25.11.2014 |08:00 – 23:55 Evo kako Šiptarski lobisti lobiraju za Kosovo kao nezavisnu državu!


Lunaček za prijem Kosova u UN

Potpredsednica EP Ulrike Lunaček nada se da će Kosovo uskoro biti primljeno u različite institucije UN, kao i u svetsku organizaciju.

Ulrike Lunaček 

Ona ističe da preostale zemlje članice EU treba da priznaju nezavisnost Kosova.

Lunaček je, u video-poruci prikazanoj na skupu „Multilateralna diplomatija – mogućnosti i izazovi za članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama“ u Beču, rekla da nažalost postoje problemi unutar Kosova, navodeći da bi želela da već postoji vlada posle izbora pre skoro pola godine, jer bi to bilo lakše za one, kao što je ona, koji podržavaju Kosovo ka punopravnom članstvu u međunarodne organizacije.

Ona je, takođe, ukazala da postoje problemi i u vezi sa Euleksom, i da su optužbe vezane za korupciju tema i u EP.

Lunaček se založila za priznanje nezavisnosti Kosova od zemalja članica EU koje to do sada nisu učinile, poručivši da statusna neutralnost ne postoji.

Nadam se da će doći do promene stava barem kod nekih zemalja. Na argument koji neki koriste da je nezavisnost Kosova protivna međunarodnom pravu podsećam da postoji odluka Međunarodnog suda prema kojem proglašenje nije bilo protivno međunarodnom pravu“, podvukla je ona.

Austrijska političarka je rekla da neke zemlje strahuju da bi njihove manjine mogle takođe zatražiti nezavisnost, ali da ne treba da strepe jer, kako je navela, nijedna demokratska vlada u EU nije činila ono što je radio Miloševićev režim kosovskim Albancima.

Nemoguće je poređenje“, podvukla je Lunaček.

Ona je izrazila nadu da će broj zemalja članica UN koje su priznale Kosovo nastaviti da raste i da će uskoro ta „najmlađa država“ u Evropi moći biti primljena u različite institucije, agencije UN, kao i svetsku organizaciju.

„Na tome radim sa više kolega u EP“, navela je Lunaček.

Direktor Diplomatske akademije Kosova Skender Durmiši istakao je da Priština nudi svim svojim građanima ustavne garancije, demokratiju, mir i toleranciju, isto kao i sve ostale članice međunarodnih organizacija, te da su multilateralna diplomatija i članstvo u međunarodnim organizacijama cilj Kosova.

Generalni direktor Ministarstva spoljnih poslova Kosova Aljbert Prenkaj, govoreći o odnosima sa Beogradom, ocenio je da je jedino održivo rešenje u potpisivanju mirovnog sporazuma, koji bi sadržao priznavanje nezavisnosti od strane Srbije.

Tači, Mustafa: Sednica Skupštine 8. decembra

Hašim Tači i Isa Mustafa izrazili su spremnost da 8. decembra održe sednicu na kojoj će se završiti konstituisanje Skupštine i izglasati nova Vlada Kosova.

Hašim Tači i Isa Mustafa 

Lideri DPK i DSK o svom dogovoru obavestili su predsednicu Kosova Atifete Jahjagu kod koje su danas bili na sastanku, saopšteno iz kabineta predsednice.

Demokratska partije Kosova Hašima Tačija i Demokratski savez Kosova Ise Mustafe postigli su 20. novembra dogovor o koaliciji.

Narednih dana o učešću Srpske liste u vladi

Predsednik Srpske liste Aleksandar Jablanović izjavio je da sutra ili u četvrtak očekuje zvanične kontakte sa mandatarom ili predstavnicima dve najjače partije kosovskih Albanaca oko formiranja Vlade Kosova. 

Jablanović je rekao da je za Srpsku listu važno da bude prihvaćen program i ciljevi koji su definisani sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, Vladom Srbije i da je, bez uvažavanja tih ciljeva, iluzorno govoriti o srpskom učešću u kosovskoj vladi.

„Očekujemo da u sredu ili najkasnije četvrtak dođe do zvaničnog kontakta između Srpske liste i predstavnika koalicije DSK – DPK oko formiranja Vlade Kosova i učešća Srba u njoj. Ako Srpska lista bude učestvovala u Vladi Kosova, čemu se nadamo, ona će biti treći po snazi politički subjekt u novoj vladi i imaće bitne ingerencije“, kazao je Jablanović.

On je naglasio da nije bitan broj ministarstava koje će Srbi dobiti u budućoj kosovskoj vladi, već ovlašćenja koja će imati u tim ministarstvima i da je za Srpsku listu bitno da se uvaže program i ciljevi koji su definisani sa premijerom Aleksandrom Vučićem i Vladom Srbije.

„Bez uvažavanja tih naših ciljeva iluzorno je govoriti o našem učešću u Vladi Kosova, jer ukoliko ne dobijemo garanciju da će se ono što smo definisali sa našim premijerom Vučićem primeniti na Kosovu, Srpska lista će u samom startu biti osuđena na propast prilikom sprovođenja svoje politike“, kazao je Jablanović.

On je naglasio da je prioritet uvažavanje zahteva Srpske liste u vezi sa privatizacijom na Kosovu, povratkom raseljenih lica, imovinom SPC i formiranjem Zajednice srpskih opština.

Sve ostalo oko personalnih rešenja nije veliki problem, rekao je Jablanović, navodeći da unutar Srpske liste nije bilo reči o personalnim rešenjima za ljude koje bi učestvovali u Vladi Kosova.

Ono što prvo očekujemo je da dobijemo poziv od mandatara ili od koalicije između DSK i PDK i da čujemo njihovo viđenje našeg učešća u vladi Kosova, kazao je Jablanović.

On je podsetio da su u toku dogovori o konstituisanju Skupštine Kosova i formiranju Vlade između dva velika politička subjekta – Demokratskog saveza Kosova i Demokratske partije Kosova.

Jablanović je kazao da je Srpska lista poželjan partner za učešće u budućoj kosovskoj vladi, ali da je srpsko učešće prihvatljivo samo ako se ispune uslovi Srpske liste.

„Uslovi koje mi imamo i koje ćemo izneti pred naše partnere su dogovoreni sa Vladom Srbije u Beogradu i mi od tih uslova ne možemo da odustanemo zarad pukog učešća u Vladi Kosova i zarad par fotelja u koje bi seli naši ljudi“, naveo je on.

Hoćemo suštinski da promenimo život Srba na Kosovu i Metohiji, hoćemo da ga poboljšamo, hoćemo da pomognemo da se oduzeta imovina vrati, da se privatizacija poništi i da se desi ozbiljan povratak raseljenih Srba, zaključio je Jablanović.

Protest raseljenih zbog pritvaranja Srba

Raseljeni Srbi sa Kosova okupili su se sinoć ispred sedišta Građanske inicijative SDP u Kosovskoj Mitrovici u znak podrške lideru te inicijative Oliveru Ivanoviću i ostalim pritvorenim Srbima.Raseljeni ispred SDP-a 

Srbi iz Đakovice, koji su juče prisustvovali hramovnoj slavi u Visokim Dečanima, zatražili su od međunarodnih institucija da se pritvorenicima omogući da dokažu svoju nevinost.

Predstavnik raseljenih Srba iz Đakovice Đokica Stanojević izjavio je da je „jedini greh pritvorenih Srba na osnovu kojih je podignuta optužnica da su oni 1999. godine ostali u svojim kućama, u svom gradu, na vekovnom ognjištu, sa prijateljima, komšijama i kumovima”.

„Ako je to greh zato što su žrtvovali svoje i živote najbiližih, da sačuvaju vekovno ognjište, onda je to greh onome koji pokreće optužnicu protiv nedužnih Srba. Ovim putem dajemo podršku svima i tražimo od svih međunarodnih institucija da pritvoreni Srbi mogu časno, dostojanstveno, spremno da brane i dokažu svoju nevinost. Mi u njihovu nevinost ne sumnjamo jer znamo da onaj ko je ostao na KiM posle 1999. godine i ko je sve vreme želeo nov život na prostoru KiM, on ne može da bude zločinac”, podvukao je Stanojević.

On je kazao da su oni koji su pritvoreni bili u prvim institucijama međunarodnog karaktera u Prišitini, istakavši da ako su tada bili ispravni da sprovode međunarodna prava, postavlja se pitanje zašto se sada pritvaraju.

„Da li je to poruka da i mi smo na udaru, da li je to poruka da onaj ko želi svoje ognjište, svoju kuću, svoj grad, da je on osuđen na neku prevaru”, upitao je Stanojević.

Stanojević je kazao da u ime interno raseljenih Srba, u ime Đakovčana, raseljenih Srba sa KiM, pružaju punu podršku porodici i najbližim saradnicima Olivera Ivanovića, da istraju.

On je dodao da je ovo možda zakasnela reakcija, napomenuvši da su oni u rasejanju gde su im, kazao je, oduzeta sva prava i ta prava se ne vraćaju ni posle 16 godina.“Nama u Srpskoj ulici (u Đakovici) u poslednjih godinu dana srušeno je 35 kuća. Srušili su nam manastir u Đakovici. Zašto, zbog čega, što se ta Srpska ulica u kojoj je odrastao Oliver (Ivanović), u koju ste dolazili, bila ponosna i ponosila se svojim vekovnim slavama, ponosila se svojim komšijama i nije se dala do dan danas a mislimo neće se dati ni za naredni period”, rekao je Stanojević.

Zamenica predsednika Građanske inicijative SDP Ksenija Božović je zahvalila na podršci lideru SDP Oliveru Ivanoviću kao i njegovoj porodici ali i svim ostalim pritvorenim Srbima i njihovim porodicama.

“Naša borba dugo traje, 10 meseci, ali mi ne odustajemo i svaka pomoć pa i vaša nam je dobrodošla. Za niz aktivnosti koje sprovodimo imali smo i podršku interno raseljenih. I u to ime, svima vama želim da se zahvalim, i da sa nama i dalje nastavite, da vodimo borbu i da dokažemo da je Oliver Ivanović nevin i da tamo gde je, kao i ostali Srbi, a nadamo se da će to vrlo brzo biti, da će Oliver Ivanović biti na slobodi, da će svi predstavnici međunarodne zajednice, Euleks i tužilaštvo čuti vaše glasove, čak i vaše večeras, to nam dosta znači, i hvala vam na podršci koju ste nam večeras dali”, kazala je Božović.

Na Kosovu zagađeni vazduh, zemljište i voda

Kosovo je područje sa velikim brojem divljih deponija, u reke otiču otpadne vode, a fabrike poput Elektrane, Trepče i rudnika Kišnica samo doprinose zagađenju životne sredine.

Centralne i lokalne vlasti na Kosovu, usvajanjem različitih strategija, poslednjih godina posvećuju više pažnje ovom problemu.

Gotovo sve reke koje protiču centralnim Kosovom su zagađene otpadnim vodama jer u njih otiče kanalizaca iz Prištine i drugih većih naselja. Direktor za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine pri opštini Dejan Jovanović kaže da je neophodno da Opštine Gračanica i Priština zajedno pronađu rešenje za ovaj problem.

Međutim, pored otpadnih voda, veliki problem na teritoriji opštine Gračanica su i divlje deponije kojih poslednjih godina ima sve više. Pravilinik za zaštitu životne sredine koji je usvojila ova lokalna samouprava nalaže kažnjavanje svih koji doprinose zagađenju.

Ipak jedan od najvećih zagađivača u Gračanici jeste jalovište iz rudnika Kišnica. „Jalovina iz rudnika Kišnica utiče, ne samo na Gračanicu i okolinu, već na čitav region. U jalovini ima teških metala i kancerogenih supstanci. Zbog jalovine je zagađena i reka koja protiče Gračanicom“, kaže Jovanović.

U opštini smatraju da bi najbolje rešenje za problem jalovišta bilo da se ono prekrije. „S obzirom da se sada gradi auto put, mi kao opština bi smo voleli da se ta jalovina pokrije. Pošto se gradi put, postoji ogromna količina zemlje i njom bi mogla ta jalovina da se pokrije. Videćemo sa Ministarstvom na koji način da se taj problem reši“.

Iljir Morina iz Agencije za zaštitu životne sredine tvrdi da situacija na Kosovu i nije tako loša. Kako kaže stanovnici Kosova dišu čistiji vazduh od Tirane i Skoplja.

Morina smatra da je najveća odgovornost u zaštiti životne sredine upravo na opštinama na Kosovu.

„Stanje nije lošije nego u regionu, čak je i bolje nego u Albaniji i Makedoniji. Pojedinim opštinama su date desetine hiljada evra za tretiranje otpada. Tokom godina mi otklanjamo na desetine divljih deponija. Divlje deponije se formiraju pred očima opštinskih struktura, tako da se ti problemi odnose samo na opštine. One time treba da se bave i da čiste pred svojom kućom“, smatra Morina.

Agron Bektaši iz organizacije Rek (REC) kaže da problem otpada na Kosovu ostaje jedan od najvećih.

„Problem odpadaka na Kosovu ostaje jedan od ključnih. Ne govorim samo o odpatcima domaćinstava nego uopšte, bilo da se radi o industrijskom otpadu koji se nalazi u blizini rudnika ili čvrsti otpadi iz kamenoloma i svi ostali. I pored velikih investicija, donacija i planova, krivica je zajednička. Ne može se govoriti samo o krivici domaćih struktura, već i međunarodnih. Za petnaest godina je trebalo veće angažovanje“, smatra Bektaši.

Da bi sredina u kojoj stanovništvo živi bila zdravija i čistija neophdno je preduzeti mere zaštite. To prema oceni nadležnih u opštini najviše zavisi od samih građana.

Kosovo zatražilo pomoć NATO-a za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova

25. 11. 2014, 12:12 Izvor: KoSSev

Predstavnici kosovske vlade, Džavit Haljiti i Bljerta Deljiu Kodra, učestvovali su u radu šezdesete Parlamentarne skupštine (PS) NATO-a u Hagu, od 21. do 24. novembra, a tokom sastanaka sa predstavnicima NATO-a, Haljiti je zatražio pomoć od NATO-a za transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova, preneli su kosovski mediji. Na ovoj sednici PS-a NATO-a učestvovala je i srpska delegacija, saopšteno je iz Skupštine Srbije. Albanska delegacija je na plenarnoj sednici otvorila pitanje nedavno održane zajedničke vojne vežbe Vojske Srbije i Rusije, iznevši i tvrdnju da Rusija pomaže Vojsku Srbije, na šta je reagovao šef stalne delegacije Srbije u PS NATO, Dragan Šormaz, rekavši da albanska delegacija nema tačne informacije, te da je zapravo reč o „pripremi za zajedničke vojne vežbe Srbije i SAD.“
Parlamentarna skupština NATO-a donela je odluku na takozvanoj prolećnoj sesiji, od 30. maja, do 1. juna, da Skupština Kosova postane posmatrač u tom telu.
Međutim, samu vest da je Kosovo postalo posmatrač u PS-u NATO-a saopštio je odlazeći kosovski premijer, Hašim Tači, 6. aprila, na svom Fejsbuk profilu – gotovo mesec dana pre prolećne sesije ovog tela.

Posmatrači u Parlamentarnoj skupštini NATO-a imaju slobodan pristup većini sastanaka i relevantnim dokumentima, a samo zemlja koja je suverena država može postati posmatrač.


Pročitajte još: 

Oružane snage Kosova do kraja godine

Kosovo postalo posmatrač u Parlamentarnoj skupštini NATO-a

Kosovska delegacija je, takođe, održala sastanak sa predsednikom Parlamentarne skupštine NATO-a, Hjuom Bejlijem, sa kojim su predstavnici delegacije razgovarali o mogućnosti organizovanja seminara „Ros-Roth NATO“ na Kosovu. Tokom ovog sastanka razgovaralo se i o pitanjima bezbednosti sa posebnim naglaskom na neophodnost prisustva NATO snaga na Kosovu, kao i pružanje podrške NATO-a Kosovu u transformaciji BSK-a u Vojsku Kosova.

A predvodnik kosovske delegacije, poslanik Džavit Haljiti, potvrdio je još jednom spremnost Kosova da započne proces integracije u NATO.
Albanska delegacija o zajedničkim vojnim vežbama vojske Srbije i Rusije
Na ovoj sednici Parlamentarne skupštine učestvovala je i stalna delegacija Narodne skupštine Republike Srbije, koju su činili šef delegacije, Dragan Šormaz i članovi delegacije – Branislav Blažić, Aleksandar Radojević, Dejan Radenković i Dubravka Filipovski.
A kako je saopšteno iz pres službe Vlade Srbije, Dragan Šormaz je na plenarnoj sednici imao intervenciju na izlaganje šefa delegacije Parlamenta Albanije, Jozefine Topali, koja je Generalnom sekretaru Jensu Stoltenbergu postavila pitanje o nedavnim zajedničkim vojnim vežbama oružanih snaga Srbije i Rusije i istinitosti tvrdnje da Rusija pomaže oružane snage Srbije.
Šef delegacije Narodne skupštine je, međutim, istakao da predstavnici Parlamenta Albanije ne poseduju tačne informacije o ovim vrstama aktivnosti Srbije i Rusije i da je zapravo reč o pripremi za zajedničke vojne vežbe Srbije i SAD.
Sa druge strane, Jens Stoltenberg je istakao da je Srbija suverena zemlja koja sama odlučuje o vidovima saradnje sa drugim zemljama kao i da je za NATO, region Zapadnog Balkana veoma važan, pa je u tom mislu i saradnja sa Srbijom od velikog značaja.
On je istovremeno izrazio spremnost da se odnosi Srbije i NATO-a i dalje razvijaju, spomenuvši, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, velik broj oblasti za unapređenje saradnje Srbije i NATO-a.

Radnici srpske Poreske uprave sa KiM-a odbijaju da budu raspoređeni u Carinskoj upravi širom Srbije

 25. 11. 2014, 21:30

Radnici Posebnog odeljenja Poreske uprave Srbije (POPU) sa KiM-a odbili su danas da potpišu rešenja u Centrali Uprave carina na Novom Beogradu o raspoređivanju na nove radne dužnosti, to jest na carinske punktove, ispostave i ostala carinska mesta u Srbiji, u okviru službe Uprave carina, a ne dosadašnjeg poslodavca – Poreske uprave, KoSSev nezvanično saznaje iz više izvora. Tok samog sastanka, međutim, nije još uvek poznat, kao ni to sa kim su radnici POPU tačno razgovarali u Beogradu, jer do trenutka objavljivanja ove vesti, delegacija radnika Poreske uprave nije bila dostupna za komentar, uprkos obećanju predstavnice poreskih radnika, inače i predsednice SO Severna Mitrovica, Ksenije Božović, ranije danas, da će pružiti više informacija nakon sastanka sa predstavnikom Kancelarije za KiM. Ovi radnici su tokom boravka u Beogradu pokušali da se sastanu i sa v.d. direktorom Poreske Uprave Srbije, Markom Marinkovićem, koji je to navodno odbio, KoSSev saznaje od radnika koji su bili u Beogradu, a želeli da ostanu anonimni. Nakon postizanja briselskog sporazuma o IBM-u 2012. godine, 78 radnika POPU sa KiM-a nema više radna ovlašćenja, jer je njihova služba ugašena. Oni su ipak nastavili da odlaze na posao – carinske punktove sa srpske strane prema KiM-u. Srpski organi ističu sa druge strane da se ovim radnicima izašlo u susret koliko se moglo. Iako je njihovo odeljenje ugašeno, Uprava carina je primila sve radnike POPU sa KiM-a, a prilikom raspoređivanja uzeto je u obzir njihovo prebivalište, kao i želje koje su izrazili posle prvog sastanka koji je održan sa njima i to “u najvećoj mogućoj meri koje su dozvoljavale objektivne okolnosti.” Takođe je istaknuto da su se radnici Poreske uprave sa KiM-a prethodno izjasnili pozitivno o novim radnim mestima i ugovorima. U posebnom problemu je i 17 službenika bivše UNMIK poreske administracije, kao i 36 bivših tzv. UNMIK carinika. Oni su posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova istupili  iz ovih službi koje su se integrisale u kosovski sistem, kada su od Carinske uprave Srbije dobili i ugovore o privremenim i povremenim poslovima, odnosno rešenja bez radnog angažovanja. U Beogradu su danas odvojeno boravili i predstavnici bivše poreske službe UNMIK-a koji su angažovali advokata za rešavanja njihovog slučaja. Na KiM-u trenutno ima ukupno oko 220 radnika srpske poreske uprave.

Posebno odeljenje Poreske uprave Srbije na svim administrativnim prelazima trenutno ima 78 zaposlenih sa prostora KiM-a, a nakon što je jedan od radnika u međuvremenu i penzionisan. Ovi radnici su se proteklih godina smenjivali na svim administrativnim prelazima između Srbije i Kosova, a na srpskoj pograničnoj strani. U čitavoj srpskoj poreskoj službi na KiM-u, ovo odeljenje je bilo najaktivnije nakon 1999. Međutim, nakon postizanja sporazuma o IBM-u u Briselu, 2012. godine, radnicima Poreske uprave Srbije sa Kosova i Metohije oduzeta su sva ovlašćenja. Oni su nastavili da odlaze na posao, iako zapravo više nisu bili radno angažovani. U međuvremenu im je ponuđen ugovor o raspoređivanju na nova radna mesta u okviru Uprave carina širom Srbije, a što je upravo razlog za nezadovoljstvo ovih radnika.

Ksenija Božović bez komentara

Jedan od predstavnika poreskih radnika Srbije sa KiM-a, koja je istovremeno i predsednica kosovske SO Severna Mitrovica, Ksenija Božović, u kratkom razgovoru za naš portal danas oko podneva potvrdila je da su radnici Poreske uprave u Beogradu i da su upravo krenuli na sastanak sa predstavnicima Kancelarije za KiM. Ona nije želela, međutim, da daje nikakve druge detalje o njihovom boravku u Beogradu, uz obrazloženje da se nalazi na ulici i da žuri na sastanak, obećavši da će za sat vremena da odgovori na naš poziv. Do objavljivanja ovog članka Božović se, međutim, nije javljala na više naših uzastopnih poziva i nije bila dostupna za komentar.

Osim promene lokacije radnog mesta, poreskim radnicima sa Kosova, poseban problem predstavlja nova sistematizacija, prema kojoj se ne vrednuje visoka stručna sprema (VSS), a koju su morali da imaju da bi radili kao poreski službenici, već samo srednja (SSS) i viša stručna sprema (VŠS), predviđene sistematizacijom radnih mesta za carinike, istaklo je nekoliko radnika ove službe u razgovoru za KoSSev, koji su insistirali na anonimnosti.

Kada se to ‘prevede’ na lične dohotke, primera radi, plata službenika POPU na KiM-u se kreće od oko 70.000, do oko 100.000 – 130.000 dinara, u okviru koje je uračunat i kosovski dodatak od 50%. Ove plate su u prošlosti bile i znatno veće dok se primao pun kosovski dodatak. Plate u carinskoj službi bi bile niže.

Kontradiktorne informacije

Na sastanku koji su predstavnici Poreske uprave sa KiM-a (uključujući i radnike bivše poreske i carinske službe UNMIK-a) imali u Beogradu 24. oktobra, u Centrali Uprave carina na Novom Beogradu – sa četiri zvaničnika ove službe, a kojem je prisustvovao i srpski oficir za vezu sa Prištinom, Dejan Pavićević, radnicima sa KiM-a je predočeno da se posle ukidanja Posebnog odeljenja Poreske uprave, a zbog ukidanja poslova koje je to odeljenje obavljalo, Poreska uprava izjasnila da nema više potrebe za radom 79 državnih službenika pomenutog odeljenja, zatraživši da ih preuzme Uprava carina, što je ova uprava i učinila, ali samo za oko 30 službenika. Međutim, Odlukom Vlade Republike Srbije o izmenama Odluke o maksimalnom broju zaposlenih u organima državne uprave, javnim agencijama i organizacijama za obavezno socijalno osiguranje („Sl. glasnik RS“, broj 40 od 11.04.2014. godine), broj izvršilaca u Upravi carina je ubrzo povećan na 79.

Šta su bili predlozi rešenja na sastanku od 24. oktobra?
Takođe još uvek nije poznato da li se i na koji način na jučerašnjem sastanku u Beogradu diskutovalo o predlozima za rešenje sa sastanka od 24. oktobra u Centrali Uprave carina, a na kojem je bio prisutan i Dejan Pavićević. Tada je predloženo:
1. Vratiti sve u pređašnje stanje.
2. Formirati posebno odeljenje u okviru Ministarstva finansija u kome će biti raspoređeni službenici Posebnog odeljenja Poreske uprave i koji će obavljati poslove na punktovima.
3. Predstavnici preuzetih službenika će sprovesti anketu u kojoj će se svi izjasniti kome odgovara da radi u unutrašnjim ispostavama i u kojim, te da spisak sa tim podacima dostavi Upravi carina do 29. oktobara 2014. godine.

Za carinske punktove na KiM -u, sistematizovana su samo radna mesta za koja je potrebna VŠS i SSS, to jest za 16 preuzetih službenika. Ostali službenici POPU sa KiM-a, a koji imaju VSS, raspoređeni su po unutrašnjim organizacionim jedinicama Uprave carina. Osim stručne spreme, razlog za preuzimanje samo 16 radnika za carinske punktove, prema proceni srpskih organa jeste i taj što “ni vrsta, ni obim posla na carinskim punktovima ne dozvoljavaju raspoređivanje svih 79 radnika na carinske punktove. Takođe, ne postoje ni fizičke mogućnosti da svi budu smešteni ne samo na carinskim punktovima, nego i u najbližim organizacionim jedinicama administrativne linije sa KiM,” navedeno je u zapisniku sa ovog sastanka.

Službenicima sa Kosova i Metohije na istom sastanku je objašnjeno i to da je prilikom raspoređivanja uzeto u obzir njihovo prebivalište, kao i želje koje su izrazili posle prvog sastanka koji je održan sa njima, takođe u Centrali Uprave carina i to “u najvećoj mogućoj meri koje su dozvoljavale objektivne okolnosti”. Takođe je istaknuto da su se radnici Poreske uprave sa KiM-a prethodno izjasnili pozitivno u vezi sa raspoređivanjem na nova radna mesta, bez pritisaka – što su tvrdili predstavnici sa KiM-a, a u upitniku sa osnovnim podacima, ili su direktno zvali Odeljenje za ljudske resurse. Prema informacijama sa ovog sastanka, 14 službenika se izjasnilo da radi u unutrašnjim jedinicama Uprave carina, dok 16 službenika već ima prebivalište van područja KiM.

Sa druge strane, članovi delegacije sa KiM-a su istakli da su za ova obrazloženja prvi put čuli, te da im je obećano drugačije rešenje, odnosno formiranje posebnog odeljenja za sve zaposlene iz POPU-a, kao i da su im u Kancelariji za KiM istakli da je cilj da svi Srbi ostanu zaposleni na KiM-u “tamo gde i žive.” Ova delegacija je ponovila ono što i sada zastupa, da se radi o pritisku usled čega će doći do iseljavanja, te da mogu da prihvate samo to da budu raspoređeni ili na carini, ili da ostane pređašnje stanje, ili da se formira posebno odeljenje POPU koje bi moglo da radi pri Ministartstvu za finansije.

Nerešen status 17 službenika bivše UNMIK poreske administracije i 36 carinika UNMIK carine

Uz radnike srpske službe Uprave prihoda, u posebnom problemu je i 17 službenika bivše UNMIK poreske administracije, kao i 36 bivših tzv. UNMIK carinika. Oni su na osnovu  nekoliko dokumenata Vlade Srbije, a posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova 17. februara 2008, (zaključci vlade br. 02-812/2008 od 21. februara 2008. god. i br. 112-1619/2008-002 od 17. aprila 2008. god.) prvo napustili dotadašnje službe na Kosovu, da bi ih Poreska uprava Srbije potom i preuzela 1. septembra iste godine, kada su se preuzimale i ostale službe, poput policije, zatvora, železnice itd. Prema ovim dokumentima, ministarstva Srbije (unutrašnjih poslova, za KiM, pravde, finansija – uprava, carina i poreske uprave) obavezala su se da preuzmu radnike koji su bili zaposleni u Privremenim institucijama Kosova i Metohije. Ovi carinici su tako dobili rešenja o radu, ali bez radnog angažovanja, dok su službenici UNMIK-ove poreske administracije dobili ugovore o privremenim i povremenim poslovima. Sada već kosovska poreska i carinska služba na Severu Kosova, praktično su se tada i ugasile.

Bivši UNMIK carinici su se tako od jeseni 2008. godine našli na prinudnom plaćenom odsustvu, sa ličnim dohocima iz Srbije koji su zasnovani na nivou proseka poslednja 3 lična dohotka koje su ovi radnici primili u UNMIK carinskoj službi, to jest, platom od 18.000, do 23.000 dinara.

A bivši radnici UNMIK poreske službe su u proteklih sedam godina imali 13 ugovora sa srpskim poreskim sistemom, ali i godinu i po neplaćenog perioda. Njihov lični dohodak je obračunat kao minimalan lični dohodak prema stručnoj spremi, što u praksi iznosi od oko 18.000, do 40.000 dinara. Od 12. septembra ove godine, međutim, službenici poreske administracije, to jest, nekadašnjim službenicima UNMIK-a, ugovori nisu obnovljeni.

Ovi radnici su u Beogradu danas angažovali i advokata koji će zastupati i njihov slučaj, nakon što su se proteklih godina više puta bezuspešno obraćali predstavnicima srpske vlasti tokom različitih saziva vlade.

Na Kosovu i Metohiji ima ukupno oko 220 radnika Poreske uprave pri sistemu Republike Srbije.