16.02.2016 |08:00 – 23:59 | Šiptarski terorizam i ekstremizam koji je izražen na Balkanu, a dobro organizovana mreža kriminalaca širom sveta opšte je poznata normalnim i razumnim ljudima!


Šiptarski terorizam i ekstremizam koji je izražen na Balkanu, a dobro organizovana mreža kriminalaca širom sveta  opšte je poznata normalnim i razumnim ljudima! Nenormalni su sakrivali i podržavali Šiptarski terorizam nad Srbima, Makednoncima, Crnogorcima čak i Grcima! Pa eto Šiptari bi da slave sutra svoja teroristička dela, gde smo ih samo trpeli i povlačili se pred njihovnim naletima bez adekvatnog odgovora na taj njihov etnički pritisak…

15 godina od bombardovanja Niš ekspresa – Ejupi poslednji put hapšen 2014, oslobođen i iz jednomesečnog pritvora

FOTO: Internet (arhiva)

Danas je 15 godina od bombaškog napada na autobus Niš ekspresa, u mestu Livadice kod Podujeva, u kojem je poginulo 12 i povređeno 43 Srba. Oni su se iz centralne Srbije, gde su kao raseljena lica sa Kosova i Metohije bili smešteni, putovali na zadušnice u Gračanicu. Zločin je do danas ostao nerasvetljen. Tokom godina istragu su, umesto rezultata, obeležile snažne afere. Uz pokušaje zataškavanja, jedna od afera je bila i beg iz američke baze Bondstil 2001. godine jednog od četvorice uhapšenih, osumnjičenih za ovaj napad – Fljorima Ejupija, a potom i sudsko oslobađanje ostale trojice uhapšenih – tadašnjeg pukovnika KZK-a, Celja Gašija,  oficira Avdi Behljuljija i Jusuf Veliua. Uhapšeni su imali povlašćen tretman tokom pritvaranja, nakon oslobađanja su dočekani kao heroji u tadašnjem KZK-u i neki od njih su nastavili nesmetanu karijeru, sve do sudskog oslobađanja usled navodnog nedostatka dokaza uhvaćenog Fljorima Ejupija 2009. godine. Tokom godina broj istražitelja se smanjivao, a istraga je slabila. EULEX je potom pokrenuo novu istragu kojom je jedino utvrđeno da iza onog što se dogodilo u Livadicama nije mogla stajati samo jedna osoba. Ejupi je u maju 2014. u EULEX-ovoj akciji, a na zahtev Specijalnog tužilaštva Kosova, ponovo uhapšen za ubistvo policajaca UNMIK-a i Kosovske policije 2014., kada mu je određen jednomesečni pritvor, koji nije ni odležao jer ga je u međuvremenu Apelacioni sud i oslobodio.

Aktiviranjem nagazne mine na magistralnom putu Niš – Priština, 16. februara 2001. godine, u selu Livadice kod Podujeva, dignut je u vazduh prvi iz konvoja od sedam autobusa, u kojima su raseljeni Srbi sa Kosova i Metohije u pratnji švedskih i britanskih jedinica KFOR-a putovali u Gračanicu, na zadušnice.

U napadu je na licu mesta poginulo desetoro ljudi, dok je kasnije još dvoje podleglo povredama. Najmlađa žrtva bio je dvogodišnji Danilo Cokić. U napadu su, pored porodice Cokić – Nebojše, Snežane i malog Danila, poginuli i Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Nenad Stojanović, Mirjana Dragović, Veljko Stakić, Milinko Kragović, Lazar Milkić i Dragan Vukotić.

U više medijskih izveštaja iz tog vremena, ostale su zabeležene potresne scene stravičnog prizora, šok preživelih, ali i vojnika KFOR-a, a pojavili su se i izveštaji o tome kako je krivicu za ovaj napad snosio i sam britanski KFOR, usled ignorisanja prethodnih preciznih izveštaja obaveštajaca NATO-a da se ovakav napad planirao – na putu, sa nagaznom minom, i u britanskoj zoni odgovornosti.

Nešto više od mesec dana nakon napada, 19. marta, 2001, neuobičajeno za sve etnički motivisane zločine koji su se na Kosovu dogodili pre i posle napada u Livadicama, uhapšena su četvorica Albanaca, osumnjičena za napad – trojica pripadnika tadašnjeg KZK-a, od kojih je jedan bio pukovnik, i jedan sa kriminalnim dosijeom u Nemačkoj. Svi su kasnije sudski oslobođeni.

Porodice poginulih su više puta, tokom godina, ponavljale da ih pored smrti najbližih posebno pogađa što ubice nisu nikada privedene pravdi, a istragu je obeležilo više ozbiljnih afera koje su uspešno zataškavane tokom godina.

Fljorim Ejupi, kao četvrti uhapšeni Albanac, osumnjičen za ovaj napad, a kasnije i kao glavni osumnjičeni, pod i danas nerazjašnjenim okolnostima 3. maja 2001. godine pobegao je iz baze Bondstil, u koju je prethodno smešten upravo zbog razloga da će biti u „najbolje čuvanom mestu“. U medijima su se tada provlačile spekulacije i vesti o mogućim scenarijima ovog bega, od toga da je Ejupi sam pobegao, do toga da su mu američki vojnici u tome pomogli.

Za razliku od trojice visokih oficira KZK, a ranije boraca OVK, ovaj kosovski Albanac nije imao neposredno vojničko iskustvo, već samo kriminalni dosije u vezi sa trgovinom droge, ubistvima u pokušaju, provalama i ostalim napadima, a rat je proveo u Nemačkoj. Doveden je u vezu kao neposredan izvršilac ovog zločina, jer su pronađeni materijalni dokazi na licu nesreće, uključujući i opušak od cigarete, kao i delove ambalaže upotrebljenog eksploziva sa tragovima Ejupijeve DNK, kasnije potvrđene u Nemačkoj.

Tri godine kasnije biće uhvaćen u Tirani, zajedno sa Faikom Šaćirijem i Džavitom Kasumijem, koji su se u trenutku ponovnog hapšenja Ejupija nalazili sa njim i bili osumnjičeni kao pomagači u ubistvu, ali i za izvršenje drugih krivičnih dela.

U saopštenju policije UNMIK-a, koja je tada izvela ovo hapšenje, 2004. godine, navedeno je: „Ova hapšenja označavaju značajan uspeh za institucije koje sprovode zakon na Kosovu, jer je policija UNMIK-a aktivno tragala za Ejupijem nekoliko godina. Ovo je dobar primer kako regionalna policijska saradnja donosi efikasne i pozitivne rezultate u identifikaciji i hapšenju kriminalaca.“

Vrhovni sud Kosova je, međutim, Ejupija 2009. godine, oslobodio usled nedostatka dokaza, iako je u prvostepenom postupku osuđen na 40 godina zatvora, dok su trojica pripadnika KZK-a, pukovnik Celj Gaši, kao i Avdi Behljuljij i Jusuf Veliu, oslobođeni još 2001. godine, nastavivši svoju karijeru u KZK-u.

maju 2014., Ejupi je ponovo uhapšen u EULEX-ovoj akciji hapšenja, a na zahtev tužioca Kancelarije specijalnog tužilaštva Kosova i određen mu je sudski pritvor u trajanju od 30 dana, tada zbog optužbi u vezi sa terorizmom. Međutim, on nije odležao ni pritvor jer je u istom mesecu i oslobođen ponovo. Apelacioni sud je odluku pritvora okarakterisao „nezakonitom“. Ejupi je tada uhapšen u vezi sa slučajem ubistva policajca UNMIK-a i kosovskog policajca 2004.

Novinar Antoni Lojd, u tekstu „Vrlo prljav mali rat“ za UK Times je još 2002. godine vrlo detaljno opisao sam tragičan događaj dizanja u vazduh autobusa Niš ekspres u Livadicama, sa potresnim svedočanstvima preživelih i vojnika koji su se zatekli na licu mesta, munjevitu akciju hapšenja četvorice osumnjičenih za napad, ali i detalje o aferama i zataškivanju istrage, uključujući i konačno oslobađanje osumnjičenih.

Petnaest godina kasnije, nema rezultata istrage. Tokom godina, međunarodni predstavnici ponavljali su da je „veoma važno da počinioci budu privedeni pravdi i da porodice žrtava saznaju istinu“. Na 12. godišnjicu od ovog zločina, kada je istraga već bila obustavljena, tadašnja portparolka EULEX-a Irina Gudeljević izjavila je da je EULEX „spreman“ da obnovi istragu, ukoliko „bude novih dokaza“.

Zbog izjave da su Turci doveli Albance na Kosovo protiv imama optužnica za izazivanje mržnje

Foto: Saljihu tokom svog predavanja/Youtube screenshot

Nakon što je 2013. godine tokom svog predavanja imam sa Kosova, Irfan Saljihu, naveo da se „tokom Otomanskog carstva na Kosovu nalazilo 1 odsto Albanaca“, te da se Turci Albancima „dali hektare zemlje“ i „doveli ih da žive na Kosovo i pretvorili ih u vladare Balkana“, Osnovno tužilaštvo u Prizrenu podiglo je optužnicu protiv njega. Saljihu je optužen za „izazivanje mržnje, razdora ili nacionalne, rasne, verske ili etničke netrpeljivosti.“ On je prošle godine, početkom aprila, takođe, suspendovan zbog ove izjave, koju su kosovski mediji ocenili skandaloznom, navevši da je „podržava srpska istoriografija“ i da „ide u prilog Beogradu“. U saopštenju o optužnici, koje je objavljeno na Internet stranici Tužilačkog saveta Kosova, nije precizirano zašto je optužnica podignuta gotovo tri godine nakon Saljihuove izjave, a saopštenje na srpskom jeziku napisano je uz niz grešaka. Saopštenje prenosimo u celosti i bez izmena.

Osnovno Tužilaštvo u Prizren, Opšti Departman je podiglo optužnicu protiv I. S., zbog sumnje da je izvršio krivično delo izazivanje mržnje, razdora ili nacionalne, rasne, verske ili etničke netrpeljivosti iz člana 147 stav 1 KZ-a.

I. S., sumnja se da u mart 2013, javno je izazvao mržnju, razdor ili netrpeljivost između nacionalnih, verskih, etničkih grupa, ili ostalih grupa koje žive u Republiku Kosova.

Tako da prilikom jednog predavanja na temu „Kako povećati imetak“, pred učesnicima, okrivljeni je naveo da u “različitim periodima tokom okupacije Otomanskog carstva u našoj zemlji bilo je  1 % albanaca”,  “ vređaju onog muslimana koji im je dao na hektare zemlju i doveo ih je da žive na Kosovu. I doveo ih je na Kosovu da žive i pretvorio ih je u vladare Balkana.”.

I.S., ovim postupcima sumnja se da je izvršio krivično delo izazivanje mržnje, razdora ili nacionalne, rasne, verske ili etničke netrpeljivosti iz člana 147 stav 1 KZ-a.



Saljihu je suspendovan nakon što su snimak njegovog predavanja objavili kosovski mediji, koji je i dalje dostupan na Youtube-u.

Policija upozorava na nasilje

Kosovska policija upozorila je danas da bi na protestu opozicije zakazanom za sutra u Prištini moglo doći do nasilja i ugrožavanja bezbednosti.Sa poslednjeg protesta u Prištini

„Na osnovu protesta koji su održani u prošlosti i procene situacije, Policija Kosova poseduje informaciju koja ukazuje da bi tokom protesta neki pojedinci mogli upotrebiti oružje koje može izazvati nasilje i ugroziti bezbednost građana i pripadnika policije“, ističe se u saopštenju.

Policija je precizirala da bi to mogli biti razne vrste tvrdih predmeta, molotvljevi kokteli, „na isključujući ni vatreno oružje“.

U saopstenju se, takođe, pozivaju građani da budu oprezni i uzdrže se od nasilja, jer bi to moglo dovesti do negativnih posledica po same učesnike protesta, kao i po policajce zadužene za red i javnu bezbednost.

Kosovska policija napominje da građana imaju pravo na javna okupljanja, slobodu govora, proteste i manifestacije u skladu sa ustavom i vladavinom prava.

Istovremeno, kako se ističe, policija će učiniti sve da bi se očuvao javni red i mir, osigurala bezbednost tokom protesta i omogućilo slobodno kretanje svih građana.

U skladu sa „operativnim planom“ policije za protest 17. februara, i od predstavnika medija se očekuje da nose novinarske karte i vidljive oznake „press“.

Uhapšen Glauk Konjufca iz Samoopredeljenja

Foto: Glauk Konjufca/Samoopredeljenje

Nakon što je Kosovska policija juče uhapsila portparola Pokreta „Samoopredeljenje“, Frašera Krasnićija,uhapšen je još jedan od čelnika ovog pokreta i poslanik u kosovskoj skupštini, Glauk Konjufca. Uz još 25 lica, protiv Konjufce i Krasnićija podignuta je optužnica za nanošenje štete na EULEX-ovim vozilima pre šest godina. Hapšenja su pokrenuta pred sam protest kosovske opozicije koji bi trebalo da se održi sutra na „Dan nezavisnosti“ – kada kosovski Albanci proslavljaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova. Kosovska opozicija najavila je najmasovnije proteste od 1999.

Kako prenose kosovski mediji, informaciju o hapšenju je za Kosovapress potvrdila Tinka Kurti iz Samoopredeljenja, ali bez više detalja o hapšenju, kao i o tome kada se ono tačno dogodilo.

Nalog za hapšenje je izdao „Osnovni sud“, prenose, takođe, prištinski mediji i dodaju da su i Konjufca i Krasnići, zajedno sa još 25 lica, optuženi za oštećenje vozila EULEX-a pre šest godina – na parkingu, kod tržnog centra „Boro i Ramiz“.

Ovi članovi Samoopredeljenja uhapšeni su pred sutrašnje održavanje protesta kosovske opozicije (Samoopredeljenja, Alijanse za budućnost Kosova i Inicijative za Kosovo), koji je zakazan za 14 časova u Prištini, a na dan kada kosovski Albanci proslavljaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova.

Kosovska opozicija od početka oktobra 2015. bojkutuje i sprečava održavanje sednica parlamenta upotrebom nasilja, uključujući i bacanje suzavca u samoj skupštinskoj sali. ​Opozicija protestuje protiv Sporazuma o ZSO i demarkacije sa Crnom Gorom, a u međuvremenu su dodati i drugi razlozi, kao što je hapšenje više opozicionih poslanika, koje je usledilo nakon serije nasilnih prekida zasedanja kosovskog parlamenta. Tokom svih svojih aktivnosti, oni snažno optužuju kosovsku vladu, pre svega Mustafu i Tačija, za korupciju i „izdaju zemlje“.

U pokušaju da se dođe do rešenja ove političke krize, kosovska predsednica Atifete Jahjaga je početkom februara zakazala sastanak sa predstavnicima i vladajuće koalicije i opozicije. Od opozicije na sastanku se, međutim, pojavio samo lider AAK, Ramuš Haradinaj, koji je potvrdio da će se novi, ranije zakazani masovni protest opozicije, održati 17. februara.

Kosovska opozicija sada zahteva i raspuštanje parlamenta i prevremene izbore, a očekuje se da sutrašnji protest bude jedan od najmasovnijih.

Iako je najavljen kao miran, Vlada Kosova i međunarodni partneri brinu, međutim, da bi i ovaj protest mogao daeskalira u nasilje, poput onog od 9. januara.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s