaraju politici u Beogradu, ne treba da budu deo Vlade“, kazao je Isufi za prištinski portal „Politiko“.

Prema njegovim rečima, premijer Kosova Isa Mustafa treba da drži pod kontrolom svoje ministre, kako bi oni radili u skladu sa zakonima Kosova, a ne na osnovu naredbi iz Beograda.

Isufi je dodao da kosovski ministri treba da se ponašaju i poštuju Ustav i zakone Kosova „a ne da za svoj rad odgovaraju drugoj državi, suprostavljajući se zemlji u kojoj su učestvovali na izborima“.

Srpska lista je zamrzla učešće u radu Vlade i Skupštine Kosova posle odluke premijera Mustafe da sa funkcije ministra za povratak i zajednice smeni Aleksandra Jablanovića.

Džozef Bajden u Minhenu pozvao Vučića i Mustafu da posete Vašington

08. 02. 2015, 12:04 Izvor: KoSSev

„Radite sjajan posao za Srbiju. Želim da znate da je Srbija važna zemlja za region,“ reči su pozdrava potpredsednika SAD-a, Džozefa Bajdena, srpskom premijeru, Aleksandru Vučiću, sinoć u Minhenu, saopštila je srpska vlada. Sa Bajdenom se u Minhenu juče sastao i kosovski premijer, Isa Mustafa, kojem je Bajden obećao „dalju podršku“, a Mustafa preneo zahvalnost „naroda i institucija Kosova“. Američki potpredsednik je dvojicu premijera, u odvojenim susretima, pozvao i da uskoro posete Vašington.

U saopštenju srpske vlade pod nazivom „SAD žele saradnju sa Srbijom u energetici i evrointegracijama“, navodi se da je Džozef Bajden naglasio da SAD podržavaju evropski put Srbije i da zajedno sa Evropom žele da sarađuju sa Srbijom i na polju energetike i na polju evrointegracija.

Vučić je obavestio Bajdena o ekonomskim reformama koje sprovodi srpska Vlada, sporazumu sa MMF koji Srbija sklapa u februaru, istakavši da će Srbija biti u stanju da sačuva i ekonomsku i političku stabilnost Balkana.Bajden je uputio poziv srpskom premijeru za zvaničnu posetu Vašingtonu. Premijer je takođe pozvao američkog potpredsenika da poseti Srbiju, što je on i prihvatio, ističe Vlada.

U saopštenju nije navedeno da li su dvojica zvaničnika pominjala teme u vezi sa Kosovom i Metohijom.

Vučić se sa Bajdenom sinoć sastao na marginama minhenske konferencije o bezbednosti, gde se u proteklim danima sreo i sa ostalim visokim zvaničnicima.

„Za manje od 24 sata razgovarati sa Jensom Stoltenbergom, Viktorijom Nuland, senatorima i Bajdenom je velika stvar, jer je teško napraviti termine na skupu. Kada to sve uspete morate da budete zadovoljni. Naše je da sačuvamo zemlju u ovom turbulentnom vremenu, da sačuvamo mir i stabilnost i unapređujemo ekonomiju. Očekujem unapređenje i još bliže odnose sa SAD“, objasnio je Vučić medijima.

Mustafa: SAD podržavaju Kosovo

Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden se u Minhenu, takođe, sastao sa kosovskim premijerom, Isom Mustafom, potvrdivši i za Kosovo „dalju podršku“ SAD-a, saopšteno je iz kabineta kosovskog premijera.

Bajden je pozvao Mustafu da u „bliskoj budućnosti“ poseti Belu kuću.

„Premijer Mustafa se zahvalio Potpredsedniku Džou Bajdenu, a takođe je izrazio i zahvalnost naroda i institucija Kosova za kontinuiranu podršku Sjedinjenih država Kosovu,“ navodi se u saopštenju iz Prištine.

Mustafa se u Minhenu susreo i sa ostalim visokim zvaničnicima – nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i Generalnim sekretarom Nato-a, Jensom Stoltenbergom, bivšim predsednikom Finske i posrednikom UN-a za status Kosova – Martijem Ahtisarijem i američkim posrednikom u procesu utvrđivanja statusa Kosova, Frenkom Viznerom, kao i poslanicima Bundestaga, sa kojima je razgovarao o prioritetima nove kosovske vlade, evrointegracijama i dijalogu sa Beogradom.

Odvojeni susreti dvojice premijera sa drugim čovekom SAD-a usledili su pred prvi susret Beograda i Prištine u Briselu, posle deset meseci pauze – u ponedeljak, 9. februara, u nastavku dijaloga, na kojem će se Vučić i Mustafa po prvi put sastati, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

„Bojkot Srba je pucanj sebi u nogu“

Nedelja, 08. februar 2015, 9:53 Izvor: B92/Tanjug

Foto: Internet

Politički analitičar, Dušan Janjić, izjavio je danas da očekuje da će se u Briselu postići politički dogovor za rešavanje krize na Kosovu.

On je gostujući na RTS-u kazao da će sutrašnji dijalog u Briselu biti neka vrsta pregleda toga šta je od dogovorenog urađeno, a šta nije, kao i šta bi trebalo uraditi.

„Mislim da će se postići politički dogovor, da se neće ići u bojkot institucija, da će se naći druga rešenja za krizu koju je izazvana i političkim neredima u u Prištini i smenom Jablanovića,“ rekao je Janjić.

On je istakao da bi bojkot bio samo „pucanje u noge interesima srpske zajednice“, da bi šteta bila ogromna i da se time rizikuje nametanje rešenja.

On je dodao da će u Briselu biti reči o konkretnim temama, kao što su sud u Mitrovici, pitanje predstavljanja statuta zajednice opština i u vezi sa železnicom i telekomunikacijama.

Janjić smatra da će se razgovarati i o imovini javnih preduzeća i resursa, ali da pitanje „Trepče“ neće biti tema sastanka.

„Ne verujem da će ‘Trepča’ doći na red, ona će morati da ide kroz dug proces sagledavanja, pojediničnih pregovora, odluka jedne i druge vlade, pa možda i neka arbitraža na kraju,“ rekao je Janjić.

U Briselu će, posle deset meseci zastoja, sutra biti nastavljen dijalog Beograda i Prištine, a timove će, prvi put predvoditi predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Isa Mustafa, uz, takođe prvi put, posredovanje šefice evropske diplomatije Federike Mogerini.

Lavrov: Obama pogrešno o Kosovu

08.02. 2015, 23:51 Izvor: B92/Tanjug

Foto: Beta/AP

Na Krimu je sproveden princip samoopredeljenja utvrđen Poveljom UN, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, ističući da na Kosovu nije bilo referenduma.

„Na Kosovu nikakvog referenduma nije bilo, iako je (američki predsednik Barak) Obama nedavno rekao da je tamo sve idealno, da je bilo referenduma. Nije bilo tamo referenduma! Kao ni kod mnogih drugih. Nemačka se ujedinila bez referenduma, mi smo to aktivno podržavali,“ rekao je Lavrov, odgovarajući na pitanja učesnika Konferencije o bezbednosti u Minhenu.

Povezani članci: Posle neistinitog svedočenja u Kongresu o Kosovu, Nulandova sutra u Beogradu i Prištini

Neistinito svedočenje Viktorije Nuland u Kongresu o „referendumu na Kosovu“

Prema njegovim rečima, na Krimu je u najranijoj fazi krize „desni sektor“ pokušao da se probije i zauzme administrativne zgrade, ali da to „narodne patrole“ nisu dopustile.

„Sproveli su referendum o nezavisnosti, a zatim pokrenuli pitanje o prisajedinjenju Rusiji,“ kazao je Lavrov.

Ruski ministar inostranih poslova je rekao da postoje međunarodni propisi koji se „ponekad različito tumače, a razne aktivnosti dobijaju, povremeno, direktno suprotnu interpretaciju“.

„Na Krimu se desilo to što je predvidela Povelja UN – samoopredeljenje. U Povelji UN postoji nekoliko principa, i pravo naroda na samoopredeljenje je na ključnom mestu, a teritorijalnu celovitost i suverenitet obavezni su za uvažavanje“, rekao je Lavrov a prenosi TASS.

Ruska agencija navodi da je posle tih reči šefa ruske diplomatiije u sali zavladala živost, a on je savetovao prisutnima da pažljivo pročitaju Povelju UN.

„Generalna skupština usvojila je deklaraciju u kojoj je razjasnila korelaciju temeljnih principa međunarodnog prava. Tamo je potvrđeno da su suverenitet i teritorijalna celovitost neprikosnoveni, da zemlje koje pretenduju da se njihov suverenitet uvažava, treba da uvažavaju prava naroda koji žive u tim državama. I da se ne dopusti sprečavanje prava na samoopredeljenju korišćenjem grube sile,“ kazao je Lavrov.

O Ukrajini…

Govoreći o Ukrajini, Lavrov je podsetio da je bio potpisan sporazum sa predsednikom Viktorom Janukovičem koji su potvrdili šefovi diplomatije Nemačke, Francuske i Poljske, a koji je predvideo formiranje vlade nacionalnog jedinstva.

Drugog dana, kako je rekao, napadnuta Janukovičeva rezidencija i zgrade vlade, a spaljene su zgrade i ljudi na trgu u Kijevu, Majdanu.

„Nestao je Janukovič, sada se može zauzeti vlast oružanim putem bez obaziranja na nacionalno jedinstvo? To je nedopustivo,“ rekao je Lavrov i dodao da je vlada nacionalnog jedinstva trebalo da pripremi novi Ustav i na osnovu njega sprovesti izbora.

„Umesto toga (sadašnji ukrajinski premijer Arsenij) Jacenjuk je krenuo na Majdan, rekavši: ‘Čestitajte nam i ja vama čestitam – formirali smo vladu pobednika!’,“ rekao je šef ruske diplomatije.

Na kraju su gušili akcije protesta u oblastima na istoku Ukrajine, kazao je Lavrov.

„Ko je koga napao? Da li su Donjeck i Lugansk krenuli u napad na Kijev? Ne. Tamo je upućena vojna grupa i počeli su sa pokušajima uspostavljanja vlasti silom,“dodao je on.

Lavrov je prethodno u izlaganju na Minhenskoj konferenciji istakao da su događaji iz prethodne godine potvrdili ispravnost upozorenja Moskve na prisustvo dubokih i sistemskih problema u organizovanju evropske bezbednosti i međunarodnih odnosa u celini.

„Konstrukcija stabilnosti, zasnovana na Povelji UN i helsinškim principima, odavno je podrivena postupanjem SAD i njihovih saveznika u Jugoslaviji, koju su bombardovali, u Iraku, u Libiji, širenjem NATO-a na Istok, formiranjem novih linija podele,“ rekao je šef ruske diplomatije, podsećajući na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina u Minhenu pre osam godina.

Lavrov je to rekao reagujući na argumente njegovih kolega da se dogodilo iznenadno ubrzano rušenje višedecenijskog svetskog poretka.

„Projekat građenja ‘panevropske kuće’ nije uspeo upravo zato što se naši partneri na Zapadu nisu rukovodili interesima uvođenja otvorene bezbednosne strukture uz uzajamno uvažavanje interesa, već iluzijama i uverenjima pobednika u ‘hladnom ratu'“, rekao je Lavrov.

„Rusija za mir, vi ste krivi“

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je na minhenskoj konferenciji Ameriku i EU za eskalaciju ukrajinske krize, naglasivši da je Rusija za mir.

On je ujedno rekao da bi razgovori ruskog predsednika Putina, nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Fransoa Olanda mogli pokrenuti nacionalni dijalog u Ukrajini.

„Ne verujem da Evropa sebi može priustiti da ignoriše širenje tog nacionalističkog virusa,“ rekao je Lavrov, povodom razvoja situacije u Ukrajini .

„Svet se nalazi na prekretnici“, rekao je Lavrov, komentarišući ekstremističke tendencije u svetu i nedostatak adekvatne međunarodne „sigurnosne arhitekture“.

On je rekao da je Zapad, umesto prave, evropske sigurnosne strukture oblikovao iluzije, pošto se oseća „kao pobednik hladnog rata“ i ocenio da je kriza rezultat razvoja politike proteklih 25 godina koja cilja na to „da Amerika dominira međunarodnim odnosima u Evropi“.

Govoreći o ukrajinskom konfliktu, Lavrov je ukazao da bi snage u Ukrajini trebalo da deluju na postizanje jedinstva o primeni „praktičnih aspekata“ Sporazuma iz Minska i da će onda Rusija, preko Saveta bezbednosti UN, sigurno biti među onima koje će to garantovati.

„Ako ukrajinska vlada polazi od toga da je sopstveni narod neprijatelj, onda ona mora i sa tim nepreijateljem pregovarati,“ rekao je Lavrov.

Moskva spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa DNR i LNR

Moskva je spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom (DNR, LNR), izjavio je danas šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u Minhenu.

„Čim glavni učesnici procesa u Minsku – ukrajinske vlasti i predstavnici DNR i LNR, dostignu dogovor o svim praktičnim aspektima ispunjenja svake od odredbi iz Minska, uveren sam da će Rusija biti među onima koji će osigurati garancije tog dogovora,“ rekao je on, a prenosi TAS S.

„Da li u OEBS-u, da li u SB UN. Uveren sam da će i Nemačka, i Francuska, i druge zemlje biti spremne da daju takve garancije. Međutim, može se garantovati samo ono što je već urađeno, dostignuto,“ kazao je Lavrov.

„Treba se dogovarati direktno, ne treba se praviti da će tim ljudima biti ‘odata čast’, oni žive na svojoj zemlji, ratuju za svoju zemlju. Oni čine ispravnu stvar, a ukrajinski vojnici ne shvataju zašto ih bacaju u rat,“ naglasio je šef ruske diplomatije, dodajući da „ukrajinske kolege ne treba da se nadaju da će bezrezervna podrška, koju dobijaju sa strane, rešiti sve probleme“.

„Čini mi se da je ta podrška, apsolutno lišena svake političke analize događaja, opija neke, kao što je 2008. zavrtela glavu (bivšem predsedniku Gruzije Mihailu) Sakašviliju,“ rekao je Lavrov i dodao da „svi znaju šta je od toga ispalo“.

Susret i sa Stoltenbergom

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov sastao se danas na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti prvi put sa novim generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, prenose mediji na nemačkom jeziku, pozivajući se na RIA Novosti.

Susret, prvi od kako je Stoltenberg izabran za generalnog sekretara NATO je, kako je za RIA Novosti rekao jedan član ruske delegacije u Minhenu, protekao iza zatvorenih vrata.

“Sama činjenica da je došlo do susreta je jedan dobar znak“, naveo je član ruske delegacije.

U tekstu se kaže da je Stoltenberg prebacio Rusiji odgovornost za situaciju u Ukrajini i da su se Stoltenberg i Lavrov složili u tome da su njihove procene o situaciji u istočnoj Ukrajini jako različite.

Stoltenberg je Lavrovu tvrdio da su koraci NATO na istočnim granicama alijanse preduzeti isključivo iz odbrambenih razloga.

NATO je pre par dana doneo odluku o formiranje snaga za brzo reagovanje i o postavljanju šest komandnih štabova na istoku Evrope – u Estoniji, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Trupe za brzo delovanje NATO trebalo bi da pred Rusijom, povodom ukrajinske krize, pokažu da alijansa svoje istočne partnere “ne ostavlja na cedilu“, ocenili su nemački mediji u izveštajima sa NATO samita u Briselu.

Subotica, vanredno zbog emigranata s Kosova

Granična policija u Subotici, kojoj su u pomoć pristigle kolege iz drugih regionalnih centara, pojačala je aktivnosti na sprečavanju ilegalnih prelazaka granice prema Mađarskoj. Od početka februara napisano 460 prekršajnih i 12 krivičnih prijava i oduzeto 20 putničkih i motornih vozila. Na području mađarske županije Čongrad juče privedeno više od 1.000 ilegalnih migranata.

Tokom noći je u pravcu graničnog prelaza Horgoš sprečen pokušaj ilegalnog prelaska granice četvoročlane porodice sa Kosova i Metohije, javlja Tanjug.

Subotica, vanredno zbog emigranata s Kosova

Uhapšeno još 1.000 migranata u Mađarskoj

Mađarska policija saopštila je da je na području Županije Čongrad tokom jučerašnjeg dana privedeno 1.022 ilegalna migranta, javlja dopisnik RTS-a.Najveći broj, njih 991 je kosovskih Albanaca, 18 iz Avganistana, 7 Iračana, 3 Kubanca, 2 Sirijca i jedan somalijski državljanin. Najveća grupa ilegalaca uhapšena je na teritoriji pograničnog grada Ašothaloma.Kako je RTS-u potvrdio gradonačelnik Ašothaloma Laslo Torockai, ovo naselje od juče je dobilo posebnu zaštitu od 26 policijskih službenika koji se intenzivno bave ilegalnim migrantima.

U ovom slučaju, majka i otac sa dvoje male dece, po snegu i na temperaturi ispod nule pokušali su, pešačeći oko 10 kilometara, već umorni, da u uđu u Mađarsku, koja je trebalo da im bude samo usputna stanica na putovanju od Gnjilana do Švajcarske i “ boljeg života“.

„Nema ništa tamo. Nema sigurnosti, nema posla, sve političari samo jedu“, rekao je otac dvoje dece novinarima u Regionalnom centru Granične policije u Subotici, gde je protiv njih pokrenut prekršajni postupak.

Ova porodica je samo jedna u nizu među više stotina građana Kosova i Metohije koji u poslednje vreme masovno autobusima ili na drugi način dolaze u Suboticu, iz koje pokušavaju da ilegalno pređu granicu s Mađarskom.

Ukoliko uspeju, time ulaze u šengen zonu i traže azil, pošto sa pasošem Kosova, nepriznatim u Srbiji, ne mogu ući u ovu zonu bez vize.

Prema rečima načelnika Regionalnog centra Granične policije Mladena Mrdalja, pojačali su svoje aktivnosti i beleže mnoštvo ovakvih pokušaja, a samo u prvim danima februara u toj nameri sprečeno je oko 500 građana sa Kosova i Metohije.

Podneto je, prema njegovim rečima, oko 460 prekršajnih prijava, oduzeto 20 putničkih i motornih vozila kojima je jedan deo tih lica krijumčaren od strane krijumčara protiv kojih je podneto 12 krivičnih prijava.

„Sa kolegama iz Mađarske imamo dobru saradnju. Sa naše strane, takođe je zabeleženo puno aktivnosti u prethodnom periodu i ovih nekoliko dana februara meseca beležimo, uistinu, rekordne rezultate po pitanju sprečenih pokušaja ilegalnog prelaska državne granice“, rekao je Mrdalj.

Zbog velikog broja pokušaja ilegalnog prelaska granice, angažovana su termovizijska vozila i ljudstvo i iz drugih regionalnih centara.

U pomoć pozvana i termovizija

Među njima je i operater Goran Aksentijević iz Regionalnog centra prema Bosni i Hercegovini koji je proteklu noć proveo u termovizijskom osmatranju graničnog prostora u blizini graničnog prelaza Kelebija, jednog od ugroženijih po ovom pitanju.

Kreće se samo s najnužnijim

Kreće se samo s najnužnijim

To termovizijsko vozilo je jedno od dva koja danonoćno osmatraju granični pojas sa Mađarskom, zahvaljujući kojima se bezbednije, brže i efikasnije mogu sprečiti ilegalni prelasci granice.

„Na ovom delu koji mi posmatramo za sada nema nikakvih aktivnosti, što ne znači da neće biti. Tu smo zajedno sa kolegama koji ovde rade, radimo isti posao, hvatamo izvršioce krivičnih dela i prekršaja iz oblasti prekograničnog kriminala“, rekao je Aksentijević novinarima.

Vozilo je opremljeno kamerama koje mogu uočavati kretanja na daljini od 15 do 20 kilometara, u zavisnosti od vremenskih uslova i terena na kojima se nalaze.

Osim toga, vozilo je povezano i sa ekipama Granične policije na terenu, tako da im u pravom momentu mogu dostaviti informaciju o sumnjivim kretanjima, nakon čega sledi njihova reakcija.

Aktivnosti Granične policije nastavljaju se i dalje, tako da su trenutno na najugroženijem delu granice sa Mađarskom dva vozila sa termovizijskim kamerama i sedam auto-patrola.

Novčana kazna za privedene Albance

Više stotina Albanaca sa Kosova i Metohije koji su proteklih dana privedeni dežurnim sudijama zbog pokušaja ilegalnog prelaska državne granice sa susednom Mađarskom, osuđeni su novčanom kaznom i pušteni na slobodu, saopštio je portparol Prekršajnog Apelacionog suda Aleksandar Ilić.

„Do sada su sva lica kažnjena novčanim kaznama i puštena su na slobodu, dok je mali broj maloletnika koji je u posebnom maloletničkom procesu sankcionisan samo opomenom suda“, naveo je Ilić u izjavi dostavljenoj medijima.

Oni su, kako piše, kažnjeni jer su prekršili Zakon o zaštiti državne granice kojim je predviđena novčana kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana.

„Interesantno je zapažanje postupajućih sudija da je većina privedenih lica sa područja grada Prištine, Vučitrna i Mitrovice, da su uglavnom pristojno obučena i da su sa sobom nosili veće sume novca i da su kazne plaćali odmah“, naveo je Ilić.

Dodao je da njima nije određena privremena mera udaljenja sa teritorije Srbije i zabrane ulaska, jer su u Srbiji legalno.

Ilić je rekao da se trend pokušaja ilegalnog prelaska u susednu Mađarsku nastavlja i da su najopterećenije dežurne sudije i sudsko osoblje prekršajnih sudova u Senti i Subotici koji po 48 sati u smeni neprekidno saslušavaju i donose presude privedenim prestupnicima.

Prema njegovim rečima, u Prekršajnom sudu u Subotici su samo u toku jučerašnjeg dana i noći saslušane i osuđene 173 osobe.

Šeholi: Razlog migracije – nesprovođenje uputstava EU

08.02. 2015, 20:20 Izvor: Tanjug

Foto: Radio KiM

Razlog masovnog odlaska Albanaca sa Kosova, prištinski politički analitičar, Fatmir Šeholi, vidi u nesprovođenju upustva iz izveštaja EU o progresu na Kosovu.

„Posledice nesprovođenja upustva iz međunarodnog izveštaja koji govori o lošem stanju na Kosovu su danas rezultat demonstrativnog napustanja građana Kosova, od kojih je 99% odsto Albanaca, a jedan odsto Roma, Aškalija i Egipćana“, rekao je Šeholi za RTV „PULS“.

On je dodao da se usvajanjem prištinske rezolucije o sprečavanju ilegalne migracije ne mogu zaustaviti građani da ilegalno migriraju, već su neophodne ozbiljne i korenite mere koje će veoma brzo dati rezultate.

Prema njegovim rečima, uzrok masovnog odlaska Albanaca sa Kosova treba tražiti u statističkim izveštajima mnogih međunarodnih organizacija, koje godinama ukazuju na veliku stopu nezaposlenosti, ekstremno siromaštvo i siromaštvo.

„Po zvaničnim podacima udruženja Majke Tereze na Kosovu, 18 odsto građana živi u ekstremnom siromaštvu sa 0,90 centi na dan, 28 odsto stanovnika živi u siromaštvu sa jednim evrom i 40 centi, a stopa nezaposlenosti je stiglo čak do 60 odsto,“ rekao je Šeholi.

Po njemu, krivci za takvo stanje na Kosovu su oni koji kreiraju vladinu politiku.

„Samo za 45 dana sa Kosova je migriralo 35 hiljada Albanaca, a za poslednjih šest meseci, više od 50 hiljada, među kojima je blizu šest hiljada učenika osnovnih škola,“ podsetio je Šeholi.

On je ukazao na alarmantnost tih podataka i ocenio da, ako se nastavi ovaj trend ilegalne migracije, Kosovo će u ovoj godini biti suočeno sa velikom stopom migracije,čak do 30 odsto.

Kosovski savez postaje član FIBA

Svetska košarkaška federacija (FIBA) narednog meseca na Izvršnom odboru primiće u članstvo kosovski savez, prenose Večernje novosti.Ilustracija (Foto tkc.edu)

 Kako se navodi, iako je FIBA ranije nekoliko puta odbijala zahtev kosovskog saveza, sada kao glavni adut ima to što je Kosovo primljeno u Međunarodni olimpijski komitet (MOK) 9. decembra prošle godine.

Predsednik kosovskog saveza Erold Belegu bio je u četvrtak u Ženevi na sastanku sa generalnim sekretarom FIBA Patrikom Baumanom i potpredsednikom Turgajom Demirelom, gde su razgovarali o članstvu.

„Podneli smo sva dokumenta neophodna po Statutu FIBA i mislim da ovog puta nema razloga da ne budemo primljeni“, rekao je Belegu za Večernje Novosti.

Košarkaški savez Srbije se godinama trudio i uspevao da stopira članstvo kosovskog saveza u FIBA.

Izvršni komitet FIBA održaće se 12. i 13. marta u Ženevi.

Tomašević: Srpska košarka ima jak uticaj u FIBA

Potpredsednik Košarkaškog saveza Srbije Dejan Tomašević rekao je da se nada da FIBA neće primiti kosovski savez u punopravno članstvo i poručio da bi u suprotnom bila nepravedna odluka.

„Nadam se da FIBA neće primiti Kosovo, ali poznato je da je već primljeno u MOK. Ljudi sa Kosova guraju svoju priču, ali još ćemo sačekati odluku. Dobra stvar je što srpska košarka ima jak uticaj u FIBA, rekao je Tomašević Tanjugu.

Tomašević nije isključio mogućnost da kosovski savez dobije dozvolu da nastupa u kvalifikacijama za evropska takmičenjima.

„Ne znam koja će odluka biti, ali svima nam je poznato šta se sve dešavalo u proteklih 30 godina. Srpski narod nije zaslužio nepravdu, ali to su pitanja za moćnije ljude u državi. Verujem da će svet jednog dana shvatiti šta se sve događalo na Kosovu“, zaključio je nekadašnji reprezentativac Jugoslavije.

KSS: Nismo obavešteni o članstvu

Košarkaški savez Srbije oglasio se saopštenjem u kojem navodi da nije zvanično obavešten o zahtevu kosovskog saveza za prijem u FIBA i dodao da će učiniti sve da zaštiti interese srpske košarke i klubova sa Kosova i Metohije.

„Prijemom Kosova u MOK otvaraju im se vrata za članstvo u svetskim sportskim organizacijama. Svaka zemlja, koja je članica MOK-a, ima pravo da njeni sportisti učestvuju na Olimpijskim igrama, a preduslov za to u kolektivnim sportovima je učešće na kvalifikacionim takmičenjima. To nije moguće bez članstva u tim organizacijama“, poručili su iz KSS-a.

KSS je naglasio da po pitanju članstva kosovskog saveza u FIBA ima istovetan stav kao i najviši državni organi i da će tako biti i u buduće.

Poplave u Kosovskom pomoravlju i Gračanici – najavljuju se nove padavine

08.02.2015, 13:14 Izvor: KoSSev

Foto: Sajt SO Gračanica

Usled nevremena koje je juče zahvatilo čitavo Kosovo i Metohiju, u opštinama južno od Ibra, došlo je do poplava. Iako su obilne padavine stale, situacija u nekim opštinama i dalje je loša. Stanje u poplavljenim područjima dodatno otežavaju podzemne vode, neočišćena rečna korita, ali i najave da će biti novih padavina tokom vikenda. Najgora situacija je u opštini Gračanica i u Kosovskom pomoravlju, gde su meštani sa nadležnim službama od sinoć na terenu i pomažu u probijanju zakrčenih rečnih korita i saniranju štete, a u kabinetu predsednika opštine Parteš jutros saznajemo da se ipak radi o „individualnim slučajevima“ poplavljenih objekata u ovoj opštini.

Kosovo i Metohiju juče je zahvatilo jako nevreme sa obilnom kišom, poplavivši mnoge stambene objekte, poljoprivredne površine, prizemlja kuća i ugostiteljske objekte, a zbog obilnih padavina i bujica mnogi putevi bili su neprohodni. Kiša koja je juče padala tokom čitavog dana, izazvala je poplave, kako u centralnom delu Kosova – u Gračanici, Radevu, Lepini, Skulanevu, Ugljaru i Lapljem Selu, tako i u Kosovskom pomoravlju.

Nevreme je posebno nanelo veliku štetu meštanima sela Budriga u gnjilanskom kraju, dok je najkritičnija situacija bila na samom ulazu u selo Ranilug, gde je nivo vode na putu dostizao i do pola metra, a ovo selo je zbog obilnih padavina, juče ostalo i bez struje. Slična situacija je bila i u selima istoimene opštine – u Velikom Ropotovu, Korminjanu, Drenovcu i drugim mestima.

Binačka Morava juče se izlila na više mesta na magistralnom putu Gnjilane – Bujanovac. Selu Budriga naneta je velika šteta i to u nižim krajevima mesta, prema selu Žegra, u pravcu granice sa Makedonijom. Zbog obilnih kiša, bunarska voda se zamutila i nije više za piće, prenela je Radio-televizija Puls. U blizini sela Pančelo, u opštini Ranilug, zbog obilne kiše, bandere su pale, te su meštani i ovog sela ostali bez struje.

Međutim, KoSSev je danas iz kabineta gradonačelnika opštine Parteš, dobio informaciju da je u srpskim sredinama ove opštine situacija „stabilna“ i da se smiruje, te da se radi o „individualnim slučajevima“ poplavljenih objekata, a da štetu nisu nanele padavine, već neočišćeno korito Binačke Morave.

„To je posledica toga što korito Binačke Morave nije čišćeno godinama. To izaziva poplave, ali se radi o individualnim slučajevima. Situacija je stabilna. U Partešu nema poplava, voda je samo protekla,“ rečeno nam je u telefonskom razgovoru iz kabineta gradonačelnika.


Meštani, civilna zaštita i komunalna služba noćas u Partešu punili džakove i dežurali; za poplavu u selu Donja Budriga odgovoran privrednik, koji je prethodno zatvorio korito Cerničke reke i voda je krenula pravo u selo.

Sa druge strane, meštanka Parteša, profesor srpskog jezika, Vesna Jovanović, u izjavi za KoSSev, takođe svedoči o ozbiljnosti situacije u Kosovskom pomoravlju, kako su juče i izveštavali mediji:

„Sinoć je bio najjači vodeni udar u opštini Parteš. Najviše štete je naneseno u selu Donja Budriga. Poplavljeno je nekoliko kuća. Od jutros se voda povlači po selima, ali ne i po polju. Morava se izlila. Za poplavu u selu Donja Budriga odgovoran je jedan privrednik (Albanac), koji je zatvorio korito Cerničke reke i voda je krenula pravo u selo. Tako je bilo i decembra meseca. Mi smo se žalili opštini Gnjilane, jer je taj deo u delu njihove opštine, ali ništa nisu uradili po tom pitanju i poplava se ponovila. Sinoć su komunalna služba opštine Parteš i civilna zaštita opštine Gnjilane (u okviru srpskog sistema), zajedno sa meštanima, punili džakove i obezbeđivali domove.“


Od poplava u opštini Gračanica trenutno najugroženije selo Lepina. Ekipe za sanaciju na terenu od noćas na terenu. Nivo vode postepeno opada i vraća se u tok reke Sitnice. Apel gradonačelnika da se rečni kanali i korita održavaju prohodnim i čistim 

TV KiM 15:00 – Voda je prema navodima nadležnih počela da nadolazi noćas oko dva sata posle ponoći. Ekipe, koje je angažovala opština Gračanica su tokom noći interventno u centru sela napravile otpusne kanale. Nakon intervencije nivo vode postepeno opada i vraća se u tok reke Sitnice. Trenutno se radi na produbljivanju kanala u Lepini radi odvođenja vode iz sela, a prioritet je da domaćinstva ostanu na suvom.

Gradonačelnik Gračanice, Vladeta Kostić, koji je sa ekipama na terenu, kaže da su odvodni kanali zapušteni, što zbog nemara lokalne samouprave i nadležnih službi ranijih godina, što zbog samih građana, koji tu bacaju đubre i granje.

„Ja ovom prilikom apelujem na malo više pažnje, jer nam se takvo naše ponašanje vraća kao bumerang,“ napominje Kostić.


Izlivanjem reke Gračanke, pojedina dvorišta u Gračanici juče su bila pod vodom, pa su meštani bili primorani da pumpama izbacuju vodu na ulice. Direktor Odeljenja javnih službi u opštini Gračanica Zoran Danilović je u izjavi za Radio-televiziju „Kim“ rekao da su tokom jučerašnjih poplava, ekipe bile na terenu i da su radile na sprečavanju većih posledica.

Gračanica: Trenutno bez padavina, ali se očekuju noveU izjavi za KoSSev, zamenik kosovskog premijera, Branimir Stojanović, koji je iz Gračanice, rekao je jutros da je situacija u ovoj opštini i dalje teška, uprkos tome što su padavine stale.

„Situacija je teška u čitavoj opštini Gračanica, ima poplavljenih kuća. Iako je kiša trenutno stala, voda se cedi, a najviše zabrinjava to što se najavljuju nove padavine. Ekipe su dežurale tokom čitave noći, sada su na terenu i očekujemo i dalje tešku situaciju,“ rekao je Srtojanović.

Predsednik opštine Gračanica, Vladeta Kostić, sinoć je javio da će ekipe iz lokalne samouprave dežurati tokom noći na ključnim tačkama u Gračanici, sa raspoloživom mehanizacijom. Kritične tačke su uglavnom bile u nižim zonama ove opštine, a posebno na mestima gde kanalizacioni sistem nije imao kapaciteta za prihvatanje površinskih voda, a problema je bilo i u podvožnjacima.

“Situacija na teritoriji lokalne samouprave prati se neprestano. Sve ekipe su na terenu i biće u pripravnosti dok se vremenske prilike ne stabilizuju. Ekipe će pratiti stanje na rečnim tokovima, stambenim objektima, saobraćajnicama,” istakao je Kostić u sinoćnoj pisanoj izjavi, dostavljenoj medijima.

Ogromne količine vode slile su se i u njivama između Gračanice i Lapljeg Sela. Deo podvožnjaka na putu do Preoca juče je bio poplavljen i gotovo neprohodan za saobračaj. Reka Gračanka poplavila je i veći deo Preoca i Ugljara. Saobraćaj prema selu Ugljaru bio je u prekidu. Dežurne ekipe opštine Gračanica, zajedno sa meštanima ovih sela, kopali su kanale kako bi preusmerili tok vodene bujice.

Zbog izlivanja reke Sitnice, pojedini meštani Lepine, Radeva i Skulaneva, nisu mogli da izađu iz svojih kuća.

Na Severu Kosova, situacija je bila znatno drugačija. Uprkos celodnevnoj kiši, poplava nije bilo. U opštini Leposavić vejao je sneg, koji se istovremeno i topio. Iako se Ibar izlio na nekoliko mesta, nema većih poplava.

%d bloggers like this: