17.11.2014 |08:00-23:55 Šta se to događa? Srbi nikada nisu bili teroristi, ratovali su protiv okupatora i terorista! Branili SVOJU ZEMLJU od napada drugih!


„Tači naredio, SAD platile ubistva“

Na suđenju u slučaju „Drenica 2“ osoba nazvana „Svedok A“ je izjavila da je Tači naređivao ubistva osoba označenih kao špijune Srbije i da je to plaćala Amerika.

Hašim Tači

U nastavku sudskog procesa za ratne zločine „Drenica 2“ osoba označena kao „Svedok A“ izjavila je da je Hašim Tači naređivao optuženom Sulejmanu Selimiju da ubije ljude označene kao špijune Srbije, kao i da je za to „plaćala Amerika“.

Osumnjičeni u ovom procesu su bivše vođe OVK, među kojima ambasador Kosova u Albaniji Sulejman Selimi i predsednik opštine Srbica Sami Ljuštaku.

„Svedok A“ je, odgovarajući na pitanje Selimijevog advokata Gregorija Smita, potvrdio ono što je ranije rekao u istrazi, da je „učitelj Selimija bio Hašim Tači“.

„Hašim Tači je naredio njemu (Sulejman Selimiju) da ubije te ljude (označene kao špijune Srbije) tada, a to čini i dalje“, rekao je svedok, a prenosi prištinski „Ekspres“.

Potom je „Svedok A“ na zahtev predsednika sudskog veća Dariusa Silickog opisao do detalja kako je izgledala soba za zadržavanje u selu Likovce koje se nalazi u opštini Srbica, odgovarajući da je u toj sobi video svih deset optuženih u ovom procesu.

On je rekao da je ova lica poznavao i ranije, te mu zbog toga nije bilo teško da ih identifikuje.

U sudskom procesu „Drenica 2“, odgovarajući na pitanje Selimijevog advokata Smita „Svedok A“ je rekao da su mu četiri pripadnika OVK rekli da ih Amerika plaća da ubiju špijune.

Ovu izjavu „Svedok A“ je već dao 11. avgusta, a advokat Gregori Smit je pitao da li je to istina.

„Ovde u sudnici ste rekli da su lica koja su vas tukla rekla da su plaćeni iz Amerike da ubiju špijune. Da li ste tako rekli?“ pitao je Selimijev advokat.

„Da, gospodine“, kratko je odgovorio svedok.

„Ko vam je rekao to?“ upitao je advokat.

„Rekli su mi Sulejman Selimi, Hisni Tači, Zećir Demaku i Jahir Demaku.Takođe su mi rekli da uzimaju po 500 nemačkih maraka mesečno da bi ubili špijune“, rekao je „Svedok A“.

Svedok je kazao da su mu Sulejman Selimi i još trojica iz OVK rekli da su sebe obezbedili i ako Srbija dobije rat, s ozbirom da bi ih u tom slučaju odveli u Ženevu.

Advokat Sulejmana Selimija se žalio da nema zapisnik sa prošlih sudskih zasedanja, a predsednik sudskog veća je naredio da se zapisnik štampa i da se preda odbrani, prenose prištinski mediji.

Izraelsko priznanje Kosova bilo bi loš signal

Ines Demiri je prvi kosovski diplomatski predstavnik koga su u Ministarstvu inostranih poslova u Jerusalimu primili viši zvaničnici. Bez obrzira na susret, puno priznavanje državnosti Kosova od strane Izraela izgleda da je još daleko, piše danas Koha ditore.Ministarstvo inostranih poslova Izraela

Izrael retko posećuju kosovske diplomate. Ines Demiri, kćerka predsednika jevrejske zajednice na Kosovu Votima Demirija, tokom svoje posete Jerusalimu ranije ovog meseca, zatražila je priznavanje samoproglašene državnosti Kosova.

Iako nije uspela da ublaži protivljenje zvaničnog Izraela priznavanju države Kosovo, ona trvdi da je „čaša puna do pola“.

„Pozvana sam od strane Ministarstva spoljnih poslova Izraela. To pokazuje da postoje dobri odnosi između Izraela i Kosova. Dajemo sve od sebe da ih ubedimo u pozitivnu odluku“, izjavila je Demiri za izraelski tv kanal i24njuz, prenosikoha.net.

Ona je pokušala da objasni kako eventualno izraelsko priznanje Kosova neće biti samo još jedan broj na listi od 108 zemalja u Ujedinjenim nacijama koje su priznale Kosovo.

„Kosovo i Izrael dele duboku istorijsku vezu“, navela je Demiri.

„Obe zemlje su izgrađene na sličnoj ideji samoopredeljenja. Takođe je činjenica da su kosovski Albanci pomogli spašavanje Jevreja za vreme Drugog svetskog rata. Jevreji imaju dugu istoriju. Imamo šest vekova koegzistencije sa drugim etničkim grupama u regionu. Sećamo se i velike pomoći koju je Izrael pružio našoj zemlji. Premijer Benjamin Netanjahu je dao utočište mnogim izbeglicama sa Kosova tokom rata“, rekla je Ines Demiri.

Šef odeljenja za Balkan u Ministarstvu inostranih poslova Izraela Dan Orian ne negira da bi priznavanje vlade u Prištini nenamerno moglo pomoći „secesionističke težnje“ Arapa u Izraelu. Problem je kratko predstavio u širem kontekstu.

„Možemo reći da je ovo reflektivni problem“, prokomentarsiao je Orian za i24njuz.

„Proces pomirenja između Srbije i Kosova ima dosta sličnosti sa našim procesom sa Palestincima. Izrael čestita Kosovu na nezavisnosti. Ali, priznanje bi moglo da umanji značaj razgovora između Srbije i Kosova. Ista je stvar sa palestinskom državom. Ako to učinimo, onda da Palestinci neće pregovarati sa nama. Ovo bi poslalo loš signal“, zaključio je Orian.

Nema smetnji da Izrael i Kosovo razvijaju i jačaju kulturne i ekonomske odnose, procenili su zvaničnici u Jerusalimu.

Mustafa: O premijeru za tri dana

Lider Demokratskog saveza Kosova Isa Mustafa izjavio je da će postizborna koalicija odlučiti o kandidatu za premijera Kosova u naredna dva ili tri dana.Isa Mustafa

U intervjuu za albansku televiziju Top, Mustafa je rekao da očekuje da članice koalicije shvate rukovodeću ulogu Demokratskog saveza Kosova.

„Mi ćemo nastaviti da sagledavamo sve mogućnosti da blok nastavi, jer imamo većinu. Naravno, unutar bloka treba da razgovaramo o pitanjima koja su otvorena“, rekao je Mustafa.

Upitan da li je stav predsedništva njegove stranke da on bude kandidat za premijera, on je odgovorio da je to stav njegove stranke, ali da je takođe stav da se o tome razgovara i iznađe razumevanje unutar bloka da DSK ima premijera i da je to pitanje unutrašnjeg dogovora.

Upitan kako ocenjuje napade AZBK kojima je izložen poslednjih dana, Mustafa je odgovorio da takve ocene nisu iznete u okviru razgovora koje su imali, a kada to bude izrečeno za stolom, on će reći šta misli.

Mustafa je istakao da bi o eventualnoj širokoj koaliciji ili promeni koalicionih partnera trebalo da odluči Glavni odbor stranke.

U četvrtak nastavak konstitutivne sednice?

Nastavak konstitutivne sednice Skupštine Kosova na kojoj bi trebalo da bude izabran predsednik i potpredsednici kosovskog parlamenta biće održan u četvrtak, saznaje Beta.

Agencija Beta saznaje da su odgovarajuće službe u Skupštini Kosova dobile nalog da počnu pripreme za nastavak sednice parlamenta, koji bi trebalo da se održi u četvrtak, 20 novembra.

Prištinski mediji su ocenili da će posle pet meseci političke krize ove nedelje biti zabeležen veliki zaokret u prevazilaženju blokade i da će biti konstituisana skupština izborom predsednika i potpredsednika kosovskog parlamenta.

Posle odluke postizborne koalicije da odustanu od funkcije predsednika Skupštine Kosova, kako je predviđeno i odlukom Ustavnog suda, otvorene su mogućnosti za nastavak konstituivne sednice.

Međutim, i pored toga Demokratska partija Kosova traži da se sednica Skupštine sazove nakon postizanja političkog sporazuma lidera partija, nezavisno od poziva međunarodne zajednice da zasedanje treba da bude održano što je pre moguće.

Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj ne želi da odustane od premijerske funkcije, iako međunarodna zajednica smatra Isu Mustafu iz Demokratskog saveza Kosova poželjnijim kandidatom za to mesto.

Kosovski status: Carpe diem? Prilika koju treba iskoristiti!

17. 11. 2014, 0:24 Izvor: KoSSev


The article is originally written in English. To read it in English, please click HERE


Piše: Džerard Galuči

Na nedavnom „istorijskom“ sastanku u Beogradu između lidera Srbije i Albanije, albanski premijer je iskoristio mogućnost da navede kako je status Kosova, kao nezavisne zemlje – već rešen. Rama je primetio da je „108“ zemalja priznalo kosovsku nezavisnost, kao i Međunarodni sud pravde. Ako po strani ostavimo činjenicu da Međunarodni sud pravde nije „priznao“ nezavisnost Kosova, već je samo rekao da međunarodno pravo na to pitanje nema odgovor, Rama je suštinski u pravu. Kosovska sudbina bila je zapečaćena onda kada je NATO, bez mandata Ujedinjenih nacija, te prema tome – nezakonito, dvomesečnim bombardovanjem okončao višegodišnji konflikt između Srbije i kosovskih Albanaca, a onda i ušao na tu teritoriju.

Da kažem nešto o pitanju legaliteta, s obzirom na to da se ono što se dogodilo sa Kosovom ponovo, i ponovo pojavilo – poslednji put u intervenciji Sjedinjenih američkih država sa saveznicima u Siriji. Svaka od 183 zemlje, koliko ih je potpisalo Povelju Ujedinjenih nacija, obavezala se na različite elemente te povelje. Time su potpisnice uspostavile međunarodno pravo između ostalog (inter alia) i o pitanju intervencije u poslovima suverenih država. Poveljom su uspostavljena dva i samo dva uslova kada se oružana sila može upotrebiti protiv suverenih zemalja – onda kada je u pitanju neposredna samoodbrana i kada za to postoji odluka Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija. (Poglavlje 8 dozvoljava ulogu regionalnih snaga, ali samo kada ih Savet bezbednosti odobri). Članom 6 Ustava Sjedinjenih američkih država utvrđuje se da će “svi sporazumi koji su postignuti, ili će se postići pod vlašću Sjedinjenih država, biti vrhovni zakon zemlje.” Sjedinjene američke države su se međunarodnim i svojim zakonom obavezale da neće preduzimati unilateralnu akciju protiv druge suverene zemlje, osim u slučaju neposredne samoodbrane. Tako su njene akcije iz 1999. godine, bile nezakonite. Proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine, pojavilo se van konteksta rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, a međunarodna zajednica to nikada nije per se sankcionisala. Međutim, odluke o priznavanju secesije nisu predmet međunarodnog prava – kao što je i rekao Međunarodni sud pravde – svaka zemlja za sebe odlučuje da li će priznati nezavisnost, ili ne. Stoga je jasno ko na terenu može da pobedi, a ‘99 je “pobedila” OVK,  uz nezakonito sasluživanje NATO-a kao svoje vojske.

Još od tada je intervencija NATO-a neka vrsta igre iz senke. Ujedinjene nacije poslale su mirovnu misiju na Kosovo da upravlja njime sve dok intervencione sile zvanično ne odluče šta sa njim da urade. Intervencione sile su ignorisale one odredbe rezolucije 1244 koje im se nisu dopale, poput toga da se rezolucijom Srbiji priznaje suverenitet nad ovom teritorijom, te su tako 2008. odlučile da Kosovu daju nezavisnost. UNMIK je uradio svoj posao u vezi sa upravljanjem, a onda ga preneo na Evropsku uniju koja je propala u skoro svakom mogućem vidu da novu državu postavi na noge i ima funkcionalnu, nekoruptivnu, višenacionalnu demokratiju.
Na činjenicu da im je sada saopšteno da žive u drugoj državi, a ne u onoj u kojoj su rođeni, Srbi na Kosovu su reagovali na različite načine. Mnogi su otišli, a oni koji su ostali južno od Ibra, na kraju su se prilagodili činjenici da su okruženi Albancima i prepušteni sebi samima (pripadnici međunarodne zajednice nisu uradili ništa kada je Priština upotrebila silu, kako bi ih naterala na poslušnost). Srbi na severu su se tome odupreli i to još uvek čine, uprkos očiglednoj odluci srpskih vladaoca da i njih prepuste sopstvenoj sudbini.
Sadašnja vlada Srbije vezala je svoje buduće postojanje za prijem u Evropsku uniju. Državna ekonomija je u očajnom stanju i zavisna je od dalje pomoći iz EU i eventualnog članstva u nju. Uprkos poreklu SNS-a kao “nacionalističke stranke“, ona je suštinski već predala Kosovo, kako bi ispunila zahtev iz Brisela/Berlina za uređivanjem odnosa Beograda sa Prištinom. Priština kaže da želi puno diplomatsko priznanje iz Beograda u roku od četiri godine, a Berlin i dalje odbija da otvori bilo kakvo poglavlje o prijemu Srbije u EU, sve dok Srbija ne uredi odnose sa Kosovom. Dokle god kosovski Albanci ne budu izvršili potpunu invaziju severa, bilo koja racionalna srpska vlada će, kada je Kosovo u pitanju, bez obzira na cenu, učiniti sve kako bi ostala na putu za Evropsku uniju.
Ostaje pitanje za sever i severnjake – šta se njima tačno događa? Sve dok nije postalo jasno da će dobiti samo minimalnu pomoć iz Beograda, rukovodstvo sa severa je jednostavno bilo odbijački nastrojeno. U tom periodu izgubljene su neke od mogućnosti sa kojima se mogla iskoristiti inicijativa koju je ponudila uprava UNMIK-a – znam, jer sam bio tamo – kako bi se našlo rešenje za neka pogranična pitanja, kojima bi se uspostavile jasnije linije između njih i Albanaca, a da se istovremeno otvore kanali kojima bi se na statusno neutralan način uredili neophodni međusobni odnosi. Tokom tog perioda, većina severnokosovskih Srba se nije potrudila ni da pročita Ahtisarijev plan. Ipak, nedavno su se pojavili znakovi novog, mlađeg i pragmatičnijeg vođstva. Oni su okrenuti ka kontinuiranoj ulozi Ujedinjenih nacija i ka modelima sa kojima bi se sprovele Ahtisarijeve odredbe uz, na primer, južnotirolski model, kako bi obezbedili bezbedno i sigurno okruženje za Srbe na severu i na jugu – da ostanu na Kosovu.
Evropska unija je još uvek “ispod zadatka” time što je Oliver Ivanović ostavljen u zatvoru, umesto da obavlja svoju ulogu – pošto on, od kada ga ja poznajem, služi svojoj zajednici, koristeći mirna politička sredstva. (Ironično, isti oni koji su zbog svoje intervencije na prvom mestu postupili nezakonito, izgleda da Olivera sada drže kao onog ko je odgovoran. Čak je i časopis “The Economist” to primetio.) I pored toga, jasno je da sudbina kosovskih Srba ostaje u njihovim rukama. Beograd će očekivano priznati Kosovo, bilo za četiri, ili 20 godina. Relevantni delovi Ahtisarijevog okvira ostaju, dok pripadnici međunarodne zajednice ne mogu, a sumnjam i da će, dozvoliti Albancima bilo kakve nove epizode potpunog etničkog čišćenja. Ovi faktori obezbeđuju kontekst za pametno i zajedničko planiranje, te akciju koju će predvoditi kosovski Srbi. Carpe diem.