19.01.2014 | 08:00-23:55 Bog se javi, jer je Bogojavljenje! Srbija se raduje pregovorima sa EU gde će ona nastupati zasebno bez Kosova! Olja Bećković u svom utisku nedelje upravo je promovisala da se odustaje i zaboravlja Kosovo, pa za shodno nije na listi predloga stavila tragično ubistvo Dimitrija Janićijevića. Ako je političko onda je jednako Đinđićevom ako je osvetničko onda je terorističko!


Tužna je pojava kojom se preko medija minipuliše Srpski narod. Tužno je kada se sa naših medija plasiraju takve informacije koje obeshrabruju, demorališu, ponižavaju sopstvenu naciju.

Posmatrajući kultnu emisiju „Utisak Nedelje“ za koju se može reći kao veoma privlačnom, sa interesantnim gostima ali sa pažljivim novinarskim navaođenjem i manipulisanjem gostima ali i masom koja ih gleda stiče se „utisak nedelje“ upravo ono što pobedi na glasanju. I tako mase zaborave sve ostalo što je bitno.

Eto večeras, Olja Bećković nije za shodno našla prostora za analizu tragičnog ubistva Dimitrija Janićijevića, za koje se nagađa da je političko što ga svrstava u jednaku ravan kao Đinđićevo ili je osvetničko što u nizu predstavlja još jedan teroristički akt nad Srbima. Podsećamo da je ovo ubistvo osudila međunarodna zajednica, predsednik države, premijer, svi Srbi sa KiM. Dan sahrane nio je dan žalosti za ceo grad. I ona upravo svojom manipulativnom tehnihom uspela je da stavi u zapećak, jednostavno da zaboravi na glavni utiask ove nedelje a to je stradanje čoveka. Pri tome navodila je Bjelogrlića da prihvati činjenicu da Kosovo nije Srbija i da se polako odričemo dela teritorije jer idemo u EU!

Strašno je kako se briše sećanje naciji, a eto u ovom slučaju od pre tri dana i navodi na prihvatanje neprihvativog!

Ovo je naš UTISAK o „utisku one nedelje“!

Plivanje za Časni krst na jezeru Gazivode (Kosovo i Metohija)

19.01.2014 | 17:23 | Tanjug |

Slobodsan Milentijević iz Zvečana prvi je danas doplivao do Bogojavljenskog krsta na jezeru Gazivode kod Zubinog potoka na severu Kosova.

(Foto Tanjug)

Milentijević je bio prvi u plivanju za Bogojavljenski krst i 2011. godine, a današnje plivanje na jezeru Gazivode posmatralo je nekoliko stotina građana.

Nakon što je episkop raško-prizrenski Teodosije osveštao vodu, za Časni krst je plivalo oko 60 mladića mahom sa severa Kosova, među kojima i jedna devojka Jelena Milosavljević iz Beča.

Milosavljević je u izjavi Tanjugu rekla da je oduševljena, da je specijalno iz Austrije gde živi došla na Kosovo i Metohiju kako bi plivala za Bogojavljenski krst i da nije razočarana što među 60-ak muškaraca nije bilo „džentlmena“ koji bi je pustili da prva dopliva do krsta.

Marokanci napuštaju Kosovo – (Svojim odgovornim radom i poštenom neutralnošću ostavili su pozitivan utisak kod Srba na KiM)

19.01.2014 | 15:01 > 15:21 | Tanjug |

Marokanski kontigent KFOR-a povlači se sa Kosova.

Komandant KFOR-a general-major Salvatore Farina prisutvovao je oproštajnoj ceremoniji u kampu „Latr de Tasinji“ u Novom Selu na obeležavanju povlačenja marokanskog kontingenta sa Kosova, poručivši da će KFOR nastaviti svoju misiju i biće fokusiran na sever Kosova.

„Veliki rezultat NATO misije je postignut razvijajući snažno partnerstvo sa različitim institucijama na Kosovu, međunarodnom zajednicom i različitim manjinama i etničkim grupama. KFOR će nastaviti svoju misiju sa glavnim fokusom na severu, konsolidovanjem veoma pozitivnih rezultata postignutih do sada i promovisanjem napretka za sve ljude na Kosovu”, poručio je komandant KFOR-a na svečarnosti.

Ceremoniji su prisustvovali, kako se navodi u saopštenju Kfora, specijalni predstavnik generalnog sekretara UN i šef privremene uprave UN na Kosovu (UNMIK) Farid Zarif i ambasador Francuske na Kosovu Marisa Davije.

Maroko je u misiji KFOR prisutan od samog početka 1999. godine.Više od 11.000 marokanskih vojnika bilo je na Kosovu tokom 14 godina učešća u operaciji KFOR-a na stvaranju bezbednog i sigurnog okruženja za stanovništvo svih etničkih grupa.

Marokanski kontingent, sastavljen od 173 vojnika, pripadao je Multinacionalnoj borbenoj grupi Istok i imao je blisko partnerstvo sa francuskim kontingentom, podseća se u saopštenju

19.01.2014 | 22:16

Konferencija, kratak ali važan skup

IZVOR: DANASBeograd — Početak pregovora Srbije o članstvu u EU je definitivno potvrđen na samitu lidera EU u Briselu, a prva međuvladina konferencija biće održana 21. januara 2014. .

Foto: Beta, AP, arhiva
Foto: Beta, AP, arhiva

Države članice EU su usvojile i Pregovarački okvir za pristupne pregovore sa Srbijom, čiji je nacrt usaglašavan od 23. jula 2013, kada je Evropska komisija prezentovala prvi nacrt državama članicama, do 19. decembra, kada ga je najpre usvojio Evropski savet za opšte poslove, a potvrdio Evropski savet 20. decembra prošle godine.

Na političkom nivou pregovori počinju u Briselu prvom međuvladinom konferencijom, koja je zapravo relativno kratak sastanak. Tokom njega se, s jedne strane, nalaze predstavnici Evropske komisije i države članice koja u tom trenutku predsedava Savetu EU, a s druge strane je delegacija države kandidata. Format i nivo predstavnika određuje domaćin, dakle Evropska unija. Predsedavajući će biti grčki ministar spoljnih poslova Evangelos Venizelos, a Evropsku komisiju će predstavljati Štefan File, komesar zadužen za proširenje i/ili Ketrin Ešton, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost i potpredsednica Evropske komisije.

Vlada Republike Srbije posebnim aktom određuje sastav delegacije za svaki sastanak međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Srpska delegacija na prvoj međuvladinoj konferenciji u Briselu biće sastavljena tako da odgovori recipročno na nivo predstavnika koji odredi EU. Tako bi državnu delegaciju Srbije trebalo da čine premijer Ivica Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, ministar zadužen za evropske integracije Branko Ružić, glavni pregovarač, to jest šef Pregovaračkog tima prof. Tanja Miščević i eventualno članovi Pregovaračkog tima koji su to po funkciji (državni sekretari u ministarstvima spoljnih poslova i finansija i šef diplomatske misije Republike Srbije pri EU).

Prva međuvladina konferencija je prilika da se razmene opšti stavovi između predstavnika EU i Srbije, predstavi Pregovarački okvir EU, predstavi pregovarački tim Srbije i predloži kalendar sastanaka u okviru procesa skrininga koji prethodi suštinskim pregovorima, kao i kalendar narednih sastanaka međuvladine konferencije po pregovaračkim poglavljima koja se budu otvarala.

Nacrt Pregovaračkog okvira, koji je Evropska komisija pripremila za Srbiju sastoji se od tri dela: principi po kojima se vode pregovori, sadržaj pregovora i procedure. Ovaj okvir je u 95 odsto isti kao za Crnu Goru, s tom razlikom što se za Srbiju uvode posebne obaveze kroz pregovaračko poglavlje 35, u kom se prati napredak u odnosima Beograda i Prištine. Ovaj dokument još uvek nije dostupan javnosti.

Nezvanično, u Pregovaračkom okviru EU za Srbiju, koji sadrži 30 tačaka, istaknuto je da će tri pregovaračka poglavlja imati prioritet nad ostalima. To su 23 (pravosuđe i osnovna prava), 24 (pravda, sloboda i bezbednost) i 35 (statutarna pitanja, među kojima su i pitanja normalizacije odnosa sa Kosovom). Pomenuta pregovaračka poglavlja će biti otvorena odmah po okončanju skrininga koji je u toku od septembra prošle godine. Skrining za poglavlje 35 počeće u poslednjoj nedelji januara. Napredak u ovim oblastima biće praćen od strane Evropske komisije do kraja pregovora.

Premijer Dačić će u svom obraćanju potvrditi opredeljenje Srbije za integraciju u EU, njenu privrženost ciljevima EU, kao i spremnost da svoje zakonodavstvo usaglasi sa pravnim tekovinama EU. On će izneti naše viđenje toka i dinamike pregovora, kao i opšti okvir u kom se postiže spremnost za punopravno članstvo.

Politički format međuvladine konferencije se sastaje četiri puta godišnje, na početku i na kraju šestomesečnog predsedavanja države članice EU i saziva se na poziv ministra spoljnih poslova zemlje koja predsedava. Sledeća bi dakle, u ovom formatu, mogla biti održana na kraju grčkog predsedavanja, do 1. jula 2014. Tehnički format se sastaje prilikom otvaranja i privremenog zatvaranja svakog poglavlja pregovora. Otvaranje pregovaračkih poglavlja se očekuje u drugoj polovini 2015. godine.

19.01.2014 | 21:36 -> 23:05

Teže sada vratiti nadu nego 1999.

IZVOR: B92Beograd — Nekada smo bili ponosni, a onda je došlo zlo. Ja želim da filmovima vratim nadu, a to je teže sada nego posle bombardovanja, kaže Dragan Bjelogrlić u „Utisku“.

Foto: B92
 Foto: B92

Glumac i reditelj kaže da je ideja koja je okupila ljude oko „Montevidea“ da pokažu ljudima da mogu da budu bolji, da im „vrate veru u sebe, u državu i u narod“.

„Mali smo narod, neka se svrstavamo među siromašnije i primitivnije, ali ne mislim da smo išta lošiji od onih bogatijih i manje primitivnih“, kaže Bjelogrlić.

Poznati glumac kaže da je u detinjstvu verovao da su Jugosloveni čudo od naroda, zatim ranih osamdesetih da su Srbi najbolji od Jugoslovena, a zatim se devedesetih sve preokrenulo.

„Sa svojom generacijom sam odrastao kao Jugosloven, ubeđen da su Jugosloveni čudo od naroda. Kasnije smo shvatili da smo Srbi, pa smo verovali da su od tih Jugoslovena Srbi stvarno najbolji. Pa se sećam da sam u mladosti bio ponosan što sam Srbin i kad dođem u Split, sa ponosom kažem svima da sam Srbin. Mislilo se da smo mali narod, koji ima gen velikog naroda, da smo narod koji nema problem sa identitetom, sa svojim manama, sa svojim vrlinama. E onda su došle devedesete, i došlo je zlo, i došlo je vreme da se preispitujemo, ali je to klatno otišlo u drugu krajnost. Počeli smo da sumnjamo u sve, krivimo sebe za sve, da se posipamo pepelom“, kaže Bjelogrlić.

On kaže da je to osetio i kod sebe, i u svojoj okolini, a kada je iz stranih medija takva atmosfera preneta i na domaće medije, domaće filmove rešio je da pokuša da to promeni.

„Rekao sam da je nemoguće da je baš tako i poželeo sam da se bavim time da se to promeni. Ne samo ja, nego svi koji rade oko Montevidea. Ideja Montevidea je da se ljudi osete da mogu da budu bolji. To smo uspeli, a to nije lako danas uspeti. Danas je to teže nego 1999. godine posle bombardovanja“, rekao je Bjelogrlić.

Bjelogrlić kaže da „nije mislio da smo nebeski ni kada su nas najviše trovali“.

„Nismo mi gori od drugih, ali nas je istorija zapljusnula uraganom događaja. Neke smo mi izazvali, ali više smo zapljusnuti. Ne smemo posustati i posumnjati da stvarno ne valjamo ništa. Sada ne valja baš ništa, ništa ni pre 50 godina, ni Gavrilo Princip, pa ni Kolubarska bitka, sada, kao, sve ne valja i sve je urađeno pogrešno. To je katastrofa, ja sa tim ne mogu da se pomirim i radim na tome da nešto promenim preko filma. Neki drugi rade preko svog posla. Neće jedan film to da promeni, ali hajde neka svako to radi“, kaže Bjelogrlić.

Dođemo na KiM zbog filma, a prvo pitaju o Krstimiru Pantiću

Pretpremijera drugog dela „Montevidea“ održana je u Gračanici, a razlog za to je, kako kaže Bjelogrlić, što je on odavno zacrtao da ako ikada bude režirao filmove, da će pretpremijere biti na Kosovu.
„Prvi film je imao pretpremijeru u Zvečanu, a iako se mnogo pričalo o njemu, taj detalj su mnogi zaboravili. Ako postoji neki deo naroda koji je najugroženiji, najostavljeniji, to su ti ljudi tamo. Ako neko misli, a ja mislim, da je Kosovo Srbija, onda svako bar delić svoje profesionalne energije treba da uloži u to i te ljude tamo“, kaže Bjelogrlić.

Rečenicu da je Kosovo Srbija čuje od sve manje ljudi.

„Sve manje čujem ljude u svom okruženju da to govore, uglavnom čujem političare i čitam grafite. Sve manje ljudi kažu ‘e to je naše’. A i ne vidim da nešto konkretno po tom pitanju rade. Ako neko to oseća, ima nekog uticaja, ako ima potrebu, onda može bar jednim svojim činom to da pokaže“, kaže Bjelogrlić.

Govoreći o odlasku u Gračanicu sa premijerom Ivicom Dačićem, on kaže da zbog pratnje utisak nije uobičajen, ali da ga je porazila situacija oko administrativne linije.

„Kažu nam ‘Đoković i vi'“

„Film je dosad pogledalo više od 50.000 ljudi za četiri dana, to je fascinantan rezultat. Opasno je da ja pričam za svoj film, ali moj najajči ustisak je kad su ljudi rekli ‘Novak Đoković i vi’. To sam čuo tri-četiri puta, to je najimpresivnije što sam čuo. Ali šta god da kažem, biće glupo. Komentari su svakako divni.“

 

„Sa ove strane nije bilo života, vide se pusta sela, pa tek kad se pređe počinje neki život. To me je porazilo, dugo se zabijala glava u pesak, nije se radilo na životu, a ne može se teritorija imati u srcima, na papiru, u glavama, ako nema života“.

Kako kaže, odgovornost ide i političarima, ali i običnim ljudima: „Možda smo svi odgovorni. Najviše su političari odgovorni, ali mi volimo da ih kritikujemo, ali šta smo mi uradili? Možda niko nije mogao ništa? Onda da kažemo da niko i nije kriv?“

Iako je bilo suza zbog filma, za novinare u Gračanici je bilo važnijih tema.

„Desio se taj dirljivi momenat, da dođe ekipa umetnika i pusti film u nekoj enklavi, tamo je 30 kamera i novinara, a prvo pitanje je za Krstimira Pantića. Tad sam hteo da odem, jer to je nepristojno. Tamo smo svi govorili od srca, a kada je došao red na novinare, osnovni red bi bio valjda da bar prvo pitanje da bude o filmu. Onda neka lagano pređu na ono što ih interesuje. Mislili smo ‘ajde, prvo pitanje za Pantića, možda se neko seti da nešto pita za film. Međutim, nije se niko setio“, kaže Bjelogrlić i dodaje da mora da postoji kulturna politika prema Kosovu, da tamo gostuju umetnici, filharmonija, ali da to ne sme da se svodi na lične inicijative.

O političarima, masonima i levici

Bjelogrlić poznaje Dačića, bio je blizak i sa nekim drugim političarima, ali na konstataciju da je uvek bio „mudriji igrač“ i da se nikada nije peo na bine uz političare kaže:
„Šta znači da sam sa nekima blizak? Moja profesija je takva, dinamična. Neke političare sam upoznao, neki su mi bili simpatični, neki manje simpatični, ali pre svega kao ljudi“, kaže Bjelogrlić.

Sa Dačićem ga je upoznao Bata Živojinović, dok Mlađana Dinkića zna preko zajedničkih prijatelja i jednog letovanja gde je bivši ministar finansija svako veče zabavljao društvo uz gitaru.

„Svoja prijateljstva nikada nisam koristio, a verovatno sam i ja čovek koji je za njih interesantan i sa kojim bi voleli da se druže“, kaže Bjelogrlić.

Za priče o tome da je mason kaže da su „budalaštine“.

„Nisam mason, a i nije to neka fora u Srbiji. Da vam kažem, neke poznajem i nemaju neke vajde od toga“, kaže Bjelogrlić.

Ističe da se ne bavi politikom, ali da je uz sve pogrešne interpretacije u novinama, po opredeljenju levičar.

„Moguće je živeti san“

„Mislim da će čovek može da živi onako kako je zamislio, ako zaista ima san. U to stvarno verujem, lakše je to reći u jednom filmu, nego preneti u stvarni život, ali ja zaista u to verujem. Ali nisam ja to izmislio, ja sam to čuo, pa video, pa poverovao.“

 

„Mi živimo u vremenu ogromnih socijalnih razlika, ovo što se dešava u svetu u poslednjih 20 godina, a posebno u tranzicionim državama, je strašno. Možda smo samo u vreme feudalizma imali ovako velike socijalne razlike“, kaže Bjelogrlić.

A na komentare da „nikada nije bilo više levičara koji vole kubanske cigare i dobra kola“ odgovara:

„Nisam ja kreirao sistem. Levičar sam u smislu da ću vaspitavati svoju decu i da ću kroz svoja dela govoriti ljudima da svet sa ovakvim razlikama nije dobar, da ne može ovako doveka i da će se ovo završiti velikom revolucijom“, kaže Bjelogrlić.

Za sistem koji važi u Srbiji više decenija kaže da je iskrivljen i priznaje da nije uvek poštovao pravila.

„Mi smo devedesetih svi živeli u iskrivljenom sistemu. Sigurno sam tada negde prekršio zakon, uzeo neke pare, a da nisam platio porez, praktično ko god je radio devedesetih nije mogao potpuno pošteno, to je bilo skoro nemoguće“, kaže Bjelogrlić.

On smatra da je sada drugačije.

„Svojoj ćerki sam rekao da ima podršku ako želi da ode, ali da nije napolju lakše i sreća. Možda je bogatije i na neki način lepše, ali nije to suština života. Bekstvo nije rešenje, ja ovde hoću da menjam stvari. Moguće je izboriti se da ne budeš ponižen“, kaže Bjelogrlić.

Dodaje da je njegov kapitali bila popularnost iz „Boljeg života“, a da je se on izborio tako što je počeo da sam producira, radi filmove, predstave i serije.

O Titu, Dačiću, Vučiću i demokratama

 

Glumac koji tumači Josipa Broza Tita u seriji „Ravna Gora“, kaže da, iako tako deluje zbog nekih naslova u novinama, „nije njegov branitelj“.

„Nije moje da ga branim“, kaže Bjelogrlić i dodaje da ga ne bi glumio da je Radoš Bajić u seriji pokušavao da kroz neku reviziju istorije potpuno preokrene stvar i da sada Tito bude negativac, a Draža Mihajlović pozitivan lik.

Bjelogrlić je dodao da ovde uvek vlada slična atmosfera: „Prvo nam je Tito bio kriv za sve, pa Milošević, sada je Tadić kriv za sve, a posle ovih će oni biti krivi za sve“.

Na pitanje kako bi igrao ulogu Ivice Dačića, Bjelogrlić kaže da bi ona svakako bila zanimljiva.

„Dačić deluje ekao čovek koji sve što govori tog trenutka i smišlja, veoma je neposredan i deluje iskreno. A s obzirom na to da je političar, teško da je baš sve tako. To je zanimljiva karakterna osobina i to bi bilo zanimljivo za glumca“, kaže Bjelogrlić.

Za ulogu Aleksandra Vučića kaže da bi morala da bude puna emocija.

„Za njega bi bila dominantna emocija. On je čovek koji nosi ogromnu emociju i njene valere. Kada je bio mlad, obrazi su znali da mu se zacrvene, čak je tada imao i suzu u oku. Nije mi se sviđalo šta govori, ali mi se to sviđalo. Sada više nema tog rumenila dok govori, verovatno ga njegovi savetnici savetuju da bude hladan i miran. Ta uloga bi imala tranziciju“, kaže Bjelogrlić.

On nije želeo da se izjašnjava o situaciji u DS, iako je nedavno rekao da je za vreme Zorana Đinđića mogao da uđe u njeno predsedništvo.

„Baš zbog ovoga nisam ušao, da sada ne moram da odgovorim na to pitanje, tada nisam ušao“, rekao je Bjelogrlić.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s