16.02.2014 | 14:27 > 18:08 | KIM |“Trinaest godina zatvaranja očiju pred istinom”


Dvanaestoro Srba, među kojima i dvogodišnji Danilo Cokić nastradalo je pre trinaest godina u Livadicama nedaleko od Podujeva. U Crkvi Svete Petke u Lapljem Selu služen je parastos žrtvama i održan poetski čas.

Foto novosti.rs

Trinaest godina od terorističkog napada, kada je nastradalo 12 i poveđeno 43 Srba u Livadicama kod Podujeva, porodice žrtava bezuspešno traže pravdu.

U prvom od šest autobusa“Niš-ekspresa”, kojima su Srbi krenuli na zadušnice na Kosovo, nalazile su se i sestre, Mirjana i Jelena Dragović. Mirjana nije preživela.

“Niti se u našim srcima nešto promenilo, niti su naše rane bilo koji drugi dan manje bolne nego danas, ali je ovo jedini način da se žrtve pomenu i da se o zločinu priča. Ako je to jedini način, onda treba da se ovde sretnemo svake godine svakog 16. februara. Mislim da EULEKS i čitav svet zatvaraju oči pred onim što se nama ovde dešava i da se po tom pitanju ništa ne preduzima”, kazala je Jelena.

Preživeli putnici, prisećajući se tragedije u Livadicama, kažu da ih najviše boli što se i dalje ne zna ko je počinio taj strašni zločin.

“Kada bih mogla da zaboravim sve ono što se desilo onog dana, raskomadana tela naših ljudi, malog dečaka koga smo svi držali u autobusu i igrali se sa njim, njegove roditelje, zatim sina koji je dozivao svoju majku…Bilo je strašno! Trinaest godina je prošlo, a institucije kosovske i međunarodne nemaju nameru da pronađu krivce. Ali se uzdam u božju pravdu koja će ih stići”, kazala je Gordana Đorić.

Eparhija raško – prizrenska i Kulturno prosvetna zajednica KiM svake godine parastosom u crkvi Svete Petke u Lapljem Selu i poetskim časom obeležavaju dan sećanja na nastradale. Na taj način, kako ističu, žele da se žrtve tragedija na čitavom Kosovu ne zaborave.

“Ubili su ih samo zato što su hrišćani, što su Srbi i samo zato što su živeli na svojoj zemlji, Kosovu i Metohiji. Ove naše žrtve i nepravda ne treba da nas pokolebaju već da nam uliju snagu, veru, nadu jer ćemo jedino tako dokazati da smo dostojni njihove žrtve i svih onih koji postradaše za slobodu zlatnu”, kazao je paroh laplje- selski Bojan Krstić.

“Ovde je nepravedno ukradena sloboda srpskome rodu i srpskome narodu i pravda ne postoji za njega. Malo je truda učinjeno od međunarodne da otkloni nepravdu nanetu narodu koji se branio za svoju slobodu…Ovde gde su nas ubijali, satirali, ovde nas i dan danas satanizuju i prave od nas ljude drugoga reda, kazao je Ratko Popović, predsednik Kulturno-prosvetne zajednice KiM.

U Livadicama 16. Marta 2001. godine život su, pored malog Danila Cokića, izgubili i njegovi roditelji Njegoš i Snežana Cokić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milkić, Dragan Vukotić, Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović i Veljko Stakić. Povređeno je 43 putnika Niš ekspresa.

Vrhovni sud Kosova je u drugostepenom postupku u martu 2009. godine oslobodio Fljorima Ejupija, jedinog osumnjičenog za „slučaj Livadice“, zbog, kako je tada naveo, nedostatka dokaza.

U EULEKS-u je nakon suspenzije istrage saopšteno da su spremni da, ukoliko bude bilo novih dokaza, istragu ponovo pokrenu.

16. 02. 2014, 00:05 -> 00:11

Put u Veliki rat

Slađana Zarić

Gde su bili uzroci Velikog rata? Na Pacifiku, Atlantiku, Alzasu, Loreni, u Africi, na Dalekom istoku… Bilo je nekoliko velikih konflikta svetskih razmera koji su izazvali rat. Balkan je samo jedan od njih.

Od ove sedmice Internet portal RTS-a posebnim tematskim blokom  (podsajtom) obeležava stotu godišnjicu Prvog svetskog rata.

Velikom ratu je prethodio period dug nekoliko decenija u kome su velike sile pokušavale da definišu i odrede svoje odnose. Taj proces može se pratiti od devedesetih godina 19. veka i njega karakteriše nastojanje Nemačke i njenog saveznika Habsburške monarhije da na neki način posegnu za svetskom moći – kaže za dokumentarni film „Srbija u Velikom ratu“ Ljubodrag Dimić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Trebalo je umiriti Francusku na zapadu i trebalo je odbaciti Rusiju što dalje na istok. U okviru tih velikih nemačkih planova oko gospodarenja svetom, Habsburška monarhija imala je i svoj konkretni interes na Balkanu.

Put u rat W.jpg
Krize koje su dovele do izbijanja rata

Francusko-pruski rat
Dolazak Vilhema II na presto Nemačke carevine
Rusko-japanski rat
Marokanska kriza
Aneksija Bosne i Hercegovine
Italijansko-turski rat
Balkanski ratovi
Ubistvo Franca Ferdinanda

Na Balkanu su se sukobile Rusija i Austrougarska, ali ključni sukob odigrao se između Velike Britanije i Nemačke. Rat je izbio zbog konfrontacije Nemačkog carstva sa Francuskom, Rusijom i Velikom Britanijom – ocenjuje profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miloš Ković.

Nemačka je pokušala da izgradi ratnu flotu koja će biti jača od britanske. Britanija je do tog trenutka bila ubedljivo najjača pomorska vojna sila i nemački planovi su ugrozili engleske interese – kaže za RTS profesor Ković. Nemačka je počela da prodire na Balkan i na Bliski istok i da gradi Bagdadsku železnicu (Berlin – Bagdad). Britanci su u tome videli ugrožavanje svojih pozicija, posebno u Iraku. Britanski ambasador u Carigradu nije više bio najznačajnija ličnost i najuticajniji strani predstavnik. To je bio nemački ambasador. Turci su razvili vrlo intenzivnu vojnu saradnju sa Nemačkom. Britancima je to smetalo. Počeo je sukob između dve zemlje koje su do 1902. godine bile saveznici.

U predvečerje Velikog rata tinja i sukob između Nemačke i Francuske, koji datira još s kraja 19. veka i poraza koji je Francuska doživela u ratu sa Pruskom. Važne, plodne teritorije na reci Rajni (Arzas i Lorena) pripale su Nemačkoj. I cela Francuska od tog časa misli samo na revanš – kaže profesor Miloš Ković.

Ključna stvar u promeni ravnoteže odnosa velikih sila bio je i rat koji je Rusija 1904. i 1905. godine vodila sa Japanom. Poražena Rusija bila je oslabljena. Kada moć velike sile padne onda nastaje vakuum u međunarodnim odnosima u koji suparnici pokušavaju da uđu. Prazan prostor postao je tada Balkan.

Propagandna razglednica 2.jpg
„Za naš zverinjak“ – Austrougarski i nemački vojnik vode medveda (Rusija) ispod koga se nalazi kralj Petar
Imperijalna utakmica blokova

Početkom 20. veka Nemačka postaje sve moćnija sila Evrope. Kao odgovor na dolazeću germansku moć Rusija i Francuska stvaraju Antantu, kojoj se kasnije pridružuje i Velika Britanija. Tabor Centralnih sila čine Nemačka, Austrougarska i Italija.

Habsburška monarhija je tokom 18. i 19. veka u nekoliko navrata pretendovala da učestvuje u podeli Balkana i zauzme njegovu zapadnu polovinu. Austrougarska je jedina velika sila koja početkom 20. veka nije imala kolonijalno carstvo. Crveno-žuta monarhija bila je opterećena i činjenicom da u poslednjih 100 godina nije pobedila ni u jednom ratu. Teži da se proširi na jug, jer na Balkanu još jedino može da se dokaže kao velika i moćna sila – naglašava za RTS Čedomir Antić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Pohod na Balkan bio je preko potreban Habsurškoj monarhiji, jer bi osnažena i proširena carevina umirila nezadovoljstvo brojnih nacija, obračunala bi se sa jugoslovenskim pokretom na rubnim delovima i napokon završila sa Srbijom koja se od 1903. godine pojavljuje kao velika smetnja prodoru na Balkan i dalje na istok – ocenjuje za „Srbiju u velikom ratu„ profesor Ljuba Dimić.

Prepreka za širenje monarhije nije bila samo Rusija, čiji je uticaj na Balkanu viševekovan, prepreka su postale i mlade balkanske države koje su težile da Balkan oslobode i koje su se vodile devizom „Balkan-balkanskim narodima“.

U tom kontekstu Srbija je postala rival Habsburškoj monarhiji iako po svom kapacitetu, veličini i broju stanovnika ona to nikako ne bi mogla da bude. Iz tog velikog sudara, kaže Dimić, rodiće se suštinski ona iskra koja će zapaliti već postojeći kontekst odnosa između velikih sila i dovesti do Velikog rata.

Brojne krize koje su potresale kolonijalni svet (marokanska kriza, italijansko-turski rat…) pokazale su Nemačkoj da Habsburška monarhija nije bila spremna da se uklljuči i podrži nemačke planove ukoliko se oni nisu ticali Balkana. Tako se Srbija nametnula kao mesto gde rat može da izbije, jer su se interesi obe sile poklopili- navodi profesor Dimić.

Fotografije vladara.jpg
Gospodari rata

Prva krizna situacija na Balkanu je aneksija Bosne i Hercegovine 1909. godine. U kontekstu sukoba dva velika bloka aneksiona kriza je značajna jer se završila porazom Rusije i njene štićenice Srbije. Ceo problem nastao je onog trenutka kada se zahtevala neka vrsta kompenzacije za okupaciju Bosne i Hercegovine – kaže za RTS Vojislav Pavlović iz Balkanološkog instituta SAN-u. Sve se završilo pretnjom nemačke mobilizacije gde su i Srbija i Rusija bile primorane da prihvate uslove koje im je nametnula Austrougarska. Rusija je bila ponižena.

Tako Balkan postaje mesto na kome se ukrštaju i procenjuju snage velikih sila, mesto na kome može da se slomi i sama Antanta – ocenjuje Pavlović. Ako Velika Britanija i Francuska ne podrže Rusiju celokupan savez postaje problematičan. Sudbina Antante u predstojećim danima rešavaće se na Balkanu.

Stručni konsultant: dr Aleksandar Životić, Filozofski fakultet, Beograd.

Intervjui su deo dokumentarno-igranog filma „Srbija u Velikom ratu“ koji Radio televizija Srbije realizuje u saradnji sa Ministarstvom odbrane RS.

Sledeće nedelje:
Beč: „Srbija mora da umre!“

16. 02. 2014, 09:05 -> 10:07

Kacin: Dokumenti o pozadini atentata na Đinđića

Jelko Kacin kaže da je obavešten o tome da postoji dodatna dokumentacija, van Srbije, u vezi sa pozadinom atentata na Zorana Đinđića.

Izvestilac Evropskog parlamenta za našu zemlju Jelko Kacin izjavio je da je obavešten o tome da postoji dodatna dokumentacija, van Srbije, u vezi sa pozadinom atentata na Zorana Đinđića.

To bi moglo da bude iskorišćeno ako bude pokrenuta nova istraga, rekao je Kacin u intervjuu novosadskom Dnevniku, ne navodeći više detalja o toj dokumentaciji.

On je istakao da „taj odgovor mora da da Srbija i to pre svega sama zbog sebe a ne zbog zahteva EU“.

Da bi vladavina prava, koja je, kako podseća Kacin, centralni Kopenhaški kriterijum za članstvo u EU, bila zaista ukorenjena „moraju se raščistiti sva otvorena pitanja u vezi sa delovanjem službi bezbednosti i njihovih veza sa organizovanim kriminalom i političkim strukturama“.

„Svi ti elementi su zastupljeni u atentatu na Đinđića“, istakao je on i dodao da mu je drago to što je, povodom njegovog zahteva da rasvetljavanje političke pozadine ubistva Đinđića bude deo evropske agende Srbije, bilo pozitivnih reakcija srpskih zvaničnika.

„Naročito ohrabruje izjava ministra pravde Nikole Selakovića da se mora staviti tačka na to pitanje jednom zasvagda“, rekao je Kacin.

Novi jezički „incident“ kosovske predsednice

16.02.2014 | 11:54 > 14:53 | Tanjug |

Uoči šeste godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova zabeležen je novi „jezički incident“ Prištine.

Atifete Jahjaga (Foto arhiva KIM)

Naime, u pozivu na prijem povodom godišnjice nezavisnosti, koji je upućen iz kabineta kosovske predsednice Atifete Jahjage, na srpskom jeziku ona je označena kao „njeno veličanstvo“.

„Šest godina nakon što je kosovska skupština proglasila nezavisnost nema ni kralja ni kraljicu ali ima njeno veličanstvo, a njeno radno mesto je u zgradi kosovskog predsedništva u Prištini“, ukazuje „Glas Amerike“.

Povodom godišnjice na adrese političara i javnih ličnosti stigla je pozivnica u kojoj stoji da „predsednik Republike Kosovo, njeno veličanstvo, Atifete Jahjaga ima čast pozvati na prijem koji se održava večeras u hotelu „Emerald““.

Ovo nije prvi put da je na srpskom jeziku, koji kosovske vlasti prema svom ustavu moraju da koriste, došlo do jezičke greške.

Porteklih godina svi „jezički incidenti“ bili su na srpskom. Tako su Jahjaga i kosovski premijer Hašim Tači nezavisno jedno od drugog katolicima i pravoslavcima čestitali Božić umesto Uskrsa.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s