27.05.2015 |08:00 – 23:55 Rama domaćin Vučiću! Rama otvoreno juriša na Srbiju, po KiM! Ostale zemlje polako popustaju pred Šiptarskim lobijem u svetu ali i zbog mekog stava Srbije!


Vučić i Rama: Razlika u stavovima o Kosovu

Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je u Tirani posle sastanka sa albanskim kolegom Edijem Ramom da je razlika Srbije i Albanije stav o Kosovu.Rama i Vučić 

Prethodno je Rama rekao da Srbija i Albanija imaju različite stavove „u nekim stvarima“, ali da su zajednički za mir.

“Nismo razgovarali samo o diplomatiji, govorili smo o razvoju turizma i kako da motivišemo građane Srbije da dođu u Tiranu i obrnuto. Na dobrom smo putu, moramo da radimo na tome.
Činjenica je da nismo saglasni po pitanju KiM“, rekao je Vučić.

On je takođe istakao da je ponosan što je prvi srpski premijer koji je došao u zvaničnu posetu Tirani.

“Došao sam ovde u ime građana Srbije“, dodao je Vučić.

Predsednik Vlade Srbije je rekao da Srbija i Albanija imaju veoma dobre odnose, bolje nego ikada i da se nada da će se u budućnosti oni popraviti.

“Sa Ramom sam se sastao nekoliko puta širom sveta i uvek smo razgovarali otvoreno čak i kad se nismo razumeli. Uveren sam da su naši odnosi značajni za Zapadni Balkan“, naveo je Vučić.

Vučić i Rama su pre pojavljivanja pred novinarima obavili razgovor u četiri oka, a domaćin posete je rekao da su dve zemlje ključne za mir u regionu.

„To što imamo različite stavove oko nekih stvari ne znači da nismo svesni činjenice da dve zemlje igraju značajnu ulogu u očuvanja mira“, rekao je Rama.

Rama je rekao da je Kosovo i dalje važna tema za odnose Srbije i Albanije, naveo da vrednuje dijalog Beograda i Prištine i da ga vidi kao vrata za otvaranje novog poglavlja u odnosima između Srbije i Albanije.

“Verujem da će ova 24 sata koje će premijer Srbije provesti u Tirani biti inicijativa da građani Srbije u budućnosti češće dolaze u Albaniju, naročito tokom predstojećeg leta. Mi smo mali i zajedno moramo da uložimo napor da poboljšamo našu ekonomiju“, rekao je Rama.

Rumunija će priznati Kosovo?

Premijer Rumunije Viktor Ponta rekao je za kosovsku televiziju „Klan Kosova“, nakon Samita šefova država Jugoistočne Evrope, da bi njegova zemlja mogla da prizna Kosovo.
Viktor Ponta

„Rumunija je 2008. godine odlučila da ne prizna Kosovo. Međutim, stvari su se promenile od tada. Vlade su se promenile i neka nova odluka o priznavanju Kosova bi mogla da bude doneta“, rekao je Ponta, a prenosi prištinski list „Epoka e re“.

Prema njegovim rečima, priznanje Kosova će se razmotriti jer su se mnoge stvari na Kosovu promenile od 2008. godine.

Ponta je naglasio da je jedan od glavnih razloga za to što Kosovo i Srbija uspešno vode dijalog, navodi „Epoka e re“.

Danas presuda “Dreničkoj grupi”

U Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici danas se očekuje izricanje presude pripadnicima takozvane „Dreničke grupe“.Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici 

Oni su optuženi za ratne zločine nad civilnim stanovništvom u logoru OVK 1998. godine.

Za današnje suđenje vlada veliko interesovanje medija ali i rodbine optuženih pa je dosta građana ali i novinara ostalo ispred sudnice.

Članovi „Dreničke grupe“ pušteni su da se brane sa slobode krajem decembra prošle godine nakon što su prethodno platili kaucije.

Odlukom sudije Euleksa u Osnovnom sudu u Kosovskoj Mitrovici, iz pritvora su tada oslobođeni Sami Ljuštaku, Sulejman Seljimi, Sahit Jašari, Jahir Demaku, Zeir Demaku i Hisni Tači.

Ljuštaku je gradonačelnik Srbice i visoki funkcioner Demokratske partije Kosova, a 1998. je bio komandant OVK za Drenicu.

Seljimi je bivši kosovski ambasador u Albaniji i bivši komandant Kosovskih bezbednosnih snaga, koji je tokom sukoba na Kosovu bio komandant glavnog štaba OVK, poznat pod nadimkom „Sultan“.

Pripadnici „Dreničke grupe“ bili su više od dve godine u pritvoru. Oni su optuženi za ratne zločine, uključujući torturu, zlostavljanje i ubistva za koja se pretpostavlja da su izvršena u logoru takozvane OVK u Likovcu, u oblasti Drenice, tokom 1998. godine.

Osuđeni Ljuštaku i Seljimi, ostali oslobođeni

Pripadnici “Dreničke grupe” Sami Ljuštaku i Sulejman Seljimi osuđeni su na 12, odnosno 6 godina zatvora. Ostali iz grupe su oslobođeni.

Međunarodni sudija u Osnovnom sudu u severnoj Kosovskoj Mitrovici objavio je presudu prema kojoj je predsednik opštine Srbica i nekadašnji komandant OVK Sami Ljuštaku osuđen na 12 godina zatvora, a bivši komandant OVK Sljeman Seljimi na šest godina.

Ostali optuženi u ovom procesu su oslobođeni.

Sud u obrazloženju odluke naglašava odgovornost Ljuštakua za ubistvo u septembru 1998. godine, dok je Sulejmana Seljimija, sud proglasio krivim za kršenje međunarodnih konvencija ratovanja, zbog nečovečnog postupanja sa jednim svedokom kao srpskim špijunom.

Advokati su izrazili razočaranje odlukom suda i najavili žalbu, smatrajući odluku neosnovanom i nepravednom.

„Neka zaborave na veliku Albaniju“

Šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn rekao je za “Večernje novosti“ da oni koji sanjaju o “velikoj Albaniji“ mogu to da zaborave.Žan Aselborn 

“Poslednji događaji su pokazali da dijalog između Beograda i Prištine trenutno nije najvažniji problem na Balkanu. Ova situacija u Makedoniji ne sme da potraje. Treba pod hitno pronaći rešenje, inače idemo pravo u krizu“, rekao je Aselborn, budući predsedavajući Saveta ministara EU.

On je istakao i da je Srbija u potpunosti zaslužila da konačno krene u aktivni pregovarački proces sa EU, a imao je šta da poruči zagovornicima “velike Albanije“.

“Neka to zaborave.“

Prema njegovim rečima, Srbija je mnogo toga uradila u dobrom pravcu.

“Svi su saglasni da u drugoj polovini godine treba da učinimo sve da bismo otvorili jedno ili više pregovaračkih poglavlja. To će biti veoma važno, kako za Srbiju, tako i za EU. Manje je važno kada će to biti, očekujemo da poglavlja otvorimo tokom našeg predsedavanja“, naveo je Aselborn za “Večernje novosti“.

Srpska lista protiv zakona o vojsci Kosova

Predstavnici Srpske liste u Vladi Kosova, na čelu sa zamenikom premijera Branimirom Stojanovićem, glasali su danas protiv predloga ustavnih amandmana za formiranje Oružanih snaga Kosova.Branimir Stojanović 

Na danas održanoj sednici Vlade, većinom glasova ostalih ministara predlozi amandmana su usvojeni.

Kako je saopšteno iz Stojanovićevog kabineta on je na današnjoj sednici rekao da je transformacija Bezbedonosnih snaga u oružane snage neprihvatljiva za srpski narod na Kosovu.

„Mi smo protiv ovih ustavnih amandmana. Više puta smo tražili raspravu na ovu temu, međutim, do te rasprave nikad nije došlo. Zato danas ne možemo da podržimo ove ustavne amandmane i nećemo ih podržati ni u Skupštini“, preneo je Stojanović ostalim članovima Vlade stav poslanika i ministara Srpske liste.

Stojanović je saopštio da srpski narod na Kosovu smatra dovoljnim što na ovom prostoru postoje međunarodne mirovne snage, čiji je zadatak da osiguraju mir i bezbednost za sve.

„Svaka druga oružana formacija, gotovo monoetnička, sastavljena od pripadnika većinske zajednice u narodu kome pripadam doživljava se kao pretnja i latentna opasnost za čitav region“, istakao je Stojanović.

„Ruka pravde daleko od otmičara“

Članovi Udruženja novinara Srbije i Društva novinara Kosova i Metohije postavili su danas po četvrti put spomen ploču nestalim kolegama Đuru Slavuju i Ranku Pereniću.Postavljanje spomen ploče 

Nakon što je tri puta postavljana i rušena, ploča sa natpisom na srpskom i albanskom jeziku  „Ovde su 21. avgusta 1998. godine nestali novinari. Tražimo ih“ postavljena je i po četvrti put na putu Velika Hoča – Zočište u opštini Orahovac.

I ovoga puta na istom mestu okupili su se novinari koji traže da se rasvetli slučaj njihovih kolega koji su pre 17 godina nestali na radnom zadatku.

Generalni sekretar UNS-a Nino Brajović rekao je da svima onima kojima smeta poruka “Tražimo ih” poručuje “Naći ćemo ih”.

“Oni koji su oteli Đura Slavuja i Ranka Perenića su blizu, ali je ruka pravde daleko od njih zato što su oni čija je dužnost da pronađu otmičare i da ih kazne ili njihovi jataci, ili su nesposobni, zastrašeni ili korumpirani”, rekao je Brajović.

Postavljanju spomen ploče nestalim srpskim novinarima i pored poziva nisu prisustvovali ambasadori, šefovi misija Evropske unije, Euleksa i OEBS-a. Nije bilo ni srpskih predstavnika u institucijama Kosova.

Predsednik Društva novinara Kosova i Metohije Budimir Ničić rekao je da ne očekuje ni od domaćih institucija ali ni od međunarodnih da učine nešto po pitanju pronalaženja bilo kakvih tragova koji bi doveli do počinioca.

“Ne očekujem ni da ova tabla ovde ostane duže od nekoliko dana ili par nedelja jer očigledno taj koji je uklanja nema mirnu i čistu savest. Verovatno ne može ovde da prolazi i da je gleda svaki dan. Ali ono što možemo da poručimo sa ovog mesta jeste da mi nikada nećemo odustati od toga da ovde dolazimo i da tražimo pravdu”, rekao je Ničić.

Novinari su i ovoga puta pozvali nadležne organe da nakon 17 godina pokrenu istragu i da pronađu one koji su kidnapovai Đura Slavuja i Ranka Perenića, ali i da se rasvetle slučajevi nestanka ostalih novinara na Kosovu.

Simić: Peticijom protiv političkog procesa

Do sada je oko 1.400 osoba potpisalo međunarodnu elektronsku peticiju za oslobađanje lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića i ostalih pritvorenih Srba.Igor Simić 

Među potpisnicima je najviše onih iz Srbije, ali prema rečima člana građanske inicijative SDP Igora Simića, oko jedne trećine potpisnika dolazi iz zemalja Evropske unije.

Simić je u izjavi za RTV Kim rekao da je peticija još jedan način da se ukaže na političku pozadinu slučaja protiv Ivanovića i ostale četvorice Srba.

On je dodao da se nada da će peticija imati veliki značaj pre svega u okviru Evropske unije koja “mora da počne da razmišlja o neuspešnosti svoje misije na Kosovu”.

“Srbima i ostalim nealbancima na Kosovu i Metohiji je potrebno da imaju međunarodne mehanizme koji će garantovati njihova ljudska i manjinska prava. Ali ako te misije budu kršle prava mi imamo problem i imaćemo ga u budućnosti”, rekao je Simić.

Peticija će, nakon što se sakupi dovoljan broj potpisnika, biti predata visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Federiki Mogerini.

“Ne postoji limit potpisa, odnosno neophodan broj kako bi peticija bila punovažna. Nama je u interesu da imamo što više potpisa. Očekujemo da u roku od nekoliko nedelja sakupimo dovoljan broj potpisa, koji ćemo mi smatrati relevantnim”, rekao je Simić.

Osvrćući se na dosadašnji tok suđenja Oliveru Ivanoviću i ostaloj četvorici Srba Simić je rekao da je svaki svedok tužilaštva svojim iskazom potvrdio da oni nisu krivi.

“Ono što posebno daje notu svim ročištima jeste sa jedne strane iskren odgovor svedoka kada govore da Ivanovića nisu ni videli tih dana na mestima gde su se desili zločini, a sa druge strane ostrašćenost tužilaštva koje pokušava na svaki mogući način da pronađe nešto što bi oni mogli da iskonstruišu u dokaz”, kazao je Simić.

On je zaključio da veruje da ni ispitivanjem ostalih svedoka tužilac neće dobiti argument za ono što tvrdi i istakao da ne zna zašto bi odbrana izvodila svoje svedoke jer i ovi do sada pokazuju apsolutnu nevinost Olivera Ivanovića i ostalih optuženih.

Jevtić: Ekonomija bitna za povratak i opstanak

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić razgovarao je danas sa Švarc Šilingom i Endrju Raselom o merama za održiv povratak.Jevtić i Šiling

Jevtić se danas sastao sa bivšim ministrom za telekomunikacije Nemačke i čelnikom organizacije CSSP. Svarc Šilingom.

Ministar je Šilingu objasnio situaciju u procesu povratka, ističući da se u poslednjih mesec dana radi na formiranju radnih grupa svuda tamo gde povratak nailazi na probleme, navodeći primer naselja Brđane u Severnoj Mitrovici.

„Radimo i na tome da formiramo radnu grupu za selo Mušotište u opštini Suva Reka, jer svakako želimo da proces povratka bude apsolutno transparentan. Očigledno je da je bilo i da ima problema, a verovatno će ih biti i nadalje. Ono što sada radimo je da probleme ne izbegavamo i guramo u stranu, nego se sa istima i borimo, i sve u jednom cilju, a to je bolji život za sve građane Kosova“, rekao je ministar Jetić.

Jevtić se danas sastao i sa šefom UNDP-a na Kosovu Endrju Raselom.

Kako je saopšteno iz Ministarstva tokom ovog sastanka je bilo reči o projektima za stabilizaciju zajednica, konkretno o pomoći opštinama Istok, Štrpce i Dragaš.

„Ja često govorim da je ekonomija i zapošljavanje ljudi jako bitna stavka povratka i opstanka. Zbog toga sam predlagao, i predlažem formiranje poljoprivrednih zadruga. Jedno od veoma dobrih mesta za ovakvu jednu zadrugu je povratničko mesto Osojane u opštini Istok, dok se u opštini Štrpce kao jednoj od opština u kojoj je poljoprivreda u ekspaniziji, mogu podržati poljoprivrednici davanjem saveta u daljem napredovanju,“ rekao je Jevtić.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s