24.06.2014 | 08:00 – 23:55 Ogromna većina Srba sa KiM nije glasala za ove LAŽNE SRPSKE PREDSTAVIKE KOJI SU KRALI GLASOVE NJIH SU BOJKOTOVALI!


Srbi za ulazak u vladu Kosova.

TAKO MANIPULIŠU JAVNIM MNJENJEM DA BI SE OPRAVDALA PREDAJA KOSOVA ŠIPTARIMA OD STRANE VLADE GOSPODARA VUČIĆA-DAČIĆA-TADIĆA!

JER SADA SU SVI SRBI KOJI SU OSTALI I BRANILI DRŽAVU SRBIJU NA KIM NAMAGARČENI, OSTAVLJENI NA CEDILU PREDATI U RUKE KUKAVICAMA, IZDAJNICIMA, LOPOVIMA, ŠVERCERIMA – DA MAFIJAŠKIM METODAMA DOKRAJČE PREOSTALI SRPSKI NAROD!

OVI SAMO-IZABRANI PREDSTAVNICI NISU OSTVARILI DOVOLJAN BROJ GLASOVA NA IZBORIMA POŠTENIM METODAMA JER SU KRALI GLASOVE RAZLIČITIM METODOLOGIJAMA, UCENAMA I PRITISCIMA. ČAK JE OESCE PRIMETIO KRŠENJE PRAVILA GLASANJA JER SU LAŽNI LJUDI KOJI NISU NA SPISKOVIMA GLASILI U IME ONIH KOJI SU SIGURNO PROTIV OVIH SAMO-PROKLAMOVANIH KOSOVARA KOJI BI LAŽNO DA PREDSTAVLJAJU SRBE.

E TO NAM JE SRBIJA! „BIĆE RATA KAŽU SVI A JA ĆU ŽIVETI OD LJUBAVI“.

Beograd — Na sastanku predstavnika Srba s Kosova i Metohije i premijera Aleksandra Vučića dogovoreno da Srbi uđu u prištinske institucije i učestvuju u vlasti na Kosovu.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

To je izjavio direktor kancelarije za KiM Marko Đurić, koji je naveo da je na sastanku s premijerom postignut dogovor o jedinstvenom političkom nastupu svih poslanika srpske liste. Đurić je rekao i da je važno da Srbi preuzmu deo odgovornosti za upravljanje institucijama i uzmu učešće u vlasti.

Đurić je na konferenciji za novinare nakon sastanka rekao da je interes da Srbi jedinstveno nastupaju i uzmu učešće u političkom procesu u pokrajini radi jačanja interesa srpske zajednice kroz institucionalne okvire.

On je naveo da je cilj da se u narednim mesecima složno stvara i gradi Zajednica srpskih opština i da Srbi učešćem u institucijama ruše nepoverenje koje postoji u Pokrajini.

Upitan da li to znači da će Srbi ući u kosovsku vladu i da će moći da sarađuju sa Hašimom Tačijem i Ramušem Haradinajem, Đurić je rekao da je veoma važno da Srbi preuzmu deo odgovornosti za upravljanje institucijama na KiM i da uzmu učešće u vlasti.

Kako je ocenio, najvažniji rezultat današnjeg sastanka jeste to da srpski narod na KiM u svom političkom nastupu u pokrajinskim privremenim institucijama bude jedinstven.

„Mi ne prejudiciramo kako će da izgleda buduća struktura pokrajinske vlasti, ali znamo da je za našu zajednicu na KiM izuzetno značajno da što je više moguće utičemo na događaje“, rekao je Đurić.

Đurić je to rekao na konferenciji za novinare nakon sastanka koji je s predstavnicima Srba s KiM, poslanicima u kosovskom parlamentu i predstavnicima opština imao a premijerom Vučićem.

Đurić je ocenio i da je taj sastanak označio preokret u politčkom delovanju Srba.

Predstavnici Srba su izrazili zadovoljstvo zbog postignutog dogovora i istakli da su do sada platili visoku cenu za to što su bili nejedinstveni.

„Očekujem da Ivanović uskoro bude na slobodi“

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić očekuje da će u narednim danima lider Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda“ Oliver Ivanović biti na slobodi.

„Mi očekujemo i nadamo se da ćemo u narednim danima ponovo imati priliku, ali ovog puta na slobodi, da razgovaramo sa Oliverom Ivanovićem“, rekao je Đurić.

On je istakao da Vlada Srbije pruža moralnu podršku svima koji su optuženi, u tom i u sličnim procesima.

„Želimo da naša pokrajina bude mesto vladavine prava i pravde, a ne vladavine sile i nepravde“, rekao je Đurić.

Ivanović je pritvoren 27. januara ove godine pod sumnjom da je učestvovao u zločinima nad Albancima 1999. i 2000. godine, a optužnica protiv njega do danas nije podignuta

O ustavnosti Briselskog sporazuma

Beograd — Ocena pravnog karaktera Briselskog sporazuma i da li je shodno tome Ustavni sud nadležan za njegovu ocenu, bila je glavna tema današnje javne rasprave u USS.

Foto: B92
Foto: B92

Prema rečima ministra pravde Nikole Selakovića, Vlada Srbije Briselski sporazum smatra političkim aktom koji je jedini mogući i najracionalniji put ostvarenja dijaloga između predstavnika Beograda i Prištine i kojim se mogu normalizovati odnosi u granicama Ustava Srbije.

Selaković je istakao da je postizanje „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini samo jedna od faza u definisanju suštinske autonomije Kosova i Metohije.

„Da nije tako, onda Vlada Srbije ne bi mogla ništa efektivno da radi na planu rešavanja ovog važnog državnog i političkog pitanja i zato je važno da USS ne ocenjuje jedan politički akt, jer će u tom slučaju USS biti taj koji će preuzeti nadležnost Vlade za utvrđivanje i vođenje politike Republike Srbije“, rekao je Selaković.

On je naglasio da je i politički kontekst tumačenja Ustava u ovom trenutku izuzetno važan, jer je Srbija prinuđena da vodi politiku „egzistencijalne dijalektike“.

„Proglašavanje neustavnim onoga o čemu se određuje ustavnost, nadležnim organima Srbije vezuju se ruke, a Srbija dovodi u potpuno bezizlaznu situaciju“, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, svaka teza o prikrivenoj ratifikaciji Briselskog sporazuma ne stoji, jer je rezolucija Skupštine Srbije potpuno jasna i odredila je krajnje granice pregovaračima.

On je dodao i da podnosioci predloga za ocenu ustavnosti učitavaju svoje viđenje suštinske autonomije KiM a „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini nije u skladu s tim njihovim viđenjem suštinske autonomije.

„Ustav ne sadrži odredbe koje zabranjuju postojanje Ustava, zakona, policije i sudova Kosova i Metohije. Ustav određuje da AP KiM ima status suštinske autonomije, ali ne definiše sadržaj suštinske autonomije. Jedino zabranjuje priznavanje nezavisnosti AP KiM“, rekao je Selaković i naglasio da pravni sistem KiM, kosovska policija i sudovi imaju svoj pravni temelj u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednostu UN.

On je dodao, na osnovu predloga ustavnosti, i da je teško reći o kojem aktu je reč, odnosno ustavnost kog akta se određuje i da Ustavni sud Srbije mora da zna ko je donosilac akta ukoliko želi da zasnuje svoju nadležnost.

Ministar pravde je podvukao i da se sporazum između Beograda i Prištine osporava tezama koje nisu tačne i koje nisu dokazive, poput one da je donet veći broj akata o prestanku funkcija sudija u sudovima na Kosovu i Metohiji.

U ime podnosioca zahteva sudu se obratio akademik Kosta Čavoški, koji je izneo tezu da Briselski sporazum, odnosno „Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini od 19. aprila 2013, predstavlja opšti pravni akt i da je, na osnovu Ustava Srbije, Ustavni sud Srbije nadležan da ocenjuje njegovu ustavnost.

Prema njegovim rečima, kao dokaz da je opšti pravni akt, predstavlja činjenica da je na osnovu njega, kako je rekao, donet niz rešenja na osnovu kojih je prestao radni odnos srpskih policajaca, sudija i zaposlenih u republičkim javnim preduzećima na Kosovu i Metohiji.

„Takvi akti se nisu mogli doneti na osnovu Briselskog sporazuma kao poltiičkog, već samo kao pravnog akta. Takođe, pozivanje na pravnu obaveznost Briselskog sporazuma kada je reč o formiranju Zajednice sprskih opština znači da je to pravni akt. Drugo, čim se jednim pravnim aktom uređuje unapred neodređen broj pojedinačkinh slučajeva, on je opšti. Takav je Briselski sporazum“, rekao je Čavoški.

On je dodao i da pitanje, da li je Briselski sporazum međunarodni ugovor, suvišno jer je Ustavni sud Srbije „nadležan samim tim što je sporazum opšti pravni akt“.

Direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo Dejan Đurđević postavio je pitanje da li je Briselski sporazum opšti pravni akt i da li on stvara opštu pravnu normu i konkretne pravne posledice.

„Zauzeta je teza da li Briselski spiorazum predstavlja opšti pravni akt koji je stvorio određene pravne norme, koje se koriste u pravnom životu i da su one proizvele konkretne posledice. Želeo bih konkretan dokaz o tome, bilo kakav akt nekog državnog organa, suda, ministra, načelnika, koji se poziva na odluke Briselskog sporazuma. U svom dosadašnjem radu nisam imao prilike sa tim da se sretnem“, rekao je Đurđević.

Kada je reč o tvrdnji predlagača da je Briselski sporazum međunarodni ugovor Đurđević je odgovorio da, čak i kada bi se privhatila konstrukcija da je sporazum potpisan s predstavnicima privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, taj organ mora da bude prepoznat kao subjekt međunarodnog prava.

„Da bismo jedan akt shvatili kao međunarodni ugovor, bitan element je takozvana međunarodna ugovorna sposobnost, a oni subjekti koji na direktan ili indirektan način figuriraju kao potpisnici akta moraju biti subjekti međunarodnog prava. Srbija je nesporno priznata i nezavisna država, a da li je KiM subjekt međunarodnog prava?“, upitao je Đurđević.

On je upitao i da li je KiM postala nezavisna država u periodu koji je prethodio potpisivanju Briselskog sporazuma, ili je to postala samim činom njegovog zaključivanja, istovremeno podsetivši da Srbija nije priznala KiM, da to nije nezavisna i samostalna država i da nema članstvo u Ujedinjenim nacijama.

Prema njegovim rečima, Srbija nije ni prećutno, potpisivanjem sporazuma, priznala AP KiM kao nezavisnu državu, ističući da su i taj sporazum i pregovori u vezi s njim statusno neutralni.

On je kao primer naveo sporazum o normalizaciji odnosa između Savezne Republike Jugoslavije i Republike Hrvatske iz 1996, u kojem je, kako je objasnio, bila nedvosmisleno izražena volja da Jugoslavija prizna Hrvatsku kao samostalnu i nezavisnu državu.

Predsednik skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Aleksandar Martinović istakao je da Ustavni sud Srbije nije nadležan da ocenjuje ustavnost Briselskog sporazuma jer je to, kako je rekao, politički akt.

„Ovde je jedna činjenica potpuno izvučena iz konteksta i pravnog sistema Srbije, jer taj Briselski sporazum, sam po sebi, nije pravni akt i nema, sam po sebi, samostalnu pravnu egzistenciju. Vlada RS je po Ustavu ovlašćena da utvrđuje i vodi politiku Srbije i taj prvi, parafirani sporazum predstavlja politički akt i ne može da bude predmet ocene ustavnosti USS“, rekao je Martinović.

Redovni profesor u penziji Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor dr Ratko Marković ocenio je da je Briselski sporazum, koji je nastao kao neformalni pisani politički dogovor učesnika dijaloga u Briselu Dačića, Eštonove i Tačija, postao opšti akt pozitivnog prava Srbije koje ima opšte dejstvo odlukom Skupštine Srbije o usvajanju izveštaja Vlade o „Prvom sporazumu o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ između Vlade Srbije i Privremenih institucija samouprave u Prištini.

„Da nema opšte dejstvo, po njemu uopšte ne bi trebalo da se postupa. Čim se primenjuje u množini slučajeva, a primenjivao se, samim tim sporazum ima opšte dejstvo. Iz njega ‘izvire’ pravo, odnosno nepravo“, ocenio je Marković.

On je objasnio da je Briselski sporazum postao opšta pravna norma, sa opštim pravnim dejstvom, jer drugačije ne bi mogao pravno da obavezuje, već samo politički, istakavši da se na pravne obaveze iz sporazuma pozivaju Evropska unija, Kosovo, strane države i međunarodne organizacije.

Nakon održane rasprave, Selaković je u izjavi medijima rekao da će Vlada Srbije poštovati svaku odluku Ustavnog suda Srbije, istovremeno izrazivši nezadovoljstvo zbog „ograničenosti isključivo udžbeničkog tumačenja Ustava i Briselskog sporazuma“.

„Glavni argumenti Republike Srbije u odbrani naše teritorijalne celovitosti i ustavne odredbe da su KiM sastavni deo Srbije jesu, s jedne strane, Ustav i njegove odredbe, a s druge strane sve ono što nismo mogli da čujemo ni u jednoj reči suprotne strane, kao i jednog dela stručne javnosti, a to je Rezolucija 1244 SB UN“, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, upravo ta rezolucija daje osnova svemu onome što je i navedeno u Briselskom sporazumu, odnosno posebni kosovski zakoni, policija, pravosudni sistem…

„To je ono na šta smo obavezani Rezolucijom 1244 i ne možemo da živimo u stvarnosti u kojoj ćemo se danas pozivati na tu rezoluciju, da kažemo da nas štiti, a onoga trenutka kada nam se njena sadržina ne dopada, da se ne pozivamo na nju“, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, stav Vlade Srbije jeste da je Briselski sporazum politički sporazum, da je to politički akt donet na osnovu rezolucije Skupštine Srbije kojom su postavljeni osnovni principi i smernice za vođenje razgovora s predstavnicima privremenih institucija samouprave na KiM.

„Tom rezolucijom sebi smo jasno odredili obavezu da ćemo ono, o čemu se politički budemo sporazumeli, na ustavan i zakonit način pravno realizovati kroz ustavotvornu i zakonodavnu aktivnost Skupštine Srbije“, objasnio je Selaković.

Suština je, kako je objasnio, da mi suštinsku autonomiju KiM Srbija ne možemo jednostrano da određujemo i da bi to, da je mogao, učinio ustavotvorac 2006.

„Mi možemo da razgovaramo koji treba da bude obim te suštinske autonomije i šta ona treba da sadrži. Jedna od faza šta treba da bude suštinska autonomija KiM u sastavu Srbije jeste Briselski sporazum“, rekao je Selaković i zamolio sve predstavnike stručne javnosti, ali i ostale građane Srbije da daju predlog na koji drugi način to može da se učini.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Slobodan Samardžić izjavio je novinarima da je podnosiocima zahteva stalo do toga da neko ko je nadležan za pitanje ustavnosti i zakonitosti korektno uradi svoj posao.

„Ovom raspravom preovlađivao je stav da USS treba da uzme predmet i oceni njegovu ustavnost. Ta ocena, po onome što se čulo, ne može biti drugačija od toga da su Briselski sporazum i prateći akti u suprotnosti sa Ustavom Srbije, da ga krše i doprinose nezdravom državnom stanju, odnosno ‘bezdržavlju’ u kome se Srbija danas nalazi“, zaključio je Samardžić.

24.06. 2014, 08:46 -> 09:56

Uskoro zabrana solarijuma?

Dermatolog Miroslav Dinić upozorava da se broj obolelih od raka kože povećava. Treba izbegavati preterano izlaganje sunčevim zracima i koristiti zaštitne kreme, preporučuje dr Dinić i ističe da je za kožu izuzetno štetno sunčanje u solarijumu, pa očekuje da uskoro budu zabranjeni.

Dr Dinić, dermatolog na Klinici za kožne i polne bolesti VMA, objašnjava da najveći rizik da obole imaju osobe u čijoj porodičnoj anamnezi postoji podatak o tumorima kože, oni sa više od 50 mladeža i ljudi koji su se u ranoj mladosti konstantno izlagali suncu.

Dinic.jpg

Sunce ne preti koži ukoliko se zbog preplanulog tena koža konstantno ne izlaže sunčevim zracima, rekao je dr Dinić gostujući u Dnevniku RTS-a.

U tom slučaju, dodaje, pored toga što može da izazove opekotine, postoji opasnost da izazove i tumore kože, prevremeno starenje kože, pojačanu pigmentaciju i zadebljanje kože.

Dinić kaže da se zaštita od sunca može regulisati odećom i da je na moru najbolje koristiti preparate sa UVA I UVB filterima, koji sprečavaju da sučevi zraci dođu do površine kože. Ipak, ni to nije apsolutna zaštita, pa je preporuka dermatologa da se izbegava izlaganje suncu u najtoplijem delu dana.

„Sve je veći broj obolelih od raka kože i smatra se da se učestalost udvostručuje svakih deset godina. Melanom se otkriva i u Srbiji tako što se koža pregleda dermoskopom, aparatom koji dubinski pregleda kožu odnosno karakteristike izmenjene kože“, objašnjava Dinić.

Savetuje da ljudi koji imaju ravne, crne mladeže, kontrole obavljaju najmanje jednom godišnje. Kako kaže, treba očekivati da se upotreba solarijuma u Srbiji uskoro zabrani.

„Najverovatnije će u nekom periodu solarijumi biti zabranjeni, a korisnici jasno upozoreni da na sopsteni rizik ulaze u solarijum. Taj rizik je pojava melanoma, nekih prekanceroza i prevremeno starenje kože“, upozorio je dr Dinić.

24. 06. 2014, 17:42 -> 17:55

Optužnica protiv makroa u Uroševcu

Protiv tri osobe podignuta optužnica zbog organizovanja mreže prostitucije u Uroševcu. Sumnja se da su omogućavali prostituciju vrbovanjem stranih državljanki, uglavnom iz Ukrajine.

Međunarodni tužilac i državni tužilac Osnovnog tužilaštva u Uroševcu podigli su optužnicu protiv tri osobe za krivična dela koja obuhvataju organizovani kriminal, pomaganje prostitucije i druga povezana krivična dela, saopštio je Euleks, prenosiTanjug.

Troje osumnjičenih, prema navodima tužilaštva, formiralo je organizovanu kriminalnu grupu u saradnji sa drugim osobama radi omogućavanja prostitucije vrbovanjem stranih državljana, uglavnom ukrajinskih, za pružanje seksualnih usluga u motelu „NATA“, koji je poznato mesto za prostituciju u regionu Uroševca.

Prema navodima tužilaštva, ova krivična dela počinjena su u periodu između 2005. i 2013. godine.

Tužilaštvo procenjuje da su okrivljeni uspeli da pribave korist od najmanje 1,5 miliona evra kao zaradu stečenu kriminalnim aktivnostima, a u toku istrage zaplenjena je imovina optuženih (kuće, stanovi, vozila i novac).

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: