20.11.2014 |08:00 – 23:55 Terorizam Šiptara i „srpskih političara“ doveo je normalne ljude na KiM u bezizlaznu situaciju!


U Ljevoši obijeno 29 kuća povratnika

Nepoznati počinioci obili su u Ljevoši kod Peći 29 povratničkih kuća, saopštilo je Ministarstvo za zajednice i povratak.

Ministar za zajednice i povratak Dalibor Jevtić je izjavio da je novo obijanje kuća u Ljevoši još jedan dokaz da nadležne institucije ne ulažu dovoljno napora da zaštite povratnike.

“Obijanje svih kuća u jednom naselju je čin ravan katasrofi i ukazuje na slabost insitucija koji treba da obezbede sigurnost građanima. Ovakvi incidenti ruše temelje svega onoga što na mukotrpan način gradimo”, kazao je Jevtić u pisanoj izjavi dostavljenoj našoj redakciji.

Jevtić je poručio da će nastaviti da od institucija tražiti da štite povratnike.

„Sigurnost privatne svojine i bezbednost svakog građana, su osnovna ljudska prava kojima težimo kao jedno civilizovano društvo. Ono što se desilo u Ljevoši, apsolutno je dijametralno suprotno našim težnjama”, kazao je Jevtić.

„Srbija mora da prizna Kosovo pre ulaska u EU“

„Pošto Srbija u narednih 5 godina neće ući u EU, svi znaju da bi sad bilo kontraproduktivno da javno kažu da će Srbija morati da prizna Kosovo. Ali, to političarima iz Srbije govore i oni to znaju“, rekao je sinoć na predavanju u Kosovskoj Mitrovici dopisnik Koha Ditore iz Brisela Augustin Paljokaj.Augustin Paljokaj 

„Nijedan srpski političar vam neće reći da Srbija mora priznati Kosovo da bi ušla u EU. Ali, ja nisam sreo nijednog evropskog političara koji privatno to ne kaže. Oni ne žele stvoriti dodatne probleme Evropskoj uniji proširenjem, žele ih rešavati. Imaju već problem Kipra koji ne kontroliše čitavu svoju teritoriju i Brisel ne želi da se to ponovi. Zato su izašli sa formulacijom koja je prilično jasna, ali se može formalno reći kako to ne znači da Srbija mora priznati Kosovo. U pregovaračkom okviru EU sa Srbijom kaže se da se mora postići „sveobuhvatna normalizacija odnosa sa Kosovom“, naveo je Paljokaj.

„Prvi predlog je bio „potpuna normalizacija“, ali su onda Englezi reagovali i rekli da je „potpuna“ prejaka reč, jer unutar EU ima država koje nemaju baš potpuno normalne odnose između sebe. Odnosi između Španije i Velike Britanije nisu potpuno normalni, jer se ne slažu oko Gibraltara. Belgija i Holandija se 180 godina spore oko granice i toga kojoj od država pripada jedno selo na granici koja, faktički, ne postoji“, podsetio je Augustin Paljokaj.

„Sveobuhvatna normalizacija odnosa se mora postići kroz pravno obavezujući dokument. To se sada može interpretirati kao zahtev za priznanjem, a može se reći i da se to ne traži. To je tako iz političkih razloga. Oni kažu da se mora osigurati da članstvo Srbije u EU ne znači da Kosovo tamo ne može nikada ući. Ako Srbija insistira da nikada neće priznati Kosovo, a uđe u EU, Kosovo nikada neće dobiti status kandidata“, rekao je Paljokaj, navodeći da za trenutno stanje postoji još razloga.

„U ovom trenutku, ni 5 država članica EU ne priznaje Kosovo, pa nije ni fer tražiti od Srbije da ga ona prizna. Španija je najglasnija kada je nepriznavanje Kosova u pitanju, donekle se protivi i Kipar, mada Kipar nema nekog uticaja. Ostale tri države, Grčka, Rumunija i Slovačka, vrlo su tihe po ovom pitanju i na razne načine sarađuju sa Kosovom. Španija ima svoje probleme zbog kojih se drži nepriznavanja, a to su Katalonija, Baskija i Gibraltar. Od 5 pomenutih zemlja članica EU, Španija verovatno ima najmanje veza sa Srbijom ili Kosovom, ona svoj stav ne zasniva na ljubavi prema Srbiji“, smatra Paljokaj.

On kaže da Srbija i Kosovo nemaju međusobne tehničke probleme, sve dok se oni posmatraju van političkog konteksta. Govoreći o dijalogu koji u Briselu uz posredstvo EU vode kosovska i srpska delegacija, Paljokaj je rekao da svi učesnici doprinose tome da on bude netransparentan i da su mediji u regionu o svim rundama dijaloga izveštavali mnogo bolje nego što se to, u datim uslovima, moglo očekivati.

„Mi možemo slobodno reći da je cilj EU ne da olakša život srpskim i albanskim građanima, već srpskim i albanskim političarima. Izjave nakon rundi pregovora su vrlo često dijametralno suprotne, a EU ne želi da kaže šta je zapravo dogovoreno. Kroz ceo taj dijalog nas prati netransparentnost. Moram priznati da je srpski ministar Dačić malo pričljiviji i iz njegovih izjava možete dosta toga naslutiti. Iako će vam u Briselu reći da su oni tamo uspeli da spreče treći svetski rat, Dačić je priznao da nisu uspeli da reše ni sudbinu jedne trafo stanice na severu“, kazao je Paljokaj.

„O dijalogu se stvara mit koji se vrlo često ne reflektuje na terenu. Evropska unija podržava pristup po kome svako može izneti sopstveno viđenje dijaloga. Kažu mi u Briselu da kada bi oni rekli svoj stav, da bi jedna od delegacija odustala od razgovora“, naveo je Paljokaj.

Predavanje Augustina Paljokaja na temu „Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Republike Srbije, poglavlje 35 – normalizacija odnosa sa Kosovom“ u prostorijama EU Info centra u severnom delu Kosovske Mitrovice organizovano je u okviru Škole evropskih integracija, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo (KFOS).

Ko je Augustin Paljokaj

Paljokaj radi kao politički novinar u Briselu od 1998. godine. Dopisnik je prištinskog dnevnog lista Koha Ditore i KTV-a. Dopisnik je i hrvatskog Jutarnjeg lista koji pripada medijskoj grupi WAZ, pa se njegovi članci objavljuju i u Nemačkoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji. Uglavnom se bavi spoljnom politikom EU i pitanjima bezbednosti, proširenja i odnosa između zemalja EU i jugoistočne Evrope. Radio je dve godine kao asistent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. Dobio je nagradu za novinara godine na Kosovu 2002, a u Hrvatskoj je nagrađen kao najbolji novinar u štampanim medijima 2006. godine.

Za Srpsku listu prihvatljiv savez DSK i DPK

Aleksandar Jablanović rekao je da je za koaliciju srpskih stranaka na Kosovu prihvatljiva sinoć sklopljena koalicija Demokratskog saveza Kosova (DSK) i Demokratske partije Kosova (DPK) kao stožer buduće vlade u Prištini.Aleksandar Jablanović

Prištinski mediji su objavili da će, po dogovoru DSK-DPK koji je postignut uz posredovanje Jahjage i uz prisustvo ambasadorke SAD, vođa DSK Isa Mustafa biti premijer, a predsednik DPK Hašim Tači će 2016. godine postati predsednik Kosova.

Predstavnik Srpske liste Aleksandar Jablanović je rekao za agenciju Beta da još nije razgovarao s predstavnicima DSK i DPK o učešću Srpske liste u Vladi Kosova.

„Očekujem susrete nakon sazivanja nastavka konstitutivne sednice Skupštine Kosova“, dodao je on.

„Za nas je prihvatljiva ova koalicija, odnosno svaka koalicija u kojoj nema pokreta Samoopredeljenje koji zahteva reviziju Briselskog sporazuma. Ali, za nas je važno i da buduća vlast na Kosovu usvoji zahteve Srpske liste koji nisu maksimalistički, ali su neophodni zanormalan razvoj srpske zajednice na Kosovu“, rekao je Jablanović.

Po rečima Jablanovića, uslovi Srpske liste su definisani s Vladom Srbije i ta lista za svoje delovanje imaju podršku srpskog premijera i Vlade Srbije.

„Zbog toga, ukoliko naši uslovi ne budu ispunjeni, nema potrebe da mi budemo u Vladi Kosova. No, za sada imamo uveravanja iz DSK i DPK, kao i predstavnika međunarodnih faktora da će naši uslovi biti ispunjeni“, rekao je Jablanović.

Predstavnik Srpske liste je kazao da je njen prvi uslov da se zaustavi sporna privatizacija koja se obavlja na takav način da „može da ekonomski uništi opstanak Srba na Kosovu“.

„Naš uslov je i formiranje Zajednice srpskih opština jer garantuje razvoj srpske zajednice na specifičan način. Takođe, veoma nam je važan status SPC i njenih objekata, njihova zaštita. Uslov je i povratak Srba na Kosovo, kao i bezbednost ljudi koji sada ovde žive. U to mora da se uključi i budući premijer, jer on mora da garantuje i bezbednost i povratak“, rekao je Jablanović za Agenciju Beta.

Prištinski mediji danas su objavili da će stožer buduće kosovske vlade biti dve najače stranke DPK i DSK. Time je DSK izašla iz opozicione koalicije u kojoj su još bile AZBK, Inicijativa za Kosovo i pokret Samoopredeljenje.

Institucionalna kriza na Kosovu traje od vanrednih parlamentarnih izbora koji su održani 8. juna.

Sever Kosova: Prijava opozicije protiv Dačića

Predstavnici opozicionih stranaka sa severa Kosova najavili su krivičnu prijavu protiv Ivice Dačića zbog potpisivanja Briselskog sporazuma.Kosovska Mitrovica 

Oni su zatražili od Ustavnog suda Srbije da što pre donese odluku o ustavnosti raspuštanja četiri opštine na severu Kosova.

„Tražimo da Ustavni sud Srbije vrši svoju funkciju i odgovori na naše žalbe po kom zakonskom osnovu su organizovana privremena veća (u četiri opštine) i zašto su i dalje na snazi iako im je mandat dva puta istakao“, izjavio je potpredsednik privremene Skupštine KiM Dobrosav Dobrić na konferenciji za novinare u Beogradu.

Tu Skupštinu mahom čine odbornici četiri raspuštene skupštine opštine sa severa Kosova, ali ih Vlada Srbije ne priznaje.

Dobrić je najavio da će na nekoj od sledećih sednica Skupštine KiM biti pokrenuta peticija za podnošenje krivične prijave protiv Dačića zbog, kako je rekao, „nacionalne veleizdaje“ učinjene potpisivanjem Briselskog sporazuma 19. aprila 2013. godine u Briselu. Sporazum je potpisao i kosovski premijer Hašim Tači.

Predstavnici Skupštine KiM zatražili su od predsednice Skupštine Srbije Maje Gojković da raspiše izbore za četiri opštine na severu Kosova.

„Pitamo se koja je njena uloga i zašto ne postupa u skladu sa zakonom“, rekao je Dobrić.

Vlada Srbije podržala je učešće Srba sa severa Kosova na lokalnim izborima koje je organizovala kosovska vlast pa su i četiri opštine na severu Kosova formirane na tim izborima.

Član Predsedništva Skupštine KiM Radenko Nedeljković naveo je da se MUP Srbije u potpunosti povukao sa Kosova i dodao da će to uskoro uraditi i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kao i Ministarstvo pravde.

Nedeljković, bivši šef Kosovsko-mitrovačkog okruga, ocenio je da na severu Kosova vlada medijska blokada te da je vreme da se čuje  istina da su Srbi na Kosovu „ostavljeni na milost i nemilost albanskim institucijama“.

Zajednica srpskih opština prioritet

Očekujem da će vlada na Kosovu i Metohiji uskoro biti formirana kako bi smo dobili kredibilnog partnera za nastavak dijaloga, a formiranje Zajednice srpskih opština je prioritet, izjavio je Marko Đurić.Marko Đurić 

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju je tokom današnjeg sastanka u Beogradu sa ambasadorom Austrije u Srbiji Johanesom Ajgnerom i njegovim zamenikom Vofgangom Vagnerom naglasio i da je veliki interes Srbije da na Kosovu postoji stabilnost.

Kako se navodi u saopštenju, Đurić je izrazio nadu da će se posle formiranja pokrajinske vlade stvoriti uslovi za nastanak bezbednijeg okruženja, održivog razvoja i boljeg kvaliteta života, ne samo za Srbe, već i za sve ostale građane u Pokrajini.

Đurić i Ajgner razgovarali su o dijalogu Beograda i Prištine, procesu evropskih integracija i podvukli izuzetan značaj pune implementacije Briselskog sporazuma.

„Složili su se da je veoma važno nastaviti sprovođenje dogovora postignutih u okviru Briselskog sporazuma i razgovarali o otvorenim pitanjima, poput energetike i telekomunikacija“, navedeno je u saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Mustafa: U koaliciji samo ako dobijemo mesto premijera

Isa Mustafa je od Glavnog odbora stranke ponovo dobio je mandat za sastavljanje vlade, ali i da pregovara sa svim političkim strankama ukljućujući i Demokratsku partiju Kosova.Isa Mustafa (Foto grid.al)

 Posle sednice Glavnog odbora stranke koja je trajala tri sata, Mustafa je rekao da je DSK opredeljen da formira Vladu Kosova zajedno sa strankama članicama postizborne koalicije pod uslovom da dobiju mesto premijera.

„Naš je uslov da dobijemo (premijera) Vlade. Ni sa kim nećemo raspravljati o tome, DSK je spremna da preuzme odgovrnost i da vodi vladu, čak i sa DPK“, rekao je lider Demokratskog saveza Kosova (DSK) Isa Mustafa.

Dodao je da je od Glavnog odbora stranke dobio ovlašćenje da započne razgovore sa svim političkim partijama i istakao da sve to treba da bude u skladu sa odlukom Ustavnog suda i izjavama predsednice Kosova Atifete Jahjaga i međunarodnog faktora.

Prema njegovim rečima, mandat za sastav Vlade Kosova je dobio pre vanrednih parlamentarnih izbora 8. juna i taj mandat mu je ponovo potvrđen na sednici GO stranke.

Lider DSK je izbegao da komentariše izjavu lidera Alijanse za budućnost Kosova (AZBK) Ramuša Haradinaja da postizborni blok više ne postoji.

Ranije Haradinaj je izjavio da je došlo do razlaza postizbornog bloka i da je jedino sigurno da je AZBK u opoziciji.

„Stvar sa ski centrom još nije gotova“

Ponuda francusko-andorsko-kosovskog konzorcijuma ulaganje u ski centar na Brezovici predstavljena je javnosti. Iako na papiru ponuda izgleda dobro, u opštini Štrpce kažu da “stvar sa ski centrom još nije gotova”.Brezovica

Francusko-andorsko-kosovski kozorcijum sačinjen od kompanija „PGI Managment – MDP Consulting“ ponudio je 410 miliona evra za infrastrukturna ulaganja u ovaj ski centar, od čega 165 miliona u prve tri godine.

To podrazumeva izgradnju više od 100 kilometara ski staza, 7 ski liftova, smeštajne kapacitete od 7.000 ležajeva, kao i sadržaje za letni turizam.

Ponudom je predviđeno i preko 3.000 novih radnih mesta, što za one koji bi radili na ski centru, što za radnike na izgradnji infrastrukture.

Kosovski premijer Hašim Tači pre dva dana je na svom fejsbuk profilu napisao da je Vlada Kosova odlučila da prihvati ponudu.

Ipak, u opštni Štrpce kažu da “stvar sa ski centrom još nije gotova”, iako ova ponuda zvuči primamljivo.

Prema izvoru iz opštine, sada konzorcijum koji je podneo ponudu u roku od 90 dana treba da dostavi detaljnije planove ulaganja i dokumentaciju o poreklu novca. Tek nakon toga, međuminstarska radna grupa, formirana za ovaj projekat, doneće odluku da li će francusko-andorski konzorcijum dobiti koncesiju za ski centar.

Nedavno je u emisiji „Dogovor“ na RTV Kim, zamenik gradonačelnika Nikola Krstić rekao da je ski centar od najvećeg interesa za opštinu Štrpce i njene građane i da bi zbog toga odluka međuministarske radne grupe morala da bude prava.

Inače, „PGI Managment – MDP Consulting“ je jedini konzoricijum koji je podneo ponudu za ulaganje u Ski centar na Brezovici, iako je zainteresovanost prvobitno pokazalo još nekoliko kompanija.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s