27.03.2013 | 15:10
Bez podrške Srba sa severa Kosova
Predsednici Srba iz četiri opštine na severu Kosova, izrazili su, kako su naveli u pismu dostavljenom medijima “oštar protest” zbog boravka delegacije Srba sa Kosova i Metohije, juče kod izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina.
U Brisel se prema saznanju čelnika lokalnih samouprava Kosovske Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka i Leposavića, išli, i sa Kacinom razgovarali, Oliver Ivanović, Ranđel Nojkić, Dejan Radenković, Petar Miletić i Zoran Ostojić .
“Oni nisu i ne mogu biti legitimni predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije jer su , samoinicijativno i bez konsultacija sa Vladom Republike Srbije i direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandrom Vulinom , otišli u Brisel“, navodi se u saopštenju predsednika Opština i SO iz četiri opštine na severu Kosova, i naglašava “da se odbijaju svi eventualni dogovori postignuti tokom tog sastanka“.
Šta je Eštonova nudila, a Beograd odbio
Šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton ponudila je tokom 7. runde dijaloga, a Beograd odbio, koncept Zajednice srpskih opština na Kosovu bez izvršnih nadležnosti, osim ako to dozvoli Priština.
Na listi nadležnosti koje bi bile „strateški nadzirane“ su „ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo i ostala lokalna pitanja od opšteg interesa ili značaja“, a ostale, dodatne nadležnosti im „u budućnosti mogu dodeliti centralne vlasti“.
Posle tog sastanka saopšteno je da su Beograd i Priština „ni blizu ni daleko“ od rešenja, da dogovora nema, ali da je postignut napredak.
Nacrt predviđa da bi „asocijacija“, odnosno „zajednica srpskih opština“ bila formirana „od opština sa srpskom većinom na Kosovu i odražavaće njihov identitet“.
Ta zajednica imala bi statut, a mogla bi da bude raspuštena jedino odlukom opština koje u njoj učestvuju.
Struktura – kako se naziva – „asocijacije/zajednice“ bila bi uspostavljena na osnovu modaliteta koje sadrži postojeći statut asocijacije kosovskih opština.
Kako se navodi, „u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi i zakonu Kosova, opštine koje učestvuju mogu odlučiti da li će deliti nadležnosti i izvršavati ih kroz Asocijaciju/Zajednicu“.
Ta asocijacija bi, navodi se, „predstavljala srpsku zajednicu pred centralnim vlastima i u tu svrhu imaće mesto u Konsultativnom savetu zajednica“.
„Opštinski izbori će u severnim opštinama biti organozovani 2013. godine, uz pomoć Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u skladu sa kosovskim zakonima i međunarodnim standardima“, navodi se u poslednjoj, osmoj tački.
Beograd je ovu ponudu odbio.
Jeremić: Ne odustajem od debate u UN
Predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija Vuk Jeremić izjavio je da će debata o radu međunarodnog krivičnog pravosuđa biti održana u UN, istakavši da nema sile koja bi mogla da ga natera da odustane od nje.
.jpg)
Jeremić je u razgovoru sa dopisnikom Tanjuga u SAD, istakao da od samog početka postoji pritisak zbog odluke da se tema međunarodnog krivicnog pravosuđa stavi na listu javnih rasprava u GS UN .Nije iznenađenje što pritisak progresivno raste kako se približavamo 10. aprilu. Ali još jednom ću ponoviti – smatram da je ovo izuzetno značajna i aktuelna tema za međunarodne odnose, debata će biti odrzana i nema te sile koja bi me mogla naterati da od nje odustanem, dodao je predsednik Generalne skupštine UN.
On je istakao da može da garantuje da će svi koji budu odlučili da u njoj učestvuju dobiti ravnopravan tretman i da će ono što budu izgovorili postati deo zvaničnog dokumenta UN.
Za raspravu ovde vlada veliko interesovanje i očekujem nastup značajnog broja država članica, za koje je rezervisan prepodnevni deo, naveo je Jeremić.
On je ukazao da će, iako je jedan broj već potvrđenih učesnika u popodnevnom, nevladinom delu, bio prisiljen da se povuče, u toj sesiji učestvovati izuzetno ugledan ekspertski sastav.
Moguće je da će sada u prvi plan doći kritičniji stavovi prema međunarodnom krivičnom pravosuđu nego što bi to bio slučaj da nije došlo do pritisaka za povlačenje, ali krivica za to ne leži na organizatorima, već na onima koji su na taj način pokušali da spreče javnu debatu u UN, zaključio je Jeremić.
27.03.2013 | 22:14 -> 22:43
„Ne bih bio u koži Dačića i Vučića“
IZVOR: TANJUGBeograd — Srbija mora da nastoji da na malom prostoru koji ima nađe rešenje, jer joj zamrznuti konflikt ne odgovara, izjavio je potpredsednik Vlade Rasim Ljajić.
Ishod pregovora Beograda i Prištine neće se znati do 2. aprila. Vodi se intenzivna diplomatska aktivnost, jer je na stolu najveće državno pitanje, kaže Ljajić.
On je rekao da ne bi voleo da je u koži premijera Ivice Dačića i prvog potpredsednika Aleksandra Vučića.
„Vode se intenzivne diplomatske aktivnosti, traži se kompromis, veliki je ulog u pitanju, jer je na stolu najveće državno pitanje, a ishod se neće znati sve do 2. aprila“, rekao je Ljajić za RTS.
Fudbalskim rečnikom, kako je kazao, Srbija ima dva ili tri igrača manje i to je realni odnos snaga, pa i onaj ko se ne bavi politikom vidi kakve su pregovaračke pozicije.
„Nije jednostavno i ne bih bio u koži onih koji pregovaraju i tu je Dačić preuzeo veliku odgovornost, a ne bih bio ni u koži Aleksandra Vučića, jer kao predsednik najveće stranke ima i najveću odgovornost“, rekao je on.
Ljajić je naveo da je sasvim sigurno da ukoliko se na stolu, kada se ponovo budu sreli Dačić i kosovski premijer Hašim Tači, nađe isti dokument, on će biti odbijen, budući da je sa stanovišta Srba koji žive na severu Kosova neprihvatljiv, kao što je neprihvatljiv i za Vladu Srbije.
Prema njegovim rečima, to što je bilo ponuđeno može se nazvati „Ahtisari minus“, zbog čega je i neprihvatljiv, jer „Ahtisari plus“ predviđa i univerzitet u Prištini.
Ljajić naglašava da Srbiji ne odgovara situacija zamrznutog konflikta.
„Na tom malom prostoru koji imamo moramo naći rešenje. Situacija zamrznutog konflikta uopšte nam ne odgovara, naročito odlaganje. Neće biti smaka sveta, živeće se i posle toga, borićemo se, ali to nije dobro rešenje, posebno ako u nedogled budemo odugovlačili taj proces“, kaže Ljajić, koji je i predsednik SDPS.
Na pitanje ko će na kraju doneti konačnu odluku prihvata li se ponuda Brisela i Prištine, Ljajić odgovara da će se svako rešenje naći pred poslanicima u Skupštini Srbije i podseća da će poslanici i sutra imati priliku da postavljaju pitanja predstavnicima vlade i o Kosovu.
Odgovarajući da li se može očekivati da dođe do nekog novog egzodusa Srba s Kosova ukoliko ne bude dogovora, Ljajić kaže da ne veruje da je to moguće i pored loših iskustava, jer smatra da je međunarodna zajednica mnogo uključena u celu situaciju i to bi bila „teška blamaža za nju, mnogo više nego za privremene institucije u Prištini“.
Osvrćući se na evrointegracije zemlje i dobijanje datuma za početak pregovora, Ljajić je rekao da ako bi se rukovodili istraživanjima javnog mnjenja, „treba sve prekinuti“, ali da svako ko želi neki drugi put, treba jasno da kaže koji je to put“.
„Svako ko se raduje sadašnjoj krizi u EU, nije u pravu, jer to i nas pogađa“, naglašava Lajić i dodaje da bi i Grčka i Kipar verovatno bankrotirali da nije EU.
On kaže i da pored raznih nepravednih odluka i dvostrukih aršina Unije, nije rešenje odustati od evrointegracija, jer i „kada plivate u reci ne gledate kakva je voda, već nastojite da se domognete druge obale“.
O izborima: „Neizvesnost je najgora“
Potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić smatra da je neizvesnost najgora opcija za Srbiju i, bilo da se govori o rekonstrukciji vlade ili vanrednim parlamentarnim izborima, nejasnoće se moraju otkloniti.
Ljajić je rekao da u slučaju rekonstrukcije vlade SDPS, čiji je lider, ne bi tražila nešto više od onog što joj sada pripada, jer to nije ni realno, već samo poštovanje dogovora, a na pitanje da li će SDPS u slučaju da bude vanrednih izbora na njih izaći sama ili sa nekim u koaliciji odgovara:
„Slagao bih ako bih rekao da nemam ideju o izlasku na izbore, jer ovde su izbori uvek mogući, ali rano je da donosimo odluke, mislim da ima još vremena za razmišljanje“.
„Čini mi se da je ta priča o rekonstrukciji vlade na stolu, da je vodeća stranka to pitanje otvorila i da će nakon 2. aprila na svojim organima razmatrati to pitanje i verujem da će se to i dogoditi i dobro bi bilo da to bude što pre“, rekao je Ljajić i podvukao da bilo da se raspravlja o rekonstrukciji ili izborima, moraju se sve nejasnoće otkloniti kako ne bi bilo neizvesnosti.
„Neizvesnost je loša i za odnose u koaliciji, za unutrašnju politiku i za strane investitore koji ne znaju na čemu su, da li treba da pregovaraju sa ovom vladom ili nekom drugom“, naglasio je Ljajić i dodao da je pred Srbijom mnogo posla i važnih odluka i da ne treba gubiti vreme.
Na pitanje zašto mu je, kada je reč o oceni njegovog rada u vladi, posebno stalo do mišljenja Aleksandra Vučića, Ljajić je rekao da je razlog za to što je dogovor o ulasku u vladu napravio najpre sa SNS i da zato ima tu vrstu obaveze i odgovornosti.
Upoređujući rad ove i prethodne vlade, Ljajić je rekao da ne želi da „pljuje u bunar iz kog je pio vodu“, a da isto tako nikada ne bi loše govorio o sadašnjoj vladi čiji je član i da je spreman da preuzme svu odgovorsnost.
„Obe su bile aktivne u vremenu ekonomske krize, ali je ova vlada otvorila nekoliko krupnih političkih pitanja, poput Kosova, a da je to uradila prethodna, suočila bi se sa velikim problemima“, rekao je Ljajić, a kao zasluge ove vlade izdvojio i borbu protiv korupcije.
Govoreći o različitim koalicionim partnerima SDPS na republičkom i pokrajinskom nivou i u Beogradu, on je rekao da u tim uslovima pokušavaju da budu lojalni partneri.
„Da se našalim – izbori na svim nivoima bila bi prilika da izađemo iz komplikovane situacije u kojoj se kao stranka nalazimo, jer u uslovima kakvi jesu pokušavamo da budemo lojalni. Mislim da ne bi bilo fer da u Beogradu uskraćujemo podršku listi na kojoj smo izabrani, a što se tiče republičkog nivoa i tu sam teška srca doneo ovu odluku, ali se to pokazalo ispravnim“, rekao je Ljajić.
Ljajić se osvrnuo i na političku scenu Srbije i ocenio da je sadašnji broj stranaka prevelik i neprimeren, i založio se za ukrupnjavanje stranačke scene, tako što bi se uveo stepenasti cenzus za stranke na izborima, koji bi bio postepeno podizan.
Ukoliko dođe do promene Ustava, kako je rekao, u njega bi trebalo uneti izmene o smanjenju broja poslanika u Skupštini Srbije i predvideti da srednje stručno obrazovanje bude obavezno za sve učenike u zemlji.
E-Novine Kosova i Metohije 