21.09.2014 |08:00 – 23:55 Predstojeće vreme biće ispunjeno sa mnogo izazovnih situacija za opstanak i ostanak to što jesmo! Svi nam spremaju zapršku…


Borhart odlazi s čela Euleksa

Beograd — Šef Misije Euleksa Bernd Borhart odlazi sa te funkcije, potvrđeno je Danasu u Misiji Euleksa u Prištini.

Foto: Beta, arhiva
 Kako objašnjavaju, Borhart će u narednih desetak dana otići sa tog mesta nakon skoro dvogodišnjeg mandata. On će se vratiti u Ministarstvo inostranih poslova Nemačke, odakle je u decembru 2012. i došao na mesto šefa Misije Euleksa.

Borhart je pre dolaska u Prištinu radio kao koordinator za nemački kadar u međunarodnim organizacijama u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke u Berlinu, a od 2007. do 2010. bio je ambasador Nemačke u Albaniji. Osim brojnih diplomatskih funkcija u nemačkoj administraciji i u Evropskoj uniji, Borhart je bio i šef Nemačke kancelarije na Kosovu i zamenik šefa Verifikacione misije na Kosovu.

Pre Borharta na mestu šefa Misije bili su francuski general-pukovnik Gzavije But de Marnak (2010-2012) i francuski general potpukovnik Iv de Kermabona (2008-2010).

Misija Euleksa na Kosovu počela je svoj mandat 2008. godine, a glavni zadatak joj je podrška kosovskim vlastima u oblasti vladavine prava, naročito u oblasti policije, sudstva i carine. Savet zemalja Evropske unije produžio je nedavno mandat Euleksa na Kosovu do 14. juna 2016. godine. To znači da će ta misija Evropske unije u naredne dve godine ubrzano preneti svoje aktivnosti lokalnim vlastima, kao i drugim evropskim institucijama. Euleks će, kako najavljuju iz ove misije, u naredne dve godine ima ulogu mentora i savetodavca u oblasti vladavine prava.

21.09. 2014, 08:18 -> 17:12

Papa Franja u poseti Albaniji

Poglavar Katoličke crkve papa Franja stigao je u posetu Albaniji. Vlasti te zemlje pojačale su mere bezbednosti zbog upozorenja da bi džihadisti Islamske države mogli da planiraju napad na poglavara Rimokatoličke crkve u toj većinski muslimanskoj zemlji.

Papa Franja je, tokom susreta sa albanskim zvaničnicima, osudio upotrebu Boga kao „štita“, kao što to čine radikalni verski pokreti koji deluju na Bliskom istoku i u Africi, prenosi Beta.

Papa-u-Tirani.jpg
Doček pape u Tirani

„Neka niko ne misli da može da koristi Boga kao štit dok planira i izvršava dela nasilja i mržnje! Neka niko ne koristi religiju kao izgovor za sopstvena dela koja su protivna dostojanstvu čoveka i njegovih osnovnih prava, na prvom mestu prava na život i versku slobodu za sve“, rekao je papa.

Dodao je da su pravi smisao religije „izdale ekstremističke grupe“ koje „deformišu i instrumentalizuju razlike među različitim veroispovestima“ i tako stvaraju „opasni faktor sukobljavanja i nasilja“.

Papa Franja je, u razgovoru sa predsednikom Albanije Bujarom Nišanijem, pohvalio držanje političkih i verskih zvaničnika te zemlje.

„Atmosfera poštovanja i uzajamnog poverenja, među katolicima, pravoslavcima i muslimanima, dragoceno je dobro za zemlju i dobija posebno značenje u našoj epohi“, rekao je papa.

Kako je dodao, ako Albanija nastavi tim putem – postaće uzor za mnoge zemlje.

U Tirani je papu dočekalo više od 250.000 ljudi na velikom bulevaru i trgu Majke Tereze gde je služio misu na blagoj kiši. Više od 10.000 ljudi došlo je iz regiona, među kojima i 3.000 njih sa Kosova i Metohije.

Tokom vožnje u svom otkrivenom džipu, duž bulevara na kojem su se mogle videti fotografije velikog broja žrtava komunizma, papa se više puta zaustavio kako bi se rukovao sa okupljenima i uzeo u naručje razdraganu decu. Na kraju mise prošetao se kroz okupljenu masu.

Na ulicama Tirane od juče je policija u civilu, a posetu je obezbeđivalo 2.500 policajaca i snajperisti koji su motrili sa krovova zgrada. Pretreseni su svi koji su prisustvovali misi.

Vatikan je posle službe naveo da „nije bilo nikakvih posebnih bezbednosnih problema“.

Ovo je prva papina poseta jednoj evropskoj zemlji od kada je preuzeo dužnost.

Irački ambasador u Vatikanu upozorio je uoči posete da bi 77-godišnji poglavar Rimokatoličke crkve mogao da se nađe u opasnosti od pripadnika Islamske države, pošto je Sveta stolica podržala američke vazdušne napade na ciljeve džihadista u Iraku, što je redak izuzetak u njenoj miroljubivoj politici rešavanja sukoba.

U intervjuu italijanskom dnevniku Nacione ove nedelje, irački ambasador u Vatikanu Habib el Sadr rekao je da je ID „jasno saopštila“ da „žele da ubiju papu“.

„Pretnja papi je verodostojna“, rekao je El Sadr.

Papina poseta usledila je dan pošto su italijanski mediji objavili da su na Trgu Svetog Petra pojačane mere bezbednosti, pošto su obaveštajne službe doznale za mogući plan za napad na Vatikan i da bi papa mogao biti u opasnosti.

Mesađero piše da je jedna strana bezbednosna služba upozorila Italiju nakon što je presrela komunikaciju između dva Arapina, u kojoj se pominjao „demonstrativni čin u sredu kod Vatikana“.

Franja-u-Albaniji.jpg
Poster na katoličkoj crkvi u Tirani

AFP podseća da je sreda dan u kom papa održava javnu audijenciju na trgu ispred Bazilike Svetog Petra.

Ranija upozorenja da ekstremisti Islamske države kuju zaveru da napadnu papu Vatikan je odbacio, ali je bezbednost ipak povećana za njegove audijencije sredom i nedeljom, navodi Mesađero.

Pred papin dolazak u Tiranu dugo su tekle pripreme za papinu posetu. Gradske službe čistile su ulice i postavljale cveće duž putanje kojom će se papa kretati.

Po gradu su postavljeni bilbordi s fotografijom nasmejanog pape, s uzdignutom rukom i porukom: „Poručujem svim ljudima: moguće je raditi zajedno!“

Prodavci su, povodom posete, u ponudu ubacili posebne suvenire, a albanska pošta štampala je markicu sa papinom slikom.

„Na Kosovu ima verskog ekstremizma“

Zamenik glavnog tužioca kancelarije Specijalnog tužilaštva Kosova Džonatan Ratel rekao je da na KiM postoji verski ekstremizam i potencijal za terorizam.

Džonatan Ratel 

 On je istakao da je takva situacija gde god postoji visoka nezaposlenost, hronično siromaštvo i malo mogućnosti za bolji život.

Frankfurtske vesti podsećaju da je ta kancelarija nadležna upravo za istragu i podizanje optužbi kada je reč o slučajevima povezanih sa terorizmom, a da trenutno sprovodi dve odvojene istrage.

Ratel očekuje da će uskoro biti okončane, a nadležni tužilac KSTK-a predstaviće optužnice.

“Trenutno, KSTK sprovodi dve krivične istrage koje uključuju određen broj ljudi. Istrage se razvijaju i očekujem optužnice u bliskoj budućnosti. Reč je o veoma ozbiljnim optužbama koje se odnose na učestvovanje i regrutovanje za terorističke aktivnosti. Ne mogu da pričam o istragama koje su u toku, ali mogu da kažem da sa kosovskom policijom imamo veoma dobru saradnju, kao i sa drugim agencijama koje pomažu oko prikupljanja dokaza i daju druge forme asistencije“, objasnio je Ratel.

On je dodao da postoji velika zabrinutost zbog ekstremističkih aktivnosti u čitavoj Evropi, koja se, kako kaže, „suočava sa fenomenom priključivanja mladih osoba, uglavnom muškaraca, u konflikte na Bliskom istoku, pre svega u Siriji i Iraku“.

“Kako i u drugde u Evropi, i ovde smo veoma zabrinuti jer mladi muškarci, obmanuti i zavedeni od strane ekstremističkih elemenata, odlaze da se bore za ono što smatraju religijskim pozivom“, dodao je Ratel.

Pojedini imami na Kosovu učestvuju u vrbovanju mladića da se priključe terorističkim aktivnostima stare, pa je pitanje može li se to dokazati u meri da dobije sudski epilog.

“Regrutovanje za učestvovanje u terorizmu je zločin. Istina, to je teško dokazati. Za procesuranje je potrebno dokazati nameru, ali i sam čin učestvovanja u regrutovanju. Veoma smo zabrinuti oko elementa regrutovanja mladih osoba za verski ekstremizam. Naša kancelarija veoma blisko sarađuje sa kosovskom policijom i drugim lokalnim vlastima, kancelarijom državnog tužioca, religijskim liderima i predstavnicima zajednica. Pokušavamo da osiguramo da mladi ljudi, naročito muškarci, ne padnu pod uticaj i na bilo koji način budu ohrabreni da se uključe u konflikte na Bliskom istoku“, naveo je Ratel.

Na pitanje da li postoji pretnja od terorističkih akcija prema određenim grupama ili pojedincima na Kosovu, Ratel kaže da tu zapravo nema razlike.

“Prava pretnja je religijski i politički terorizam. Da li će osobe odlučiti da putuju u neku stranu zemlju i tamo se uključe u konflikte ili imaju ekstremističke poglede dok su na Kosovu, ne pravi razliku. Upravo su ti njihovi pogledi ono što pokreće te stvari i jako smo zabrinuti zbog njihovih aktivnosti. Ali građani ne bi trebalo da budu uznemireni, nadležne vlasti prate situaciju veoma pažljivo da bi utvrdile da se ova pojava ne umnožava“, istakao je Ratel.

“Slabi rezultati briselskih pregovora”

Rezulati dijaloga u Briselu nisu doprineli uspostavljanju poverenja Srba i Albanaca, ocenjeno je na debati “Rekonstrukcija budućnosti” održanoj u Beogradu.Sa današnje debate 

Tokom debate je ukazano na to da predstavnicima političkih elita Beograda i Prištine nedostaje iskrenost, a da su hvalospevi na postignute rezultate u dijalogu u Briselu neosnovani.

Politički aktivistva iz Prištine Špend Kursani smatra da se pregovori “između Srbije i Kosova u Briselu najmanje vode za interese Srbije i Kosova”, a da se vode “zbog interesa EU, NATO i međunarodne zajednice”.

“EU i SAD su zainteresovani za kratkoročnu stabilnost, a što se više priča u Briselu, sve više se smanjuje integracija Srba u kosovsko društvo na terenu”, rekao je Kursani.

Kursani je predstavio rezultate istraživanja sa Kosova po kojima 80 odsto Srba u poslednjih tri meseca nije videlo nijednog Albanaca zapitavši da li to dovodi do uspostavaljanja međusobnog poverenja.

Direktor beogradskog Centra za praktičnu politiku Dragan Popović rekao je tokom debate koji su obezbeđivale jake policijske snage, da se u Briselu vodi neka vrsta nadgledanog dijaloga koji ne uključuje ljude na terenu.

Debata „Rekonstrukcija budućnosti” je deo festivala “Miredita, dobar dan”, koji je beogradskoj javnosti predstavio kulturnu scenu Kosova.

Festival su organizovale Građanske inicijative, Centar za praktičnu politiku i Integra uz podršku foruma ZFD za Zapadni Balkan i Fonda za otvoreno društvo iz Prištine.

Filjiuolo posetio kamp Bondstil

Komandant Kfora Frančesko Paolo Filjiuolo obišao je povređenog pripadnika Euleksa u kampu Bondstil kod Uroševca.General Filjiuolo tokom posete povređenima u kampu Bondstil 

 Filjiuolo je u kampu Bondstil posetio pripadnika Euleksa i jednog civila koji su u Albaniji doživeli nesreću, a potom su spašeni od strane vojnika američkog Kfora i prebačeni u poljsku bolnicu u kampu Bondstil, gde im je ukazana pomoć.

“Helikopterski tim SAD-a koji je posedovao aparaturu za noćno osmatranje je uzleteo na zahtev Euleksa i izveo akciju portage i spasavanja u Albaniji, kako bi spasao nestalog pripadnika Euleksa i još jedno civilno lice”, kaže se u saopštenju Kfora.

Komandant Kfora je tokom boravka u kampu Bondstil razgovarao i sa komandantom  Multinacinalne borbene grupe Istok pukovnikom Vojske SAD-a Čarlsom Henslijem kome se zahvalio na „naporima u očuvanju sigurnog i mirnog okruženja, kao i slobode kretanja širom Kosova“.

“Ovo je izvanredan primer doprinosa misije Kfora, kao i odličan primer sposobnosti da se radi u multinacionalnom i združenom okruženju”, rekao je general Filjiuolo.

Multinacionalna borbena grupa Istok sastoji se od oko 600 vojnika SAD-a, ali i vojnika iz Jermenije, Nemačke, Mađarske, Turske i Poljske.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: