20.02.2016 |08:00 -23:59| Kada Srbi stradaju, moćnici žmure i opravdavaju svoje „legitimne“, neljudske i kukavičke postupke, pod izgovorom legitimnosti – da se UBIJAJU I UNIŠTAVAJU SRBI! Svi oni koji u sebi imaju ljudskosti i čojstva znaju i razumeju o kakvoj se neljudskosti radi…


NATO saradnja sa Srbijom – „NAGRADA ZA SRBE ODMAH-NATO ODMAZDA NAD ZAROBLJENIM SRBIMA U LIBIJI!

Verovatno je NATO hteo više od Vojne neutralnosti, čim to nije dobio odmah nastavio sa KUKAVIČKIM UBIJANJEM SRBA, zarobljenika-civila!

Žalosno i tužno je to kako smo ucenjeni sa svih strana! A Beograd i Beograđani hoće da se ponašaju kao FAKTOR na Balkanu… Prigrabili SVE samo za „GLAVNI“ GRAD, a ostatak Srbije oni će polako da prodaju parče po parče da bi samo oni živeli… Naše delovanje naših „bezbedonosnih struktura“, „obaveštajnih“ i neobaveštajnih je žalosno kolika je nesposobnost i nekonkretnost na terenu! Ako su imali informacije i nadzirali zarobljenike, gde je ta dugo očekivana reakcija pa i otkup ljudskih života! Verovatno, sebičnom Beogradu nisu se davale pare ili su jednostavno ljudi zaboravljeni posle nedelju dana priče…. E Srbi i Srbijo, koliko ste za mali i neljudi… izgubili smo ljudskosti i brige za druge svoje i tuđe, totalna sebičnost ima da nas uništi, bezpovratno…

Predsednik Tomislav Nikolić: Zašto sam potpisao Zakon o NATO

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Autorski tekst predsednika Republike Srbije prenosimo u celosti

AUTORSKI TEKST PREDSEDNIKA REPUBLIKE SRBIJE PRENOSIMO U CELOSTI:

NAKON što je Skupština gotovo jednoglasno usvojila Predlog Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije NATO za podršku i nabavku o saradnji u oblasti logističke podrške, od 12. 02. 2016. (sa 156 glasova za i 1 glasom protiv), osetio sam potrebu da sa javnošću podelim razloge zbog kojih sam potpisao taj zakon. Ne zato što postoji potreba da se opravdam, već zato što postoje brojne maliciozne i netačne informacije i interpretacije Sporazuma, koje želim da demantujem činjenicama i uklonim nedoumice. Zakonom se utvrđuju plan i program saradnje koji imaju savetodavnu ulogu i obezbeđuju iskustvo i stručnost, a sačinjeni su interesu Srbije i u saradnji sa Srbijom.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma sa NATO nije u suprotnosti sa Ustavom Republike Srbije. Zakon uspostavlja pravni okvir za saradnju, koja je otpočela još 2006. godine, potpisivanjem SOFA sporazuma. Vlada Srbije i Crne Gore, a zatim i Vlada Republike Srbije, su pre deset godina ušle u proces saradnje sa organizacijom NATO, na dobrovoljnoj osnovi, i u nju su bila uključena sva nadležna ministarstva i institucije RS. Vlada Republike Srbije, koju su tada činile Demokratska stranka i Socijalistička partija Srbije, je 2011. godine donela odluku o započinjanju procesa izrade IPAP (Individualni akcioni plan partnerstva), čiji su prioriteti: podizanje političkog dijaloga, vojne i odbrambene saradnje, javne diplomatije, naučne saradnje, saradnje u vanrednim okolnostima, kao i zaštiti poverljivih informacija. IPAP je usvojen 2014. godine. Pre nas su IPAP usvojile Gruzija, Azerbejdžan, Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Rusija ima uspostavljen institucionalni stepen saradnje sa NATO u formi Saveta (NATO-Russia Council), što je mnogo viši i razvijeniji oblik saradnje, kroz više od dvadeset radnih grupa i komiteta, a učestvovala je i u NATO misijama. Savet je trenutno suspendovan, a kao razlog su navedeni situacija na Krimu i, generalno, rusko postavljanje prema Ukrajini. Rusija je potpisala SOFA sporazum 2005. godine, a u Partnerstvu za mir je od 1994. godine.

Srbija stoji na čvrstim pozicijama vojne neutralnosti. Ni jedan potez državnog vrha Republike Srbije, niti bilo koji propis, od 2012. godine, nije doveo u pitanje takvu poziciju. Saradnja u oblasti bezbednosti, odbrane i borbe protiv terorizma, uključuje brojne međunarodne i regionalne organizacije i incijative.

Zakon o saradnji sa NATO daje pravni okvir koji omogućava Srbiji da koristi poverilačke fondove, kada se o njima dogovori sa NATO, kao i da uveća efikasnost logističke podrške i smanji naše troškove angazovanja u multinacionalnim operacijama, pod okriljem UN i EU, kao i budućeg angažovanja u borbenim grupama EU.

Srbija je inicirala osnivanje Poverilačkog fonda za delaboraciju i uništavanje viška ubojnih sredstava i unapređenje kapaciteta Tehničko remontnog Zavoda Kragujevac, novembra 2011. a isti je odobren od strane NATO sredinom 2013. godine. Tim fondom je predviđena ukupna donacija od 3,7 mil evra za Zavod u Kragujevcu i to za nabavku odgovarajuće opreme i obuku. Nakon završetka projekta, novonabavljena oprema ostaće u Zavodu i on će biti osposobljen kao regionalni centar za uništavanje viška municije i opreme koja postoji u velikom obimu u regionu (oko 150.000 t). Velika Britanija je vodeća država u implementaciji Projekta, a najveći donator za sada je SAD sa 500 hiljada evra. U projektu učestvuju kao donatori i partnerske zemlje, Švajcarska i Irska. Srbija učestvuje sa 450 hiljada evra, a očekuje se zarada od prodaje prerađenog materijala od oko 700 hiljada evra.

U okviru sporazuma je predviđeno uništavanje oko 2 hiljade komada zastarele i neupotrebljive municije koja predstavlja balast i opasnost za stanovništvo. Tu municiju ne možemo ni da koristimo, niti da prodamo, a neuslovno se skladišti. Ona može da prouzrokuje nesreću sličnu onoj u Paraćinu. Da budem potpuno jasan. Niko nas ne primorava da uništimo tu municiju. Mi nemamo ni mogućnosti ni sredstva da to učinimo i to se čini isključivo u našem interesu i na naš zahtev. Remontni Zavod Kragujevac već radi na uništavanju viška municije, ali s obzirom na veliku količinu zastarele municije (oko 8 000 t) i na staru opremu i tehnologiju i visoke troškove, trebalo bi puno vremena, uz ogroman bezbednosni rizik.

NATO je podržao ovu inicijativu u cilju povećanja regionalne bezbednosti. Inače treba pomenuti da su sa NATO već realizovani slični poverilački fondovi: uništavanje 28.000 komada viškova malog i lakog naoružanja, u vrednosti od 375 hiljada evra, tokom 2003. godine. Zatim 2005. godine, kada su uništene zalihe protivpešadijskih mina, (oko 1,7 miliona evra). Projekat se realizovao dve godine i uspešno je okončan u maju 2007. godine, sa ukupno uništenih oko 1,4 miliona protivpešadijskih mina.

Što se tiče odredaba Zakona, koje regulištu diplomatski imunitet, on jeste predviđen za pripadnike NATO koji se sa našom dozvolom nalaze na teritoriji Srbije i tu važi princip reciprociteta, odnosno, pripadnici naše vojske takođe uživaju diplomatski imunitet u zemljama potpisnicama. Pravila o imunitetu su uspostavljena osnivanjem Vojne kancelarije NATO, 7. decembra 2006. godina, što je potpisao ministar odbrane Zoran Stanković.

Što se tiče odredaba o oslobađanju od plaćanja carine i poreskih dažbina, na njih se takođe primenjuje princip reciprociteta ustanovljen Partnerstvom za mir. Predstavnici zemalja potpisnica Partnerstva za mir su oslobođeni dažbina u zemlji u kojoj izvršavaju određenu ugovorenu aktivnost.

Srbija veoma vešto nalazi balans u veoma kompleksnim međunarodnim političkim i bezbednosnim odnosima i smatram da podizanje tenzije u javnosti, oko dogovora koji se postižu u interesu naše zemlje, niukom slučaju ne doprinosi unutrašnjoj stabilnosti i težnji da se očuva bezbednost zemlje i bolji život svih građana. Naprotiv.

Inače, sa NATO je do sada potpisano 5 sporazuma koji su potvrđeni sledećim zakonima:

  1. Zakon o ratifikaciji sporazuma između Srbije i Crne Gore i Organizacije Severnoatlantskog pakta(NATO) o tranzitnim aranžmanima za podršku mirovnim operacijama(4. novembra 2005. godine)
  2. Okvirni dokument partnerstva za mir(14. decembra 2006. godine)
  3. Zakon o potvrđivanju ugovora između Vlade Republike Srbije koju predstavlja Ministarstvo odbrane i grupe nacionalnih direktora NATO za kodifikaciju-Saveznički odbor 135(AC 135) o usvajanju NATO kodifikacionog sistema(9. maj 2011. godine)
  4. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Organizacije Severnoatlantskog pakta o bezbednosti informacija i kodeksa o postupanju(8. jula 2011. godine)
  5. Zakon o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i organizacije NATO za podršku i nabavku (NSPO) o saradnji u oblasti logističke podrške (19. februar 2016. godine)

Vučić: Pitam Amerikance da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi

Premijer Aleksandar Vučić rekao je da je zvanično potvrđeno da su dvoje otetih srpskih državljana, Slađana Stanković i Jovica Stepić, ubijeni u Sabrati, u vazdušnim napadima američkih snaga koje su bombardovale položaje islamista. Ahmed Abaši, koji blisko sarađuje sa ID uz veliku materijalnu korist, je najodgovorniji za kidnapovanje Srba, kaže Vučić. Premijer je upitao SAD da li su znali da se na toj lokaciji nalaze zatočeni Srbi.

„Ono što je naša služba sa 100 posto sigurnosti mogla da potvrdi je da su naši državljani u Libiji stradali u vazdušnom udaru američkih snaga. SAD je bombardovala položaje Islamske države“, naveo je Aleksandar Vučić na konferenciji za novinare. Premijer je uputio izraze najdubljeg saučešća porodicama poginulih.

Pripremili Sanja Ljubisavljević i Veljko Medić

„Ovo je tužan dan za našu zemlju“, naglasio je Vučić i dodao da će tela biti dopremljena u ponedeljak u kasnim poslepodnevnim satima.

Vučić je rekao da je, prema operativnim saznanjima najodgvorniji za kidnapovanje pripadnik porodice Ahmeda Abašija, koja se bavi krijumčarenjem i prebacivanjem ljudi prema Italiji, a koji nije pripadnik ID, ali blisko sarađuje s njima.

Premijer je dodao da je to bila prva velika talačka kriza s kojom se suočila Srbija, da je srpska služba postupala izuzetno profesionalno, i da veruje da bi građani Srbije bili oslobođeni da nisu ubijeni u američkom bombardovanju.

Srbija nije nikad direktno pregovarala s onima koji su Srbe oteli, dodao je, ali je držala stvari pod kontrolom i nedeljno dobijala dokaze o zdravstvneom stanju dvoje državljana, kao i da je srpska služba sarađovala s ruskom, američkom i drugim službama bezbednosti.

I danas je, kako je rekao, razgovarao s američkim službama i da po svemu sudeći oni nisu imali saznanja da se osobe srpske nacionalsnoti ali i drugi stranci nalaze na lokaciji koja je bombardovana.

„U sukobu drugih zemalja, ali i tuđih interesa, kao strašna kolateralna šteta, stradali su Srbi, ali i neki drugi“, rekao je Vučić, dodajući da su libijske snage nudile Srbiji zajedničku akciju oslobađanja, ali da je procenjeno da bi takva akcija dovela do mnogo žrtava.

Vučić je rekao i da je ambasador SAD izjavio saučešće Srbiji.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je ranije danas rekao da su oteti srpski državljani najverovatnije ubijeni u vazdušnim napadima SAD.

Ako sam kriv za američke bombe, prihvatam

„Ako sam kriv za američko bombardovanje, prihvatam“, rekao je premijer Aleksandar Vučić, odgovarajući na navode i optužbe pojedinih medija da je za stradanje dvoje Srba u Libiji odgovorna vlast u Srbiji, a da je on već otputovao u London.

S druge strane, kako je naveo, neće da dozvoli da neko vređa pripadnike službe bezbednosti, koji su radili danonoćno.

„Nikada nismo prošli tako da problem ne rešimo, i ovo smo bili na putu da rešimo, već smo oslobodili šestoro naših ljudi. I ove bismo oslobodili da nije bilo američkih bombi“, poručio je premijer.

„A to da je moj NATO, na to bolje da ne odgovaram. Jedino, što smatram da Srbija ima dovoljno mudrih ljudi da nikad ne dođemo u situaciju da se ponove slučajevi ni Milice Rakić ni mnogih drugih. A oni koji misle da je rešenje u tome da se bijemo s celim svetom, u tome neću da učestvujem“, dodao je Vučić.

Kako je naveo, u svakom slučaju je spreman da postavi pitanje, pa i Amerikancima, da li su znali ko se nalazi na lokaciji koju su bombardovali.

„Za sada smo dobili nezvanični odgovor od CIA, a ja čekam i zvanični odgovor na to pitanje“, zaključio je premijer.

Ponašaću se u najboljem interesu Srbije

Vučić kaže da nije spreman da zaoštrava i kvari odnose sa SAD, jer su nam oni potrebni kao prijatelji i partneri, a ne kao neprijatelji, te će se zato ponašati ozbiljno i odgovorno, u najbojem interesu Srbije.

Premijer je rekao da nije teško od SAD napraviti neprijatelje, ali da to neće vratiti živote stradalih.

To, primetio je, nije zato što on nije hrabar, jer, dodao je, još dva meseca će biti premijer i imaće petlju i hrabrosti da svakom kaže šta misli.

„Ali, to što ću nekoga da opsujem sad neće vratiti u život Jovicu i Slađanu. Tako da ću da se ponašam ozbiljno, odgovorno i u najboljem interesu Srbije. Makar to ne bilo u najboljem interesu mom lično, niti političke stranke koju vodim“, kazao je premijer.

Ako neko zna ko je terorista u Libiji, a ko nije, neka kaže

Vučić je izjavio je da je Srbija o oslobađanju dvoje otetih državljana u Libiji pregovarala sa različitim predstavnicima krila libijskih vlasti, a da se njihova otmica „izvesno“ nije dogodila slučajno.

Vučić je rekao da je samo BIA imala njegovo odobrenje da u potpunosti rukovodi slučajem otmice i da su traženi najbolji načini da se oteti oslobode.

„Ako mi vi kažete ko je u Libiji terorista, a ko nije, svaka vam čast“, rekao je Vučić i dodao da je bilo bezbroj posrednika koji su, kako je naveo, „nudli svakojaka čuda“.

„Čovek po imenu Ganudi davao je kontradiktorne informacije o samoj otmici i o njegovim kontaktima sa našim ljudima postoje veoma kontradiktorne informacije. Stavovi prisutnih Libijaca o samom viđenju otmice dramatično su različiti u odnosu na ono što su rekli pojedini srpski državljani“, rekao je Vučić.

Istakao je da je srpska služba razgovarala sa ruskom, američkom, austrijskom, češkom, italijanskom službom bezbednosti, te da su najkonrektnije informacije dobijene od Španije, 12. februara, o lokaciji otetih, koju je kasnije BIA proveravala sa američkom CIA i FBI.

Upitan kako je i zašto je došlo do otmice i da li je bila ciljana, Vučić je rekao da veruje da se nije dogodila slučajno.

„Sa izvesnošću mogu da kažem da se nije dogodila slučajno, prema informacijama kojima naše službe raspolažu. Pitanje je samo da li su baš oni bili meta, ja bih rekao da ne. Oni su se slučajno ili greškom našli u tom automobilu“, rekao je Vučić.

Vučić je rekao da, prema njegovim saznanjima, Ministarstvo spoljnih poslova nije dalo nalog za putovanje tokom koga su u Libiji oteti srpski državljani, iako je to uobičajena praksa, ali je odbacio spekulacije da je u konvoju bilo novca.

Premijer je rekao da u Libiji ima 250 srpskih državljana koje su vlasti molile da napuste tu zemlju i dodao da se on zalaže da se Ambasada u Tripoliju zatvori, ali će se konsultovati sa Ministarstvom spoljnih poslova.

Porodicama poginulih država će pomoći koliko može, kaže Vučić i dodaje da je imao najteži zadatak da tu informaciju saopšti porodicama.

Vozač i služžbenik srpske ambasade u Libiji, Jovica Stepić i Slađana Stanković, oteti su 8. novembra proššle godine.

Pentagon:Nejasne okolnosti smrti državljana Srbije

Pentagon nije imao informacije da u kampu ID, u kojem je stradalo dvoje srpskih državljana, ima i civila, naveo je portparol Pentagona Peter Kuk.

IZVOR: B92 SUBOTA, 20.02.2016. | 21:53

Foto: Beta/AP
Foto: Beta/AP

Pentagon se pisanom izjavom oglasio povodom smrti srpskih državljana koji su ubijeni u vazdušnom napadu snaga SAD u Sabratu na Islamske države.

„Videli smo izveštaje o tome da su dvoje srpskih talaca ubijeni u Libiji. U ovom trenutku nemamo informacije koje bi ukazivale da su njihove smrti posledice udara koje su vojne snage SAD sprovele protiv pripadnika ID i kampa Islamske države u Libiji“, navodi su izjavio portparola Pentagona Petera Kuka.

Pročitajte još:

Kako je naveo, snage SAD su posmatrale taj kamp nedeljama.

„U vreme napada nije bilo pokazatelja da u kampu ima i civila. Iako okolnosti njihove smrti ostaju nejasne, izražavamo najdublje saučešće srpskoj vladi i porodicama ubijenih“, rekao je Kuk.

On je dodao da sve informacije koje možgu, podeliće sa srpskom vladom.

„Kada sprovodimo operacije, vojska SAD preduzima izuzetno opsežne mere da bi ograničila rizik od civilnih žrtava i u kampanji protiv ID nastavićemo to da činimo“, navodi se u saopštenju.

FHP: Srbija da suđenje osmorici bivših pripadnika Kobri OVK prepusti Kosovu

Fond za humanitarno pravo iz Beograda (FHP) reagovao je na presudu niškog suda osmorici nekadašnjih pripadnika OVK.Najveći pravni nedostatak predmeta OVK slučaja „Kobre“, kako se zvala jedinica u kojoj su bili ovi pripadnici, smatra FHP, tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči na Višem sudu u Nišu 9. februara, ovo delo se „nije moglo prekvalifikovati“ u ponovljenom postupku. Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što „načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu“. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, „mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti“. Čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se „ne sme suditi u odsustvu“, ako je moguće i „poželjno da mu se sudi u drugoj državi“, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan Specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju. Saopštenje FHP pročitajte u celosti u nastavku:

Kosovsko ministarstvo pravde: Sud da povuče odluku

U međuvremenu se, povodom odluke niškog suda, oglasilo i Ministarstvo pravosuđa Kosova, poručivši da „Srbija nastavlja da deluje u suprotnosti sa međunarodnim pravom i novom realnošću na Kosovu“, da odluka suda „krši princip pozitivnog prava same srpske države, koja u velikoj meri zloupotrebljava toleranciju međunarodnih mehanizama“, te da bi zato „ovu situaciju trebalo pažljivo da razmotre međunarodna tela na Kosovu, posebno EULEX“. Ova odluka krši prava građana Kosova koja su ima garantovana Ustavom i „međunarodnim instrumentima“, ocenjuje kosovsko ministarstvo pravde.

„Logika pravnih i pravosudnih organa Srbije je zastarela i pripada bivšem sistemu Savezne Republike Jugoslavije, koja više ne postoji kao takva, kao država, kao oblik državne vlasti, niti kao pravni sistem i ne može naslediti pravne osnove za građane koji pripadaju novoj realnosti – državnoj, administrativnoj i političkoj,“ dodaju iz kosovskog ministarstva.

„Za pravni sistem Kosova odluke ove vrste su bez pravnog dejstva i tražimo od Srbije da ih povuče. Takođe, tražimo od međunarodne zajednice da izvrši pritisak na Srbiju da povuče ovakvu odluku,“ naveli su, takođe, iz ovog ministarstva, dodajući da će kosovske institucije nastaviti da koriste sve mehanizme kako se „nalozi za hapšenje, bez zakonske osnove, ne bi sproveli u EUROPOL-u i INTERPOL-u“ i sličnim međunarodnim orgnizacijama.


Pročitajte još:

Niški sud: 8 pripadnika OVK osuđena na po 15 godina zatvora zbog ubistva srpskih vojnika; Mustafa: Vojnici „dobili zaslužen odgovor“

„Viši sud u Nišu izrekao je 17. februara 2016. godine presudu kojom su Šićer Maljoku/Shyqer Maloku, Džafer Gaši/Xhafer Gashi, Demuš Gacaferi/Demush Gacaferi, Dem Maljoku/Dem Maloku, Argon Isufi/Argon Isufi, Anton Čuni/Anton Quni, Alija Rabit/Alija Rabit i Rustem Beriša/Rustem Berisha, kojima se sudi u odsustvu, oglašeni krivim zbog krivičnog dela terorizma i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da je predmet bio obeležen nelogičnostima i ozbiljnim pravnim nedostacima, koji proizilaze iz pogrešne kvalifikacije dela i odluke da se optuženima sudi u odsustvu.

Izmenjenom optužnicom iz oktobra 2015. godine, osmorici optuženih se stavlja na teret krivično delo terorizma iz člana 125 Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije (SRJ). Oni se terete da su, kao pripadnici terorističke grupe „Kobre“ koja je delovala u okviru OVK, u septembru 1998. godine na jugoslovensko-albanskoj granici postavili nagazne mine i iz zasede napali pripadnike Vojske Jugoslavije (VJ), kojom prilikom je šest pripadnika VJ poginulo a šest ranjeno. Optuženi nisu dostupni organima gonjenja Republike Srbije, pa im se stoga sudilo u odsustvu na osnovu člana 381 Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), koji ovakav proces dopušta ako su optuženi u bekstvu ili nedostupni državnim organima, ali „samo kada postoje naročito opravdani razlozi”.

U ovom predmetu prvu optužnicu podiglo je vojno tužilaštvo 1999. godine, da bi nakon prelaska vojnih predmeta u nadležnost tužilaštava i sudova opšte nadležnosti, Viši sud u Kosovskoj Mitrovici optužene oglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po 15 godina. Protiv ove presude žalbu je izjavio samo branilac optuženih. U žalbenom postupku presuda je ukinuta i predmet je vraćen na ponovno suđenje, a predmet je prešao u nadležnost Višeg suda u Nišu.

Najveći pravni nedostatak ovog predmeta tiče se pravne kvalifikacije dela koje se optuženima stavlja na teret. Delo je kvalifikovano kao krivično delo terorizma. Prema tumačenju tužioca datom na završnoj reči 9. februara, ovo delo se nije moglo prekvalifikovati u ponovljenom postupku. Naime, prema članu 453 ZKP-a, ako je žalba izjavljena samo u korist optuženih, što je slučaj u ovom predmetu, „presuda se u ponovljenom postupku ne sme izmeniti na njihovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije” [kurziv FHP]. ZKP međutim ne pojašnjava šta znači „na štetu optuženih“. FHP smatra da citirana odredba ZKP-a nije bila prepreka da se predmetno krivično delo prekvalifikuje u ratni zločin, ukoliko su okolnosti slučaja na to ukazivale, te da se nadležnost u ovom predmetu prenese na TRZ.

Naime, u vreme događaja iz optužnice, odnosno u septembru 1998. godine, na Kosovu se odvijao oružani sukob između oružanih snaga SRJ i OVK, a optuženi u ovom predmetu pripadaju jednoj strani u oružanom sukobu, te krivično delo opisano u optužnici u ovim okolnostima može biti samo ratni zločin, a ne krivično delo terorizma. Haški tribunal je nesumnjivo utvrdio da se u septembru 1998. godine na Kosovu odvijao oružani sukob (vidi npr. predmet Haradinaj, par. 100), a TRZ takođe prepoznaje da je sukob na Kosovu trajao već od 1998. godine.

Optuženi se terete za napad na pripadnike druge strane u sukobu, što načelno predstavlja legalan akt u oružanom sukobu. Stoga, da se optuženima sudilo za ratni zločin, mogli bi biti i oslobođeni odgovornosti. Tako gledano, a prema odredbi člana 453 ZKP-a, prekvalifikacija dela u ratni zločin ne bi bila na štetu optuženih, štaviše za njih bi bila povoljnija. Sa druge strane, mora se imati u vidu da nije svaka vrsta napada na pripadnike druge strane u sukobu dozvoljena, ali je takav zaključak u ovom predmetu trebalo da donese TRZ, kao jedino kompetentno nacionalno tužilaštvo, te da, shodno tome, nastavi gonjenje ili od njega odustane.

Najzad, čak i ako dela opisana u optužnici predstavljaju ratni zločin, FHP smatra da u ovom slučaju nisu postojali naročito opravdani razlozi u skladu sa ZKP-om za suđenje u odsustvu od strane bilo kog tužilaštva Republike Srbije. Naime, izbegavanje suđenja u odsustvu za ratne i druge zločine prema međunarodnom pravu je danas standard, uspostavljen da bi se sprečila politička suđenja. Brojni nacionalni sistemi, međunarodni sudovi i međunarodne organizacije predviđaju zabranu suđenja u odsustvu, pa je tako Privremena misija Ujedinjenih nacija za Kosovo (UNMIK) regulativom iz 2001. godine zabranila suđenja u odsustvu za kršenja međunarodnog humanitarnog prava; ZKP Bosne i Hercegovine (član 247) previđa generalnu zabranu suđenja u odsustvu; tako postupa i Rimski statut Međunarodnog krivičnog suda (član 63); itd.

Prema rezoluciji Komiteta ministara Saveta Evrope o kriterijumima za postupke koji se vode u odsustvu optuženog, optuženom se ne sme suditi u odsustvu ako je moguće i poželjno da mu se sudi u drugoj državi, odnosno u drugoj jurisdikciji. Imajući u vidu Protokol o saradnji između UNMIK-a i SRJ koji predviđa razmenu informacija u krivičnim stvarima i mogućnost ustupanja krivičnih dosijea, kao i činjenicu da bi već sledeće godine trebalo da bude osnovan specijalni sud za zločine počinjene tokom rata na Kosovu, FHP smatra da je suđenje osmorici pripadnika OVK trebalo prepustiti pravosudnim institucijama na Kosovu, odnosno budućem specijalnom sudu, sa kojim je Srbija već najavila saradnju.“

Kadeti u uniformama Kosovske policije na akademiji u Vučitrnu klanjaju Alahu na strelištu

FOTO: Zeri

Kadeti Kosovske policije u Vučitrnu se svakog četvrtka i petka mole. Zeri je objavio fotografije na kojima grupa od dvadeseteka ovih kadeta petkom klanja Alahu na zemlji, u blizini autobusa koji ih je doveo na strelište ove policijske akademije.

„Oni to rade čak i pod uniformom Kosovske policije,“ napisao je Zeri.

Ovi kadeti diplomiraće u martu.

EU o incidentima u Skupštini Kosova: „Štetni za institucionalni život i građane“

Evropska unija osudila je juče incidente koji su se dogodili u Skupštini Kosova i istovremeno pozvala sve strane na uzdržanost od nasilja i povratak dijalogu. EU, u svom saopštenju objavljenom na zvaničnoj Internet stranici Spoljnopolitičkog saveta EU, ističe da je opstrukcija rada skupštine „štetna za institucionalni život i za građane Kosova“.

„Pozivamo na uzdržavanje od nasilja u bilo kom obliku i na vraćanje dijalogu, zasnovanom na principima demokratske vlasti i demokratske opozicije, koje funkcionišu unutar demokratskih institucija,“ ističu iz EU.

Iz Evropske unije, takođe, navode da je potrebno da se sve strane uzdrže od „upotrebe zapaljive retorike“, koja, kako se navodi, samo produbljuje podele i otežava dijalog.

„Politički ciljevi treba da budu postignuti kroz demokratski proces, u interesu naroda Kosova,“ zaključuju iz EU.

Poslanici kosovske opozicije juče su ponovo bacili suzavac u salu Skupštine Kosova. Suzavac je bačen čak tri puta, a sednica, koja je trebalo da počne u 10 časova, više puta je odlagana, te je zvanično počela u 15 časova. Sa sednice je udaljeno ukupno 18 poslanika opozicije, a njih devetoro je uhapšeno. Njima je određeno četrdesetosmočasovno zadržavanje, a terete za dela „vlasništvo, kontrola ili posedovanje oružja (gas)“, kao i za „opstrukciju službenih lica u vršenju službene dužnosti“.

Kosovska opozicija od početka oktobra 2015. bojkutuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali, a pre tri dana je opozicija održala još jedan protest koji je, uprkos bojazni da bi mogao biti nasilniji, i velikom broju ljudi, završen po prvi put mirno.

Đurić: Srbi treba da imaju kandidata za predsednika Kosova

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić je izjavio da Srbi na Kosovu treba da imaju svog kandidata za predsednika Kosova.

Marko Đurić 

„Savetovali smo predstavnike Srpske liste da se tako postave. Mislim da će doneti odluku u interesu Srba, a ako Srbi ne budu imali svog kandidata, ne izgleda realno da podrže Tačija“, rekao je Đurić.

On je naveo da ne veruje u autentičnost političkih problema i „politickog haosa u Prištini“.

„Taj politički haos u Prištini, ne verujem u njegovu autentičnost, verujem u to da su delovi vladajućih stranaka umešani u haos i da je u pitanju politička igra za vlast između klanova koji se bave politikom. Mi u svemu tome ne vidimo interes za srpski narod“, rekao je Đurić.

On je kazao da sadašnji rečnik i politički diskurs u pokrajini ne doprinosi boljim odnosima.

Đurić ističe da će Srbi na Kosovu i Metohiji moći da glasaju na predstojećim izborima u Srbiji, kao što je bio slučaj i sa parlamentarnim izborima 2014. godine.

„Odvajanje novca za Fond preporuka, ne obaveza“

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio je danas da mu nije jasan otpor, i da je neverovatno da nekome smeta poziv da se na dobrovoljnoj osnovi odvoje sredstava za humantirani Fond Eparhije raško-prizrenske.

„To je malo za rubriku verovali ili ne. Nekome smeta poziv da se, državni funkcioneri pre svega, na dobrovoljnoj osnovi odreknu dela sredstava za humantirani Fond, kojim se između ostalih, finansiraju i narodne kuhinje“, rekao je Đurić za RTS.

Prema njegovim rečima, reč je o pozivu na dobrovoljnom, humanitarnom nivou, jer je, dodao je, naša crkva najprisutnija humanitarna organizacija na Kosovu i to nema nikakve veze sa diskusijom da li je država odvojena od crkve i slično.

On je podsetio na značaj rada Eparhije raško-prizrenske, ističući da bez aktivnog rada eparhije svih ovih teških 16 godina na KiM, pitanje da li bi pomoći u mnogim ugroženim sredinama i bilo.

„Ovde se ne pogađa suština. Pitao sam da li bi funkcioneri i oni koji primaju duple plate odvojili novac da pomognu Fond. Nije obaveza, već je poziv na dobrovoljno izdvajanje dela zarade. Sramota me je i u njihovo ime“, napominje Đurić.

Božović: Još nema pismene presude Ivanoviću

Ni posle skoro mesec dana braniocima Olivera Ivanovića još nije stigla presuda Osnovnog suda u Severnoj Mitrovici u zvaničnoj formi, izjavila je danas potpredsednica GI SDP Ksenija Božović.Ksenija Božović

Krajnji rok za dostavu presude je kraj marta, rekla je ona dodavši da ne shvata zašto je Euleks revnostan i odluke donosi brzo samo u stvarima koje idu na štetu odbrane lidera njene stranke.

“Advokati svakodnevno rade na pripremi žalbe, ali su nemoćni da išta preduzmu dok ne stigne presuda, koja je Ivanoviću samo pročitana, i u pismenoj formi“, rekla je Božović za RTV Mir.

Ona je ocenila da bi Briselski sporazum o pravosuđu, koji podrazumeva integraciju srpskih sudija u kosovski pravosudni sistem, mogao da pozitivno utiče na pravičan ishod slučaja Ivanović, ali je konstatovala da je njegova implementacija na terenu veoma spora.

Haradinaj vratio poslanički mandat

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj podneo je ostavku na mesto poslanika u Skupštini Kosova.Ramuš Haradinaj

Haradinaj je u saopštenju dostavljenom medijima rekao da je Skupština postala institucija za pokriće ustavnih povreda.

„U mom mandata poslanika pokušao sam da pokažem zabrinutost za ozbiljne probleme od interesa za zemlju, uključujući i greške koje su napravljene sa potpisivanjem dva sporazuma,  o spornom razgraničenju i ZSO, ali sam ignorisan od strane uzurpatora vlasti Skupštine”, rekao je Haradinaj u obrazloženju.

Haradinaj je kazao da “Skupština Kosova nije demokratska institucija” i da zbog toga ne vidi sebe ka zakonodavca.

Delavi: Razočaran sam

Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi rekao je da je razočaran time što je opozicija ponovo u Skupštini Kosova upotrebila suzavac.Greg Delavi danas u Skupštini Kosova 

Delavi koji je danas boravio u Skupštini Kosova rekao je novinarima nakon napuštanja zgrade parlamenta da je razočaran današnjim ponašanjem opozicije.

“Samo dva dana nakon što smo proslavili rođendan Kosova, za žaljenje je što sada vidim da postoje ljudi koji pokušavaju da prekrše demokratiju”, rekao je američki ambasador, pozivajući sve strane da rade zajedno kroz dijalog.

“Pozivam sve da izbegnu rečnik koji otežava mogućnost dijaloga i razvoj Kosova”, rekao je ambasador SAD-a.

„Izbor Tačija za predsednika Kosova sledeće sedmice“

Vladajuća koalicija namerava da na sednici Skupštine Kosova, koja bi trebalo da bude održana sledećeg četvrtka, izabere lidera DPK Hašima Tačija za predsednika Kosova, piše portal gazetablic.com.Hašim Tači 

Pozivajući se na izvore unutar koalicije, portal piše da će početkom sledeće nedelje na sednici Predsedništva Skupštine Kosova biti određen datum održavanja naredne sednice na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik Kosova.

„U ponedeljak ili utorak će biti održana sednica Predsedništva gde će se odrediti datum održavanja sednice na kojoj će biti izabran predsednik. Najkasnije sednica će biti zakazana za četvrtak“, rekao je izvor portala i dodao da će to biti redovna sednica Skupštine Kosova.

„Pokazaćemo opoziciji da se ne povlačimo“, rekao je on.

Prema tom izvoru koalicija za najavljeno zasedanje i izbor novog predsednika ima podršku međunarodnog faktora, a kako je navedeno, poziv za sednicu će biti dostavljen svim poslanicima opozicije.

„Oni poslanici koji pokušaju da ometaju održavanje sednice biće suspendovani, mogu čak biti i uhapšeni. Koalicija je odlučnija nego bilo kada. Za to imamo podršku i ambasadora zemalja velike petorke“, rekao je izvor portala.

Opozicija je još jednom potvrdila da će učiniti sve da onemogući izbor Tačija za predsednika Kosova.

Moguće je da na dan kada na dnevnom redu Skupštine bude izbor predsednika Kosova u Prištini budu organizovani novi protesti.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: