Mogerini: Postignut sporazum o Civilnoj zaštiti
27.03.2015 | 15:54
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini potvrdila je danas da je postignut dogovor o civilnoj zaštiti koja deluje na severu Kosova.
Federika Mogerini u Prištini
Na konferenciji za novinare nakon razgovora sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu, Federika Mogerini je kazala da je taj dogovor „jako pozitivan“.
Sagovornici nisu izneli više detalja o sporazumu.
Mogerini: Ne gledamo Srbiji kroz prste zbog Kosova
27.03.2015 | 09:24
Šefica evropske diplomatije Federika Mogerini odbacila je tvrdnje da Evropska unija „gleda kroz prste“ Srbiji kada je reč o unutrašnjim reformama, zbog spremnosti Beograda da se reši pitanje Kosova.
„Srbija bi trebalo da ostvaruje svoju reformsku agendu. To je jasna obaveza i doprinos Srbije. To je važno u kontekstu napredovanja ka Evropskoj uniji, ali pre svega – za samu zemlju. Vlada je bila jasna u pogledu svoje ambicije da unapredi ekonomsku situaciju. Ekonomske, socijalne i političke reforme se moraju ostvariti i primeniti bez odlaganja. Tako da nema ’gledanja kroz prste’“, rekla je Mogerinijeva u intervjuu za „Danas“.
Mogerinijeva danas stiže u prvu posetu Beogradu nakon preuzimanja funkcije visoke predstavnice Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, i sastaće se sa najvišim srpskim zvaničnicima.
„Moja poruka će biti jasna – Srbija je čvrsto na svom putu ka EU, ali pred njom su reforme koje treba hitno sprovoditi i rešavati. Evropska unija želi da poglavlja iz pregovora o članstvu budu otvorena što je pre moguće. Uz privrženost i političku volju – a Srbija ih je već pokazala – to se može ostvariti“, rekla je Mogerinijeva.
Ona je podsetila da je Srbija proklamovala članstvo u EU za svoj ključni strateški cilj, i da je to i premijer Aleksandar Vučić nedvosmisleno ponovio tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina, oktobra prošle godine.
„Suštinska posvećenost zemlje vrednostima EU važna je, kako za Uniju, tako i za Srbiju. Postoji pravna obaveza u okviru pregovora da se razvije proces progresivnog usaglašavanja sa pozicijama EU, i mi očekujemo da Srbija ispoštuje te obaveze. Ipak, još važnije je da lideri iz Beograda pokažu da se Srbija drži svog strateškog cilja pridruživanja EU – da pokažu to rečima, a posebno delima“, dodala je Mogerinijeva.
Kada je reč o odnosima Beograda i Prištine, dodala je, ono što se konačno očekuje od obe strane jeste sveobuhvatna normalizacija odnosa.
„U tom pogledu, biće potrebno pronaći rešenja u dogledno vreme, za niz otvorenih pitanja. Rešavanje problema dijalogom i pregovorima je evropski način i put, dok je jedan od ciljeva razgovora da se i Beograd i Priština približe Evropi. Međusobni razgovori, na ovaj način, jesu po sebi važan korak na evropskom putu“, kaže Mogerinijeva.
Upitana da li je tačno da vlast u Srbiji ispunjava obaveze predviđene Briselskim sporazumom, a da je problem na drugoj strani, ona je rekla da je implementacija sporazuma već postignutih u dijalogu, koji je omogućila EU, ključni je deo tog procesa.
„Do sada nije bilo pune implementacije i mi radimo sa obe strane na postizanju tog cilja. Takođe, mi razgovaramo o tome kako da ostvarimo napredak u dijalogu, kako bi se u budućnosti razgovaralo o brojnim pitanjima tamo gde postoji uzajamna saglasnost oko te potrebe“, dodala je šefica evropske diplomatije.
Povodom pitanja imovine na Kosovu, ona je rekla da je vlasništvo teško pitanje u mnogim zemljama.
„Ono što se zahteva od Srbije jeste kontinuirano zauzimanje za vidljiv i održiv napredak u odnosima sa Kosovom, što vodi ka sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“, istakla je Mogerini.
Na pitanje, imajući u vidu da otvaranje prvog poglavlja u procesu pridruživanja pre svega zavisi od implementacije Briselskog sporazuma, a da je procenjeno vreme za ispunjavanje tog uslova – septembar, da li to znači da do tada sigurno neče biti otvoreno nijedno poglavlje, ona je rekla:
„Srbija je to zaslužila, zbog svog doprinosa teškim reformama. Prešla je dug put u normalizaciji svojih odnosa sa Kosovom. Ovo je ključno, takođe, za stabilnost u regionu. Srbija treba da ostvaruje svoju reformsku agendu. Brzina kojom će se odvijati pregovori zavisiće od napretka u ključnim oblastima, uključujući vladavinu prava i primenu sporazuma postignutih u dijalogu sa Kosovom, koje je EU omogućila“.
Mogerinijeva danas u Beogradu
Mogerini će danas posetiti Beograd, a, kako se očekuje, glavna tema razgovora sa srpskim zvaničnicima biće dijalog Beograda i Prištine i primena postignutih dogovora.
Mogerinijevu će primiti predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Aleksandar Vučić i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.
Ona će tokom posete održati i govor studentima Univerziteta, najavljeno je iz Brisela.
Šefica diplomatije EU dolazi u Beograd iz Prištine, a do posete dolazi mesec i po dana nakon poslednje runde dijaloga u Briselu, kada je postignut dogovor o pravosuđu.
U međuvremenu, i dalje je otvoreno pitanje pune primene Briselskog sporazuma, pre svega u pogledu formiranja Zajednice srpskih opština, te dodatna komplikacija u vidu istupanja Liste Srpska iz kosovskih institucija posle odluke u Prištini o smeni ministra za povrata Aleksandra Jablanovića.
A.Jablanović: Priština opipava puls
27.03.2015 | 15:39
Predsednik „Srpske liste“ Aleksandar Jablanović izjavio je da još uvek nije postignut dogovor o ukidanju Civilne zaštite na severu Kosova, ocenjujući da provokativne izjave o tome koje dolaze iz Prištine imaju zadatak da opipaju puls druge strane.
Aleksandar Jablanović
Aleksandar Jablanović je izjavio da se ne može smatrati da je bilo koji dogovor, koji se tiče srpskih institucija, postignut sve dok se predstavnici Srba o tome ne izjasne.
„Pitanje kakvo je Civilna zaštita će privlačiti pažnju i dve strane koje pregovaraju u procesu nisu potpuno završile svoj dogovor. To su izjave kojim se želi opipati puls druge strane, da se vidi ko je koliko spreman da ide u tom smeru… Dok Srbi ne objave preko svojih predstavnika da je neki dogovor koji se tiče naših institucija postignut, on nije postignut. Sve su ostalo spekulacije“, rekao je Jablanović na debati u Medija centru u Čaglavici.
On je dodao da Civilna zaštita nije nikakva paralelna struktura, već da je reč o organizaciji „mirnodopskog tipa koja se bavi gašenjem požara, čišćenjem puteva u zimskom periodu, sprečavanjem posledica usled poplava“.
Naim Rašiti iz Balkanske istraživačke grupe je objasnio da se o Civilnoj zaštiti pregovara već godinu dana i da je izrada sporazuma u finalnoj fazi. On smatra da je do konfuzne situacije oko ovog dogovora došlo zbog neozbiljnosti onih koji pregovaraju.
„Po tom sporazumu, civilna zaštita će se ugasiti kao institucija, ali većina, 90 odsto pripadnika će biti integrisano u razne civilne institucije Kosova. Sama gospođa Mogerini je juče javno rekla da je sporaum postignut, ali ne zaboravimo to da mi kao mediji i civilno društvo imamo naviku da uoči važnih poseta visokih predstavnika dolazimo do sporazuma ili finalizacije istih. Ova konfuzija govori o nedovoljno ozbiljnosti procesa sa obe strane“, rekao je Rašiti.
Izvršni direktor Centra za mir i toleranciju Nenad Maksimović kaže da Srbi sa Kosova nisu učestvovali, „ni na kosovskoj, ni na srpskoj strani u pregovorima i postizanju briselskog sporazuma koji se, pre svega odnosi na njihov status“. On je kazao da je sever Kosova briselskim sporazumom izgubio svoju posebnost, a da je prouzrokovao pozitivne i negativne efekte.
„Osim pozitivnih efekata, integracije bivših pripadnika MUP-a u kosovski sistem, imamo negativne efekte i širenje straha ne samo na severu, nego i među širim slojevima stanovništva zbog ukidanja srpskih institucija, što jeste sama srž briselskog sporazuma, kao i nespremnost kosovskog sistema da pravno primi sve zaposlene u srpskim institucijama“, kaže Maksimović.
Na debati u Medija centru u Čaglavici, koja je za temu imala „Sever Kosova posle briselskog sporazuma“, govorio je i Slavko Simić, poslanik „Srpske liste“ u Skupštini Kosova.
On je kazao da se institucije Kosova nedvoljno bave pitanjem povratka i interno raseljenih.
„Trenutno stanje po pitanju povratka u odnosu na ono od pre petnaest godina razlikuje se jedino po tome što aktuelne vlasti daju deklarativnu podršku povratku i predstavlljaju ga kao prioritet Republike Kosova. Iako je Ustav Kosova obavezao neke institucije da se ozbiljnije pozabave ovim pitanjem, mislim da se ništa konkretno nije desilo na terenu“.
Sagovornici su pozitivno ocenili dogovore koje Beograd i Priština postižu na poziv treće strane, ali da se u praksi pokazalo da su najbolji oni projekti koji su Srbi i Albanci sami pokrenuli jer oni najbolje znaju kakvi su im problemi i potrebe.
EU: Nema promene stava o Kosovu
27.03.2015 | 13:52
U Evropskoj uniji nema nikakve promene stava prema priznavanju nezavisnosti Kosova, izjavila je danas portparolka u Evropskoj komisiji Ketrin Rej.
Ona je time odgovorila na pitanje novinara da li jučerašnja izjava visoke predstavnice EU Federike Mogerini u Prištini da je dijalog Beograd-Priština dijalog dve suverene države, promena u stavu Unije prema jednoglasno proglašenoj nezavisnosti.
Ketrin Rej je rekla da je u Prištini bilo reči o dijalogu Srbije i Kosova i naglasila da, što se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, kad je reč o EU, nema nikakve promene.
Zamoljena da objasni da li izjava Mogerini da su Srbija i Kosovo dve suverene države znači njen lični stav ili to odražava i promene u poziciji EU, ona je rekla da jedino što može da ponovi da nikakve promene s tim u vezi nema kad je u pitanju EU.
Na pitanje da li može da osvrne na izjavu Mogerini, ako je to bio njen lični stav, portparolka u Evropskoj komisiji je rekla da je Mogerini danas u Beogradu, da će biti konferencija za novinare i da tamo može da objasni svoje stavove.
Prag: Komemoracija žrtvama NATO bombardovanja SRJ
27.03.2015 | 09:44
Češki poslanik Jaroslav Foldina je ispred ambasade Srbije u Pragu održao akciju odavanja pošte žrtvama bombardovanja SR Jugoslavije od strane NATO alijanse, saznaje RTV Kim.
Foldina ispred ambasade Srbije u Pragu
Poslanik vladajuće češke socijaldemokratske stranke (ČSSD) Jaroslav Foldina je tom prilikom označio NATO bombardovanje kao korak rušenja stabilnosti u Evropi, bez presedana. Među učesnicima memorijalne akcije je bio i bivši ministar spoljnih poslova Češke Republike, Jan Kavan, a na skupu je intonirana i srpska himna, javlja za RTV Kim iz Praga Zoran Lešević.
Građani Praga inače svake godine okupljanjem ispred srpske ambasade i paljenjem sveća obeležavaju dan početka bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, da bi, kako ističu, podsetili na akt agresije koja je bila u suprotnosti sa međunarodnim pravom.
Jaroslav Foldina, koji je na češkoj političkoj sceni poznat po aktivnom protivljenju otcepljenja Kosova od Republike Srbije, rekao je na skupu da ovaj napad najjače vojne sile na svetu „protiv malog naroda u Evropi“, nije imao madat Saveta bezbednosti UN, i bio je suprotan Vašingtonskoj deklaraciji.
„Destabilisali su međunarodno pravo da bi bombardovali desetomilionski narod u Evropi. Bombardovanje SR Jugoslavije je trajalo 78 dana, uništavane su škole, elektrane, fabrike, umirali su civili, upotrebljene su tone bombi, kasetnih bombi, u kojima je protiv međunarodnih normi bio upotrebljen osiromašeni uranijum, koji i danas deluje u celoj bivšoj SR Jugoslaviji, kako u Crnoj Gori, tako i u Srbiji, ubija ljude time što oboljevaju od raka,“ rekao je Foldina.
Foldina je u svom govoru izrazio saosećanje sa srpskim narodom i civilnim žrtvama bombardovanja, što je i naveo kao glavni motiv njihovog svakogodišnjeg okupljanja.
Češki poslanik je podsetio učesnike skupa da su se na tom mestu u znak protesta okupili i u martu 1999. godine. „Kao izraz solidarnosti nas, građana, koji smo u to vreme stajali ovde pred tadašnjom jugoslovenskom ambasadom, stajali smo ovde da bismo ponovili da sa tim nismo saglasni, bilo nas je hiljade, Čeha i Slovaka, koji nismo bili saglasni sa tim aktom u koji smo bili samo nekoliko dana po ulasku u NATO uvučeni. Nismo imali šansu, da mi građani odlučujemo o tim stvarima i da ih sprečimo, zato mislim da je potrebno dostojanstveno odati poštu i počast malom i našem bratskom narodu i hiljadama žrtava.“
Kako je naveo poslanik ČSSD, radilo se o ukupno tri i po hiljade preleta, bacanja čak i kasetnih bombi. „Jedna od tih kasetnih bombi je u aprilu 1999. godine ubila trogodišnju Milicu Rakić. Danas bi imala devetnaest godina, devetnaest godina bi imalo to malo dete“, nastavio je Foldina. „Ne mogu ovde da pominjem vojnike i pilote. Ti krivci, ti Bilovi Klintonovi, ti Blerovi, Havijer Solana i drugi, to su ljudi, koji bi trebali da odgovaraju“.
Na kraju memorijalnog akta se obratila i srpska pesnikinja Jelena Ćirić. „Pesnici su se uvek trudili da izraze svoja najdublja osećanja i stanje, a kad bi 1999. godine na nas umesto bombi bacali reči, i te najgore i najteže, sigurno ne bi bilo toliko žrtava, koliko je bilo,“ rekla je pesnikinja Jelena Ćirić i istovremeno je zahvalila češkim prijateljima za njihovu podršku.
Foldina je rekao prisutnima i da je bio u Beogradu prisutan baš u vreme kad je bila napaduta zgrada srpske javne televizije – RTS. Prema njegovim rečima, tada su pre početka napada zgradu napustili svi strani novinari, koji su znali za pripremljeni napad, ali svojim srpskim kolegama nisu ništa o tome rekli. „To je po meni jako bazobrazno, mi to nećemo nikada da zaboravimo, ali mi im to takođe ne želimo.“
Na kraju komemorativnog skupa održan je i parastos žrtvama bombardovanja.
E-Novine Kosova i Metohije 