15.02.2016 | 08:00 – 23:59 Sretenje – Praznik Države Srbije! Sreću se proleće i zima…


Obeležavanje Dana državnosti Srbije

Srbija nizom manifestacija obeležava Dan državnosti, kao podsećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i počelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je povodom Dana državnosti položio vence na spomenik Neznanog junaka na Avali.

Tomislav Nikolić polaže venac na Spomenik neznanom junaku na Avali

Tomislav Nikolić polaže venac na Spomenik neznanom junaku na Avali

Svečana akademija u Zvečanu

Svečana akademija povodom Dana državnosti Srbije održana je i u Zvečanu.

Skupu je prisustvovao direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, sa saradnicima i srpski predstavnici političkog, društvenog i javnog života na Kosovu i Metohiji.

Na skupu su i bili srpski predstavnici u kosovskim institucijama, vladi i skupštini.

Akademija je otvorena himnom Bože pravde.

„Na Sretenje 1804. godine Srbija je otvorila vrata slobode, na Sretenje 1835. godine vrata demokratije. Na čast, slavu i hvalu našim precima, za nauk nama i našim potomcima. Večita je Srbija“, napisao je Nikolić u Spomen knjizi.

Nikolić je dodelio odlikovanja zaslužnim pojedincima 🙂 , institucijama, Predsednik će organizovati svečani prijem u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike.

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je Svečanoj akademiji u Kragujevcu povodom Sretenja – Dana državnosti Republike Srbije.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin predvodio je državnu ceremoniju u crkvi Svetog Đorđa na Oplencu kod Topole.

Predsednica Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da Srbija danas teži da bude moderna evropska država, poštovana u svetu i da je zato važno da gradi prijateljstvo i sa evropskim državama, ali i sa drugim velikim zemljama, poput SAD, Rusije i Kine.

Gojković je, podsetivši na važnost Sretenja, rekla da Srbija treba da bude ponosna na svaki slavni segment svoje istorije i poručila da građani ne treba da se dele, već da zajedno grade modernu državu.

„Na današnji dan Srbija je donela Ustav kakav nisu imale ni mnoge druge uređenije države u to vreme i time pokazala potrebu da bude moderna evropska zemlja. I danas Srbija teži da bude moderna evropska zemlja i poštovana u svetu“, rekla je Gojković u Gornjoj Trepči, gde je prisustvovala otkrivanju spomen-obeležja Višnji, majci kneza Miloša Obrenovića.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je u Zvečanu, na svečanoj akademiji povodom Dana državnosti Srbije da bez ideje srpskog Kosmeta ne bi bilo ni Karađorđevog ustanka, a verovatno ni vaskrsa države srpske.

Akademiji su prisustvovali srpski predstavnici političkog, društvenog i javnog života na Kosovu i Metohiji., kao i srpski predstavnici u kosovskim institucijama.

Đurić je rekao da Srbija i srpski narod i danas vole slobodu i imaju želju da svoje društvo urede napredno i civilizacijski.

„Srbi danas na KiM sticajem okolnosti moraju da iskoriste sav svoj demokratski potencijal i nacionalnu vitalnost da se izbore za prava koja je naš narod pre dva veka tražio za sebe i garantovao drugima. Da bismo u tome bili uspešni, moramo u najvećoj mogućoj meri biti saglasni oko ciljeva“, naglasio je Đurić.

Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, počela je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.

Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Đorđe Petrović – Karađorđe.

Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.

Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.

Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.

Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.

Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.

Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.

Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, poznat kao Sretenjski. Ustavne odredbe koje je sadržao oblikovane su po uzoru na ustave Francuske i Belgije.

Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.

Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.

Velike sile smatrale su ga previše liberalnim – u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.

Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.

Vučić: Od Karađorđa smo naučili etiku a od Miloša politiku

Povodom Dana državnosti, u Kragujevcu, prvoj prestonici obnovljene Srbije, održana je svečana akademija pod nazivom „I Univerzitet…i knjiga“. Srbi su imali veru kada su donosili dve najvažnije odluke u istoriji – da budu slobodni 1804. i da tu slobodu ozakone 1835. godine, naveo je premijer Aleksandar Vučić na akademiji.

U zgradi Stare skupštine, u prisustvu mnogobrojnih gostiju, predstavnika diplomatskog kora i ministara u Vladi Srbije, o značaju i dometima Sretenjskog Ustava govorio je predsednik Vlade Aleksandar Vučić.

Iz obraćanja Aleksandra Vučića

„Ako je Karđorđe bio sloboda, Miloš Obrenović je bio država, na Karađorđu samo naučilišta je etika, na Milošu šta je politika“, rekao je premijer Aleksandar Vučić.

„Karađorđe je postupao herojski, Miloš istorijski, pa ako se moralo, radio je i ispod ličnog i narodnog dostojanstva, ali narod Srbije i Srbija su uvek u tim situacijama bili na dobitku“, primetio je Vučić.

Objašnjavajući kako je postupao Miloš Obrenović, naveo je da se trudio da uvek narod što duže drži u miru, te da je lukavtsvom dobijao ustupke za svoj narod i državu.

„Izbegavao je bitku s carskim vojskama kad god je mogao, nije želeo da dozvoli borbe koje bi donele poraze narodu, imao je urođenu spopsobnost orijentacije, a seljačkom lukavošću, mudrošću i brigom za Srbiju uspevao je zemlju da sačuva“, poručio je premijer.

Primetivši da je nepogrešivo znao kad treba popuštati, a kad zatezati, okarakterisao je Miloša kao rođenog vođu mase, pravog narodnog tribuna.

„Bio je autokrata, a to je nešto u čemu su Srbi uvek dodatno preterivali. Pričalo se o strašnom Milošu, čak je i on voleo da se o njemu tako priča, jer verovao je da samo ako se narod drži u stezi može mnogo da se postigne“, naveo je Vučić ocenivši da je, kad je došlo vreme da se donosi ustav i tadašnji vladar Srbije doneo i jednu revolucionarnu odluku – birajući između plemstva i raje odlučio je da spahiluci treba da pripadnu onima koji na zemlji rade.

Svečana akademija u Kragujevcu

Svečana akademija u Kragujevcu

A Sretenjski ustav, dodao je, kao moderan evrospki akt, delimično je ograničio knjaževu vlast.

Premijer je naveo da govori o Karađorđu, Milošu i o modernoj Srbiji i onome pred nama.

Kako je rekao ima samo jednu obavezu, a to je da govori o veri koju je jedan pravoslavni narod imao kada je donosio dve najvažnije odluke u istoriji – prvu 1804. da hoće da bude slobodan i drugu 1835. da hoće tu slobodu da ozakoni i stvori državu.

Istakao je da moramo da budemo fascinirani jer taj narod nikakav racionalan razlog za slobodu nije imao.

Aleksandar Vučić je rekao da su se ljudi stotinama godina rađali sa svešću da mogu da žive samo posle smrti i da su se u tom trenutku pojavili oni koji su poverovali i koji su ubedili druge da poveruju.

Podsetio je da smo „maštali slavu u istoriji i pokušavali da budemo stariji nego što jesmo i izmišljali države i nacije koje je trebalo da budu veće od one koju smo sami stvorili.

„O ceni koju smo zato platili danas neću i ne mogu ni da pričam, previše je velika previše bi vremena oduzela, danas nije ni važno“, rekao je predsednik Vlade Srbije.

Karađorđe je veliki junak, bio je najhrabriji Srbin, podigao je revoluciju, slaviće ga generacije Srba.

Svečana akademija počela je himnom Republike Srbije .“Više je od svih prirastao za srce“, primetio je premijer.

Stara Skupština nalazi se na ivici porte kraj stare Miloševe crkve, jedan od najznačajnijih spomenika kulture u ovom delu Srbije. U vreme kada je Kragujevac bio prestonica Srbije, u porti kraj Miloševe crkve održavane su sednice prvih narodnih skupština.

Podnošeni su izveštaji o stanju i radu u narodu, birani deputanti za Carigrad i Petrograd, sastavljane diplomatske note za sultana ili ruskog cara i rasparavljalo o važnim pitanjima u prvoj polovini 19.veka.

U Staroj skupštini koja je podignuta u vreme prve vladavine kneza Mihaila Obrenovića najznačajnija sednica Skupštine održana je na Sretenje 1835. godine, kada je Srbija dobila prvi demokratski Ustav, Sretenjski Ustav, čiji je tvorac bio knežev sekretar Dimitrije Davidović.

Svečanoj akademiji prisustvije i više doplomata, među kojima i ambasador Kine Li Mančang.

Kurti poziva građane na protest

Poslanik pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti pozvao građane na masovno učešće na demonstracijama u sredu, kako bi se srušila Vlada Kosova, piše danas Zeri.

„Ovaj protest će oboriti rekord po broju učesnika“, rekao je Kurti, dodavši da će opozicija sprečiti i izbor predsednika Kosova.

Lider Inicijative za Kosovo Fatmir Ljimaj je od učesnika demonstracija zatražio da sarađuju sa policijom, kako bi se izbeglo nasilje.

Ljimaj je pozvao lidere opozicije da spreče nasilje kojim bi neki ljudi želeli da ugroze protest.

Kosovski premijer Isa Mustafa je postavio pitanje ko finansira opozicione partije i njihove nasilne aktivnosti
protiv državnih institucija.

„Mnogo novca je potrebno za reklamni materijal, televizijske spotove, transparente i druge svakodnevne aktivnosti. Zakon nalaže da ti troškovi budu kontrolisani“, izjavio je Mustafa.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s